Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 28.12.2020.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/232-20

2. dan rada

28.12.2020

Beograd

Sednicu je otvorio: Ivica Dačić

Sednica je trajala od 10:15 do 19:25

OBRAĆANJA

...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Devete sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2020. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 106 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja tačnog broja poslanika prisutnih u sali, molim poslanike da ubace svoje kartice u identifikacione jedinice.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema, utvrđeno da je u sali prisutno u ovom trenutku 149 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84, tako da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Dragan M. Marković, dr Vesna Ivković i Justina Pupin Košćal.
Nastavljamo rad i prelazimo na jedinstveni pretres o 5. tački dnevnog reda - Predlogu zaključka povodom predstavljanja Izveštaja Evropske komisije o Republici Srbiji za 2020. godinu.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju, i želim da ih pozdravim: Ana Brnabić, predsednica Vlade Republike Srbije, Jadranka Joksimović, ministarka za Evropske integracije, Nikola Selaković, ministar spoljnih poslova, Gordana Čomić, ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i Maja Popović, ministarka pravde.
Poštovani narodni poslanici, pre nego što nastavimo rad, dozvolite mi da u vaše i u svoje ime pozdravim gošće iz Delegacije EU u Republici Srbiji, Mateju Norčić Štamcar, otpravnika poslova delegacije, Leonetu Pajer, drugog sekretara delegacije, Gordanu Arackić i Tamaru Koštro, savetnice u delegaciji, koje će sa Galerije na naš poziv pratiti pretres.
Takođe smo pozvali i predstavnike Nacionalnog konventa za EU.
Primili ste Predlog zaključka povodom predstavljanja Izveštaja Evropske komisije, koji je podnela grupa od 15 narodnih poslanika.
Pre otvaranja jedinstvenog pretresa, podsećam vas da, shodno članu 97. Poslovnika, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova grupe.
Molim poslaničke grupe, koliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 192. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o Predlogu zaključka povodom predstavljanja Izveštaja Evropske komisije o Republici Srbiji za 2020. godinu.
Moram da kažem da smo se na inicijativu predsednice Vlade, o kojoj smo razgovarali i sa predsednikom Republike, dogovorili na neki način da počnemo sa ovom praksom i zato je možda danas ovo izgleda na neki način još proceduralno ispitivanje na koji način ćemo u stvari to raditi u budućnosti, jer do sada se nikad nije desilo da se na ovakav način raspravlja o izveštaju Evropske komisije. Mi u suštini i ne raspravljamo Evropsku komisiju u plenumu, nego raspravljamo o predlogu zaključka koji su podneli naši članovi Odbora za Evropske integracije.
U tom smislu, predstavnik predlagača jeste narodni poslanik Elvira Kovač i ja joj dajem reč. Izvolite.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara
Zahvaljujem.

Uvaženi predsedniče, predsedništvo, predsednice Vlade, članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, da bi se razumela dinamika pregovaračkog procesa između Republike Srbije i EU, moramo se podsetiti nekoliko stvari.

Najpre da je u Strategiji proširenja uz Izveštaj o napretku Republike Srbije o evro-integracijama za 2015. godinu zaključeno, između ostalog, da je ključni princip politike proširenja fokus na fundamentalna poglavlja. Dakle, da se među prvima otvaraju, a među poslednjima zatvaraju fundamentalna poglavlja 23 i 24, koja su uz poglavlje 35 u slučaju Republike Srbije tzv. blokirajuća poglavlja.

U novoj metodologiji procesa proširenja, jačanja procesa pristupanja, kredibilna EU perspektiva za zapadni Balkan, naglašava se da će fundamentalna poglavlja u budućim pregovorima imati još važniju ulogu i posebno se ističe da bi verodostojnost procesa trebalo pojačati još snažnijom fokusiranošću na fundamentalna poglavlja, na suštinske reforme koje su nužne za uspeh na putu naše zemlje ka EU.

Druga stvar koje moramo da se podsetimo je da se uspeh pristupanja meri ne samo brojem otvorenih, već i brojem zatvorenih poglavlja. Nova metodologija proširenja naglašava da se, iako je važno konkretnije podsticati i nagrađivati reforme, napredak u reformama, u određenim situacijama može se, nažalost, pribeći i merama koje bi proporcionalno sankcionisale svaku ozbiljnu ili dugotrajnu stagnaciju ili čak nazadovanje u sprovođenju reformi ispunjavanju uslova pristupnog procesa.

Nova metodologija, je ono što mi pozdravljamo okrenut ka budućnosti. U to će se programu podsticati transformacija privreda Zapadnog Balkana, funkcionalne tržišne privrede koje se mogu u potpunosti integrisati u jedinstveno tržište EU, stvarati nova radna mesta i mogućnost za preduzetnike, poboljšati poslovno investiciono okruženje, podstaći vladavinu prava i zaustaviti odliv mozgova.

Ono čega se treba još podsetiti je da se u Zagrebačkoj deklaraciji, koja je usvojena ove godine 6. maja, na Samitu EU i Zapadnog Balkana, navodi da kredibilitet posvećenosti Zapadnog Balkana, evropskim integracijama, između ostalog zavisi i od jasne komunikacije sa javnošću i sprovođenja neophodnih reformi.

Dakle, u povećanju efikasnosti pristupnog procesa veliku ulogu će imati strateška komunikacija. Od presudne je važnosti informisati sve društvene aktere o vrednostima evro integracija i značaja reformi. Zbog toga je i održavanje prvi put plenarne sednice od izuzetnog značaja. U godišnjem izveštajima će se u budućnosti jasnije i konkretnije ocenjivati upravo politička komunikacija. Da krenem od izveštaja.

U prvom pasusu Izveštaja Evropske komisije se navodi da će tempo pristupnih pregovora Republike Srbije i EU zavisiti od napretka vladavine prava i normalizacije odnosa sa Kosovom koje su ključne za taj proces. Uz ocenu da se napredak u vladavini prava, nažalost napredak u vladavini prava nije tako brz i efikasna kao što se moglo očekivati od zemlje koja je počela pristupne pregovore u Izveštaju se ukazuje da Srbija mora hitno da ubrza i produbi reforme, posebno nezavisnosti pravosuđa, borbi protiv korupcije, slobodi medija, procesuiranju ratnih zločina i borbi protiv organizovanog kriminala. Dakle, u domenu političkih kriterijuma i vladavine prava.

Dobra vest je da se u paketu proširenja konačno izraz „aksešen“ ili pristupanje pojavljuje 43 puta na 66 stranica. Budući da se proteklih godina nažalost u brojnim dokumentima EU uglavnom koristio izraz perspektive pridruživanja.

U kojoj su meri ove teme, dakle, vladavina prava i nova metodologija važne za obe pregovaračke strane govori podatak da se izraz - vladavina prava u dokumentu paket proširenja pominje 39 puta na 66 stranica i da su u zajedničkom programu predsedavanja Savetom EU. Nemačka, čije predsedavanje traje od 1. jula do kraja ove godine, Portugalija, koja preuzima predsedavanje početkom sledeće godine i Slovenija, koja predsedava u drugoj polovini sledeće godine, potvrdile izuzetan značajno evropsku perspektivu Zapadnog Balkana i naglasile da je njihov cilj da se proces proširenja na region temelji na ojačanoj metodologiji koji je uobličila Evropska komisija.

I da pričamo o ocenama. Kao što je poznato, a želela bih sve nas da podsetim, 2015. godine u odnosu na prethodne izveštaje utvrđena je, uvedena je nova metodologija ocenjivanja stanje i napredak u određenim oblastima se ocenjuju na dve skale na petovalentnim skalama. Analitičari su izračunali da je prosečna ocena koju je Srbija dobila u Izveštaju Evropske komisije za ovu godinu 3,03, za prošlu godinu je bila 2,95, za 2018. 2,82, 2017. godinu 2,96, dok je 2015. godine kada je uvedena nova metodologija ova ocena bila 3,15. Ukoliko pokušamo da uporedimo, da napravimo uporednu analizu, vidimo da izveštaj za 2020. godinu dominantna ocena stanja, umerena pripremljenost, ocena, naime, ocena umerena pripremljenost je data za 22 pregovaračka poglavlja od 35.

U izveštaju za prošlu 2019. godinu je ova ocena data za isti broj istih pregovaračkih poglavlja. Dobar nivo pripremljenosti u izveštaju za 2020. godinu je utvrđen za šest poglavlja, dok je u prošlogodišnjem izveštaju, dakle u izveštaju za 2019. godinu ocena dobra pripremljenost data za pet pregovaračkih poglavlja.

U poslednja dva godišnja izveštaja slabije od osrednjeg, dakle ocenom izvestan nivo pripremljenosti je ocenjeno stanje pripremljenosti u pet poglavlja, Poglavlje 11. poljoprivreda i ruralni razvoj 23. pravosuđe, osnovna prava 24. pravda slobode i bezbednost, 27. životna sredina i klimatske promene, 33. finansijske i budžetske odredbe.

Što se tiče druge ocene, znači ne stanja već napretka u ovim oblastima, u izveštaju za 2020. godinu dominanta je ocena i izvestan napredak koja je data za 14 poglavlja. Vidljiva je značajna razlika između ovogodišnjeg i prošlogodišnjeg izveštaja kada je ocena izvestan napredak data za čak 20 poglavlja. Ograničen napredak je ocena data za 11 poglavlja. Inače, ocena ograničen napredak se zapravo prvi put pojavila prošle 2019. godine kada je data za pet poglavlja.

Ohrabrujuće je što ove godine ne postoji ocena, nema napretka ili ti „no progres“ dok je u Izveštaju za 2019. godinu prema oceni Evropske komisije ta ocena bila za tri poglavlja. Izveštaj za 2018. godinu za osam. Izveštaj za 2020. godinu uvodi novu ocenu, jako ograničen napredak za poglavlje 23 i da pričamo o dobrom napretku. Ocena dobar napredak u izveštaju za 2020. godinu o kojem raspravljamo je data za sedam poglavlja, što je svakako ohrabrujuće pozitivan signal jer u prošlogodišnjem izveštaju ocena dobar napredak je data za četiri poglavlja, u izveštaju za 2018. za dva, a za 2016. godinu za četiri.

Da pričamo šta je sve Vlada Republike Srbije za vrlo kratko vreme od svog formiranja do sada učinila upravo i koje preporuke Evropske komisije je ispunila kao što je to i deo koji je uradila i Narodna skupština Republike Srbije. U Izveštaju Evropske komisije se konstatuje da je ustavna reforma pravosuđa obustavljena do posle izbora 2020. godine, da je time ozbiljno se uticalo na usvajanje zakona koji treba da garantuju nezavisnost pravosuđa.

Na tragu ovih preporuka Evropske komisije za 2020. godinu nova Vlada Republike Srbije na svojoj desetoj sednici podnela je predlog za promenu Ustava Republike Srbije. Prateći preporuke da važeći Ustav ostavlja preveliki prostor uticaju zakonodavne, izvršne vlasti na izbor nosilaca pravosudnih funkcija, predloženim ustavnim promenama postupa se u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju sa SSP kojim se predviđa da će Srbija naročito biti usredsređena na jačanje nezavisnosti sudstva i poboljšanje njegove efikasnosti. Postupa se na ovaj način i u skladu sa tačkom 14. pregovaračkog okvira koji naglašava da će Srbija u procesu usklađivanja svog zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU obezbediti potpuno sprovođenje reformi, ključnih reformi i propisa, naročito u oblasti vladavine prava, uključujući i reformu pravosuđa.

Evropska komisija u svom izveštaju konstatuje da je Srbija usvojila novu medijsku strategiju koja je izrađena na transparentan i inkluzivan način, identifikuje glavne izazove povezane sa slobodom medija u Srbiji. Shodno preporukama iz ovoga Izveštaja Evropske komisije Vlada Republike Srbije je ponovo na spomenutoj Desetoj sednici usvojila Akcioni plan za sprovođenje medijske strategije i Vlada je donela odluku o formiranju Radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara i Radne grupe za praćenje sprovođenja ovog Akcionog plana za sprovođenje medijske strategije.

Što se tiče normalizacije odnosa sa Kosovom, Komisija je u izveštaju ocenila da je Srbija pokazala spremnost, predanost i angažman u obnovljenom procesu dijaloga, ali da treba da ulaži dodatne značajne napore i da doprinese uspostavljanju povoljnog okruženja kako bi se omogućilo sklapanje sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma sa Kosovom. Da citira, izveštaj – takav sporazum je hitan i presudan kako bi Kosovo i Srbija mogli da napreduju svako na svom evropskom putu i Srbija bi trebalo da nastavi da podržava i sprovodi sve prošle sporazume o dijalogu, navodi se u izveštaju. Podsećam, da u opštoj poziciji EU u delu pregovarački okvir načela na kojima se zasnivaju pregovori stoji da ovaj proces treba postepeno do kraja pristupnih pregovora da dovede do sveobuhvatne normalizacije odnosa. Dakle, tu stoji postepeno, do kraja pristupnih pregovora, a ne hitno.

U oblasti osnovnih prava Evropska komisija je ocenila da je u Srbiji uspostavljen zakonski i institucionalni okvir za poštovanje temeljnih prava, ali je potrebno da pojača institucije ljudskih prava, garantuje njihovu nezavisnost, uključujući alokaciju neophodnih finansijskih i ljudskih resursa, kao i da postupa po njihovim preporukama. S toga je dobro da smo ovih dana imali i raspravu o izveštajima nezavisnih regulatornih tela i da se ozbiljno bavimo njihovim preporukama.

Potrebno je da Srbija pojača mere zaštite prava lica, koja su izložena diskriminaciji, da ih ne nabrajam, uključujući naravno i osobe sa invaliditetom i druge ranjive pojedince, da aktivno vodi istragu i osuđuje zločine iz mržnje, da osigura izuzetno značajnu implementaciju zakonodavstva, koja se tiče nacionalnih manjina, a koja će obezbediti vidljiv napredak u efektivnom ostvarivanju prava pripadnika nacionalnih manjina u celoj zemlji.

Implementacija manjinskog akcionog plana i relevantnog zakonodavstva mora da vodi opipljivom napretku i efektivnom ostvarivanju prava pripadnika nacionalnih manjina, uprkos zakonskoj obavezi da se etnički sastav stanovništva mora uzeti u obzir, u praksi još uvek postoje problemi, nacionalne manjine su i dalje podzastupljene u javnoj administraciji i da se malo bavim spoljnom politikom.

U izveštaju se navodi da je usklađenost Srbije sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU 2019. godine bila 60% i da Srbija mora da pojača napore, kako bi postepeno uskladila svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa evropskom, u periodu do prijema u EU. U preporukama iz Izveštaja Evropske komisije, ukazuje se da usklađivanje Srbije sa spoljnom politikom EU, da je i dalje na niskom nivou, a Vlada Srbije se poziva da stavi veći naglasak na objektivno, pozitivno i nedvosmisleno obaveštavanje o EU, koja je glavni politički i ekonomski partner Srbije.

Fokus EU, kao što je poznato, na dugoročnom, socijalno-ekonomskom oporavku Zapadnog Balkana i zbog toga ova komisija predlaže do devet milijardi evra fondova IPA 3 za period od 2021. do 2027. godine, radi jačanja investicionog kapaciteta ovog regiona. Ekonomski i investicioni plan za Zapadni Balkan, treba da pojača regionalnu integraciju, da približi Zapadni Balkan jedinstvenom tržištu. Plan za Zapadni Balkan obuhvata 10 oblasti, među kojima su: transport, infrastruktura, čista energija, životna sredina, digitalna budućnost, privatni sektor i socijalni kapital.

U Izveštaju se ocenjuje da Srbija mora da ojača efikasnost, nezavisnost i transparentnost parlamenta, da se bavimo malo i Narodnom skupštinom, uključujući ulogu prerogativne parlamentarne opozicije, kako bi se obezbedili mehanizmi kontrole koji su neodvojivi deo demokratskog parlamenta.

Evropska komisija ocenjuje da novi saziv Narodne skupštine treba da nastavi međupartijski dijalog koji će se naravno nastaviti početkom sledeće godine, uz posredovanje Evropskog parlamenta, kako bi se unapredili parlamentarni standardi i postigao širok partijski i društveni konsenzus, u reformama vezano za put u EU.

Ispunjen, i to moram da naglasim da je posle prvog dela međupartijskog dijaloga pre izbora, ispunjeno dosta preporuka, zaključaka Trećeg međupartijskog dijaloga, a između ostalog, u ovoj Narodnoj skupštini pre nekoliko dana je usvojen Kodeks ponašanja narodnih poslanika, kao što sam rekla, Akcioni plan za sprovođenje medijske strategije, formirane su radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara i radne grupe za praćenje sprovođenje Akcionog plana, za sprovođenje medijske strategije.

Još pre godinu dana, tačnije 23. decembra 2019. godine kao ispunjenje zaključaka preporuka dijaloga, usvojene su izmene i dopune Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, izmene i dopune Zakona o javnim preduzećima, o sprečavanju korupcije i Agenciji za borbu protiv korupcije.

Takođe, Narodna skupština je izabrala i nadzorni odbor i to je bila jedna od preporuka koji sprovodi opšti nadzor nad postupcima političkih stranaka kandidata i sredstava javnih informisanja u toku izbornih aktivnosti.

Da pokušam da zaključim, u ovom uvodnom obraćanju sam se zaista trudila da pričam o određenim delovima izveštaja, takav kakav jeste. Velika je stvar, ogromna je stvar što uz saradnju sa Vladom Republike Srbije, Odbor za evropske integracije, trenutno rukovodstvo Narodne skupštine Republike Srbije i svi mi smo se pripremili za nešto što zaista nikada nismo radili, naime, čak ni sam Odbor za evropske integracije jedno vreme nije raspravljao o izveštaju. Prošle godine jeste, pre nekoliko godina nismo i kada je izveštaj objavljen 6. oktobra mi nismo imali još novu Vladu, ni sam odbor, nismo bili konstituisani, ali zbog toga smo pre desetak dana imali sednicu odbora na kojoj smo pozvali gospodina ambasadora Sema Fabricija koji nam je predstavljao izveštaj, imali smo izuzetno kvalitetnu raspravu i na osnovu te rasprave smo formulisali zaključke o kojima ćemo danas ovde raspravljati.

Ja se zaista zahvaljujem predstavnicima delegacije EU u Srbiji koji su prihvatili poziv, bez obzira na kratkoću vremena. Ne želim sada da otvaram diskusiju, ali mi je izuzetno žao što predstavnici Nacionalnog konventa nisu prihvatili taj predlog, pozivajući se na pandemiju, a i na to što mi njih na sednicu Odbora nismo pozivali, a zapravo ih pozivamo kada raspravljamo o pregovaračkim pozicijama, dok na primer na plenarnu sednicu Nacionalnog konventa, naš Odbor za evropske integracije nije dobio poziv.

Zaista svima želim izuzetnu i kvalitetnu raspravu i zahvaljujem se i predsednici Vlade i ministarki za evropske integracije, ministru spoljnih poslova i ministru za ljudska, manjinska prava, društveni dijalog, što će nadam se, ceo dan provesti ovde sa nama i da ovo uvodno izlaganje zaključim jednom zanimljivom konstatacijom.

Kada govorimo o brzini i uslovima evrointegracija, podsećam da je rimski imperator Trajan doneo Dekret i to je bilo negde, 2. vek naše ere, pre 1.800 godina, da stranac koji u tri uzastopne godine ispeče dovoljnu količinu hleba, može dobiti sva prava rimskog građanina.

Ja sam lično, a i svi verujem, članovi Odbora i većina nas, jer sada imamo Narodnu skupštinu gde je posvećenost evropskim integracijama stopostotna, ubeđena da su svi građani Republike Srbije u prethodnih, najmanje šest godina, ako govorimo samo od 2014. godine do danas, ispekli dovoljnu količinu hleba i treba da zavređuju sva prava evropskog građanina. Zahvaljujem.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Hvala. Da ne bi bilo zabune, ja sam pozvao i predstavnike Nacionalnog konventa, a dobili smo odgovor koji u principu, zahvaljuju se na pozivu i kažu da ne mogu zbog pandemije, a sa druge strane nisu zadovoljni što ne mogu da učestvuju u radu Skupštine, a ne da sede na Galeriji.
Znači, ja stvarno ne želim sada da ulazim u debatu oko toga i tačno se zna kako funkcioniše Skupština i mi ne možemo sada ovde da budemo debatni klub i da u Skupštini mogu da učestvuju ili neko ko nije predviđen za ekonomiju Poslovnikom.
U tom smislu, mi smo pokazali našu dobru volju i želju i ja se zahvaljujem i Elviri i Odboru za evropske integracije, zato što je imao dovoljno strpljenja i što smo pronašli način kako da zakažemo i održimo ovu sednicu.
Smatram da je ta sednica veoma bitna i da daje jednu jasnu političku poruku koju treba da pošaljemo sa ove sednice, ne samo za naše građane, već i za one koji pišu ove izveštaje i pripremaju za sledeće godine.
Predsednica Vlade se javila, izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Ana Brnabić

| Predsednica Vlade RS
Hvala, poštovani predsedniče.
Dobar dan svima.
Želim da se u ime Vlade Republike Srbije zahvalim na inicijativi da se po prvi put u Narodnoj skupštini Republike Srbije organizuje diskusija u plenumu o Izveštaju o napretku koji je Evropska komisija dala za Republiku Srbiju.
Takođe, želim da izrazim zadovoljstvo što će ovo sada postati jedna redovna praksa. Mislim da smo i mi kao zemlja u ovom trenutku u toj fazi naših evropskih integracija da je važno da se i u Skupštini i u plenumu raspravlja o ovom izveštaju, da toj diskusiji prisustvuje ili većina Vlade ili svakako svi najrelevantniji ministri i ja kao predsednica Vlade, da čujemo od vas kao zakonodavne vlasti šta je to što dalje možemo da radimo i koje su stvari na kojima treba da insistiramo, da vam damo dodatne informacije o tome šta je to što radimo, kako planiramo da radimo u budućnosti i kako vidimo dalje naše evropske integracije, odnosno brzinu naših evropskih integracija.
Vlada koju vodim je svakako proevropska. To je bilo potpuno jasno i u ekspozeu koji sam imala čast da predstavim pred vama poštovani narodni poslanici, evropske integracije ostaju strateški prioritet Republike Srbije i jedan od najvažnijih zadataka kojima se bavi Vladi Republika Srbije.
Tu moram da kažem da je sasvim jasno da evropske integracije ne zavise isključivo od rada i napora Ministarstva za evropske integracije. Evropske integracije se prožimaju kroz sve ono što mi radimo kao Vlada, kroz svaki naš, ali bukvalno pojedinačno svaki naš resor i sve ono što radimo na dnevnoj osnovi.
Mi smo do sada, kao što je i rekla poštovana narodna poslanica, do sada smo otvorili 18 poglavlja, dva poglavlja su privremeno zatvorena i imamo pet pregovaračkih poglavlja spremnih za otvaranje, odnosno Srbija je dostavila partnerima iz EU pregovaračke pozicije za još pet poglavlja.
Svaki izveštaj o napretku, kao izvršna vlast detaljno analiziramo. U principu, ja se redovno sastajem i sa ambasadorom EU u Srbiji, kao i sa svim ambasadorima zemalja članica EU, da razgovaramo o Izveštaju o napretku, ali isto tako da razgovaramo i o onim stvarima koje su važne pred sam Izveštaj o napretku na kojima mi radimo. Uvek smo u potpunosti da odgovaramo na sva njihova pitanja i to je praksa sa kojom će se nastaviti.
Kao što sam jednom već rekla, od samog izveštaja i ocena u tom izveštaju, ono što je nama još važnije su preporuke u tom izveštaju, zato što je to nešto na čemu mi treba da radimo u vremenu pred nama, pa tako je situacija i sa ovim izveštajem o kojem ćemo danas diskutovati.
Što se tiče brzine evropskih integracija mi se zaista trudimo da radimo najbrže, ali, istovremeno, i najkvalitetnije što možemo.
Postoje dva načina, kao što smo to videli i u nekim zemljama koje su pre nas postale članice EU, postoje dva načina da vodite vaše evropske integracije. Jedno je čista suštinska brzina. Da vidite šta je to šta treba da ispunite da bi se otvarala, odnosno, zatvarala poglavlja i štiklirate te sve stvari koje treba da uradite i zakone koje treba da donesete, i strategije koje trebate da donesete i to završavate na jedan formalno-pravni način.
Postoji drugi način za koji ja duboko verujem da ga je izabrala Vlada Republike Srbije i sve vlade od 2014. godine, pa na ovamo, a to je da suštinski menjate stvari. To je da ne donosite zakone samo radi zakona koji se onda ne implementiraju i da ne pišete strategije samo radi strategija, već da promislite o tome, uradite to i implementirate. Da sve što radimo na našem evropskom putu na kraju rezultira u tome da imamo jednu evropsku Srbiju. To sam rekla i u svom ekspozeu.
Ono što mi možemo da uradimo i za šta smo odgovorni, to je da u svakom smislu standarda, vrednosti, načina na koji radimo stvari, na koji se ophodimo jedni prema drugima imamo jednu evropsku Srbiju.
Da li će i kada Srbija kao takva postati članica EU, na kraju krajeva, zavisi isključivo od volje i političke spremnosti država članica EU, ali, naš je posao da reforme koje implementiramo na našem evropskom putu, te reforme implementiramo da se one odražavaju na kvalitet života građana Republike Srbije
Zbog toga kažem i danas da sve reforme koje mi imamo na tom našem evropskom putu, mi, pre svega, radimo zbog građana Republike Srbije, zbog naroda u Srbiji, ali i zbog privrede u Republici Srbiji, a onda, svakako, i zato da bi postali članica EU. Ali, te dve stvari su jednake. Te reforme će rezultirati u boljem kvalitetu života građana, te reforme, svakako, neophodno da nas dovedu i do tog dana kada ćemo postati član EU.
Što se tiče daljeg napredovanja ka EU, rekla bih da mi sa nestrpljenjem očekujemo tačno kako će se primeniti nova metodologija. Naravno, ministarka Joksimović će moći mnogo bolje i više o tome da priča od mene, ali je nova metodologija za koju je Republika Srbija rekla da je prihvata, će nama omogućiti da umesto pojedinačnih poglavlja, koje onda otvaramo i zatvaramo, otvaramo čitave klastere.
Ja mislim da to ima mnogo više smisla. Takođe, mislim da će to biti mnogo bolje i lakše za naše građane da isprate, zato što njima poglavlja, kao poglavlja, su suviše administrativni i ne znače ništa. Klasteri su oblasti, pa ćete znati kada otvorimo čitavu oblast na čemu zaista radimo, kakvi su rezultati i mislim da će generalno proces pristupanja EU biti mnogo bliže našim građanima, što je stvarno izuzetno važno. Mislim da će kroz proces otvaranja čitavih klastera i naše evropske integracije ići dosta brže.
Ono što je važno da kažem danas, a to je da je svakako ekonomski deo, mislim, ja kada gledam to, meni naše evropske integracije, realno, počivaju na tri stuba, ili tri najvažnije reforme. Jedno je ekonomija, i tu smo mi najviše i uradili i najdalje dogurali i to se zaista ne dovodi u pitanje u okviru izveštaja o napretku, ni jednom tu, i dobijemo najviše pohvala, što smo, na kraju krajeva, i bez daljnjeg, zaslužili, to je stvar koja je faktička, lako proverljiva, crno na belo, tako da tu nemamo zaista nikakav problem, ali na tome smo realno, od 2014. godine, i najviše radili.
Druga oblast, ili drugi stub je stub reforme javne uprave i tu smo prilično daleko dogurali. Mi smo tu izabrali da idemo na reformu koja se suštinski svodi na uvođenje elektronske uprave u Republici Srbiji u svim domenima, ja mislim da samim tim i ova oblast već ulazi u onu treću oblast, kojom moramo mnogo više da se bavimo u budućnosti, a to je oblast vladavine prava, zato što elektronska uprava koju je izabrala Republika Srbija i kojom se zaista posvećeno bavi, pored efikasnosti donosi transparentnost u sve sfere javne uprave, na republičkom nivou, pokrajinskom nivou ili lokalnom nivou, a ta transparentnost, zaista, u praksi i suštinski, znači borbu protiv korupcije.
Treći stub, vladavina prava. To je ta oblast o kojoj toliko često slušamo. Mi ćemo se kao Vlada Republike Srbije i u ovom mandatu posebno baviti ovim. Kao signal, hvala narodnoj poslanici Kovač, što je, takođe, to prepoznala. Čini mi se da smo i u ovih prvih nekih mesec i po dana od formiranja Vlade Republike Srbije uz ogromnu podršku vas, poštovani narodni poslanici, ovog Doma, uradili, dali ste jasan signal da će ovo biti jedan od fokusa Vlade Republike Srbije.
Rekla bih vam samo neke od stvari iz oblasti vladavine prava koje su završene.
Dakle, mi smo 26. novembra 2020. godine objavili GREKO preporuke. To je bila jedna od stvari koje smo trebali da uradimo i to smo uradili.
Posebno sam zahvalna kao predstavnik izvršne vlasti na tome što je Skupština Republike Srbije usvojila Kodeks ponašanja narodnih poslanika i što ste u tome i usvojili amandmane koji su predloženi od strane Agencije za borbu protiv korupcije. Samim tim, mi smo uklonili tu jedinu GREKO preporuku koja je bila u potpunosti ne ispunjena. Dakle, sve ostale su bile ili ispunjene ili delimično ispunjene. Ova je bila potpuno neispunjena, tako da očekujem da će i u GREKO izveštaju to biti evidentirano, u naredno izveštaju.
Takođe, velika zahvalnost vama, poštovani narodni poslanici u ovom domu, što ste u izuzetno brzom roku nakon konstituisanja Skupštine izabrali Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, kao i što ste izabrali nove članove Državnog veća tužilaca, Visokog saveta sudstva, više predsednika sudova širom Srbije, čime se rešava pitanje v.d. statusa u sudovima, predsednika i člana Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.
Dakle, to je sve ono gde smo i mi, na kraju krajeva, kao izvršna vlast, gde nam je bila potrebna i posvećenost vaša i ja vam se na tome zahvaljujem i radujem se daljem nastavku saradnje Vlade Republike Srbije i Skupštine Republike Srbije kako bi pokazali da jeste vladavina prava ono što je nama fokus u ovom trenutku.
Što se tiče slobode medija, meni je posebno drago da kažem da je resorni ministar, odnosno ministarka i potpredsednica Vlade Maja Gojković odmah po preuzimanju resora povukla sve zahteve za pokretanje postupka pred sudom protiv medija ili novinara koji su ranije bili pokrenuti. To je ukupno devet postupaka.
Pored ovoga, povukla je i pet krivičnih prijava podnetih Tužilaštvu protiv predstavnika medija. Sa veb stranice Ministarstva kulture i informisanja je skinula sva ona saopštenja kojima se prethodno ministarstvo raspravljalo direktno sa medijima, što zaista nije bilo primereno. Ja kao predsednica i te Vlade dugujem, u stvari, izvinjenje za to.
Vlada je usvojila Akcioni plan za implementaciju medijske strategije, formirala Radnu grupu za praćenje sprovođenja Akcionog plana. Ta Radna grupa je već imala prvi sastanak i dalje sada radi. Formirala je Vlada i Radnu grupu za zaštitu i bezbednost novinara. Prvi sastanak je i tu održan 17. decembra.
Ja sam rekla da ću kao predsednica Vlade jednom mesečno da se viđam sa predstavnicima Radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara, da vidim šta mi još dodatno možemo da uradimo, zato što znam da smo posvećeni ovome i ne želim da se ovo dalje prepusti floskulama, nego želim zaista da i ovde činjenično utvrdimo šta su bili propusti, koliko ima napada, kakve su vrste uvreda, šta je radilo sudstvo, koliko je u tome do zakonodavne i izvršne vlasti, a koliko do sudske vlasti.
Realno, mislim da na sudsku vlast ne možemo da utičemo. Možemo da joj pružimo podršku, možemo da vidimo šta je potrebno da budu efikasniji, ali zaista nekako životno mi je stalo da u mandatu ove Vlade ovo pitanje razrešimo i da to ne budu više prazne priče i floskule, nego da vidimo u brojevima, zajedno, i predstavnici Vlade i predstavnici medija i sudske vlasti, šta je to sa čim baratamo i kako rešavamo ove probleme.
Imala sam prvi sastanak 23. decembra, da razgovaramo o ovim stvarima. Sledeći sastanak je već zakazan za 29. januar. Na kraju krajeva, mislim da i ovo komunicira jasnu spremnost Vlade Republike Srbije da na ovome radi na jedan drugačiji način.
Što se tiče izbora i izbornih uslova, i to je u okviru vladavine prava. Imala sam video sastanak sa delegacijom ODIR-a i OEBS-a o nastavku saradnje na unapređenju izbornih uslova. Mi smo formirali ponovo Radnu grupu za unapređenje izbornih uslova, odnosno za implementaciju ODIR preporuka. Radna grupa je imala prvi svoj sastanak 25. decembra, tako da dalje radimo na ovome.
Ponovo, ovo je nešto što je u interesu ne samo Republike Srbije, već u interesu i vladajuće stranke i vladajuće koalicije. Dakle, zaista što bolji izborni uslovi, na kraju krajeva, to veći legitimitet ove vlasti.
Moram i ovde jasno i glasno da kažem da se ja ponosim time kakvi su izborni uslovi bili na ovim poslednjim izborima 2020. godine i jasno i glasno da kažem da su izborni uslovi ove 2020. godine mnogo, mnogo, mnogo bolji nego izborni uslovi koji su bili 2012. godine, recimo, da je sloboda medija u Republici Srbiji 2020. godine neuporediva sa slobodom medija 2011. i 2012. godine, da je to nebo i zemlja, da smo mnogo uradili, ali takođe i da se složim sa time da moramo još mnogo više da uradimo i da ćemo na tome nastaviti da radimo.
Ovo su neke od stvari koje smo uradili u oblasti vladavine prava za samo ovih nekih mesec i nešto dana i nastavljamo dalje da radimo na ovome ovim tempom i u saradnji sa našim partnerima iz EU.
Što se tiče druge tačke od koje zavisi brzina i uspeh naših evropskih integracija, dijalog sa Prištinom, zaista tu mislim da ne postoji ni jedna jedina stvar koja može da se spočita ni Vladi Republike Srbije, ni predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću koji predvodi ovaj dijalog.
Republika Srbija je pokazala ovde jednu vanrednu spremnost za ovaj dijalog, otvorenost za dijalog, veliku fleksibilnost i veliku hrabrost. Tu smo, za stolom. Dijalog i brzina dijaloga zavisi, čini mi se, nažalost, samo i isključivo od te druge strane. Za tango vam je potrebno dvoje. Priština, ukoliko je spremna za dijalog, mi smo tu, za stolom, čekamo da razgovaramo.
Ovo je, još jednom, ne važno samo zbog naših evropskih integracija, nego je važnije od naših evropskih integracija. Ovo je važno za Srbe, bezbednost Srba na Kosovu i Metohiji, za stabilnost ne samo u Republici Srbiji, već u čitavom regionu. Kad kažem u Republici Srbiji, tu naravno mislim na AP Kosovo i Metohija i čitav region i ovo je nešto čemu smo mi posvećeni.
Velika zahvalnost i ovom prilikom predsedniku Aleksandru Vučiću zato što vodi ovaj dijalog, zato što je pokazao spremnost i hrabrost i zato što je najveći deo ovog teškog tereta preuzeo na sebe i time Vladu oslobodio da radi mnoge druge stvari koje se tiče dnevnog kvaliteta života građana Republike Srbije.
Za dijalog ostajemo otvoreni, za dijalog ostajemo spremni. To smo pokazali nekoliko puta i to ćemo nastaviti da pokazujemo.
Konačno, samo još jednu stvar da kažem u vezi sa dijalogom. Ono na čemu ćemo nastaviti da insistiramo je zajednica srpskih opština. Ne možemo ići dalje u nove sporazume ukoliko Priština ne implementira ni prve sporazume koje su potpisali. Mislim da je to jedina ozbiljnost koju treba da očekujemo od ljudi sa kojima imamo dijalog.
Konačno, zahvalnost našim partnerima iz EU. Pre svega tu moram da istaknem dve osobe. To je komesar za proširenje Oliver Varhelji, koji je zaista pravi prijatelj Srbije i Zapadnog Balkana i pravi, čini mi se, čovek za to mesto zato što na najbolji mogući način gradi poverenje između ne samo Srbije, već čitavog Zapadnog Balkana i EU i čovek koji na najkonkretniji mogući način pomaže i nama i ostalima na Zapadnom Balkanu da se približimo EU.
Naše približavanje EU, odnosno naša integracija u EU čini mi se da bi za EU trebalo da bude jednako važno koliko su i za nas, jer, na kraju krajeva, i od njih zavisi neka stabilnost i bezbednost u okviru same EU, ali i snage same Unije, tako da se nadam da i sve države članice na to tako gledaju.
Druga osoba, svakako, predsednica Evropske komisije, gospođa Ursula fon der Lajen, sa kojom na najbolji mogući način komuniciramo i predsednik Aleksandar Vučić i ja, koja je zaista, takođe, jedna žena koja je kao predsednica Evropske komisije rekla da Agenda proširenja ostaje jedan od ključnih prioriteta EU, odnosno Evropske komisije u mandatu koji ona ima. To je nama mnogo značilo i nadamo se, na kraju krajeva, da u 2021. godini vidimo zajedno sa novom metodologijom jednu mnogo bolju brzinu pristupanja putem ovih klastera.
Hvala vam, još jednom, na svoj vašoj podršci. Radujem se što ovo danas nekako otvaramo i novu eru u našim evropskim integracijama i time što u i ovom domu diskutujemo u plenumu o Izveštaju o napretku. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem predsednici Vlade, gospođi Ani Brnabić.
Prelazimo na predsednike, odnosno predstavnike poslaničkih grupa.
Kao što znate, reč dobijaju obrnuto proporcionalno broju članova poslaničke grupe, tako da pravo da prvi dobije reč, a prijavio se, ima potpredsednik Narodne skupštine Muamer Zukorilić. Izvolite.
...
Stranka pravde i pomirenja

Muamer Zukorlić

Poslanička grupa Stranka pravde i pomirenja SPP – Ujedinjena seljačka stranka USS
Dame i gospodo, poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici Vlade, narodni poslanici, u ime narodnih poslanika Stranke pravde i pomirenja izražavam veliko zadovoljstvo što smo danas u prilici da raspravljamo o ovom izveštaju, što zapravo pokazuje novi kvalitet ili novi iskorak u kvalitetu rada Narodne skupštine, gde se, zapravo, odlučujemo, i nadam se da će to biti praksa i po pitanju drugih izveštaja ovog značaja, gde se odlučujemo da se na ovom nivou zapravo suočimo sa svim onim što stoji u tome izveštaju, bilo da su u pitanju dobre stvari, dobre ocene, ili da su u pitanju određene primedbe. To je jako važno.

U tom pogledu, tema evropskih integracija ove zemlje je jedna od najvažnijih političkih tema ovih već duže godina. Iako nemamo više sporan stav u pogledu većinske vlasti ovde, uključujući i samu Vladu, dakle, imamo vrlo jasno opredeljenje, koje je poslednjih godina nesporno potvrđeno, ne samo u deklarativnom, teorijskom smislu, već i u praktičnom ponašanju, u zakonodavnom i svakome drugome pogledu, ali to i dalje ne znači da je ova tema pojednostavljena i da evrointegracije ove zemlje mogu da idu tako nesmetano.

Zapravo, i dalje to jeste tema oko koje mi imamo podeljenu javnost i samo je pitanje gde se nalazi ta crta, da li je malo više onih koji podržavaju evropske integracije ove zemlje ili gube volju na tome putu, pa se protive tim integracijama.

Ono što je činjenica jeste da je ta podeljenost uglavnom na nekakvim ekstremnim relacijama, a nikada istina ne stanuje na ekstremima. Uvek je istina negde na sredini. Zato i ovoj temi, po nama, treba prići rasterećeno, ne da budemo samo od onih koji kažu – mi podržavamo sve što se tiče evropskih integracija, bespogovorno i bezuslovno, bez toga da uopšte upitamo šta to znači, šta su dobre, a šta su loše strane, kao što nije dobro ni da se bude protiv svega bezuslovno i, takođe, bez polemike o tome. Istina, kao što rekoh, najčešće ili uvek stanuje negde na sredini. Ona je uvek relativna i uvek imamo prostora da razgovaramo i sa onima koji su bezuslovno za i sa onima koji bezuslovno protiv.

Dakle, bez obzira što više nemamo problem kada je u pitanju većinski politički stav, to uopšte ne znači da ne treba da razgovaramo, pa čak da imamo i mi određene primedbe, da čujemo primedbe koje nam dolaze od Evropske komisije, ali isto tako, da i mi imamo određene primedbe i upite. Imamo pravo na određena pojašnjenja, kao što imamo pravo i na određene posebnosti.

Dakle, EU je unija, unija ne monolitnosti, niti etničke monolitnosti, niti konfesionalne monolitnosti, niti kulturološke monolitnosti. Možda je ekonomski tu najlakše postići neki stepen monolitnosti, ali zapravo je to unija različitosti. To je od izuzetne važnosti da uvek znamo, i podvlačimo, a to je isto tako od izuzetne važnosti za nas ovde, u našoj zemlji, ovde u Srbiji, ovde na Balkanu, gde postoje donekle izraženije neke posebnosti, posebno u kulturološkom smislu, u duhovnom smislu, u etičkom smislu.

Zato zastupam taj, da kažem, stav sredine, gde podržavamo evropske integracije i nemamo dilemu da li je to politički pravac ove zemlje. Ali, isto tako, želimo iskoristiti sve mogućnosti u samom konceptu evrointegracija, jer ideja EU je krenula i etablirana, uspostavljena je na principu reconciliation, na principu pomirenja, a sama reč pomirenje i sam pojam pomirenje zapravo govori o tome da se radi o strukturi dubokih razlika. Upravo unija znači približiti i pomiriti te različitosti. Svakako da to u zapadno-evropskom smislu i uopšte u evropskom smislu, pre svega, podrazumeva duboke razlike, političke, n

Isto tako, taj princip ima i svoje detalje, odnosno svoje nijanse. I u njemu se isto tako krije i naša šansa da mi ovde, mi Balkanci, mi u Srbiji, građani Srbije, Srbi, Bošnjaci, Albanci, Mađari, i svi drugi, da ih ne nabrajam, isto tako želimo i hoćemo imati mesto u EU, ali razumejući EU kao veoma komotnu kuću, kao veoma komotan prostor, prostor koji će svima nama omogućiti da naše etničke, verske, duhovne i pre svega etičke različitosti i uverenja komotno ostvarujemo i komotno afirmišemo u toj evropskoj kući.

Dakle, mislim da nedovoljno koristimo tu mogućnost, zapravo, zapadajući u matricu krajnosti, u matricu jesi li za evropske integracije, e onda, ako si za, nemaš pravo da pitaš ništa, nego ti si za, ćuti, primenjuj šta ti se god kaže, kako ti se god naloži, ili obrnuto.

Dakle, ta matrica mislim da nam smanjuje prostor, da te svoje posebnosti. Balkan jeste deo Evrope i to je nesporno, ne samo geografski, već i kulturno-civilizacijski, ali kulturološki on ima svoje posebnosti. Nikad se neću pomiriti da je slika Balkana samo ovo što nam se dešavalo zadnjih sto godina ili devedesetih godina, ti krvavi ratovi i zločinci. Nažalost, i to je deo našeg Balkana. Ali, Balkan ima mnogo više od toga da ponudi. Balkan je i Antička Grčka i sva kultura Antičke Grčke, koja predstavlja jedan od postulata Evrope. Balkan je i Rim i sva civilizacija Rima koja je još jedan postulat Evrope, ali je isto tako, Balkan i sva ona specifičnost i posebnost koja je još u srednjem veku imala elemente međusobne komunikacije naroda u toj civilizaciji srodnosti i civilizaciji različitosti.

Dakle, Balkan, eto, takav Balkan, koji možda nije uhvatio najbolji korak u 20. veku, verovatno zbog pustoši, antiteizma i svega onoga što je bilo u raskoraku sa duhom Balkana. Previše smo izgubili i da je bog dao sreće da smo još tada krajem osamdesetih, devedesetih pristupili EU, jako mnogo bismo sačuvali i ne bismo se sada ovim bavili i ne bismo imali stotine hiljada mrtvih među žrtvama, skoro milione raseljenih itd.

To, naravno, ne možemo povratiti. Ali, zato možemo izvući velike pouke. Pouke koje treba da izvučemo jesu zapravo – dabogda se nikada ne ponovilo. Ali se ne može ostati na tome „dabogda“. Mi moramo učiniti to sa svoje strane, svakako pre svega u našim relacijama.

Da bismo postigli tu sredinu, tu zlatnu sredinu o kojoj govorim, da bismo zapravo te krajnosti onih koji su evrofanatici, kako se to kaže, ili protivnici EU, smanjili, jer naš uspeh neće biti samo u tome da ispunimo procedure, naravno da su procedure nužne ali one nisu jedine, one nisu ključ naših evrointegracija, evo, svelo se to na vrlo mali deo neispunjenih procedura. Mi ćemo to ispuniti, ali se postavlja pitanje – šta su očekivanja građana? Šta će se desiti posle?

Ako govorimo o nekakvim evrofanaticima kod građana, koji su bezuslovno za EU, da li se pitamo zašto su za EU? Mnogi zato što uopšte ne razumeju šta će se dobiti tom EU, već misle da onog trenutka kad uđemo u EU, da ćemo imati nemačke ili skandinavske plate. Šta će se desiti posle toga kad uđemo u EU i ne dobijemo nemačke ili skandinavske plate? Trebaće jako mnogo vremena da ih dobijemo i to neće zavisiti od procedura, verujte. To će zavisiti od suštinskog našeg odnosa, ne prema standardima EU zato što su standardi EU, već prema standardima ljudskim, civilizacijskim, organizacionim, državnim, državotvornim i prema standardima uređenja našeg društva.

Tu je ono na šta bismo mi trebali da jače okrenemo naše strelice, i u političkom i u medijskom smislu. Nisam siguran čak ni da svi narodni poslanici ovo razumeju na pravi način. Jednostavno, padamo u tu atmosferu loših učenika, gde imamo neke nastavnike iz EU koji su nama zadali zadatke i ukoliko ovo ispunite dobijate dvojku i vi ste prešli u sledeći razred. U toj dvojci nema selameta, nema uspeha. Nisam siguran da je to ono što mi zapravo želimo.

Dakle – da procedure, evo, hoćemo da ih ispoštujemo. Neka imamo primedbe, i treba neko da nas podseća. Ali, naša energija treba da bude usredsređena na suštinu, odnosno na stvarne standarde, ali ne na način da nam je to nametnuto, već na način da to treba da uradimo zbog nas.

Ja sam pre dve noći konačio, boravio 24 sata kod svojih roditelja na selu kod Tutina. Mi nismo imali struje 24 sata. Ja sam bio 24 sata. Ta sela, većina sela oko Novog Pazara, Tutina i Sjenice nemaju struju preko tri dana, zato što je pao sneg 10 cm. Molim vas, recite mi, gde to na kugli zemaljskoj može da se uruši elektro-mreža zbog 10 cm snega? Dakle, nije problem u 10 cm snega, problem je u nekom zapostavljanju sistema, u ovom slučaju elektro-distribucije. Zamislite – nema struje, fiksni telefoni su daljinski premošteni što znači da nema ni telefona, ne rade mobilni telefoni, nema vode. Znači, ja sam 24 sata bio u tom mraku pa sam sada došao ovamo, ali građani stotinu sela su i dalje ostali u tom mraku, ni danas nema struje.

Ilustraciju pravim, iako to nije tema. Znači, kako da objasnim sada tom građaninu u pešterskom selu, tutinskom, sjeničkom ili pazarskom, svejedno, da smo mi blizu ulaska u EU? Dakle, ovu proceduru ćemo lako otkloniti, ali to sa čime se naš građanin suočava u određenim delovima ove zemlje je zapravo ono što treba da bude naša stvarna borba u pogledu ispunjenja uslova, odnosno u pogledu podizanja vodostaja kvaliteta našeg kulturnog i civilizacijskog kvaliteta.

Prema tome, naša obaveza ovde sa naše strane jeste da ispunimo ove standarde. Proceduralno, kažem, lako ćemo ih ispuniti, ostalo ih je još malo. Suštinski i kvalitativno, mislim da nam treba još više truda i to na onom konceptu o kome deklarativno takođe govorimo, kao što je ravnomerni regionalni razvoj itd. Ali, suštinski tu imamo vrlo jake raskorake i moramo se potruditi da to bude zapravo naš prilog ulasku u EU.

Isto tako, i sa strane EU i Evropske komisije smatram da mora biti više sluha. Mora biti više sluha za našu različitost, pogotovo kada su u pitanju duhovni principi, etički principi. Ne može se nijedan građanin EU osećati kao neko ko treba neki kliše da ispuni.

Smisao svih zakonodavstava sveta jeste sklad ili korak sa tradicijom. Gde god se desilo u ljudskoj istoriji da su zakoni bili u raskoraku sa tradicijom tog naroda, tradicijom tog čoveka, to su bili loši zakoni. Oni su proizvodili nered. Oni su proizvodili kolaps. Da, Evropska unija je istorijski primarno hrišćanska, ali se pitam da li je sada hrišćanska? Bio sam 2003. ili 2004. godine na jednoj raspravi kod Milana u Kadenabiji, kada je otvorena bila tema, tada kao verski poglavar, evropskog ustava. Imali smo nekoliko dana vrlo temeljitu raspravu upravo po ovom pitanju. Dakle, po pitanju samoga duha Evrope.

Šta je duh Evrope? Da li je to hrišćanski duh Evrope? Kao musliman bih voleo da je to hrišćanski duh. Odmah da vam to jasno kažem, jer bi mi taj duh bio bliži od onoga ultraliberalnog, ultralevičarskog, ultramaterijalističkog duha, koji niti je hrišćanski, niti je muslimanski, niti je židovski.

Balkan je tu još slojevitiji. Dakle, mi ovde imamo preplitanje i antičke Grčke i Rima i islamske kulture i civilizacije, potom imamo i preko Španije i Andaluzije islamsku civilizaciju koja je tamo bila preko 700 godina, pa imamo činjenicu da su Sorbonu osnovali muslimani, ako niste znali, i još mnogo, mnogo takvih primera što nije manjkavost Evrope, nego bogatstvo Evrope. Zapravo Evropa treba da nastavi tim putem, pa da nama Balkancima, ali i svima nama koji smo po nečemu drugačiji, konfesionalno, duhovno, etički, podvlačim etički, ne može nam se praviti etički kliše. Tamo gde se pokuša nametati etički kliše, to će kad tad pući. To neće uspeti.

Evropska unija u svojoj definiciji to nema, ali u praksi birokrata nisam siguran. Nekako nam se u toj praksi i medijski nameće da moramo biti svi po jednom etičkom i kulturnom obrascu. Ne, to ne možemo. Sve što je obrazac, pogotovo administrativni, niti je etika, niti je kultura. Etika je ono što pulsira u mom srcu, ono u šta verujem. Sve što mi se nametne nije etika. To je pendrek, to je neka vrsta represije. To nam ne treba. To neće doneti dobro niti Evropi, a pogotovo našoj zemlji.

Kada su u pitanju primedbe, neću reći da mi je drago da postoje ove primedbe, ali ono što mi jeste drago jeste činjenica da su narodni poslanici Stranke pravde i pomirenja protekli mandat zapravo fokus svojih diskusija imali na ovim pitanjima.

Pitanje kvaliteta rada Narodne skupštine je jedno od najznačajnijih pitanja u ovoj zemlji. Da, tu postoje nijanse. Jedna od tih nijansi je bila i etički kodeks i čestitam narodnim poslanicima u Narodnoj skupštini što su tako ažurno ovo pitanje rešili i vrlo kvalitetno, verujem. To je, kažem, iz onog paketa nijansi.

Naravno, i mnoge druge nijanse ćemo mi ovde popraviti, ali suština kvaliteta rada parlamenta će biti u poziciji parlamenta. Parlament, Narodna skupština je najviše zakonodavno predstavničko i nadzorno telo ove zemlje.

Gospodo narodni poslanici, nemojte se nadati da će neko doći iz Brisela ili iz nekih drugih struktura ove vlasti da vam na zlatnom poslužavniku ponudi taj status. Ne, neće. U politici i općenito u ovim relacijama pravo je nešto za šta se morate izboriti.

Prema tome, gospodo narodni poslanici, vi ćete biti to kada odlučite da budete to. Ako budete dorasli poziciji, odnosno statusu narodnog poslanika u sva tri smisla, onda ćete biti to. Prema tome, ukoliko se budete izborili u ovoj zemlji da izvršna vlast ovde podnosi izveštaje, da vam odgovara, da ih birate, razrešavate, pozivate na odgovornost i kontrolišete, onda ćete vi biti ono što treba da budete i nemojte očekivati da će vam u tome pomoći EU, niti bilo ko. Mi se za to moramo izboriti.

Naravno, kada je u pitanju vladavina prava, moram kazati da smo jako puno učinili pogotovo u zakonodavnom smislu i drago mi je, evo na Kolegijumu i drugim prilikama naše komunikacije, ne vidim protivljenje i drago mi je da imamo volju, da zakonodavstvo i u tom pogledu do kraja usavršimo. Ali, ono što će ostati praksa upravo jeste primena i pogotovo ravnomerna primena.

Dokle god mi budemo tamo u nekom Novom Pazaru, u nekoj Sjenici, u nekom Tutinu, imali sudije, tužioce koji dobiju zadatke od kriminalaca, kriminalnih klanova ili lokalnih političara, džaba nama ovde sve što ćemo upeglati u zakonodavnom smislu, džaba nam sve procedure koje ćemo ispuniti u pogledu zahteva Evropske unije.

Zato moramo imati više snage da pravosudne organe istrgnemo iz kandži kriminala, da ne dopustio da tamo, evo najnovija praksa je imamo vladavinu 20 godina jedne vlasti u Sjenici koja je opustošila narod, gde su revizori ustanovili da su milioni pokradeni, zloupotrebljeni.

Mi sada ovih dana imamo Osnovni sud u toj Sjenici, staje na stranu onih koji su to radili, pokušava da omete novu vlast. Zašto? Pa zato što su 20 godina pripadali istom organizovanom kriminalu i organizovanoj družini. Moramo imati odlučnosti da i te uglove, daleke uglove ove zemlje, zapravo zaštitimo od tih pošasti tim obračunom, vraćanjem kriminala u šahte, u podzemlje, mi ćemo ispuniti sve uslove i moći da zapravo budemo u Evropskoj uniji sa sve svojim duhovnim, etičkim i drugim kulturno civilizacijskim posebnostima, ali naravno deleći one prave univerzalne evropske vrednosti, ne samo ove moderne i problematične, već sve one na kojima je zapravo celokupna ljudska civilizacija izgradila svoju kulturnu i duhovnu tradiciju. Hvala vam.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Hvala puno.
Tačno 19 i 54, taman sam se bio spremio da kažem. Hvala.
Idemo dalje.
Sledeći po veličini grupe, Enis Imamović.
Izvolite.
...
Stranka demokratske akcije Sandžaka

Enis Imamović

Poslanička grupa Ujedinjena dolina-SDA Sandžaka
Hvala, uvaženi predsedniče.

Uvaženi članovi Vlade, koleginice i kolege, poštovani gosti, SDA Sandžaka pozdravlja donošenje izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije za 2020. godinu.

Kao parlamentarna stranka već punih 30 godina se upravo i borimo za Evropske i NATO integracije Srbije. Aktivni smo učesnici svih demokratskih procesa u zemlji i time dajemo svoj doprinos i jasno opredeljenje da sve svoje političke ciljeve i sve probleme za koje smatramo da trebaju biti rešeni, rešavamo unutar institucija sistema, osuđujući upotrebu sile i nasilja za dostizanje političkih ciljeva.

Smatramo da je dobro što se parlament opredelio da u plenumu razmatra izvešta Evropske komisije o napretku Srbije. Međutim, tvrdimo da je u ovaj proces trebalo krenuti mnogo obazrivije, trebalo krenuti sa najširim mogućim društvenim dijalogom, naročito zbog činjenice da je ovo prvi put da razmatramo zaključke u plenumu.

Dakle, trebalo je usaglasiti izveštaje iz prethodnih godina, trebalo je doneti zaključke kojima bismo se osvrnuli i na njih, na napredak između tih izveštaja i na kraju za zaključke i preporuke koje donosi ovaj poslednji izveštaj. Ja zbog svega toga želim na samom početku da kažem da mi nećemo podržati ove zaključke, nismo učestvovali u njihovom donošenju na Odboru za evropske integracije, niti ćemo u nastavku ovog procesa učestvovati u njihovom donošenju u plenumu.

Nismo hteli ni na koji način da donosimo zaključke koji ne uvažavaju suštinske kritike Evropske komisije na napredak Srbije u njenim evropskim integracijama. Dugo smo razmišljali i da li da pokušamo da predložimo amandmane na ove zaključke i doneli smo odluku da ih ne predlažemo zbog toga što nismo hteli da naši amandmani postanu instrument za političke obračune sa neistomišljenicima u ovoj Skupštini.

Svaki izveštaj Evropske komisije predstavlja važan parametar po kojem se meri napredak neke zemlje, u ovom slučaju napredak Srbije u njenim evropskim integracijama i implementaciju preporuka kada je u pitanju politički, društveni i javni život u našoj zemlji. Posebno kada su u pitanju manjinske zajednice, Izveštaj o napretku predstavlja izuzetno važan instrument, izuzetno važan mehanizam.

Manjinska pitanja se sagledavaju u okviru pregovaračkog Poglavlja 23. U okviru tog pregovaračkog poglavlja nalazi se i poseban deo tog Akcionog plana, to je Manjinski akcioni plan, koji se odnosi upravo na manjine i taj manjinski akcioni plan sa aspekta Bošnjaka je nelegalan, nelegitiman i mi ga ne priznajemo.

Ne priznajemo ga iz razloga što on ignoriše sve one suštinske probleme na koje su ukazivali legitimni predstavnici Bošnjaka u radnoj grupi prilikom pisanja tog Akcionog plana.

Bošnjaci u Srbiji imaju veliki broj problema i nerešenih pitanja. Naš je cilj bio da u okviru tog akcionog plana uvrstimo rešavanje svih tih pitanja i nagomilanih problema. Oni su od strane radne grupe na najgrublji način izbačeni i mi smo zbog toga napustili rad u toj radnoj grupi i nismo dali legitimitet takvom Akcionom planu.

Prilikom pravljenja svakog izveštaja Evropske komisije, prikupljaju se značajni podaci i iz drugih evropskih mehanizama, iz drugih institucija na tom evropskom nivou, u prvom redu Veća ministara i njegovih mehanizama, primarno, Okvirna konvencija za zaštitu nacionalnih manjina i Evropska povelja o regionalnim i manjinskim jezicima.

Mi smo sa zabrinutošću primili brojne negativne ocene koje je Srbija dobila u ovom izveštaju i zato želim da u ovom uvodnom obraćanju iznesem ključne probleme na koje je morala Skupština obratiti pažnju u svojim zaključcima. Najpre, sam sistem zaštite manjina u Republici Srbiji pokazuje brojne nedostatke već u svom korenu, a koren su zakonska rešenja, zakoni.

Mi smo 2018. godine doneli izmene i dopune Zakona o pravima i slobodama nacionalnih manjina koji je donesen 2002. godine. Doneli smo izmene i dopune Zakona o nacionalnim većima nacionalnih manjina iz 2009. godine. Međutim, te izmene su bile isključivo kozmetičke prirode. Nisu se bavile suštinskim pitanjima.

Ono što tada niste hteli da slušate prilikom naše diskusije i prilikom amandmana koje smo podnosili na te predloge zaključaka, našlo se u ovom Izveštaju.

Zakon iz 2002. godine više ne odgovara aktuelnoj situaciji, ne odgovara trenutnoj situaciji u kojoj žive nacionalne manjine u Republici Srbiji i ne uvažava njihove specifičnosti, njihove posebnosti i zato je potrebno doneti potpuno novi zakon, novi krovni zakon koji će uvažavati ove specifičnosti.

Pored toga što je on uopšten i što ne uvažava te specifičnosti, on ni ne uređuje to polje, taj sistem zaštite i unapređenje individualnih kolektivnih prava manjina, niti pruža adekvatan odgovor za uključivanje manjina u društveni život. To konstatuje ovaj izveštaj.

Srbija nikada nije sprovela svoju obavezu donošenja novog zakona, tog novog krovnog zakona kojim bi se uredio položaj nacionalnih zajednica i kojim bi se definisala uloga nacionalnih manjina u sveukupnom razvoju društva u Srbiji. Koja je uloga nacionalnih manjina? Šta konkretno manjine doprinose ovde? Sad je trenutno takav odnos prema manjinama kao prema nekom stranom telu koje ili će samo nestati ili treba ukloniti. Izmene Zakona o nacionalnim većima nacionalnih manjina su dodatno obesmislile ovaj organ manjinske samouprave.

Organi koji se biraju na direktnim izborima danas nemaju ovlašćenje da donesu nijedno obavezujuće mišljenje ni na jednu odluku državnih organa, pa i one odluke koje suštinski zadiru u identitetska pitanja.

Ako se vratimo na Poglavlje 23, u tom akcionom planu Srbija se obavezala da donese novi Zakon o zabrani diskriminacije. To naravno da danas nije učinila. Umesto toga imamo RTS za koji se utvrdi da je grubo prekršio, da je izvršio diskriminaciju prema Bošnjacima, da je grubo prekršio odredbe člana 6. i člana 24. važećeg Zakona o diskriminacije i nikom ništa.

Ovo je dokaz da je ovakav sistem zaštite nacionalnih manjina načelan, da je formalan, da nije dovoljan, da on ne pruža adekvatne mehanizme za zaštitu i unapređenje nacionalnih prava. On ne nudi ni kazne za one koji te zakone očigledno krše, ograničavaju, pa čak i osporavaju.

Jedan od važnijih segmenata u ovom izveštaju takođe je i pitanje neprocesuiranih ratnih zločina iz 90-ih godina i dalje nemamo kazne za počinioce masovnih otmica u Sandžaku i ubistava, u prvom redu otmica u Sjeverinu i Štrpcima. Ovaj izveštaj takođe jasno i nedvosmisleno ukazuje na nepoštovanje presuda međunarodnih sudova, Međunarodnog suda za bivšu Jugoslaviju u Hagu, i ovde se pored pravosnažnih presuda i dalje negira genocid u Srebrenici, i dalje veličaju ratni zločinci i to od strane najviših zvaničnika, najviših institucija, uključujući i Narodnu skupštinu. Ne procesuiraju se zličini ni na drugim narodima, Albancima i Hrvatima. U ovom izveštaju takođe je naglašeno da postoji veliki problem suočavanja sa prošlošću osude ratnih zločina, sude ratnih zločinaca, izražavanje pijeteta prema žrtvama, da postoji problem u politici sećanja. Ovde se osuđeni ratni zločinci i dalje slobodno bave javnim poslom, slobodno se bave politikom. To potvrđuje ovaj izveštaj, a Narodna skupština ignoriše.

U samom izveštaju konstatovana je i ogromna razlika u nivou ostvarivosti prava nacionalnih manjina na teritoriji AP Vojvodine i u ostatku Srbije, pa je nivo ostvarivosti prava nacionalnih manjina u AP Vojvodine na daleko većem nivou nego što je to slučaj u ostatku Srbije. Govorimo o istoj zemlji, govorimo o istim zakonima i ovo je dokaz koliko je uvođenje novih autonomnih pokrajna zapravo neminovnost ne samo sa aspekta ostvarivanja prava nacionalnih manjina, nego i sa aspekta ostvarivanja osnovnih građanskih prava. To uvođenje srednjeg nivoa vlasti predstavlja smanjivanje jaza, smanjivanje distance na relaciji građanin - država.

Ekonomska situacija nacionalnih manjina je konstatovana takođe ovim izveštajem, da je izuzetno loša. Područja tradicionalno naseljena Bošnjacima, Albancima, Hrvatima i Romima se suočavaju sa kontinuiranom nerazvijenošću. Ovakvu situaciju uočile su i evropske agencije, evropske komisije zadužene za praćenje i monitoring etničke diskriminacije, najpre u izveštajima Evropske komisije protiv diskriminacije, protiv rasizma i netolerancije. Tako se jedan od glavnih problema u četiri izveštaja, objavljena za Srbiju u periodima 2007, 2011, 2014. i 2017. godine, ističe nesrazmerna zaposlenost manjina u državnim organima sa javnim ovlašćenjima, u pravom redu policije su sva tužilaštva itd. i to je posebno izraženo kod Albanaca, Hrvata, Bošnjaka i Roma.

U poslednjem izveštaju ove komisije protiv rasizma iz 2017. godine po prvi put se ukazuje na problem nerazvijenih područja koja tradicionalno naseljavaju nacionalne manjine. Evropska agencija posebno apostrofira da se nezaposlenost u ovim područjima kreće između 60 i 70%. I dalje ne postoje mere koje bi jasno upućivale kako da se ovaj problem reši. U prilog tome govori i Treće i Četvrto mišljenje o sprovođenju Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina za Srbiju koja u evaluaciji članka 15, koji se direktno tiče socioekonomskog položaja, ukazuje kako se područja koja tradicionalno naseljavaju nacionalne manjine se suočavaju sa kontinuiranom nerazvijenošću i nezaposlenošću.

Komitet eksperata je ukazao na činjenicu da same privremene mere nisu dovoljne, da je potrebno napraviti sistem koji će dati adekvatan odgovor na ovakvo stanje i na ovakve uslove života u kojima žive pripadnici nacionalnih manjina. U prvom redu to je uključivanje u državne organe sa javnim ovlašćenjima. Dakle, smatramo da Narodna skupština u svojim zaključcima posebnu pažnju treba posvetiti ovim pitanjima i uspostavljanju jasnih i efikasnih mehanizama za zaštitu i unapređenje individualnih i kolektivnih prava manjina, za poštovanje međunarodnih presuda, presuda međunarodnih sudova, jasnih rokova za donošenje Zakona o pravima i slobodama nacionalnih manjina, Zakona o nacionalnim većima, Zakona o zabrani diskriminacije, unapređenje vladavine prava i jednakosti pred zakonom, unapređenje slobode govore, slobode izražavanja, slobode medija i kako da zajedno svi dođemo kao društvo do uslova za slobodne, fer i demokratske izbore.

Po nama zaključci koje Narodna skupština donosi su morali dati odgovore na ova pitanja i mi zbog toga ih nećemo podržati. Nećemo učestvovati dalje u njihovom donošenju. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.
Predlagač Elvira Kovač.
Izvolite.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara
Zahvaljujem.

Najlakše je izgovarati tvrde rečenice, biti u opoziciji, kritikovati, a ne nuditi nikakvo rešenje.

Kao što sam spomenula u svom uvodnom izlaganju kada smo na Odboru za evropske integracije razgovarali o zaključcima tamo se otvorila slična rasprava i tamo sam u svojstvu predsedavajuće pokušala da odgovorim i sada ću učiniti isto.

Lično sam kao predsednica Odbora za evropske integracije, uvažavajući zaista sve narodne poslanike članove Odbora, među njima je i prethodni govornik, najavila nedelju, 10 dana ranije, odmah čim smo na Kolegijumu Narodne skupštine Republike Srbije razgovarali o tome, da se planira ova plenarna sednica i tražili smo poslovničku mogućnost kako da je organizujemo. Zapravo bi bilo nekako logično da je ovo predlog zaključaka povodom razmatranja Izveštaja Evropske komisije Odbora za evropske integracije, ali za ovo ne postoji poslovnička mogućnost, pošto se ovo zaista radi prvi put ikada.

Tada se već otvorila rasprava koja je bila, dobro, neophodna, mi smo zanimljiv, interesantan, značajan Odbor i onda smo pokušali da formulišemo ove zaključke oko kojih nije bilo veće rasprave, već je tada izjavljeno da će biti amandmana i ovo je jedinstvena rasprava i svi smo vi do poslednjem momenta očekivali te amandmane, koje bi možda predlagač ili ti predstavnik predlagača, prihvatio i bio bi sastavni deo ovog teksta. Ovaj tekst nije toliko loš, pa zbog javnosti da objasnim te neke delove, a onda ne samo kao predstavnica nacionalne manjine, ali kao neko ko se zaista bavio ovim pitanjima, odgovorim na skandalozne optužbe. Znači, ja zaista ne želim da branim Vladu Republike Srbije, već samo da objasnim neke činjenice.

U zaključcima konkretno stoji, ako citiramo recimo, samo prvi ili peti, znači, suština je da se sve preporuke, svi kriterijumi moraju ispuniti. Znači, cilj svih nas je da što pre Srbija uđe u EU i ne možemo mi sad pisati zaključke od nekoliko strana. Sve to se podrazumeva.

U potpunosti je poznato šta je u Akcionom planu dvadesettrojka, dvadesetčetvorka, šta je u posebnom Akcionom planu za manjine, možda su neki zaboravili da je Vlada Republike Srbije donela revidirani Akcioni plan za dvadesettrojku, dvadesetčetvorku u julu ove godine, svesna toga da smo u kašnjenju i promenjeni su određeni rokovi. S toga, i malopre spomenut Zakon o zabrani diskriminacije. Znači, pridržavamo se, to se očekuje negde, ne znam prvi, drugi kvartal, ne znam sad napamet, sledeće godine.

Ali, da se vratimo na kako je to kada ste predstavnik nacionalne manjine koja se trudi da probleme detektovane na terenu reši i kada ste predstavnik nacionalne manjine, koja glasno, jasno viče, a ne nudi rešenje. Znači, ako želite da rešite probleme tih ljudi koje zastupate morate da imate predlog rešenja, saradnju, komunikaciju. Upravo to je rađeno u prethodnom periodu.

Činjenica je da EU nema AKI, koji se tiče upravo ove teme, i zbog toga je ogroman uspeh i neverovatna stvar što imamo poseban Akcioni plan za manjine i u tome je, ako mogu tako da kažem i Vlada Republike Srbije, Vlada Republike Mađarske i SVM puno radio da mi to jednostavno imamo.

Taj poseban Akcioni plan za manjine, on je od preporuka, upravo malopre spomenute „advajzeri kansil“ koja prati kako Konvencija Saveta Evrope o manjinama se primenjuje. I tu je tačno definisano šta treba da se uradi. Između ostalih su bile obaveze, donošenje iliti izmene i dopune Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Znači, ne možemo reći da su oni doneli kozmetičke promene.

Oni su doneti tako što su pozvani svi nacionalni saveti nacionalnih manjina. Postoji koordinacija nacionalnih saveta nacionalnih manjina, neverovatan broj, znači mislim da bi sada Suzana Paunović mogla tačno da kaže, ali broj tih aktera, učesnika koji odgovaraju za izvršenje posebnog akcionog plana za manjine je nekoliko desetina, mislim da je 60 i nešto, možda i više, znači posebni delovi.

Ne može se nešto uraditi transparentnije i vidljivije. Naravno, ono što je SVM u proteklom periodu uradio je nuđenje rešenja. Ako smo videli da određenim zakonima treba nešto poboljšati amandmanima, predložili smo amandmane, tačno objasnili predstavnicima, tada je to bilo u delokrugu Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, i na taj način su se određeni problemi, upravo i ta proporcionalna zastupljenost pripadnika nacionalnih manjina rešila bar zakonski. Sada treba da pojačamo tu primenu. Posle toga je bilo neophodno doneti uredbe, znači donesene su uredbe od strane Vlade, s toga zaista smatram da su, kako da kažem, kritike, ne želim da koristim jače izraze, ali nisu na mestu, pa sam smatrala da je neophodno radi javnosti objasniti i stvari vezano za regulisanje prava i sloboda pripadnika nacionalnih manjina.

Naravno, da ima još posla, ali najveći deo posla se tiče implementacije, ja mislim da se zaista možemo pohvaliti time, bez toga da preterano iskreno hvalim Vladu Republike Srbije kao deo koalicije, ali je neverovatno što je urađeno u proteklom periodu zahvaljujući otvorenosti i razumevanju.

S toga, mislim da se rešenje nalazi u tome da ako mislite da nešto ne valja, predložite konstruktivno, na primer u ovom slučaju amandmane, ili nešto konkretno, ali ja mislim da u zaključku 1. i 5. stoji to o čemu se govorilo. Zahvaljujem.