Zahvaljujem, predsedavajući.
Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, uvaženi članovi Vlade Republike Srbije, danas govorimo o Izveštaju Evropske komisije o napretku naše države na putu ka EU i smatram da je svakako važno danas da o ovom pitanju razgovaramo o tome šta je sve Srbija u prethodnoj godini uspela da poboljša i na čemu smo sve radili.
Takođe, mislim da je potrebno da racionalno sagledamo šta je nama danas Evropska unija. Evropska unija je danas Srbiji glavni spoljno-trgovinski partner. Mi danas dve trećine imamo trgovinski bilans sa zemljama EU, više od 60% stranih investicija dolazi nam upravo iz EU, 63% ukupne trgovinske razmene mi imamo sa zemljama EU. Poređenja radi, sledeća na redu je Rusija sa svega 7%, zatim ide Kina sa 6%, Bosna i Hercegovina sa 5%.
Kada ovo govorim, kažem da je jako važno da budemo svesni toga da iako naš narod ovde ima i te kako simpatije prema državama koje brane pravo Srbije i suverenitet u Savetu bezbednosti UN, opet moramo biti realni i reći da EU danas svakako jeste i biće glavni cilj ove Vlade. Dakle, pridruživanje EU svakako ostaje glavni cilj i to je bez ikakve dileme nešto što je u našem interesu.
Kada pogledamo brojke, egzaktne su. One govore o tome da je to jako važno, pre svega sa našeg ekonomskog aspekta. I pre svega, Srbija jeste država koja baštini staru parlamentarnu evropsku demokratiju, mi jesmo država, i to s ponosom kažemo, koja je imala prvi Ustav, liberalni, slobodni, gde smo iskoračili, još pre više od 200 godina u tom smislu dakle da mi zaista imamo svako pravo danas da budemo deo evropske porodice naroda kao, kažem još jednom, jedan od najstarijih evropskih naroda na ovim prostorima, kao neko ko ima najstariju kulturu parlamentarne demokratije danas u Evropi.
Zaista, kada govorim o ovom izveštaju, smatram da je on napisan u skladu sa novom metodologijom, ali da i te kako uvažava činjenicu da je Srbija napravila velike pomake i u odnosu na prethodnu godinu. Ako pogledamo Izveštaj koji je usvojen prethodne godine Evropske komisije, možemo da kažemo da smo uspeli da i te kako dosta rešenja uskladimo i da kažemo danas da više od 60% postoji ta usklađenost sa evropskom bezbednosnom i ekonomskom politikom.
S druge strane, ono što su nam zamerali prethodne godine, mi smo na jedan dobar način realizovali ove godine. Govorim o tome da smo uspeli da usvojimo zakonska rešenja koja daju veliku autonomiju, širu autonomiju Agenciji za borbu protiv korupcije. Dakle, sve ono što su oni kritikovali prethodne godine, mi smo danas uspeli da stavimo u agendu onoga što smo rešavali prethodne godine. Tu pre svega mislim na međupartijski dijalog koji smo vodili u Srbiji pod patronatom Evropskog parlamenta, usvojili smo mnogo onih pozitivnih zakonskih rešenja koji su uticali na to da danas možemo da govorimo o boljim izbornim uslovima u našoj državi.
Podsetiću sve da smo uspeli da obezbedimo i sređivanje biračkih spiskova, sve one kritike koje su se ticale toga da smo imali funkcionersku kampanju, sve smo to uspeli da u zakonskim okvirima uskladimo sa evropskom politikom.
Zato danas govorimo da smo i te kako uspeli da sve to što su oni naveli prethodne godine kao nešto što bi trebalo da se popravi, mi smo u prethodnoj godini radili na tome i to se u ovom izveštaju i vidi.
Takođe, govorimo o tome da je ovde gospođa Čomić imala inicijativu u prethodnom sazivu da se podigne prag učešća žena ovde u parlamentu. Danas imamo 40% žena ovde u parlamentu u odnosu na neki prethodni period kada je bilo 30%.
U evropskom Izveštaju ovde se hvali naša posvećenost regionalnoj saradnji, odnosno povezivanju balkanskih naroda u rušenju tih barijera koje postoje među našim narodima. Srbija je zaista napravila ozbiljan iskorak u tom smeru i zaista mislim da je to nešto što svakako moramo da pohvalimo i što ćemo ovim zaključkom ovde izglasati.
Kada govorimo o tim nekim stvarima koje EU u ovom izveštaju apostrofira kao jako važne jeste činjenica da se ovim izveštajem hvale pomaci u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije. Evropska komisija jasno navodi da mi imamo dobar zakonodavni okvir, ali da negde imamo problem sa samim sprovođenjem tih zakona. Opet kažem, to je upravo ono što smo prethodne nedelje ovde govorili. Dakle, sudstvo jeste nezavisno, mi ćemo se ustavnim reformama naredne godine baviti i dalje time, kako bismo uspeli da obezbedimo da se Poglavlja 23 i 24 uspešno realizuju.
Ali, opet kažem – sudstvo ne može da bude nezavisno od naroda. Evropska komisija sa te strane izražava određenu bojazan da ovde postoje pritisci na pravosuđe. Mi kažemo – naravno da pravosuđe treba da bude nezavisno, naravno da sudstvo treba da bude nezavisna grana vlasti, ali, znate, naravno da parlament kao ključni organ zakonodavne vlasti mora da kontroliše kako to rade sudije. To je taj kontrolni mehanizam koji parlament mora imati i u narednom periodu siguran sam da ćemo ustavnim reformama obezbediti još veću ulogu sudstva, odnosno nezavisnosti sudstva u našoj državi, ali da moramo sačuvati taj deo koji se tiče kontrole samog sudstva. Ne mogu oni da budu neki potpuno nezavistan organ od čitavog naroda i da na taj način on govori kako je to uspeh i kako je to demokratija, kad u njihovim državama takođe parlament ima tu ulogu koja se tiče kontrolne funkcije nad sudskom vlašću.
Što se tiče onoga što nas najviše u ovom izveštaju raduje jeste to što Evropska unija priznaje i te kako uspešne rezultate koje je Srbija imala na nivou ekonomske politike. Kada govorimo o tome, u ovom izveštaju se kaže da je Srbija imala jako bitnu ulogu kada smo bili ugroženi pandemijom korona virusa, šest milijardi evra mi smo dali za našu privredu i obezbedili da naša privreda funkcioniše.
Takođe se navodi u ovom izveštaju i rekordno niska stopa nezaposlenosti, kao nešto što je pozitivan primer danas u Evropi. Dakle, ispod 10% imamo nezaposlenost u našoj državi.
Sve su to stvari koje Evropska komisija u ovom izveštaju posebno apostrofira kao nešto što je pozitivno u Srbiji i što je svakako doprinelo tome da Srbija danas bude, i oni priznaju, država sa najmanjim padom privrede u celoj Evropi.
Evropska komisija, takođe, govori da ćemo naredne godine imati rast BDP od 5%, naša Vlada je na stanovištu da će taj rast biti 6%. Mi se nadamo zaista da ćemo uspeti da i naredne godine se na pravi način nosimo sa izazovima koje nosi ova kriza i naravno da smo posvećeni svi tome, da je nama ekonomija svakako na prvom mestu.
Što se tiče same metodologije kojom se ova Evropska komisija vodila kada je usvajala ovaj izveštaj, on je nov. Dakle, to je metodologija koja je usvojena odnedavno i mi ovde imamo činjenicu da više ne otvaramo poglavlje po poglavlje, kolege su o tome govorile, usvajamo tzv. klastere, odnosno setove poglavlja koje otvaramo u narednom periodu.
Ja ću podsetiti da smo mi predali pregovaračke pozicije za otvaranje čak sedam novih poglavlja – Poglavlja 2, 3, 10, 14, 21, 27, 28. Dakle, ne možemo govoriti kao što danas neki ispred parlamenta obmanjuju javnost kako ovde Srbija nije napravila nikakve pomake. Činjenica je da mi čekamo da se ova poglavlja otvore, upravo zato što smo i predali pregovaračke pozicije i to će svakako biti usvojeno u narednom periodu.
Prema tome, Srbija je ostvarila veliki napredak u protekloj godini. Svakako da ostaju Poglavlja 23, 24 kao krucijalna na kojima oni insistiraju. Mi ćemo ustavnim reformama našeg sudstva, pravosuđa u narednoj godini uspeti da obezbedimo da se ta poglavlja konačno realizuju. Naravno da Poglavlje 35 koje se tiče KiM takođe stoji na dnevnom redu.
Opet kažemo i našim gostima, da li su ovde na Galeriji ili nisu, da li nas prate, to ne znam, ali siguran sam da mere svaku reč koja se izgovori ovde u parlamentu, a to je da Poglavlje 35…
(Predsednik: Otišli su odavno.)
Dobro, ali svakako slušaju i verujem da itekako prate šta sve govorimo ovde u parlamentu danas.
Jako je važno da ih podsetimo da Srbija jeste posvećena dijalogu. Mi želimo da napravimo dijalog sa Prištinom. Ne želimo sukobe, ne želimo probleme, ali moraju da utiču na svoje, kako bih rekao ljude koji sede dole u toj privremenoj Vladi, da oni naprave iskorak, odnosno da konačno počnu da realizuju ono što smo mi pre sedam godina potpisali Briselskim sporazumom. Sve što je bila obaveza Republike Srbije ispoštovali smo, sve što je bila obaveza druge strane, a pre svega tiče se ZSO, sedam godina već čekamo. Evo osma godina da čekamo i nikako da se to realizuje. Dakle, to jeste problem.
Ne može danas Srbija da bude kriva za ne otvaranje Poglavlja 35, odnosno za taj dijalog sa Prištinom kada je itekako problem na drugoj strani. Dakle, na prištinskoj vladi, toj privremenoj moraju itekako da utiču na njih da se taj problem reši, da konačno Srbija može da kaže da taj dijalog ima smisla.
Ako smo mi potpisali i obavezali se na određene ustupke, uradili sve što se ticalo Briselskog sporazuma, naravno da očekujemo da druga strana posle sedam godina konačno realizuje ono što su njihove obaveze.
Da zaključim, mi svakako ostajemo posvećeni dijalogu. Ostajemo posvećeni svemu onome što je obaveza Republike Srbije u ovom pregovaračkom procesu. Nadam se da ćemo uskoro imati još veći napredak i želim sreću svima i članovima Vlade u narednom periodu da konačnu tu evropsku agendu koja je važna za našu državu, realizujemo i da postanemo punopravan član EU. Hvala.