Hvala.
Reč ima Gordana Čomić.

Zahvaljujem.
Dugujem odgovore na primedbe, opaske, komentare i kritike narodnog poslanika Enisa Imamovića i počeću sa najlakšim, sa vašim opaskama o razlici kako je to u Vojvodini, kako je to na teritoriji cele Srbije i podeliću sa vama anegdotu iz mog života. Ranih 90-ih ovih prazničkih dana, ne božićnih, nego uskrsnih sam bila u Kruševcu i desilo se tada da se poklapaju datumski Uskrs koji slavi i Rimokatolička crkva i Uskrs koji slavi Pravoslavna crkva. I, rekla sam – e, šteta ove godine samo jedan Uskrs i ljudi oko mene su me gledali nerazumevajući šta pričam.
Zato što je mnogo bolje kada imaš dva Uskrsa, jer dva puta ideš u goste, dva puta dobiješ kolače, dva puta dobiješ poklon. Dva Božića moraš da imaš.
Kako kaže jedan vrsni novinar – u Srbiji sezona Božića i Uskrsa u Vojvodini vam je ilustracija za samoobavezivanje da poštuješ i uvažavaš onog drugog i da razumeš koliko je bogatstvo da onaj drugi bude različit.
To je primena delom istorije, delom viševekovnog vojvođanskog duha kada nas je puno šarenih i jedini način da živimo skladno je da živimo jedni sa drugima. No, nezavisno od toga, pravo na primenu zakona imaju jednako svi, bez obzira da li žive u Vojvodini ili bilo kom drugom delu Srbije.
Onda o primeni zakona. Vaša primedba koja se odnosi na nedostajuće zakone ili predloge zakona po preporukama bila je tema sastanka sa nacionalnim savetima 24. novembra 2020. godine, gde smo predlagali nacionalnim savetima i koordinaciji da do kraja ove godine o najmanje tri teme razgovaramo o otvorimo i društveni dijalog.
Prvi je tema popisa 2021. godine, da bude izveden i sproveden tako da nacionalne manjine, nacionalni saveti ne da nemaju nikakve primedbe, nego da razumemo da je to proces koji nama svima treba, da znamo koliko čega ima, koliko ljudi ima, koliko svega, da to bude na jezicima, da bude uz učešće manjina itd.
Drugi predlog nacionalnim savetima je da otvorimo dijalog i slušamo rešenja kako će biti sprovedeni izbori 2022. godine. Dakle, da sami nacionalni saveti kažu ovo nam smeta, ovo bismo popravili, ovo na ovakav način itd. i to do kraja 2020. godine.
Treće je, predlozi nacionalnih saveta kako da budu zastupljeni na programima javnih servisa, pre svega RTS, pošto RTV ima po zakonu koji važi i za jedan i za drugi javni servis ono što je informativni, kulturni i svaki drugi program manjina.
Reprezentativnost pripadnika nacionalne zajednice Ministarstvo će evo do kraja godine i zvanično imati državnog sekretara čija će isključiva nadležnost biti primena prava nacionalnih manjina na lokalnom nivou, pošto je to tamo gde život počinje.
Dakle, nije reprezentativnost pripadnika nacionalnih manjina samo broj, on pokazuje da em hoćemo da živimo zajedno, em imamo zakon koji nam omogućava da živimo zajedno, pa onda treba da bude i predstavnika nacionalnih manjina ne samo u administraciji državne uprave, nego u svim sektorima života i nacionalnih manjina koje teritorijalno žive relativno kompaktno i drugih nacionalnih manjina koje su rasute po teritoriji cele Srbije.
Imamo jednaka prava, etnička različitost, nacionalno poreklo ne sme biti uzrok i razlog diskriminacije, ne primenjivanje zakona je odgovornost Ministarstva i Vlade, a vi ste tu da kažete kako se ne primenjuje, ako se ne primenjuje.
Zakon o zabrani diskriminacije. Radne grupe u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog za Zakon o rodnoj ravnopravnosti, Zakon o istopolnom partnerstvu i za izmene i dopune ili novi Zakon o zabrani diskriminacije je u toku. Zbog toga što postojeći predlozi podrazumevaju skoro 49% odredbi da se menjaju i onda nam treba jednog društvenog dijaloga da vidimo hoćemo li poštovati jedinstvena metodološka pravila Narodne skupštine pa davati novi predlog zakona ili ćemo ipak ići samo kroz izmene i dopune. I u tome treba da učestvuju nacionalni saveti, ja bih volela da učestvuju i narodni poslanici.
Status ratnih zločinaca koji su odslužili svoje kazne po pravosnažnim presudama. Mogu da se složim sa vama da tema ratnih zločina nije tema o kojoj se u Srbiji priča činjenično o kojoj se priča bez strasti i o kojoj se priča u skladu sa kulturom ljudskih prava na kojoj je izgrađen naš Ustav i sve ono što smo iz Ustava posle pretočili u zakone.
Ono što moram da vam odgovorim, a mislim da vi to znate, ne postoji propis, ne postoji zakon kojim možete zabraniti licu koje je pravosnažno odslužilo svoju kaznu da se bavi bilo kojim poslom. Kakvu to poruku šalje? To može da bude tema društvenog dijaloga.
Razumela sam da će biti inicijativa za društveni dijalog osim onog koje će Ministarstvo graditi. Ja ću vrlo rado videti vaš predlog o tome šta da bude tema, ko da budu učesnici, koliko to da traje, šta da budu preporuke i zaključci i vi ste dobrodošli u Ministarstvo sa takvim predlogom.
Poslednja tema koju ste spomenuli je usaglašavanje između Okvirne konvencije o ljudskim pravima Saveta Evrope, onoga kako manjinska prava prati EU i onog što Srbija radi. Mogu samo da se složim sa predsednicom Odbora narodnom poslanicom Elvirom Kovač da je Srbija, ako poredite druge zemlje koje su u istoj fazi pristupanja ili sličnoj i poredite zemlje koje su u regionu ili poredite Evropu uopšte da ne odustajemo od primene zakona o standardima zajedničkog života između pripadnika većine i manjine.
To je očitost koja je navela nas u ministarstvu da pokrenemo građenje političke volje da kroz Berlinski proces ili kroz saradnju Odbora za ljudska i manjinska prava zemalja članica Berlinskog procesa pokrenemo taj evropski duh kojim inače menjamo društvo, sa ciljem da se razgovara i usvoji kao zajednički regionalni dokument ondašnja Mala povelja ili Povelja o ljudskim i manjinskim pravima koju je državna zajednica Srbija i Crna Gora donela februara 2003. godine da time kao region govorimo zajedno o jedinstvenom dokumentu kojim želimo sami sebe u regionu da obavežemo na poštovanje manjinskih prava u okviru korpusa univerzalnih ljudskih prava.
Ponavljam da ste dobrodošli u Ministarstvo. Razumela sam da ne želite da učestvujete u ovom procesu. To je vaše pravo, koje branim ja lično i institucionalno. Ne želite da učestvujete u Nacionalnom savetu, isto vaše pravo. Bez obzira, ako vaš odgovor bude da ne želite da učestvujete u izgradnji društvenog dijaloga, ja ću opet reći – vaše pravo i, verovali ili ne, ponavljaću poziv u ovoj Skupštini za vaš dolazak i izgradnju dijaloga dokle god i vi i ja budemo u ovoj sali. Hvala.

Hvala ministarka.
Reč ima Enis Imamović, replika.

Hvala.

Pokušaću da bude izuzetno kratak.

Dakle, kada su u pitanju naši predlozi za rešavanje ovih problema, oni su sadržani u rezoluciji za rešavanje statusa nacionalnih manjina u Republici Srbiji koju smo 2. februara 2015. godine predali Narodnoj skupštini na usvajanje.

Svi ovi predlozi o kojima govorima smo predlagali i pre sada će već pet godina. Govorimo o njima na svakom mestu. Ovo nije prvi put da se suočavate sa ovim predlozima koje mi iznosimo o promenama zakona, krovnih zakona, o uvažavanju činjeničnog stanja.

Rekao sam, amandmane nismo podneli. Rekao sam zašto amandmane nismo podneli. Zato što ne želimo da naši amandmani, iz iskustva koje imamo sa prethodnih sednica ovog saziva, da amandmani koje mi predlažemo, postanu instrument za obračun sa nekim vanparlamentarnim strankama. Jednostavno to nismo hteli. To je naše pravo da odbijemo da na taj način učestvujemo u donošenju ovih zaključaka.

Ne kažem ja da su neophodne promene ovih zakona, ovo kaže izveštaj, da zakoni ne uvažavaju stanje u kojem žive pripadnici nacionalnih manjina.

Kada je u pitanju koordinacija, postoji koordinacija Nacionalnih saveta nacionalnih manjina, između ostalog ta koordinacija predlaže brojna rešenja, između ostalog bilo je sedam koordinisanih predloga kada su u pitanju izmene i dopune Zakona o Nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Ni jedan od tih sedam predloga nije usvojen, a došao je od koordinacije koju čine 22 nacionalna saveta nacionalnih manjina.

Na kraju, meni je drago što se nacionalna zajednica koju predstavlja koleginica Kovač, ne nalazi u izveštaju koji kaže da su Mađari nedovoljno zastupljeni u državnim organima sa javnim ovlašćenjima. Međutim, u izveštaju ove komisije o netoleranciji i sprečavanju rasizma za 2004, 2007, 2011, 2014, 2017. godinu stoji da se kontinuirano pripadnici albanske, bošnjačke, hrvatske i romske nacionalnosti suočavaju sa diskriminacijom prilikom zapošljavanja u državnim organima sa javnim ovlašćenjima. To kažu evropski izveštaji, ja prenosim šta kažu evropski izveštaji koji su sastavni deo ovog izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije.

Isteklo vam je vreme.

Dakle, to su stalni mehanizmi, stalni evropski mehanizmi koje treba da poštujemo. Hvala.

Hvala, gospodine Imamoviću.
Predstavnik predlagača ima uvek pravo da se javi neograničeno, a to je od potpredsednica, Elvira Kovač.

Zahvaljujem se, ali ja ću biti izuzetno tolerantna i trudiću se da uđem u predviđenih dva minuta za repliku.

Ne želim direktno da se obraćam nikome, ali samo da razjasnimo. Rezolucija o kojoj se govori je bila u skupštinskoj proceduri, ne znam da li je još uvek u skupštinskoj proceduri, ali je praksa da se povlači i ponovo podnese.

Mislim, ovako lično, kao predstavnik nacionalne manjine, da možda ne bi bilo loše da se raspravi o tom pitanju, ali da vam naglasim da ta rezolucija izuzetno liči, što ne mora da bude plagijat, na rezoluciju koju je donela parlamentarna Skupština Saveta Evrope, izvestilac je bio … (ne razume se), izuzetno značajna tako da mislim da možda i možemo o ovoj temi da raspravljamo, a tu nisu konkretna rešenja predložena vezana za Srbiju, već je uopšteno upravo se radi o implementaciji okvirne konvencije Saveta Evrope. Parlamentarna Skupština Saveta Evrope i dalje radi na tom pitanju. Sticajem okolnosti ja sam izvestilac i kada prođe cela ova pandemija i vidimo kako se radi, očekujemo usvajanje još jedne rezolucije. Tako da možemo da otvorimo i tu temu.

Drugo o čemu smo pričali je EKRI. Ja nisam bežala od toga, čak sam i u svom uvodnom izlaganju naglasila da bez obzira na dobre zakone, jer od 2014. godine do 2020. godine je na nekoliko zakona podneto i usvojeni su amandmani koji se upravo odnose na proporcionalnu zastupljenost pripadnika nacionalnih manjina u skoro celoj javnoj sferi i izveštaj to konstatuje, znači izveštaj Evropske komisije da, bez obzira na to, još uvek u praksi postoje problemi i opet je implementacija ta koja je značajna.

Ja sam naglasila da je zapravo neophodna efikasna primena da bi se adekvatno, znači poboljšanje zahvaljujući ovim zakonima, osetilo i u praksi. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Ministarka Jadranka Joksimović.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, iako je koleginica Čomić u najvećoj meri odgovorila na neke od primedbi prethodno iznetog govora, moram da primetim da je ovde došlo do jednog temeljnog brkanja lončića kada su u pitanju evropske integracije. Samo jedan od segmenata instrumenata kojim se donekle samo, takođe, meri evropski put ili napredak u evropskim integracijama.
Mi ovde ne raspravljamo o izveštaju, koliko sam razumela, nego raspravljamo zaključke koje je Narodna skupština tim povodom po prvi put u plenumu donosi. Mislim da je to jako dobra inicijativa, s tim što osećam potrebu da kažem da sam kao ministar, koji je ovu dužnost obavljao u prethodnih skoro pet i po godina, svaki put dolazila, među prvim mojim aktivnostima je bilo pred Odbor za evropske integracije, uvek u punom kapacitetu i sa svim neophodnim dokumentima i saradnicima, da bismo izašli iz te mantre da su evropske integracije proces za neku samoproklamovanu proevropsku elitu, već su evropske integracije proces za celo društvo.
To je proces u kojem svako ima svoju ulogu. Meni je žao što vi, poslaniče, doživljavajući se isključivo kroz prizmu nacionalne manjine, doživljavate između ostalog izveštaj i sam proces evropskih integracija kao partikularni instrument za ostvarivanje svojih posebnih partikularnih interesa. Ova godina 2020. je pokazala da je proces evropskih integracija, više nije tema ni brzina, ni daljina, tema je dubina održivosti promena koje će da donesu da cela EU i sve zemlje Evrope budu održivije i ekonomski i zdravstveno, u kontekstu opšte održivog razvoja. Zato je EU donela i novu zelenu agendu i digitalizaciju, kao nove instrumente rasta i održivosti Evrope, uključujući naravno i nas koji živimo u Evropi.
Prema tome, politika evropskih integracija je krovna međusektorska politika, u kojoj učestvuje svako ministarstvo, u kojoj učestvuje svaki organ državne uprave, u kojoj učestvuje Narodna skupština, u kojoj učestvuje civilno društvo. Meni je žao što predsednici Nacionalnog konventa danas nisu prihvatili poziv, pozivajući se na tzv, diplomatskim rečnikom rečeno, diplomatsku bolest, jer su time sami sebe lišili ekskluziviteta i privilegija koje kao nacionalni konvent i civilno društvo imaju u procesu evropskih integracija.
Što se tiče prava nacionalnih manjina, već je ovde pomenuto da postoji akcioni plan u okviru Poglavlja 23. Poglavlje 23 je sada deo klastera 1 – fundamentalnih prava, gde smo otvorili svih pet od pet poglavlja. Promenjena je metodologija, menjajte terminologiju svi. Ja sam prva promenila.
Šta znači akcioni plan za ostvarivanje prava nacionalnih manjina? Inače, 2016. godine je ocenjeno da bi bilo dobro da se donese takav poseban plan. Taj plan ne poznaje niti takvu obavezu nije poznavala ni jedna pristupajuća zemlja, osim Srbije. Smatram to našom prednošću, jer smo pokazali da, pored svega onoga što je tzv. meko pravo u oblasti nacionalnih manjina, a to su sve konvencije koje ste između ostalog i pomenuli i za koje je poslanica Kovač rekla da ne postoji, ne postoji pravni tekovina EU, ali i ne treba da postoji jer je to temeljna vrednost EU, to je temeljna vrednost na kojoj počiva sklop EU.
Mi smo ne samo potpisnici svih međunarodnih konvencija, posebno evropskih, već smo zaista iznad nivoa i u zakonodavnom, pa ako hoćete i pravom smislu iznad nivoa mnogih evropskih zemalja. To se konstatuje u svim izveštajima, posebno od 2016. godine na ovamo. Kako to niste videli? Ja imam analizu, ja sam svaki izveštaj u poslednjih deset godina pročitala, i onaj pre 2012. godine, znam ga skoro pa napamet.
Ima jedna druga stvar koja se meni zaista ne dopada, a koju uporno vidim da se pušta u cirkulaciju javnog govora, a to je da se promovišu neka kolektivna nacionalna prava. Ne postoje kolektivna nacionalna prava, to je sve suprotno evropskim vrednostima. Evropske vrednosti poznaju isključivo i jedino ljudska prava, dakle ljudska prava i slobode uključujući prava pripadnika manjina, svih manjina, ne samo nacionalnih manjina.
Prema tome, nemojte molim vas da pričate o jednoj ideji suprotnoj evropskom duhu o kolektivnim pravima manjina. To ne postoji. Da ne govorim o tome da mnoge evropske države, kada kažem evropske u ovom kontekstu mislim na članice EU, uopšte ne poznaju kategoriju nacionalnih manjina, što mislim da je jako loše i što se odražava na neke procese i unutar EU i među članicama EU. Kao što vidite, odražava se i na pristupni proces onih koji su sada, recimo, trebali da otpočnu pregovore, pa nisu. Mislim na Severnu Makedoniju, Albaniju itd. Ima tu uloge i efekata, između ostalog, i tih problematično rešenih ne samo zakonodavnih, već i različitih načina uopšte zakonodavnog okvira vezano za nacionalne manjine.
Prema tome, zaista smatram da se ovakvim pristupom gde posmatrate Izveštaj o napretku ili Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, pazite, to je samo deo procesa, evropske integracije su krovna međusektorska politika održivog razvoja i to je ova godina dokazala. Ovu su samo instrumenti koji u jednom delu, naravno mere, kao što je neko rekao ovde, i ocenjuju nas, daju nam dvojke, trojke i ostalo, to uopšte nemojte da posmatrate na taj način. Onda se mi ne razumemo oko evropskih integracija kao celine procesa.
Društvo i društveni dijalog koji je neko ovde pomenuo oko temeljnih vrednosti EU ili toga da li smo za EU ili nismo, to je prevaziđeno. Nije valjda da se mi bavimo debatom da li smo za EU ili nismo? Šta smo, protiv EU, protiv koncepta? Pa, ko ulazi više u takve debate? Da li ste protiv napretka u onom što jeste civilizacijski domet? Naravno da nismo. Naravno, imamo svoje specifičnosti, kao što je neko rekao, koje su uslovljene sklopom istorijskih događaja, da ne ulazimo i ne vraćamo se stalno u prošlost, ali u svakom slučaju to nije debata. Nije debata da pomirimo više da li smo za EU ili ne, nego kako da svi zajedno budemo održivi, kako da svi zajedno postignemo održivost u Evropi i da ovaj kontinent i mi sve zajedno sa njim, i EU i mi koji smo na putu EU da ovakve krize kakve je ova godina pokazala, ova užasna godina, savladamo na najbolji mogući način.
Pazite, koncept EU je nastao kao koncept kojim se uvodi dijalog mira i solidarnosti umesto ratova koji su pustošili evropski kontinent vekovima. Neću da kažem stotinama godina, zaista vekovima. Pa, nije valjda da smo protiv toga? Naravno da smo za to. Samo je sada pitanje kako zajednički da se udružimo u otpornosti. Zato je EU ove godine donela ekonomski investicioni i usvojila podsticajni plan za zapadni Balkan, gde se velika sredstva opredeljuju da bismo se uskladili sa zelenom i digitalnom agendom kao novim ekonomskim politikama održivog razvoja ekonomskog. Zato je nova metodologija. Zato što se videlo da ovaj proces ide jedan korak napred, dva nazad, da li smo otvorili jedno poglavlje ili ne. Molim vas, mi kada smo otvarali po tri-četiri poglavlja godišnje, kritika je bila – nema veze što smo otvorili poglavlje, bitno da ih zatvorimo. Ako ne otvorimo ni jedno, zašto nismo otvorili ni jedno? Pa, to je tako skučen doživljaj evropskih integracija.
Evropske integracije su krovna međusektorska politika, zadatak za svakog člana Vlade, za svakog poslanika i za svaku instituciju sistema. Pazite, evropske integracije nisu jednostran proces. Ne prilagođavamo se samo mi. I EU koja prima novu članicu, od svog budžeta do različitih drugih instrumenata, mora da se, naravno, usaglasi i upodobi sa novom članicom. To je dvostran proces. Da ne pričamo koliko politika proširenja, neću da ulazim sada u te teme. Ali, zaista, mislim da ste pogrešno shvatili proces kao partikularni instrument za ostvarenje potreba vašeg, da tako kažem, dela manjinske zajednice koju predstavljate.
Meni je žao što postoji toliko podela i među manjinskim zajednicama u Srbiji, između ostalog baš u bošnjačkoj. Održivost se ne temelji na razlikama, nego na združenim i upregnutim snagama. Mislim da je ova godina to pokazala i ja zato verujem da treba da razumemo ovaj proces na pravi način. Ovo je proces održivosti kojim ćemo se mi sa ostatkom Evrope ubaciti u kolosek promena i održivog razvoja.
E, sad, da li ima političkih stvari? O tome će biti, verujem, u toku današnje diskusije dovoljno vremena da o tome diskutujemo, ali zaista sam morala oko ovoga da intervenišem.
Druga stvar, samo još jedno. Rekli ste oko Saveta nacionalnih manjina. Znate šta, ja razumem da ste vi pričali o srednjem nivou vlasti, ali Savet nacionalnih manjina nije lokalna samouprava, nije organ lokane samouprava. Mora biti vrlo precizno i jasno definisane i uloga i načini rada, a mislim da smo to radili na najbolji mogući način i u tom segmentu već treći izveštaj za redom se ne konstatuje nikakvo ne samo pogoršanje, već se pohvaljuje i zakonodavni okvir i ukupna praksa. Hvala.