Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 28.12.2020.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/232-20

2. dan rada

28.12.2020

Beograd

Sednicu je otvorio: Ivica Dačić

Sednica je trajala od 10:15 do 19:25

OBRAĆANJA

...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Pa nema 40 sekundi, 21.28, ali ajde …
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Evo završavam, predsedniče.
Ja sam definitivno manjina u ovoj Skupštini.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Nije, nego ti zloupotrebljavaš što sam ja predsednik Skupštine.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Šalim se ja.
Dakle, mislim da je jedna opšta hajka na Srbiju i da je vrlo interesantno da tri hrvatska medija u isto vreme, ali u isto vreme izlaze sa istom tezom da je Republika Srpska ratni plen Srbije, da albanski lobisti, srbomrzci koji 20 godina ne menjaju svoju retoriku, pokušavaju kroz kongres da slome kičmu Srbiji i to na dve tačke – Republika Srpska i Kosovo i Metohija. Zbog svega toga, mi smo smatrali da upravo u ovom periodu treba da razgovaramo o ovim važnim pitanjima, kako bi bili vama podrška.
Jedan opšti zaključak je da Srbija i Aleksandar Vučić mogu da sprovedu sve, a oni ne mogu. To je smešno i to im je uvek bilo obrazloženje.
Inače, u potpunosti podržavamo zaključke i predloge Odbora, kao poslanički klub SPS naravno podržava zaključke predloga Odbora za evropske integracije.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Hvala.
Pošto po našem planu, 14 je sati, u skladu sa Poslovnikom, određujem pauzu u trajanju od jednog časa.
Sa radom nastavljamo u 15 sati i 15 minuta.
Kao što sam rekao juče, mi ćemo danas voditi raspravu i nastaviti tu raspravu u jednom manjem obimu sutra posle postavljanja poslaničkih pitanja, sa ciljem da glasanje bude u prvoj polovini, znači do pauze u 14 časova, sada zavisi od dužine rasprave, 12 sati, 13 sati, i time onda završavamo redovno zasedanje.
Hvala vam.
Branko me upozorava da sam rekao u 15.15 da je nastavak, ali ja mislim da sam rekao u 15.05 časova.
Dakle, u 15.05 nastavljamo.
(Posle pauze)
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Poštovani narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
Primili ste ostavku narodnog poslanika Maje Mačužić Puzić na funkciju narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije i Izveštaj Odbora za adminstrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine povodom razmatranja ove ostavke, koji je utvrdio da je podnošenjem ostavke nastupio slučaj iz člana 88. stav 1. tačka 2. Zakona o izboru narodnih poslanika i predlaže da Narodna skupština, u smislu člana 88. stav 3. i stav 4. istog zakona, konstatuje prestanak mandata ovom narodnom poslaniku.
Saglasno članu 88. stav 1. tačka 2. i st. 3. i 4. Zakon o izboru narodnih poslanika, Narodna skupština, na predlog Odbor za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine, konstatuje da je prestao mandat, pre isteka vremena na koji je izabrana, narodnom poslaniku Maji Mačužić Puzić danom podnošenja ostavke.
Saglasno Zakonu o izboru narodnih poslanika, izvršiće se popunjavanje upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini.
Sada nastavljamo dalje sa listom predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika.
Reč ima narodni poslanik Dušica Stojković.
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Dušica Stojković

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - za našu decu"
Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, uvaženi predsednici Vlade, drage kolege narodni poslanici i poštovani građani Srbije, članstvo Srbije u EU je prvi strateški i spoljnopolitički prioritet naše zemlje. Vrednosti oko kojih su se okupile postojeće države članice EU Srbija prepoznaje kao vrednosti koje želi dalje da neguje, a pristupni proces kao priliku za reforme i jačanje evropskih standarda.

Evropska unija je danas naš najveći donator i tradicionalno ključni trgovinski partner Srbije, sa oko dve trećine spoljnotrgovinske razmene koja se obavlja sa zemljama EU. Takođe, dve trećine svih stranih ulaganja dolazi iz EU.

Srbija je i najveći korisnik kredita Evropske investicione banke sa 4,6 milijardi evra odobrenih sredstava u prethodnih 15 godina i Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj je važan investitor u Srbiji. Od 2009. godine uložila je 3,5 milijardi evra uglavnom u infrastrukturu i razvoj finansijskih institucija.

Nema sumnje da je Srbija iskreno posvećena daljim i dubljim reformama u našem društvu, kojima zaista pristupa na jedan odgovoran i ozbiljan način. U saradnji sa institucijama EU i njenim članicama nastoji da usvoji i primeni principe najbolje prakse. Reforme koje činimo i danas ovde u Narodnoj skupštini i svih ovih dana, reforme koje čini naša Vlada činimo isključivo zarad koristi i benefita naših građana.

Nakon otvaranja prvih poglavlja decembra 2015. godine, reč je o Poglavlju 32, da vas podsetim, „Finansijska kontrola“ i Poglavlje 35 „Ostala pitanja“, Srbija je do sada otvorila ukupno 18 od 35 pregovaračkih poglavlja, s tim što je dva pregovaračka poglavlja privremeno zatvorila, a reč je o Poglavlju 25 koje se odnosi na nauku i istraživanje, kao i Poglavlje 26 koje se odnosi na obrazovanje i kulturu.

Narativ ovogodišnjeg izveštaja je rađen u skladu sa novom metodologijom koja podrazumeva ubrzanje reformi, koje zemlje kandidati treba da sprovedu što je pre moguće kako bi se otvarali klasteri. Klasteri će sada biti organizovani po grupama. Pregovori će se otvarati u svim poglavljima iz klastera odjednom, nakon što se ispune merila za otvaranje poglavlja. Tamo gde ne bude bilo ispunjenje specifičnih merila za otvaranje, gde reforme daju rezultate u pogledu ispunjavanja postojećih merila, državi kandidatu će se ostaviti period od godinu dana za realizaciju merila za zatvaranje u zavisnosti od ostvarenog napretka u procesu reformi.

Kao što sam rekla, nova metodologija podrazumeva postojanje šest klastera, osim za Poglavlje 34 koje se odnosi na institucije i Poglavlje 35. Na osnovu trenutnog stanja u procesu pristupanja, Srbija je spremna da otvori nova pregovaračka poglavlja. U većini klastera je već otvorila značajan broj pregovaračkih poglavlja, osim u Klasteru 4 koji se odnosi na zelenu agendu i infrastrukturno povezivanje, gde smo predali pregovaračke pozicije za tri od četiri poglavlja.

Dinamika sadašnjeg preseka stanja što se tiče klastera je takva da Klaster 1 koji se odnosi na mostove svih pet otvorenih pregovaračkih pozicija od pet pregovaračkih pozicija, plus jedno dodatno Poglavlje 35. Što se tiče Klastera 2, koji se odnosi na unutrašnje tržište, otvorili smo četiri i dve pregovaračke pozicije su predate od ukupno devet pregovaračkih pozicija.

Takođe, što se tiče Klastera 3 „Konkurencija, socijalna inkluzija, ekonomski rast“ otvoreno je pet pregovaračkih pozicija, a dve su privremeno zatvorene od ukupno osam pregovaračkih poglavlja. Klaster 4 koji sam već napomenula, „Zelena agenda i infrastruktura“, predate su tri pregovaračke pozicije od ukupno četiri pregovaračka poglavlja. Klaster 5 „Resursi poljoprivrede i koheziona politika“, dva su otvorena od pet pregovaračkih poglavlja. Klaster 6 „Spoljni odnosi“, jedna pregovaračka pozicija je otvorena od dva pregovaračka poglavlja.

Mi smo nedavno imali raspravu na Odboru za evropske integracije, gde su bili predstavnici Ministarstva za evropske integracije koji su nam podneli izveštaj o trenutnom stanju u pregovorima Srbije ka članstvu u EU. Mogu da vas izvestim da su predate pregovaračke pozicije za još pet poglavlja, reč je o poglavljima 2,3,14,21. i 27, a da su pregovaračke pozicije za još dva poglavlja, reč je o Poglavlju 28 koje se odnosi na zaštitu potrošača i zdravlja i Poglavlje 10 „Informaciono društvo i medije“, ušle u završnu fazu konsultacija i usaglašavanja sa komentarima Evropske komisije.

Iz svega iznetog može da se zaključi da Srbija zaista vodi istinski proces evropskih integracija i da želimo naše društvo i našu državu što pre da uvedemo u jednu evropsku porodicu naroda, kojoj zaista težimo i kojoj pripadamo.

Od samog početka evropskih integracija, od kada smo krenuli da otvaramo pregovaračke pozicije, od kada smo otvorili pregovore, zaista se zalažemo za prihvatanje evropskih vrednosti i to zaista nisu prazne priče, jer želimo da istinski implementiramo sve one evropske vrednosti u našem društvu.

Da vas podsetim, svaka država koja poštuje set vrednosti koje su definisane u članu 2. Ugovora o EU, a reč je o vrednostima ljudskog dostojanstva, slobode, demokratije, jednakosti, vladavine prava, poštovanja ljudskih prava, uključujući i prava manjina, koja se obavezala da ih promoviše, može da na osnovu člana 49. ovog ugovora podnese zahtev za pridruživanje u EU.

Imamo takođe još i dodatne kriterijume, a reč je o kriterijumima iz Kopenhagena iz 1993. godine, koji se odnose na političke, ekonomske i pravne kriterijume i još jedan dodatan kriterijum iz Madrida o postojanju odgovarajućih administrativnih kapaciteta za postepenu i skladnu integraciju.

Danas u Domu Narodne skupštine raspravljamo po prvi put u plenarnom zasedanju o zaključcima o Izveštaju Evropske komisije o Srbiji u 2020. godini. Ovaj izveštaj je formalno uručen resornoj ministarki zaduženoj za evropske integracije, još 6. oktobra 2020. godine. Zaista je važno kada čitamo, pošto smo imali danas zaista jednu plodnu raspravu, više od pet sati raspravljamo o zaključcima o Izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u 2020. godine, moramo zaista da taj izveštaj čitamo na različite načine i moramo da imamo jednu širu sliku šta se dešava u ovom trenutku ove 2020. godine i u samoj EU i mnogim zemljama punopravnim članicama EU i šta se dešava u pregovorima koje vodi Vlada Republike Srbije.

Najznačajnije poglavlje za Srbiju su svakako napredak u poglavljima 23 i 24, a reč je o poglavljima koja se kod zemalja kandidata prva otvaraju, a poslednja zatvaraju. Tu se navodi da Srbija ima određeni nivo pripremljenosti uz primenu evropskih standarda u ovoj oblasti i da je sveukupno postignut vrlo ograničen napredak.

Pozitivni delovi se odnose na mirno rešavanje sporova, na smanjenje broja zaostalih sudskih predmeta u okviru borbe protiv korupcije govori se da Srbija ima određeni nivo pripremljenosti u borbi protiv korupcije.

Želela bih sve narodne poslanike da podsetim da je ove godine u septembru mesecu stupio na snagu i počela primena Zakona o sprečavanju korupcije, da smo mi kao Narodna skupština, odnosno, resorni Administrativni odbor sve ovo vreme radili na jačanju kapaciteta ove Agencije za suzbijanje korupcije.

Takođe, pozitivno su ocenjeni i Zakon o finansiranju političkih aktivnosti i Zakon o javnim preduzećima u delu koji se odnosi na finansiranje političkih aktivnosti tokom kampanje.

Takođe, pozitivne rezultate ostvarila je i primena Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije.

Danas smo ovde, na početku današnje rasprave, čuli i pojedine predstavnike opozicionih političkih partija koji su na različite načine tumačili komentare u izveštaju kada je reč o zaštiti prava nacionalnih manjina. Ja želim da istaknem, kao poslanik koji dolazi iz SNS sa liste Aleksandar Vučić – Za našu decu, da je deo zaštite prava nacionalnih manjina, zaista, pozitivno ocenjen i bez bilo kakvih negativnih političkih konotacija u celom onom delu koji vam je moja koleginica, Elvira Kovač iznela, a odnosi se na osnovna prava.

Takođe, u Poglavlju 24. Srbija ima određeni nivo pripremljenosti za primenu pravnih tekovina EU o pravdi, slobodi i bezbednosti i da je određeni napredak postignut u pogledu prošlogodišnjih preporuka, posebno u pogledu usvajanja Strategije i Akcionog plana za kontrolu lakog i malokalibarskog oružja gde je Srbija nastavila da unapređuje svoju međunarodnu policijsku saradnju i da značajno doprinosi kao tranzitna zemlja u upravljanju mešovitim migracionim tokovima ka EU igrajući aktivnu i konstruktivnu ulogu i efikasnu sarađujući sa svojim susedima i državama članicama EU. S tim u vezi, u ovaj deo izveštaja za Poglavlje 24. naglašava i značajan Sporazum sa Fronetksom koji je ratifikovan i čiju primenu očekujemo.

Sporazum o saradnji između Evrodžasta i Srbije je stupio na snagu u decembru 2012. godine. Takođe, u ovom delu izveštaja istaknuta je i dobro uspostavljena saradnja sa Interpolom i Evropolom.

Nivo saradnje sa Agencijom EU za obuku i sprovođenje zakona je zadovoljavajući. Srbija je u junu 2019. godine, uklonjena sa liste finansijskih akcija, FATS zemalja sa strateškim nedostacima u sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma.

Reč je o onom zakonu, koji smo mi na jednoj od prethodnih sednica i usvojili, odnosno usvojili smo njegove izmene i dopune, reč je o Zakonu o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma. I, kada na jedan odgovoran način želite da se posvetite procesu evropskih integracija onda, zaista, morate da pratite sve one preporuke i one međunarodne i evropske standarde koje dobijate od relevantnih međunarodnih i evropskih institucija.

Želela bih takođe da istaknem da izveštaj pokriva period od juna 2019. godine do oktobra 2020. godine, i da je on sličan onom izveštaju o vladavini prava iz juna 2020. godine, u pogledu političkih kriterijuma.

Mi možemo kada čitamo ovaj izveštaj u celom integralnom tekstu, svih 140 strana prevedenih na srpski jezik, da kažemo da je sa nekim ocenama, možemo da se složimo ili ne, da je on relativno objektivan i da se ne vodi računa i da se ne prepoznaju potpunosti svi oni napori koje je prethodna Vlada Republike Srbije uložila na polju reforme pravosuđa, slobode medija, zaštite novinara, pluralizam i borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Ja želim sa ovog mesta da podsetim sve građane Republike Srbije da je Vlada na početku ove godine 30. januara 2020. godine, usvojila medijsku strategiju za period od 2020. godine, do 2025. godine, na jedan zaista transparentan i inkluzivan način i koja je definisala na jedan dobar način glavne izazove u pogledu slobode medija u Srbiji.

Početkom decembra ove godine, znači pre par dana, usvojen je i Akcioni plan, prvi Akcioni plan za period od 2020. do 2022. godine, koji ima za cilj upravo sprovođenje ove medijske strategije koja obuhvata oblasti koje se tiču unapređenja sistema javnog informisanja, koje garantuje slobodu izražavanje, slobodu medija, bezbednost novinara, medijski pluralizam i osnaženu medijsku profesiju.

Iz godine u godinu, rekla bih, u svim ovim prethodnim izveštajnim periodima, ekonomski kriterijumi su zaista na najbolji način ocenjeni i to je najbolje pohvaljeni deo izveštaja i tako je iz godine u godinu.

Srbija je postigla određeni napredak i umereno je pripremljena, odnosno ima dobar nivo pripremljenosti u razvijanju funkcionalne tržišne privrede.

Takođe, se navodi da je Srbija postigla visok stepen usklađenosti sa pravnim tekovinama u oblasti zaštite evra od falsifikovanja i zaštite finansijskih interesa Evropske Unije.

U delu eksterne revizije kvalitet revizorskog rada se kontinuirano poboljšava. Navedeno je da je Srbija zabeležila dobar napredak u oblati politike konkurencije i navodi se da je Srbija dobro pripremljena u oblasti transportne politike i da su nastavljene reforme u oblasti železnice.

Takođe, u izveštaju možete da nađete i onaj deo koji nisam čula da su danas poslanici posebno apostrofirali da su pohvaljeni napori i odgovorno postupanje Vlade Republike Srbije tokom pandemije i tokom tog prvog talasa pandemije u Srbiji.

Vlada je obezbedila dva paketa finansijske pomoći, ukupne vrednosti 5,7 milijardi evra za podršku privredi tokom trajanja pandemije izazvane virusom Kovid-19. Paketi su sadržali namenska budžetska sredstva za direktne novčane subvencije u privatnom sektoru, za program poboljšanih kredita, ali i za kredite uz garanciju države.

Takođe, dodatna finansijska pomoć kroz programe podrške obezbeđena je i za posebno pogođene sektore tokom pandemije poput turizma.

Osim toga, Vlada Republike Srbije je isplatila minimalnu zaradu zaposlenima u malim i srednjim preduzećima u Srbiji i odložila plaćanje poreza i doprinosa za socijalno i zdravstveno osiguranje. Svim građanima starijim od 18 godina, ponuđen je gotovinski transfer u iznosu od 100 evra.

Godina 2020. je godina izazova, ali i godina evropske solidarnosti, rekla bih. Srbija je dobar primer za predstavljanje solidarnosti i pokazivanje prave solidarnosti na delu.

Srbija je tako donirala dva miliona evra na međuvladinoj konferenciji EU, održane u maju 2020. godine, kako bi pomogla razvoju obezbeđivanju javnog pristupa vakcinama, testovima i lekovima namenjenim za borbu protiv bolesti Kovid 19. Prvi kontingent … stigao je u Srbiju i vakcinacija je počela u Srbiji pre nego što je počela u nekim zemljama punopravnim članicama EU.

Kada pričamo o građanima, Srbija uvek apostrofiramo koji su to benefiti evropskih integracija. Mi, kao narodni poslanici, kada smo u kontaktu sa građanima zaista možemo da kažemo da su te koristi i ti projekti koje sprovodimo zajedno pod pokroviteljstvom EU u značajna finansijska sredstva EU, zaista vidljivim i na svakom mestu, od obnove škola, porodilišta, univerziteta, mostovi koji nas još više povezuju sa čitavim regionom Zapadnog Balkana, sa Evropom, ali i čitavim svetom.

Ne morate u ovom trenutku da budete evrofanatik, ili preterani evrooptimista, i da to vidite i da uočite da se ti pozitivni primeri zaista mogu videti i u nekoj najmanjoj jedinici lokalne samouprave, u nekom malom selu, varošici, ali i u velikim gradovima u Srbiji.

Iz Izveštaja se navodi takođe da je još jedan od značajnih benefita koji je uspostavljen u prethodnom periodu, to je usvajanje novog regionalnog sporazuma o romingu i to je ključno postignuće na polju realizacije ciljeva digitalne agende za Evropu.

Takođe, dobar napredak je postignut u pogledu prava poslovnog nastanjivanja i slobode pružanja usluga, usvajanjem Zakona o poštanskim uslugama i Zakona o priznavanju profesionalnih kvalifikacija.

Želim da istaknem sa ovog mesta da se i sama EU tokom ovog izveštajnog perioda susretala i dalje se susreće sa brojim izazovima, od Bregzita, migrantske krize, usvajanje Finansijskog plana za period od 2021-2027. godine, ali i naglaskom evroskepticima u pojedinim državama članica EU.

Inače, evroskepticizam je fenomen sa Britanskog kontinenta. Prvi put je termin evroskepticizam pomenut 1986. godine u jednim britanskim novinama. Prevashodno je uska specijalnost bila da je to isključivo bio fenomen na početku u Velikoj Britaniji, Ujedinjenom Kraljevstvu, međutim, evroskepticizam sada imaju i mnoge zemlje jezgra Evropske unije. Možete naći predstavnike političkih grupacija, političkih partija koje se zalažu za neki, prosto, kritičniji, obazriviji pogled u kom pravcu i kakva je budućnost same Evropske unije i u mnogim zemljama kao što su Francuska, Nemačka, Irska ili druge zemlje punopravne članice Evropske unije.

Takođe, rekla bih da je čitav svet, pa i EU i Srbiju, pogodio jedan globalni fenomen kakva je pojava pandemije korona virusa i da smo u tom trenutku zaista svi bili na istom zadatku, sa jedne strane da očuvamo zdravlje ljudi, da se borimo da očuvamo živote ljudi u pandemiji, a sa druge strane, paralelno sa tim, da radimo i na očuvanju i da se borimo za očuvanje radnih mesta.

Kao što sam već rekla, 2020. godina je godina evropske solidarnosti. Srbija je pomagala drugim zemljama tokom pandemije korona virusa. Zaista smo poslali pomoć našim italijanskim prijateljima kada im je pomoć bila najpotrebnija. Reč je o pomoći u vidu medicinske opreme koja je namenjena za civilnu odbranu u Italiji. Donacija se sastojala od dva miliona hirurških maski, dva miliona epidemioloških maski, milion zaštitnih rukavica i 100 hiljada skafandera za zdravstvene radnike, uz jednu jasnu poruku – pobedićemo zajedno, hrabro Italijo, Srbija je uz tebe.

Ja bih sada ovaj svoj prvi deo današnjeg izlaganja završila. Često su nam te reči ohrabrenja potrebne i rekla bih najpotrebnije u ovom trenutku kada se suočavamo sa jednim ovako opakim neprijateljom. Srbija je zaista primila i značajnu finansijsku pomoć od strane Evropske unije.

Ja bih iskoristila priliku sa ovog mesta, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, da se zahvalim našim evropskim partnerima za sve ono što su činili tokom pandemije.

Pozvala bih sve kolege narodne poslanike, bez obzira iz koje političke partije dolaze, da podrže zaključke, da se aktivno uključe u proces evropskih integracija, jer to je onaj zajednički imenitelj koji nam u ovom trenutku nedostaje kako bismo obezbedili zaista ostvarenje sna, a to je da Srbija postane punopravna članica Evropske unije. Zahvaljujem.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Hvala.
Idemo na listu narodnih poslanika prema prijavama za reč.
Reč ima narodni poslanik Samir Tandir.
Izvolite.
...
Stranka pravde i pomirenja

Samir Tandir

Poslanička grupa Stranka pravde i pomirenja SPP – Ujedinjena seljačka stranka USS
Poštovani predsedniče, poštovani potpredsednici, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani ministri, mi danas razgovaramo o Predlogu zaključka povodom predstavljanja Izveštaja Evropske komisije.

Mi kao Stranka pravde i pomirenja apsolutno podržavamo put Republike Srbije ka punopravnom članstvu u EU i smatramo da taj put nema alternativu.

Želim takođe da istaknem da mi je posebno drago što je ministar inostranih poslova, gospodin Selaković, danas prisutan, uprkos brojnim obavezama i to je dokaz odgovornosti i poštovanja prema Narodnoj skupštini i prema građanima. Želim da mu čestitam na borbi koju on sprovodi u svom portfelju, predstavljajući našu zemlju i sve građane.

Jasno je da je naša orijentacija prema EU najznačajniji spoljnopolitički prioritet i da taj put nema alternativu. Svaka čast svim našim saveznicima i prijateljima i na Istoku i na Zapadu, ali mi i geografski i politički i vrednosno pripadamo Evropi i želimo da i formalnopravno budemo članovi evropske porodice naroda. Vrednosti koje baštini EU su vrednosti koje mi imamo i u našoj tradiciji.

Ono što nam treba, pogotovo kada je u pitanju naša ekonomija i naša privreda je slobodan protok ljudi i roba, vladavina prava, poštovanje različitosti i jednaka šansa za sve.

Analizirajući procenat podrške među građanima evropskim integracijama, vidimo da posle 2000. godine imali smo zaista velika očekivanja i veliki procenat podrške i iz godine u godinu taj procenat varira. Zašto? Zato što su ljudi očekivali preko noći da imamo nemački standard, nemačke puteve i nemačke plate. To se, međutim, ne dešava preko noći i to je jedan proces koji se odvija iz dana u dan, iz godine u godinu.

Ono što želim da istaknem jeste zašto je za običnog građanina važna EU. Ukupna trgovina između naše zemlje i EU je 24,9 milijardi evra. To danas iznosi 250 puta više nego 2009. godine. Izvoz je iznosio 11,3 milijarde evra i to za svakog građanku i građanina, bez obzira da li živi ovde u Beogradu, u Vojvodini, u Sandžaku znači sigurnu platu, znači nova radna mesta, znači sigurne penzije i socijalne dodatke.

Međutim, ono što hoću da istaknem kada govorim o EU, jeste da niti je tamo sve belo, niti je kod nas sve crno. Želim posebno da istaknem odnos naše države prema migrantima. Želim da istaknem način na koji su se naša država, naša Vlada i naše institucije borile sa tim izazovom i da uporedim način na koji je to radila, na primer, Hrvatska ili neke druge evropske zemlje koje vrlo često nam govore o vladavini prava.

Poraz antisemitizma, antislamizma i ksenofobije u EU je zaista zabrinjavajući i mogu da kažem da mi kao društvo tu možemo zaista da budemo jako ponosni.

Ono što hoću da kažem sa pozicije pripadnika manjinskog naroda jeste da se u odnosu na neka ranija vremena položaj pripadnika manjinskih zajednica popravlja i to je nešto na čemu treba istrajati i očekujem da ova Vlada da dodatni doprinos tome.

Ono što mi kao pripadnici bošnjačkog naroda, ali i sve manjinske zajednice očekujemo jeste da uđemo u dublju implementaciju kada je u pitanju zapošljavanje pripadnika manjinskih zajednica u javnom sektoru, pogotovo kada govorimo o sudovima, tužilaštvu, policiji, javna preduzeća. Mislim da nam je to zaista neophodno.

Takođe, imamo jedno veliko otvoreno pitanje koje se tiče dvojnosti rada islamske zajednice. Mi očekujemo da se i to pitanje u sklopu evrointegracija reši na način što ćemo, u skladu sa Zakonom o crkvama i verskim zajednicama, imati jednu tradicionalnu islamsku zajednicu onako kako to vernici muslimani u Republici Srbiji očekuju.

Jako je simptomatično. Mi danas govorimo o EU, o evropskim integracijama, ali moram da istaknem da u kraju iz koga ja dolazim, i to je akademik Zukorlić jutros u diskusiji spomenuo, imamo problem sa snabdevanjem električnom energijom.

Znači, osim tih evropskih standarda, osim borbe za nova radna mesta, moramo da vodimo računa da jedan građanin, farmer koji živi u nekom selu na Pešteri ili Komaranskom kraju, za njega je EU to da li on ima redovno snabdevanje električnom energijom, kakvo je stanje niskonaponske mreže. Zato koristim ovu govornicu da kažem da nam se približavaju praznici, Nova godina, Božić i svi drugi praznici koji dolaze, da ljudi se vraćaju u unutrašnjost kod svojih roditelja i da je to jedan problem koji urgentno moramo da rešimo.

Pozivam sve građane da umesto da prave gužvu po zimskim turističkim centrima, da posete opštine u Srbiji i unutrašnjosti. Ima jako lepih opština kao što su Prijepolje, kao što je planina Zlatar, kao što je Sjenica i Ski centar „Žari“, kao što su Pribojska i Novopazarska Banja. Hvala vam.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima ministar Jadranka Joksimović.
Izvolite.