Zahvaljujem.
Pošto ste vi predsednik spoljnopolitičkog Odbora, samo na početku, molim vas, više puta ste rekli da je Ursula fon der Lajen komesar, ona je predsednik Evropske komisije, da to definišemo.
Između ostalog, pomenuli ste važna pitanja koja se dotiču i naše spoljne politike, ali se dotiču i obaveze iz klastera 6, a to su spoljni odnosi i spoljna politika.
Pregovaračka poglavlja su sada sekundarni instrument. Po novoj metodologiji, mi pričamo o šest klastera. Šest klastera su šest vodećih politika EU u koju Srbija mora… Nama to odgovara, inače, jer imamo visok nivo umreženosti naših politika sa zajedničkim politikama EU.
Kojih je to šest klastera u koja su grupisana poglavlja? Prvi klaster je vladavina prava, osnovna prava i tako dalje. Tu je pet poglavlja. Od tih pet, već smo pet otvorili. Klaster 2 u koji je grupisano devet poglavlja su unutrašnje tržište, odnosno sva poglavlja koja su na neki način vezana za ekonomske kriterijume. Klaster 3 tiče se kompetitivnosti, konkurentnosti, socijalnog oporavka, ekonomske politike, ekonomskog oporavka i socijalne inkluzije. Klaster 4 tiče se Zelene agende, infrastrukturnog povezivanja. Klaster 5 tiče se zajedničke poljoprivredne politike, ali i politike kohezione, dakle ravnomernog regionalnog razvoja i pristupa strukturnim fondovima i, kao što sam rekla, poljoprivrede. Klaster 6 se tiče spoljnih odnosa. Tu su, inače, samo dva poglavlja – poglavlje 30 i 31.
Zašto sam ovo rekla? Zato što sa novom metodologijom koju je Srbija aktivno prihvatila, a koju Evropska komisija nije na vreme razradila, način primene na zemlje koje već pregovaraju, jer je ona inicijalno uobličena za nove zemlje kandidate koji treba da tek započnu formalno pregovore, a to su Severna Makedonija i Albanija i pošto nije razrađena ta primena nove metodologije ni na njihove pregovaračke okvire, a samim tim ni za zemlju koja je već duboko u procesu evropskih integracija, mi smo imali zapravo sudar dve okolnosti, nekih naših kašnjenja koja jesu bila objektivna i koja jesu predočena, posebno u oblasti vladavine prava u ovom izveštaju.
Naravno, kašnjenja su bila delimično i zbog toga što izbori nisu bili u aprilu mesecu, kada je trebalo, nego su bili krajem juna. Pomeren je čitav niz aktivnosti i zakonodavne vlasti, pa samim tim i izvršne. To je jedan deo. S druge strane, jedan međuprostor koji se stvorio između prihvaćene nove metodologije, a istovremeno nepripremljene razrade načina primene na naš proces i to je uslovilo zapravo da i ovo što ste vi rekli, sa čime se slažem, jedna preokupiranost EU ove godine svojim unutrašnjim problemima, gde nije samo pandemija problem, koja je najveći problem svima, već je i Bregzit jedno suštinsko pitanje koje je toliko teško bilo. Vidite i sami, na kraju na jedvite jade dogovoreno.
Vi ste tu otvorili pitanje naših odnosa sa Narodnom Republikom Kinom, sa Ruskom Federacijom itd. Imajte na umu da je predsednica Evropske komisije fon der Lajen Evropsku komisiju nazvala geopolitičkom komisijom. Dakle, ovo je prvi put da je predsednik Evropske komisije otvoreno i jasno definisao EU i Evropsku komisiju kao geopolitičku komisiju, koja će se rukovoditi suštinskim geopolitičkim interesima zemalja članica EU koje nisu do kraja konzistentne i koherentne, ali koje se na kraju kroz konsenzus i kroz većinsko odlučivanje definišu kao politika EU, zajednička spoljna i bezbednosna politika EU.
Vidite šta je problem. Nije problem samo politički, da li se neko zahvalio Narodnoj Republici Kini ili ne. Naravno da treba da se zahvalimo, i to nije sporno. Inače, 21. marta, vi ste u pravu, stigla je kineska pomoć. Samo da vam kažem da sam ja 20. marta potpisala sa ambasadorom Fabricijem prenamenu sedam miliona evra, prvih sedam miliona od 93 miliona evra iz IPA fondova za pomoć, medicinske opreme, kupovinu lekova i svega dalje. Ako ćemo da budemo vrlo precizni. Ja volim preciznost u svemu, ali to ne umanjuje značaj ni kineske pomoći, ni evropske pomoći, ni ruske pomoći, ni bilo koje. Smatram da nije trebalo da stavljamo na kantar ko je koliko pomogao.
Evropska unija se možda nije snašla u početku. To je jedan složen mehanizam, ali mislim da je svim drugim aktivnostima zaista pokazala solidarnost i mi sa njima. Slažem se da je prenaglašeno i smatram da je prenaglašeno u izveštaju to što je izražena zahvalnost Narodnoj Republici Kini, ali mislim da smo nakon toga pokazali svu solidarnost i EU sa zapadnim Balkanom i Srbijom i mi sa EU.
Drugi je problem u pitanju. Problem je taj što je politika koja je nova geopolitika i nova ekonomska politika EU koja ima za cilj, vi to znate, gospodine Obradoviću, klimatsku neutralnost do 2050. godine, gde je planirano da EU bude prvi klimatski neutralan kontinent. Ako hoćemo mi da budemo kompetitivni, da budemo konkurentni i održivi, mi svakako moramo da radimo sa EU koja je istovremeno i naše najveće tržište, kao što ste rekli.
Nemaju svi drugi globalni igrači, uključujući i Narodnu Republiku Kinu ni Rusku Federaciju, identičan pristup ovoj vrsti politike. Tu se stvara jedna velika polarizacija, nezavisno od političkih analiza, kakvo je stanje demokratije, gde je i šta EU ima od političkih i ekonomskih odnosa i sa Ruskom Federacijom i sa Kinom. Oni imaju jako razvijene ekonomske odnose, neuporedivo više što imamo i mi. To je činjenica.
Ovde se radi o jednom globalnom pristupu koji zaista stvara ekonomsko rivalstvo, a koje između ostalog donosi i različita politička očekivanja. Prema tome, zajednička spoljna i bezbednosna politika EU je duboko uslovljena geoekonomskim i geopolitičkim planovima i platformama većine zemalja EU. Od nas će se očekivati da kako napredujemo u procesu, da se tako više, da kažem, uzglobljavamo u zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku EU. O bezbednosnoj komponenti smo već govorili, o učešću u vojnim misijama, civilnim misijama, o usklađivanju nacionalnih strateških dokumenata sa globalnom strategijom EU. To uopšte nije sporno.
Što se tiče ovih političkih. Postoji jaka grupa zemalja, i to posebno skandinavskih i baltičkih zemalja koje potpuno drugačije vide ulogu Ruske Federacije u njihovoj istoriji ili u njihovom političkom orijentiru i spoljnopolitičkom orijentiru nego što imamo mi. Sada treba imati razumevanja i za jedne i za druge.
Slažem se da ponekada nema dovoljno razumevanja ali proces je dosta politički zahtevan. Niko od nas ne može da traži, i to da budemo potpuno jasni, u ovoj fazi pristupnog procesa da budemo stoprocentno usklađeni sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom, zato što i član 10. Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju… U našem pregovaračkom okviru i u samom SSP se kaže da postoje politički i ekonomski interesi koje država koja pristupa može da u nekoj meri štiti i promoviše do svog stupanja u članstvo EU. Stalno se kaže punopravno članstvo. Pa nema ne punopravnog članstva. Članstvo je po definiciji punopravno, do stupanja u članstvo EU.
Politička očekivanja postoje, posebno od nekih država da se Srbija više usklađuje. Ja sam oko toga veoma iskrena i ta će očekivanja biti sve veća i veća u odnosu na ono što se bude dešavalo na relaciji EU, Ruska Federacija, Narodna Republika Kina, SAD, Turska je tu takođe važan faktor i element koja nije više samo snažna regionalna sila. Prema tome, to su zaista kompleksne stvari. Mislim da smo mi razumeli šta su očekivanja, ali da istovremeno vodimo računa i o našim ekonomskim i političkim interesima.
Pri tom, vi ste pomenuli taj deo oko samoproglašene nezavisnosti Kosova, gde imamo podršku, kao što ste rekli, u Savetu bezbednosti, ali isto tako imamo podršku i pet zemalja EU nepriznavača zbog kojih EU mora da bude statusno neutralna. Da li se to uvek dešava do kraja? Slažem se da ne, jer uticaj pojedinih država je vrlo snažan u EU koje su priznavači, ali istovremeno… To je ono kada ste pričali šta je grm, šta je zec. Nemojte da zaboravite i ovih pet članica.
Zajednička spoljna i bezbednosna politika je veliki izazov i za samu EU. Ja sam o tome govorila u prvom delu diskusije. Postojala su tako velika razlikovanja i tako velike razlike oko nekih pitanja zajedničke spoljne i bezbednosne politike da se čak išlo na ideju da odlučivanjem konsenzusom se zameni odlučivanjem kvalifikovanom većinom po pitanju zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU. Dakle, da bi se lakše donosile te odluke, jer nije uvek lako uskladiti interese svih 27 država. Naravno, nije lako onda ni nama koji smo u pristupnom procesu da potpuno pratimo to.
Reći ću vam nešto. Toliko je politički snažno izražen proces i nova metodologija zato i stavlja naglasak na političko vođenje procesa, a ne više samo na neku tehnokratsku dimenziju koja je važna. Albanija, recimo, oni 100% imaju usaglašenost svoje spoljne politike sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, ali im to nije pomoglo da otvore pregovore, druga su pitanja bila na stolu.
Kompleksan je proces, ne reflektuje se ni na sve države regiona na isti način i, naravno, različiti su nam istorijski kontinuumi koji su doveli do različitih bilateralnih odnosa, ali da će se očekivanja povećati sigurna sam u to, kako proces bude napredovao, posebno u odnosu na novu metodologiju koja izrazito stavlja političko upravljanje procesom i političko promišljanje evropskih integracija kao ključne i vodeće politike za jednu zemlju koja želi da se pridruži. To je ovih šest politika, klastera o kojima sam malopre, da kažem, nešto detaljnije obrazlagala.
Prema tome, razumem različite pozicije različitih političkih stranaka. Tu moj kolega Selaković sigurno može dodatno da unese objašnjenja u sve ovo, ali sam vrlo realna, kao ministar za evropske integracije znam šta su očekivanja, znam kako izgleda debata i ne zaboravite ovo je geopolitička Evropska komisija i ta očekivanja će se samo pojačavati.