Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 28.12.2020.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/232-20

2. dan rada

28.12.2020

Beograd

Sednicu je otvorio: Ivica Dačić

Sednica je trajala od 10:15 do 19:25

OBRAĆANJA

Vladan Glišić

Narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa
Samo da pojasnim.

Uvažena ministarka me nije razumela o par stvari, mada je zanimljiva ova razlika u stavu između nje i ministra spoljnih poslova, jeste nešto zbog čega ja kada se tiče, znate da nisam obožavatelj ni SNS, ni Vlade, nisam ni glasao za nju, ali kada se tiče spoljne politike spreman sam da priznam da je to možda jedina spoljna politika koju u ovom trenutku sada može da se vodi.

U tom smislu nisam replicirao ministru, zato što u mnogim stvarima bih se sa njim složio i neke stvari priznajem da se radi kao jedino moguće i da ova priča o tome da mi moramo ići u evropske integracije, kada kažem, evropske mislim na integraciju Briselsku uniju, iz prostog razloga što smo u situaciji da nam dve trećine ekonomske saradnje zavisi od njih i da smo mi sada stvarno, kao neko ko je stavio grlo pod nož razbojniku koji mu je upao u kuću i koji hoće da mu otme nešto, a mi sa pozicije nekoga ko drži grlo na njegovom nožu pregovaramo i znamo da ne smemo baš da mu kažemo sve što bi trebali da mu kažemo o tome kako se ponaša, jer bi mogao kroz te dve trećine ekonomije koja nam je vezana za njih da nam napravi takav haos u zemlji da ne možemo više nikakav oblik suvereniteta da odbranimo.

Zbog toga sam i na neki način kao upozorenje poslao to da mi pod hitno moramo da radimo, da se izvučemo iz te zavisnosti od Evropske unije, a to je jedan segment. Ovaj drugi segment tačno pokazuje da uvažena ministarka, pripada jednom drugom krilu protiv koga se ja politički borim, a to je onaj deo koji smatra da je… Pre svega nismo se razumeli u nekoliko stvari. Ja kada sam pominjao Marićevića jarugu, ja sam rekao da je neko tada našim precima govorio da Otomanska imperija nema alternativu, ali oni su svojim činjenjem pokazali da Srbija nema alternativu.

Druga stvar, kada sam pominjao Makedoniju i Albaniju, nisam ih uopšte pominjao u pežorativnom smislu, već sam hteo da naglasim nešto što je vrlo bitno i što se vraća na ovaj koncept, da li je Evropska unija mirovni projekat? Jeste, ali za sebe, ne za nas. Njena vojska nas je bombardovala, njena vojska nas je razbijala. Znači, nisam rekao da su Albanija i Makedonija u pežorativnom smislu, neke tamo, nego to su zemlje koje će dobiti njihovu pomoć kao i mi, a nisu bile bombardovane, nisu zatrpane osiromašenim uranijumom i to je nasleđe te Evropske unije, pri čemu, još jednu stvar hoću da kažem.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Vladane, nemate više vremena, ja se izvinjavam.

Vladan Glišić

Narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa
Znam, ali s obzirom da su se uglavnom obraćali, ali samo da završim ovu rečenicu.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Vidite koliko sam tolerantan.

Vladan Glišić

Narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa
Da.
Znači, ja smatram da je Srbija baštinik evropskih vrednosti, ja se takođe zalažem za evropsku Srbiju, ali mislim da Briselska unija nije Evropska unija ili bar nije za Britance, ali ja ne mogu da verujem da vi mislite da Britanija nije deo Evrope.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Hvala.
Ja bih vas samo zamolio da brinemo naše brige, a to znači imamo izveštaj o napretku, da li je dobar, nije dobar, da li su primedbe koje imamo opravdane, nisu opravdane, da ne ulazimo sada, jer i ja bih mogao da pričam ko zna šta, a ne pričam to zbog Marijana Rističevića, koji će sada da se javi i nadam se da neće pokvariti ovu našu evropsku posvećenost.
Izvolite, Marijan Rističević.
Prijavite se Marijane, prijavite se.
...
Narodna seljačka stranka

Marijan Rističević

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, moja stranka jeste malena, ali časna i poštena. Osnovana 20. maja 1990. godine u Novom Sadu. Jedan od glavnih programskih ciljeva, mislim da ovde predstavljam najstariju stranku, pošto DS nije prisutna, barem koliko ja vidim u svom originalnom izdanju, to je čini mi se jedina stranka iz te godine koja za cilj stavila programski cilj - ulazak u Evropsku zajednicu.

Mi tada nismo bili za Evropsku uniju, ali smo bili za Evropsku zajednicu. Slobodan protok roba, ljudi, kapitala je bila naša programska odrednica. Nešto pojačana politička osnova bila je ugrađena i u naše želje da sačuvamo tadašnju Jugoslaviju, da na te sve evropske vrednosti dodamo jednu manju vojsku, federalizaciju Hrvatske itd, da se etičke napetosti izleče nekim autonomijama, u republikama u kojima one nisu postojale. Nažalost, sem naših malih stranaka, a kasnije se priključila i stranka Ante Markovića, tada nije bilo dovoljno političke snage da se takav program realizuje.

U politici ima geslo - nije bitno šta si rekao, već kad si rekao. Očigledno da su stremljenja, pre svega Hrvatske i Slovenije za odvajanjem od tadašnje države bila jača od želje, pa čak i Ante Markovića i manjih stranaka u Srbiji, takvih stranaka u Hrvatskoj, Sloveniji gotovo da nije bilo, da se Jugoslavija preuredi ekonomski i politički i po principima Evropske zajednice i da takva uđe u Evropsku zajednicu.

Sada ja pitam, sa tadašnjom politikom sam bio tada izdajnik, sada sa istom tom politikom sam nacionalista ponekad. Sada ja pitam moju braću i drugove nacionaliste, šta bi bilo kada bi neko uslišio naše molitve i rešio da nam da sve teritorije koje naši nacionalisti zamišljaju u velikoj Srbiji? Recimo, neko reši i kaže - evo vam, ne znam, Kosovo, Makedonija itd, ja vas pitam - a kojim bi vi to narodom to naselili? Dakle, morali bi da nam daju i neki dodatni narod.

Ja takođe pitam one koji su protiv EU, da li su oni protiv naše braće koja su već ušla u EU? Srbi deo po deo, 20% Srba je ušlo u EU. Nemoj to da zaboravimo. Ulazak u EU je prilika da se sklopi srpsko nacionalno biće. Šta mislite, što su Hrvati toliko protiv ulaska Srbije u EU? Zato što bi Srbi, onih 186 hiljada se na veći i jači način ujedinilo sa Srbima koji žive u Srbiji, Bosna ako uđe, naravno BiH ako uđe u EU, i svi oni Srbi koji žive u EU. Znači, svi bi Srbi živeli opet u jednoj zajednici država kao što su živeli u SFRJ.

Otuda ja mislim da su Hrvati protiv da Srbija uđe u EU i da malo bude zabrinut za tu EU iz prostog razloga što zajednica u kojoj su Hrvatska i Slovenija, nekako sam zabrinut, oni nisu faktor stabilizacije takvih zajednica. Da sam na mestu EU, još dok je bila Evropska zajednica, preko reda ne bih primao neke bivše jugoslovenske republike ili recimo Bugarsku, ja bi primio Srbiju. Zato što je srpski narod čuvar države i zajednice država. To su potvrdili čuvanjem SFRJ, jer su doživljavali tu državu kao svoju i bili armatura te države. Zato su proglašeni glavnim neprijateljima i lošim momcima upravo zato što oni koji su razbijali SFRJ su videli da je Srbi najviše čuvaju onda su ih zato proglasili lošim momcima.

Dame i gospodo narodni poslanici, jedan od razloga zašto se i dalje zalažem za EU, koja ponekad svojim unutrašnjim sukobima liči na SFRJ i 1989. godine ili 1988. godine, i zajednička evropska poljoprivredna politika i subvencije koje poljoprivrednici u EU imaju zahvaljujući snažnoj ekonomiji itd, na 104 miliona hektara gotovo da imaju 50 milijardi za poljoprivredu i ruralni razvoj.

Ako uzmete jedan hektar kao jedinicu mere, znači, to između 400 i 500 evra, sa takvim subvencijama naši poljoprivrednici bi vrlo brzo prestigli i evropske poljoprivrednike, a da ne govorim o poljoprivrednicima u regionu.

Zamislite, Hrvatsku koja ima minimalnu subvenciju po hektaru sa 300 evra, naši poljoprivrednici kad podelim značajnije veću podršku u poljoprivredi nego 2012. godine, tri puta veću, imaju kada podelite sa hektarima 100 evra. Dakle, tri puta Hrvatska ima veće subvencije ako uzmete hektar kao jedinice mere, ali ipak smo mi i dalje konkurentniji ovde u regionu od njih, imamo bolje razvijeno stočarstvo itd.

Sada zamislite da imamo subvencije kakve imaju u EU, da naši poljoprivrednici ostvare sva ta prava, ja vas pitam koliko bi mi bili konkurentniji i koliko bi naša prehrambena industrija, zahvaljujući tome je imala jeftiniju sirovinu i koliko bi ona sama bila konkurentnija na ovom našem regionalnom, pa i na evropskom tržištu.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam pročitao Izveštaj Evropske komisije, vidim da su glavne zamerke na medije. E, sada, ja to gledam ovako, svi naši gotovo politički istomišljenici su neki postali novinari. Za mene su novinari osobe koje rade za registrovani mediji.

Međutim, o Srbiji baš zahvaljujući preteranim slobodama, imaš niz TV kanala i portala koji apsolutno nisu registrovane, a ljudi koji rade za te portale i za te TV kanale se predstavljaju kao novinari i to kažu, nezavisni novinari. I ja mislim da opoziciono novinarstvo, nije nezavisno novinarstvo, ono novinarstvo je naklonjeno opoziciji.

Nezavisan novinar bi trebao samo da pušta informaciju, a ne da učestvuje u informaciji, a često su novinari ujedno, izvor, emiteri informacije itd. i nekada kad držite Konferenciju za štampu, vi to svakako znate gospodine Dačiću, gospodine Selakoviću i gospođo ministarko. Vi svakako znate da nekada ne znate da li ispred vas pitanja postavljaju najveći politički neistomišljenici protivnici ili su to novinari. Često se ispod oznake novinar, krije veliki politički kamuflirani neistomišljenik.

Zato ja pitam EU, šta bi oni radili kada bi ih ja u Inđiji registrovao 30 kanala fiktivno, da mi to država dozvoli, 30 medijskih kanala, TV kanala fiktivno, znači samo registrujem, ne moraju da emituju program i onda otvorim studio u Parizu, Briselu, London više nije, na sreću nas Srba valjda će da promene stvari prema nama, kada bi u svim tim gradovima mi otvorili studio i oni emituju program recimo protiv Francuske Vlade, protiv Makrona, u Nemačkoj protiv Merkelove, napadaju sve političke vladajuće stranke, ja pitam koliko bi EU i zemlje EU dozvolile da se takva vrsta programa emituje protiv njihovih Vlada, njihovih političara, da li bi onda smatrali da ti neregistrovani u njihovim zemljama, mediji, mogu da deluju na takav način.

Ja mislim da ne bi trajali ni 24 časa. Ovde glavnu podršku upravo imaju u Srbiji neregistrovani mediji fiktivno registrovani u Luksemburgu. Zato pitam EU, kada ocenjuje stanje u medijima, uglavnom to bazira na ovim, u Srbiji, neregistrovanim medijima koji su fiktivno registrovani negde u Luksemburgu.

Što se nacionalnih manjina tiče, sa Tanjom Fajon imamo specifičan odnos, to znamo gospodin Orlić i članovi grupe u kojoj učestvuje, pa bi ona trebala da mi objasni kada su se već pominjale nacionalne manjine, zašto u Srbiji, ne zašto, već u Srbiji 4.033 Slovenca imaju status nacionalne manjine, verovali ili ne. Dakle, po popisu iz 2011. godine, možda i sada ima više i manje, naglašavam, izvor popis iz 2011. godine, 4.033 Slovenca i 0,06% stanovništva. Oni u Srbiji što podržava, imaju status nacionalne manjine i nacionalni savet.

Srba ima u Sloveniji, po njihovim izvorima 40.000, a po nekim drugim možda 70.000 ili 100.000, a po poreklu možda i pola, i oni nemaju status nacionalne manjine i mnogi u Sloveniji nemaju status nacionalne manjine, mislim da imaju samo Mađari, Italijani, samo dve nacije imaju status nacionalne manjine.

Po tom pitanju, meni je drago što je Srbija zemlja u kojoj nacionalne manjine imaju daleko veća prava, nego što imaju u pojedinim zemljama EU. Dakle, ne želim da ih vratim na prava koja Srbi imaju u Sloveniji, da me neko ne bi pogrešno razumeo.

Koliko znam zamerke stoje na opoziciji. Hajde da vidimo ovako, kako se dogovoriti sa ljudima, da se zna, ja sam za to da se sa njima dogovorimo. Kako da se dogovorite sa ljudima koji nisu mogli ni sami sa sobom?

Dakle, kako ko više nije predsednik te stranke, recimo 90-ih godina, partija koja je bila najbliža mojoj partiji po programu je bila DS. Računam samo od smrti Đinđića, iz te političke stranke je nastao LDP, Nova stranka, Pokret za preokret, Levica Srbije, Tadićeva stranka, Đilasova stranka, Zelenovićeva stranka, ukupno devet političkih stranaka je nastalo iz jedne političke stranke, zato što nisu mogli ni sami sa sobom.

Sada ja pitam EU, kako mi da se dogovorimo sa ljudima koji ni između sebe nisu mogli da se dogovore, pa i dan danas imaju konflikte i kako na takav način njih plasirati u parlament?

Tanji Fajon sam u lice rekao – gospođo, ako misliš da im pomogneš, treba prvo da ih ujediniš u jednu političku stranku. Izračunajte i sami, SNS je uprkos bojkotu dobio 60% glasova, SPS je koliko dobio, znači zajedno dve vladajuće najveće partije su dobile, izborne liste, 70%.

Znači, 30% uprkos bojkotu je glasalo za razjedinjenu opoziciju itd. Da su izašli ujedinjeni bez bojkota, danas bi ovde imali oko 90 opozicionih poslanika, međutim ono što sam rekao, svaka vaška pobaška, nisu mogli ni sami sa sobom i sada EU na žalbe, to ista ona lobistička kuća koja lobira za ove Šolakove medije, non-stop pritisak, kao vi nemate razgovor u parlamentu, a oni su bojkotovali i nisu ni hteli u parlament, a nisu ni mogli jer su tako razjedinjeni bili daleko i od onih 3%.

Izborne uslove koje su nama ostavili, valjda je svako shvatio da su unapređeni samo spuštanjem cenzusa.

Ne znam šta mi više možemo da učinimo, jedino da ih zamolimo i da kažemo hajde ljudi preuzmite vlast, zvala Tanja Fajon, mi ćemo vam ustupiti vlast.

Zbog Srbije i građana Srbije to ne treba raditi, jer bi oni vrlo brzo Srbe vratili na početno stanje iz 2012. godine.

Na nama je, ne znam da li ćemo ući u EU, mi svakako nećemo dopustiti da ono što neko smatra možda Evropi, daje Srbija Beograd sa bližom okolinom. Takva Srbija sa bližom okolinom neće ući u EU za vreme ove vlasti, a ukoliko bude nekih revolucija, ukoliko neko silom vrati one prethodne na vlast, nisam siguran, ali ja deo takve vlasti neću biti.

Mi, ne znam da li ćemo ući, jer razlika između cilja i puta je velika. Mi treba da budemo na putu za EU i zbog ove zajedničke poljoprivredne politike i fondova koji već pristižu. Ove godine smo dobili na desetine miliona evra, a ukupno treba da dobijemo 184 miliona samo iz IPARD programa koji je manji od svih drugih, mi treba da iskoristimo sve fondove koje nude, pa i one koji ne nude da izmolimo, sve što možemo da iskoristimo na putu do cilja, pri tome ne želeći da izbegnemo ulazak u EU, jer ja shvatam da EU nije zemlja dembelija, da neće tek tako davati penzije i plate, da EU finansira, ali u nju kada uđemo, treba finansirati nju. Dok ne uđemo, ona isključivo finansira i pomaže da se zemlja podigne i mi našu zemlju treba da izgrađujemo da bude vodeća zemlja na Balkanu, pa šta bude bude. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Hvala.
Samo da kažem Marjanu da mene nije zvala Tanja Fajon. Opšte je poznato da ja ne dam vlast.
Ministarka Joksimović.
...
Srpska napredna stranka

Jadranka Joksimović

| Ministarka za evropske integracije
Zahvaljujem, vrlo ću kratko zato što je vrlo važno ono što je poslanik Rističević govorio o zajedničkoj poljoprivrednoj politici. To je izuzetno važno, to je sada u klasteru 5, znači tu regionalni razvoji, ravnomerni, koheziona politika, korišćenje fondova, poljoprivreda itd.
Mi smo od 2014. godine, do 2020. godine, lično sam to radila, jer sam nacionalni koordinator za predpristupne fondove i potpisala i uspeli smo da dobijemo akreditaciju za korišćenje IPARD-a za ruralni razvoj, 175 miliona evra bespovratno za sedmogodišnji period 2014-2020. godina.
Reći ću vam da su oni koji su zagovarali evropski put Srbije 10 godina, držali Agenciju za agrarna plaćanja u Šapcu, iako je uslove Evropske komisije, a setićemo se ko je bio ministar u to vreme poljoprivrede, dakle, iako je uslov Evropske komisije da nam se omogući pristup IPARD sredstvima bio da Upravu za agrarna plaćanja izmestimo u Beograd zbog svih administrativnih i svih drugih obaveza, to nije učinjeno godinama i Srbija je izgubila milione, možda i stotine miliona evra za poljoprivredu zbog nečijih partikularnih interesa.
Mi smo to 2014. i 2015. godine, uradili i evo sada u tranšama se isplaćuju ti iznosi. To su programi za … mehanizacije, uopšte, sada ima i proširen deo za održivi u ruralni turizam. Moram da vam kažem da je veliki broj ljudi širom Srbije aplicirao za ova sredstva.
Mi imamo i radionice širom Srbije kojima pomažemo, dakle, svim zainteresovanim da napišu dobre projekte i da apliciraju i to je nešto što je velika korist od samog procesa.
Što se tiče članstva, vi ste u pravu. Kada postanete članica onda imate kontribuciju u evropski budžet, ali su zato pristup strukturnim fondovima 10 ili 15 puta veći. Zato je sada u ovoj situaciji oporavka post kovid pandemije ili koja još uvek traje, ali očekuje se da iduća godina bude godina oporavka, zemlje članice EU, ja ću vam dati samo za primer, naravno, to nije bezuslovno, već mora da se napravi nacionalni program ozbiljnih reformi i Hrvatska će dobiti, ako uradi Nacionalni program 11 milijardi evra za oporavak, Slovenija 5,2 i da ne navodim, samo govorim o ovim zemljama koje su u regionu.
Prema tome, naravno, na njima je da urade dobar nacionalni plan reformi, podrška finansijska nije bezuslovna, ali upravo zbog toga važno je da to naši građani znaju i da EU najveći donator bespovratnih sredstava IPA fondovi, dakle, predpristupni fondovi, investicioni okvir za Zapadni Balkan, a evo sad i ekonomsko-investicioni plan od devet milijardi i mi smo podneli čitav niz projekata letos od kojih je većina naših projekata uvršćena u ovaj.
Naravno, nije još doneta definitivna odluka, pa ne bih išla sa konkretnim stvarima, ali postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, koridori, dakle, sve ono što je veći deo našeg plana, gde ćemo moći da kombinujemo sredstva naša sa grantovima, a nešto će biti i sami grantovi.
To je vrlo važan aspekt našeg pristupnog procesa. Hvala vam, Rističeviću, što vi to aktivno pratite. Mislim da je jako dobro da svi ljudi iz Srbije, posebno iz lokalnih samouprava budu još, čini mi se aktivniji u pripremi i obukama naših ljudi, posebno poljoprivrednih proizvođača u pogledu dostupnosti ovih sredstava.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Šaip Kamberi.
Izvolite.