Zahvaljujem predsedavajući.

Samo bih se nadovezao na prethodnog govornika, na šefa poslaničke grupe, gospodina Martinovića koji je zamolio gospodina Kamberija da zamoli svoje kolege i prijatelje u Prištini da sva ona prava i demokratiju koju on kao predstavnik nacionalne manjine uživa ovde u Republici Srbiji, u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a mi kao SNS smo apsolutno ponosni na sva prava koja on kao predstavnik jedne nacionalne manjine ima u našoj zemlji upravo zato što ista ta prava njegovi sunarodnici našem narodu na KiM, ne zabranjuju, podsetiću vas da sloboda govora za Srbe na KiM znači apsolutno odlazak u zatvor.

Podsetiću vas na primer predsednika opštine Zvečan, gospodina Ivana Todosijevića koji je kada je rekao da su u Račku policijske snage i snage bezbednosti iz Republike Srbije ubile teroriste osuđen od strane prištinskih vlasti, osuđen od strane tzv. nezavisnih sudova, mada tamo ništa nije nezavisno počevši od države, pa onda sve ostalo, i dobio je kaznu od dve godine za verbalni delikt.

Pitam gospodina Kamberija - šta bi se desilo Srbima u Prištini, srpskim predstavnicima u Prištini kada bi govorili kao što on govori danas?

Gospodine Saviću, da vam kažem jednu stvar. Ja sam vam dao reč iako ste se javili pre još pola sata i ja bih vas molio da ne idete u polemiku. Ako već niste osetili za potrebno da odustanete posle govora predsednika poslaničke grupe itd. ako želite da rasplamsavamo dalje polemiku sa gospodinom Kamberijem očigledno da to nije u duhu sednice kakvu smo nameravali da imamo.
Znači, postavili ste pitanje, tražili ste povredu Poslovnika, jer se sada Šaip Kamberi javlja za repliku. Nije ovde tema replika sa Kamberijem. Tema je izveštaj, odnosno naši stavovi o onome što je EU rekla. Molim vas sve da se usredsredimo na to. Sve se meri prema rezultatima. Naš rezultat je da usvojimo ove zaključke. Molim vas da se shodno tome usredsredimo na to.
Želim da vas podsetim da je svega četiri govornika završilo svoje izlaganje sa liste, a vi procenite da li je to efikasno ili nije.
Jel tražite da se izjasnimo?
(Milan Savić: Ne.)
Hvala.
(Šaip Kamberi: Replika.)
Na povredu Poslovnika mislim da nemate pravo na repliku.
Idemo dalje.
Dušica Stojković.

Zahvaljujem, predsedniče.

Zarad istine i javnosti, želim da kažem sledeće. Mi smo kao članovi Odbora za evropske integracije imali zaista jednu konstruktivnu raspravu na 4. sednici našeg resornog odbora i tu su bili prisutni i predstavnici delegacije EU u Beogradu i šef delegacije, ambasador Fabrici.

Moram da kažem da je zaista prisutna jedna te ista retorika kod dela poslanika nacionalnih manjina. Ja sada imam prosto jednu dilemu, zarad istine i javnosti – da li je taj govor već unapred bio pripremljen, da li je on morao da kaže neku vrstu „mesidž boksa“, kako bi negodovao na sve ono što je učinjeno i urađeno u ovom prethodnom izveštajnom periodu, od juna 2019. do oktobra 2020. godine?

Takođe, na tom resornom Odboru deo opozicionih poslanika je sve vreme pričao – te im nije odgovaralo što je izveštaj stigao u Narodnu skupštinu, što se raspravlja o njemu na resornom Odboru, nisu imali dovoljno vremena da od 6. oktobra, od kad je Izveštaj uručen ministru Jadranki Joksimović, nisu imali vremena da pročitaju Izveštaj i obimnu literaturu na 140 strana, nakon toga su izneli zaista neosnovane kritike.

Ja razumem da apsolutno svi narodni poslanici, bez obzira da li su pozicija ili opozicija, imaju svoja prava zagarantovana Ustavom i zakonom i mogu ili da glasaju ili da ne glasaju, da dođu ili da ne dođu na sednicu, da se uključe u raspravu ili da se ne uključe u raspravu, da podnose amandmane ili da ne podnose amandmane, ali iznošenje kritika zarad kritike, bez nuđenja nekih adekvatnih rešenja, šta ćemo to da uradimo u procesu evropskih integracija.

Iskreno da vam kažem, kao neko ko je u ovom Odboru već šest godina i ko je jedan od 15 poslanika koji su potpisnici zaključka na Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u 2020. godini, zaista mogu da odgovorno tvrdim da prethodni govornik apsolutno nije pročitao Izveštaj o napretku Srbije, niti se uključio u istinsku raspravu o donošenju ovih zakona. Da je pročitao, onda bi video na koji način je, na jedan afirmativan i pozitivan način, deklarisana osnovna prava nacionalnih manjina i sastavni su deo ovog teksta Evropske komisije.

Koleginica Kovač je o tome pričala i ja želim da to uđe u stenobeleške sa ove današnje sednice.

U Izveštaju o napretku Evropske komisije o Srbiji za 2020. godinu kaže da „zakonski okvir za poštovanje i zaštitu manjina i kulturnih prava široko je uspostavljen i generalno ima podršku, u skladu sa Okvirnom konvencijom Saveta Evrope za zaštitu nacionalnih manjina“. Takođe se kaže da je fond za nacionalne manjine i dalje povećan, da se ulažu značajna finansijska sredstva u zaštiti prava nacionalnih manjina.

Što se tiče albanske nacionalne manjine, izrađen je katalog najčešćih albanskih imena i prezimena, kako bi se omogućilo tačno unošenje takvih imena u matične knjige, da nemamo one zloupotrebe koje smo imali u prethodnim godinama i u prethodnim decenijama, i kada je reč o popisu i kada je reč o vađenju ličnih karata i kada je reč o spaljivanju dokumentacije.

U Izveštaju se taksativno navodi da lokalni saveti za međunacionalne odnose su osnovani u svakoj od 73 opštine u kojima je takva obaveza propisana zakonom. Znači, radimo na demokratskim principima, radimo na poštovanju prava, na vladavini prava u našoj državi, radimo na zaštiti nacionalnih manjina.

U Poglavlju 23, gde spadaju zaštita prava nacionalnih manjina, zaista je na jedan pozitivan način ocenjen napredak Srbije u procesu evropskih integracija i molim vas da to prosto uđe kao jedna poruka sa današnje sednice.

Niko nije sporio da on nema prava da govori. Jer, imali smo konstruktivnu raspravu, opet napominjem, na Odboru za evropske integracije, govorio je o tome, svi su apsolutno pozvani da se uključe u debatu.

Važno je da prvi put u istoriji Narodne skupštine Republike Srbije mi u plenumu raspravljamo o jednoj ovako značajnoj temi kao što je tema evropskih integracija i napretku Srbije na našem evropskom putu.

Govorio je o tim dvostrukim aršinima, kako se čita ovaj izveštaj i kako su urađene reforme u pravosuđu, a nije rekao da je Narodna skupština, da su svi poslanici Narodne skupštine 4. decembra 2020. godine, Vlada je na osnovu člana 203. stava 1. Ustava Republike Srbije i člana 142. Poslovnika Narodne skupštine, uputila u redovnu skupštinsku proceduru Narodnoj skupštini Predlog za promenu Ustava Republike Srbije. Znači, 4. decembra.

Mnoge stvari iz ovog izveštajnog perioda mi smo i nakon izveštajnog perioda već sada promenili i to će biti sastavni deo nekih narednih izveštaja i nekih sledećih ocena o napretku Srbije u procesu evropskih integracija, i kada je reč o izmeni i dopuni Zakona o akcizama i Zakona o PDV-u i Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, ali i kada je reč o promeni Ustava. Tako da, hajde da se bavimo suštinskim stvarima.

Prosto, videlo se da govor i ključne poruke je prethodnom govorniku neko drugi napisao i da je on danas trebao da to samo pročita, a ne da se zaista uključi u ovu debatu.

Ja bih želela da kažem sledeće – da je uloga Narodne skupštine u procesu evropskih integracija zaista značajna, da pored pregovaračkog tima i pored glavnog pregovarača u Republici Srbiji, a to je Vlada Republike Srbije, i Narodna skupština Republike Srbije zaista ima značajnu ulogu. Naime, 68% građana Srbije smatra da su reforme neophodne za ulazak Srbije u EU, ali da je neophodno da ih sprovodimo i mimo EU. I to je ono što nas obavezuje da danas ovde sedimo i da danas ovde predano radimo na zaključcima, kako bi ohrabrili napore ove nove Vlade, to je Vlada kontinuiteta, Vlada reformskih procesa, i u narednom periodu.

Takođe, jako nam je važno da postignemo konsenzus i da se dogovorimo oko nekih zajedničkih imenitelja, nekih zajedničkih principa, kako bi Srbija nastavila da ide putem reformi i putem napretka. Govorili smo o različitim stvarima ovde.

Želim da kažem da je karakter procesa evropskih integracija Srbije kao pristupajuće zemlje takav da za razliku od mnogih zemalja kandidata u okruženju, Srbija je uključila u sam proces i Nacionalni konvent koji je okupljen u radnim grupama i koji zaista aktivno i sa nama kao narodnim poslanicima, članovima Odbora za evropske integracije, učestvuje u dijalogu evropskih integracija, učestvuje u pripremi pregovaračkih pozicija pre nego što ih iz Narodne skupštine vratimo Vladi Srbije.

Oni su prisutni na sednicama Odbora gde razgovaramo o sažetku pregovaračkih pozicija, daju svoje preporuke, daju svoje mišljenje. Nedavno smo imali i sednicu Nacionalnog konventa gde su zaista ljudi imali prilike, ljudi eksperti, ljudi iz civilnog društva, iz nevladinih organizacija, okupljeni u okviru evropskog pokreta u Srbiji imali su prilike da iznesu i neko kritičko mišljenje o tome, o brzini i dinamici procesa evropskih integracija. To je jako važno, ali to mnoge zemlje kandidati u ovom trenutku nemaju, niti su imali pre nas.

Takođe, želela bih da kažem da je pozicija Narodne skupštine i uloga Narodne skupštine definisana Rezolucijom o ulozi Narodne skupštine, načelima u pregovorima o pristupanju Republike Srbije EU, koja je usvojena još 2013. godine, ali i kroz saradnju sa Evropskim parlamentom.

U ovom sazivu članovi Odbora za evropske integracije su zaista imali jednu tesnu saradnju, blisku saradnju, svakodnevnu saradnju i komunikaciju i sa Evropskim parlamentom i sa radnim telima Evropskog parlamenta.

Drugo, mi kao narodni poslanici zaista učestvujemo na brojnim konferencijama. U ovom trenutku zato što je pandemija korona virusa imamo onlajn sesije i onlajn uključenje preko brojnih aplikacija.

Za vreme nemačkog predsedavanja savetom Evropske unije, moja malenkost i predsednica Odbora za evropske integracije, potpredsednica Narodne skupštine, Elvira Kovač imala je prilike da učestvuje na konferenciji Odbora za evropske poslove svih parlamenta, punopravnih članica Evropske unije na koju su bili pozvani i zemlje kandidati.

Takođe, tu je i format KOSAP sastanak gde se nalaze partneri i parlamenti iz regiona zapadnog Balkana. Znači, zaista vodimo računa o tome, pažljivo čitamo izveštaje, sve ono što se odnosi, npr. na ulogu Narodne skupštine u procesu evropskih integracija, zaista se trudimo da sa pažnjom pročitamo, da uočimo te kritike i da otklonimo i da idemo ka jednoj boljoj razvijenijoj demokratiji.

U subotu smo imali jednu sednicu, gde smo raspravljali o izveštajima nezavisnih institucija, Zaštitniku građana, DRI, izveštaju Poverenice za rodnu ravnopravnost, Poverenika za informacije od javnog značaja. Nedavno je na jednoj od prethodnih sednica, kao narodni poslanici, usvojili smo i Kodeks ponašanja narodnih poslanika. Reč je o onom dokumentu koji je započet još 2014. godine pod pokroviteljstvom organizacije OEBS-a, ali deo tadašnje opozicije u onom sazivu 2014. – 2016. godine je odbio kada smo mi došli do nekog nacrta teksta Kodeksa ponašanja narodnih poslanika, odbio je dalje da učestvuje u tome, jer je smatrao da ne želi da da pozitivan signal ili pozitivan stav da se jedan tako važan dokument i usvoji.

Mi takođe imamo i Parlamentarni odbor za stabilizaciju i pridruživanje i zaista između Evropske unije i Republike Srbije, koju čini po 15 poslanika Evropskog parlamenta i Narodne skupštine Srbije sastanci POSPA zaista se održavaju dva puta godišnje i naizmenično bilo u Strazburu, bilo u Beogradu.

Ovogodišnji izveštaj nesumnjivo govori da je Srbija iskreno posvećena daljim i dubljim reformama sa kojim pristupa na jedan odgovoran način. I zato stavljam akcenat i zato smatram da je važno da pozovemo sve poslanike i pozicije i opozicije da podrže zaključke, da se uključe u raspravu o amandmanima koji je deo poslanika uputio Narodnoj skupštini Republike Srbije, kako bi zaista generacije koje stasavaju u ovoj zemlji imale izvesniju budućnost, kako bi generacije koje stasavaju u ovoj zemlji zaista verovali u sve reformske procese koji se u ovom trenutku odigravaju.

Predlog zaključaka povodom predstavljanja izveštaja Evropske komisije za Srbiju za 2020. godinu koji je na današnjem redu, pokazuje neku vrstu pravca, gde se mi sada trenutno nalazimo, a gde želimo kao društvo i da idemo. Naravno, ni jedan dokument nije prosto neko sveto slovo na papiru i na tome možemo da radimo i u budućnosti.

Godina 2020. je godina novog zamaha u odnosima Evropske unije i Srbije, ali i čitavog zapadnog Balkana. Kompanije iz Evropske unije su zaista ubedljivo naš najveći investitor sa 65% ukupnih direktnih stranih investicija, dok je udeo Evropske unije u ukupnoj trgovini u regionu iznosio preko 69% u 2019. godini.

Nedavno usvojeni Ekonomski investicioni plan za zapadni Balkan predstavlja zaista snažni podsticaj i podršku čitavom regionu zapadnog Balkana. Identifikovano je deset investicionih prioriteta i zaista se vodi računa i zaista se pruža jedna snažna podrška od strane naših evropskih partnera da se ubrza zelena i digitalna tranzicija čitavog regiona, da se region još dodatno poveže, jer je reč o regionu koji ne smemo ni na koji način potcenjivati. Reč je o regionu sa 18 miliona građana, 18 miliona potrošača.

Srbija je danas na dobrom putu i nakon, rekla bih 15 godina propadanja i traženja sebe za vreme prethodnog režima i onih propuštenih prilika u procesu evropskih integracija, zaista smo uspeli da se vratimo na pravi kolosek i to teškim merama i reformama koje smo sproveli u prethodnom periodu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se, narodnoj poslanici Dušici Stojković, zamenici predsednika Odbora za evropske integracije.
Sada reč ima potpredsednica Skupštine, Marija Jevđić.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovani ministri, poštovana predsedavajuća, drago mi je što danas ispred poslaničke grupe JS mogu da diskutujemo o jednom ovako važnom zaključku i koji je predložio Odbor za evropske integracije. Mislim da je to možda jedan od najbitnijih zaključaka koji se našao u skupštinskoj proceduri.

Svi problemi koje je izazvala pandemija su uticali na funkcionisanje državnih institucija, a samim tim i na ispunjavanje nekih prošlogodišnjih preporuka. U izveštaju Evropske komisije mogu se uočiti umerene kritike u nekim delovima, ali se konstatuje da je Srbija pripremljena u oblasti reforme javne uprave, pravosudnog sistema i u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala.

Mnogo puta je JS u ovom visokom domu iznosila i naglašavala koliko je bitna reforma javne uprave, jer ona možda i najbolje pokazuje odnos države prema građanima i za JS ona treba da bude po meri i u službi građana. Uradilo se puno kroz projekat e-uprave i videli smo koliko je značilo, kako građanima, tako i institucijama u vremenu kada je bio ograničen rad zbog pandemije, kada smo svi prešli na onlajn. Zbog toga sam proces rada nije stao.

Inače, reforma javne uprave predstavlja jedan od tri ključna uslova za priključivanje Srbije EU. U izveštaju komisije se konstatuje da je Srbija ostvarila određeni napredak u borbi protiv organizovanog kriminala, Srbija ima definisane ciljeve i akcione planove što se tiče borbe protiv organizovanog kriminala i u prilog tome i saradnja naše zemlje sa EVRODžAST-om, i mi smo prošle godine u Skupštini usvojili upravo taj sporazum. Time smo dodatno ojačali kapacitete u ovoj borbi.

Kada gledamo kroz pravosuđe, otvoreni su posebni sudovi koji se bave ovom tematikom u Novom Sadu, Beogradu, Nišu i Kraljevu, i njihov rad je dobar i ocenio se kao dobar u poslednje dve godine, preko 1.500 lica optuženo.

Kada sam se već dotakla pravosuđa i drago mi je što je tu gospodin Selaković, bivši ministar pravde, loša sistemska rešenja dovela su do velikog odugovlačenja sudskih postupaka. Potrebno je da nastavimo sa naporima da se smanji broj starih izvršnih slučajeva i da se usklade sudska praksa. Mislim, apsurdno je da građani čekaju i po dve decenije kako bi se završio sudski proces.

Što se tiče zakonodavstva, u velikoj meri uspostavljen je institucionalni okvir za zaštitu osnovnih ljudskih prava i njihove bezbednosti i na prošloj sednici Skupštine smo imali izveštaj i Zaštitnika građana i Poverenice za rodnu ravnopravnost, kao i izveštaj Poverenika za informacije od javnog značaja, i to govori o angažovanosti naše zemlje da ljudska prava budu prioritet i da je svaki građanin važan bez obzira na nacionalnu pripadnost.

Imali smo danas tokom zasedanja polemike oko prava nacionalnih manjina, ali upravo je ovaj dom mesto gde vidimo da su kolege koji su pripadnici nacionalnih manjina, uvaženi kao potpredsednici Narodne skupštine i kroz rad skupštinskog Odbora za ljudska i manjinska prava.

Želim da pohvalim poziv ministarke Goce Čomić upućen kolegama koji su predstavnici manjina, da se uključe u društveni dijalog i da svojim konstruktivnim predlozima doprinesu boljem položaju. Ali, isto tako mislim da možda trebamo da se pitamo kakva su prava Srba koji predstavljaju nacionalne manjine u zemljama u okruženju, da li se Evropa bavi time. Da ne ulazim u to da maltene svaki dan čujemo o napadima na Srbe koji žive u našoj južnoj pokrajini, pa do toga kakav je položaj Srba u Hrvatskoj, Bosni, pa i u bratskoj Crnoj Gori. I, na mestu je pitanje koje je danas postavio predsednik JS - kome mi da se obratimo?

Kao što je ministarka Joksimović danas rekla, da mnoge savremene evropske zemlje nemaju nacionalne manjine, smatram da je naša zemlja mnogo uradila što se tiče prava nacionalnih manjina.

U izveštaju komisije pohvaljena je posvećenost Srbije regionalnoj saradnji. Treba se nastaviti sa pregovorima Beograda i Prištine, i vi ste gospodine Selakoviću rekli da nema šta da se zameri našoj strani što se tiče Briselskog sporazuma, što za drugu stranu ne možemo reći, jer još uvek čekamo formiranje zajednice srpskih opština koja predstavlja ključ za ostanak i opstanak našeg naroda na KiM. Tu EU ne sme da ima dvostruke aršine. Pratićemo suđenje u Hagu, gospodinu ratnom zločincu, Tačiju i ekipi, jer smo do sada videli kakav je odnos tog suda bio prema Srbima, a kakav prema Hrvatima i tu takođe ne treba imati dvostruke aršine.

Da Srbija želi dobru saradnju sa zemljama u okruženju govori usvajanje Sporazuma sa Albanijom i sa Severnom Makedonijom gde se može ići samo sa ličnom kartom, što dovodi do veće otvorenosti i mogućnosti da građani lakše putuju i da se ostvari bolja među regionalna saradnja.

Meni je žao što više nemam vremena, jer je ovako široka tema. Jedinstvena Srbija će u danu za glasanje podržati zaključak koji je predložio Odbor za evropske integracije i zahvaljujem.

Zahvaljujem se potpredsednici Narodne skupštine Republike Srbije.

(Predsedavajuća najavljuje magistra Akoša Ujheljija, na maternjem jeziku, a zatim na srpskom jeziku.)

Reč ima magistar Akoš Ujhelji.

Zahvaljujem.

Poštovana potpredsednice, predsedništvo, članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SVM će podržati Predlog zaključka povodom predstavljanja Izveštaja Evropske komisije o Republici Srbiji za 2020. godinu, zbog toga jer smatramo da je članstvo u EU najvažniji prioritet naše zemlje.

Naša poslanička grupa pozdravlja odluku da se Izveštaj Evropske komisije nalazi na dnevnom redu zasedanja, jer je pristupanje EU proces u kome ne učestvuje samo država, već celokupno društvo i zbog toga je važno da pored državne administracije zadužene za sprovođenje reformi, proces razumeju i u njega se uključuju građani Srbije.

Razumevanje procesa povećava podršku i aktivno učešće građana, što neminovno dovodi do kvalitetnijih strateških odluka.

Danas diskusiju ne vodimo samo o Izveštaju Evropske komisije, već i o tome kako želimo da Srbija izgleda na kraju procesa pregovora i o tome se pitamo svi mi. Zbog toga treba da načinimo sve korake kako bismo kao odgovorni građani na kraju pregovora, mogli sa sigurnošću da kažemo da smo spremni da Srbija bude punopravna članica EU.

Srbija pokazuje posvećenost evropskim integracijama u sve teškoće koje postoje i u EU i regionu, posvećena je da prevaziđe teret prošlosti i sprovodi unutrašnje reforme, a o tome najviše govori da nedavno usvojeni budžet Republike Srbije u potpunosti odgovara Mastriškom ugovoru ili ti ugovori u EU, to u prevodu na brojke znači da će pored planiranog povećanja bruto društvenog proizvoda od 6%, fiskalni deficit Republike Srbije iznositi 3%, a javni dug opšte države će biti ispod 60%, a iznosiće 58%.

Za ispunjavanje uslova za članstvo EU je potrebno ispuniti više stavki podeljenih u 35 pregovaračkih poglavlja, ali je za pravo najvažnije ono što se odnosi na vladavinu prava.

Do sada je ukupno otvoreno 18 poglavlja i to na primer, Poglavlje 5. javne nabavke, okončanjem pregovora pristupanju EU privrednim subjektima u Srbiji se omogućava pristup javnim nabavkama u EU prema pravilima koje važe EU i pod uslovima jednako povoljnim u odnosu na uslove koji se primenjuju na privredne subjekte u EU.

Poglavlje 6. pravo privrednih subjekata, usklađivanje zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU u oblasti prava privrednih društava se između ostalog stvaraju poslovni uslovi koji će domaćim privrednim subjektima omogućiti konkurentnost i jednak tretman na tržištu EU, danom pristupanja Srbije EU i biće uvedena dva nova oblika privrednih društava, evropsko-akcionarsko društvo i evropsko-ekonomsko udruženje, koja postoje u državama članicama EU.

Uvođenjem novih oblika privrednih društava će omogućiti svim privrednim subjektima ostvarivanje prednosti koje ta dva nadnacionalna oblika društva omogućava prilikom prekograničnog ekonomskog delovanja.

Poglavlje 7, intelektualna svojina, zatvaranjem poglavlja omogućiće se poboljšanje predmeta, robe i usluga, kao i ubrzavanje tehnološkog razvoja i stimulacija stvaralaštva.

Zaštita intelektualne svojine podjednako je važna i za mala i za srednja preduzeća, ali i za pojedinačne stvaraoce, koji će na ovaj način biti zaštićeni, a intelektualna svojina biće tretirana kao i svaka druga vrsta svojine.

Poglavlje 13, ribarstvo, stvoriće se uslovi za plasman proizvoda ribarstva na tržištu EU, uz očuvanje nacionalnih vodnih resursa. Uspostaviće se i pravni osnov za uvođenje sertifikata o ulovu. Takođe, nakon pristupanja EU, biće obezbeđeni i podsticaji za očuvanje i unapređenje ribnjaka, kao i inovacija u oblasti akva kulture.

Poglavlje 17, ekonomska i monetarna politika. Države članice imaju obavezu da fiskalnu politiku vode u skladu sa pravilima i načelima koja se primenjuju u EU.

Poglavlje 20, preduzetništvo i industrijska politika. U okviru pregovora od država kandidata se zahteva da predstave politiku industrije, strategiju restrukturiranja, kako bi se procenilo da li su njihove industrijske politike u skladu sa principima EU, posebno u pogledu privatizacije i restrukturiranja.

Poglavlje 23, pravosuđe i osnovna prava. Ovo poglavlje ima četiri osnovna dela i to su: reforma pravosuđa, borba protiv korupcije, osnovna prava i prava građana EU.

Reforma pravosuđa obuhvata neophodnost da ono postane nezavisno, nepristrasno, efikasno, odgovorno i profesionalno. Osnovna prava obuhvataju čitav spektar obezbeđivanja zaštite ljudskih i manjinskih prava. Prava građana EU se odnose i na preuzimanje pravnih tekovina EU kojima je regulisano kako se glasa i kandiduje za izbore za Evropski parlament, ali i za izbore na lokalnom nivou u okviru EU.

U ovoj oblasti se definiše i pravo slobodnog kretanja i prebivališta u okviru EU. Da bi ispunila uslove iz ovog poglavlja Srbija treba da sprovede brojne reforme i aktivnosti koje imaju direktan uticaj na svakodnevni život građana. Zemlje EU, poseban naglasak stavljaju na vladavinu prava, posebno se vodi računa o usaglašavanju zakonodavstva. Srbija se mora više posvetiti primeni obaveza.

Evidentno je da poglavlja 23, 24, 35. definišu dinamiku pregovora. Kao što je poznato, nažalost, cele ove godine nije dobijeno zeleno svetlo za otvaranje nijednog poglavlja u pregovorima o pristupanju Srbije EU, iako je Srbija dostavila pregovaračke pozicije za čak pet poglavlja, a Savet ministara EU je pozvao Srbiju da značajno pojača reformske napore u oblasti vladavine prava, a posebno da osigura nezavisnost i ukupnu efikasnost pravosudnog sistema. Pored nedovoljno dobrih ocena u segmentu vladavine prava, Srbiji na ruku ne idu ni trenutne okolnosti u EU, budući da dominira stav da potrebna unutrašnja konsolidacija što, pre svega podrazumeva uspešno okončanje BREGZITA, snažni ekonomski rast i uspešno savlađivanje migrantske krize, kao i krize izazvane pandemijom.

Srbiji se savetuje da ne sedi skrštenih ruku i ne gubi dodatno vreme, već da u praksi sprovede preuzete obaveze. Neophodno je da se sa EU sarađuje kao partneri i da ispunjavamo svoj deo obaveza, kao i da dobijamo podršku EU u tome.

Kada pogledamo Izveštaj Evropske komisije, možemo reći da sadašnje stanje pripreme Srbije nije loše, ali mora da se nastavi ostvarivanje napretka usaglašavanju i primeni pravnih tekovina EU, u svim poglavljima i da se ispunjavaju date odrednice za privremeno zatvaranja poglavlja.

Šest država Zapadnog Balkana svakako treba da budu primljene u EU, kako bi se povećao uticaj Unije u regiji.

Suština pregovaračkog procesa nije samo u otvaranju poglavlja, napredak na putu ka članstvu EU se meri stepenom spremnosti preuzimanja obaveza, koje iz tog članstva proističu.

Pravnim uspehom se može smatrati samo ispunjavanje neophodnih uslova za zatvaranje poglavlja, jer to znači da je Srbija zaista spremna da preuzme sve svoje obaveze u punom kapacitetu.

Smatramo da je potrebno značajno unaprediti informisanje javnosti o neophodnim reformama u vezi evropskih integracija.

Hvala na pažnji.

(Obraća se na mađarskom jeziku.)
Zahvaljujem se.
Reč ima predsednik Odbora za spoljne poslove prof. dr Žarko Obradović.

Hvala.

Poštovana potpredsednice Narodne skupštine Republike Srbije, uvaženi članovi Vlade Republike Srbije, koleginice i kolege narodni poslanici, mislim da je jako dobro što večeras razgovaramo o izveštaju Evropske komisije u Republici Srbiji za 2020. godinu.

Naime, ovo je prilika da i šira javnost sazna nešto više o ocenama koje Evropska komisija daje o Srbiji, i o tome šta sve Srbija čini da bi postala članica EU, i šta na tom putu jesu neke moguće prepreke i kako Evropska komisija ocenjuje naš dosadašnji rad.

Moram reći lično, da kao član poslaničke grupe SPS, moram reći da sam zadovoljan onim što sam danas čuo od članova Vlade Republike Srbije, ali i suštinski, onim što stoji u ovom izveštaju. Zašto? On meni direktno i indirektno daje odgovore na mnoga pitanja vezana za pridruživanje Srbije članstvu EU.

Naime, mi smo danas od predsednice Odbora za evropske integracije čuli sa kakvim nivoom, sa kakvim ocenama Evropska komisija daje, prikazuje doprinos Srbije vezano za pojedina poglavlja, a mi znamo da će taj proces dugo trajati.

Ovo govorim iz konteksta činjenica da je evropska perspektiva prostora Balkana započeta 2003. godine u Solunu, da je sada 2020. godina, da smo 2014. godine, počeli pregovore, da je 18 poglavlja otvoreno. Drago mi je što je pet poglavlja spremno za otvaranje, da su dva privremeno zatvorena, ali moramo svi znati da sve ono što mi činimo u procesu pridruživanja EU ne zavisi samo od nas.

Naime, EU čini zajednica 27 država različitih po mnogo čemu i unutar tih 27 država postoje različite vrste interesa koje se mogu reflektovati na evropski put svake zemlje.

Evo, pogledajte samo šta se sada desilo sa Severnom Makedonijom, učinili su sve, ama baš sve što se od njih tražilo, pa su doživeli da pregovori nisu započeti, ali to je njihov problem i njihova sudbina. Ono što mene interesuje to je Republika Srbija.

Ja moram reći da mi je drago što naša zemlja uporedo sa onim što čini na putu pridruživanja EU rešava ono što je najvažnije, pitanje problema razvoja Republike Srbije i pitanje problema sa kojima se suočavaju građani Republike Srbije i pokazuju sposobnost da rešava probleme sa kojima se suočava.

Najveći problem ove godine bio je Kovid-19 i Srbija je naravno taj osnovni zadatak, ako mogu reći, ispunila, jer nadam se sa početkom vakcinisanja građana Republike Srbije nalazimo se na kraju ovog puta koji je Kovid započeo marta meseca prošle godine.

Pored toga otvorili smo dve bolnice. Auto-putevi se prave, otvaraju nam nove fabrike. Sama činjenica, kako je predsednik čini mi se Vučić rekao 2,9 milijardi evra … i investicija, uloženo u Srbiju govori o tome šta stranci misle o Republici Srbiji. Javni dug je najmanje porastao od svih evropskih zemalja, najmanje je pala stopa rasta.

Sve su to da kažem domaći zadaci. A zašto ovo pominjem? Pominjem, pre svega zbog sadržaja pojedinih delova ovog izveštaja i drago mi je što je tu večeras ministar za spoljne poslove u Vladi Republike Srbije, gospodin Nikola Selaković, jer ja sam u stvari želeo da govorim o onom delu koji se odnosi na spoljnu i bezbednosnu politiku Republike Srbije.

Videli smo u ovom izveštaju da se govori da se Srbija usaglasila sa 60% sa onim dokumentima koji visoki predstavnici za spoljnu politiku EU promoviše kao deo aktivnosti EU u toj oblasti. To je procenat usaglašenosti koji je po meni sasvim pristojan. Treba podsetiti da je bilo godina kada je on bio i veći, kao što je 2015. godine, ali bilo je godina kada je on bio daleko manji 2017. godine, kada je iznosio 46,51%.

Zašto ovo pominjem da je ovo veoma pristojan procenat usaglašenosti politike Republike Srbije sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Zato što u ostalom delu ovog dokumenta se vidi da smo mi uradili skoro sve, da smo usvojili dokumenta nacionalne strategije, da podržavamo mere i dokument EU u sprečavanju sukoba, da smo se pridružili svim sporazumima o neširenju oružja, da sarađujemo sa međunarodnim organizacijama, da sa NATO imamo najviši nivo saradnje koja jedna zemlja, koja nije članica NATO ima, da učestvujemo u vojnim vežbama Senata i sa SAD i sa drugim, da učestvujemo u misijama EU za upravljanje krizama, da učestvujemo u mirovnim misijama UN.

I, kada pogledate to, onda vidite da je naša aktivnost tu veoma velika, i da kažem, veoma smo aktivni, ali u kom grmu leži zec? Po meni, mislim da nezasluženo dobijamo kritike vezano za saradnju sa Ruskom Federacijom i NRK, i mislim da pojedini tonovi koji dolaze iz EU nisu iskreni i sa jednom vrstom omaložavanja se govori o našoj saradnji.

Naime, ove godine sam uspeo dva puta da pročitam i od gospodina Lajčeka, kao specijalnog izvestioca od evropskog komesara fon der Lajen da je rekla da je Balkan EU, a ne stanica na putu u svili. Mislim da to nije korektno. Mi smo samostalna zemlja, sarađujemo sa NRK, sa Ruskom Federacijom, imamo svoje interese i bilo bi logično da i ove zemlje uzmu u obzir naš interese.

Zašto ovo kažem? Lajčak je više puta pomenuo da mi, kao poslanici i druge javne ličnosti koje se bavimo politikom imamo obavezu da javno kažemo šta sve EU radi da podrži Srbiju ili da pomogne Srbiji. U ovom izveštaju postoje podaci koje, ja misli, najbolje potvrđuju naš nivo saradnje sa EU. Ministar je pomenuo 68% izvoza. Srbija zajedno sa EU udeo te trgovine je 63%, sa Ruskom Federacijom 7%, sa Kinom 6%, sa BiH 5%, sa zemljama CEFTA 16%. Znači, kada se vidi to, onda se vidi to onda se vidi da je najveća trgovinska razmena sa zemljama EU.

Šta onda može biti problem? Ja tu problem, da budem iskren, ne vidim. Jer, ima jedno logično pitanje, da li saradnja Srbije sa Narodnom Republikom Kinom i Ruskom Federacijom dobra za Srbiju? Da. Dobra je za Srbiju zato što nam daje mogućnost i sa stanovišta Ruske Federacije i NRK da realizujemo određene projekte i da otvorimo nova radna mesta, da se podigne životni standard. Evo, ovih dana, najbolja vest koja se mogla čuti to je da Turski tok je počeo da funkcioniše, prirodni gas iz Ruske Federacije preko Turske i Bugarske stiže u našu zemlju, što je dobro za privredu i za građane, da ne pominjem ovu političku dimenziju koja je veoma važna za ove sve ocene, a to je podrška koju mi imamo u Ruskoj Federaciji i Narodnoj Republici Kini u Savetu bezbednosti.

Znate kako, kada neko pitanje dođe u Savet bezbednosti UN, onda se te dve zemlje pitaju i onda je veoma važno da Srbija kao objektivno mala zemlja u svetskim razmerama ima tako dva velika i moćna prijatelja koji podržavaju njene stavove.

Setite se, oni su bili i za formiranje suda za suđenje zličinima počinjenim od strane pripadnika OVK na Kosovu, bili su protiv toga da se smanjuje broj sednica Generalne skupštine … Saveta bezbednosti, kada je reč o razmatranju Kosova, kritikuju ponašanje UNMIK-a, kritikuju ponašanje i nesprovođenje ponašanja kosovske strane vezano za Briselski proces, kritikuju sve one stvari koje su, da kažem, deo naših problema na Balkanu i sa kojima se Srbija suočava.

Znači, da li je saradnja Srbije sa Kinom, Ruskom Federacijom dobra za Srbiju? Da. Da li ta saradnja predstavlja pretnju po EU? Naravno da ne. Jer, kada vidite 7% i 6%, u odnosu na 63%, pa to je četiri, pet puta manje. Onda se postavlja jedno logično pitanje - u čemu je onda problem?

Znate, nije problem kada kineske kompanije 2010. godine, kupe dva simbola švedske, "Volvo" i "Saab", onda je to u redu. Nije problem kada kineske kompanije učestvuju i kupe deonice javnih preduzeća u energetskoj oblasti pojedinih članica EU, to nije problem. Nije problem kada ulažu u njihovu privredu, a za jednu malu Srbiju je problem ako se kupi Železara Smederevo ili Rudarsko-topioničarski basen Bor, ili da se otvori neka fabrika.

Mislim da tu EU nije prema nama do kraja iskrena, jer ovde nije reč o toj ekonomskoj dimenziji, ovde je reč o geopolitičkoj dimenziji.

Naime, potpuno sam ubeđen da i ta rečenica da je Balkan deo EU, a ne stanica na Putu svile govori o namerama EU da bude geopolitički faktor i da zaokruži prostor Balkana i da mi za EU ili bar za pojedine države unutar EU predstavljamo jednu sivu zonu koja nije pod kontrole.

Treća dimenzija tog odnosa je kada sam pitao da li mi imamo koristi. Da. Da li saradnja sa ovim zemljama je pretnja EU? Ne. Onda mi se nameće treće pitanje ili odgovor na to pitanje – u čemu je onda problem?

Mislim da jedina vrsta problema koja je problem za njih, a ne za nas je u tome što smo autonomni, donosimo samostalno odluke. I Kina i Ruska Federacija se pojavljuju u ovom slučaju kao alternativni, ako mogu upotrebiti reč „igrači“ na prostoru Balkana, a znamo da sa Rusijom već imamo odnose skoro dva veka, govorim o diplomatskim, a Narodna Republika Kina je naš strateški partner, kao i Ruska Federacija. Obe zemlje su naši strateški partneri i stvarno ne vidim razloga da se na taj način daju ocene o našoj saradnji sa Narodnom Republikom Kinom.

Drago mi je što je tu i ministarka za pitanja evrointegracija. Mislim da nije korektno da u ovom izveštaju stoji ocena da su predstavnici Srbije glorifikovali podršku i pomoć koju su dobili od Kine u vreme pandemije. Nije korektno zato što nije to fer prema Srbiji.

Podsetiću vas da je SZO 11. marta proglasila pandemiju. Evropska unija je 17. marta zatvorila svoje spoljne granice. Nama je prva pomoć iz Kine stigla 21. marta, proveravao sam sinoć. Ne treba zaboraviti da je tada EU donela još jednu važnu negativnu odluku po nas, a to je da zemlje koje nisu članice EU neće imati mogućnost nabavke medicinske opreme iz EU, pa je onda, da budem pošten, zbog kritika koje su stigle iz same EU, ali i zbog pisma koje su ministri inostranih poslova zemalja sa Balkana poslali EU, ta odluka promenjena, pa smo dobili i mogućnost da nabavimo opremu.

Ako je predsednik Vučić izrazio zahvalnost kineskom narodu i predsedniku Si Đipingu, uradio je to sa razlogom, jer, znate, 21. marta, šest dana od uvođenja vanrednog stanja kod nas, u situaciji kada je pandemija počela da hara prostorom Evrope, sasvim je logično zahvaliti se na pomoći. Dobro je da smo je dobili.

Setite se samo da je i Đuzepe Konte, predsednik Vlade Republike Italije tih dana j kritikovao EU zbog svega onoga što se dešavalo krajem februara i početkom marta i tokom marta u Lombardiji i svega onog što se dešavalo u Italiji.

Evropski komesar Ursula fon der Lajen je kasnije priznala da je Italija bila u pravu i da EU nije učinila dovoljno da pomogne Italiji.

Zašto je onda greh reći da je i Srbija bila u pravu što se brine o svojim građanima i što možemo da dobijemo pomoć? Pa, izvinite, evo i sad je takva situacija sa vakcinama. Evo, danas sam vrlo pažljivo pratio, sjajna je vest da je odobreno 70 miliona evra da bi se nabavila vakcina, ali je suština da će dok se ne nabavi vakcina zemlje EU davati deo svojih kontigenata državama koje nisu članice EU, nego su zemlje kandidati.

Za nas je najbolja i najvažnija stvar da je naša država, naša Vlada obezbedila vakcine. Evo, bili smo među prvima i sa Švajcarskom i Velikom Britanijom koje su počele vakcinaciju. Sad ćemo posle 1. januara dobijati određene kontigente, ali najvažnija vest, i ako to bude, onda stvarno imamo čime da se pohvalimo i to govori o kvalitetu koji postoji u državi - dva miliona vakcina u prvom tromesečju, ako sam dobro pročitao pre neki dan. To je nešto što samo može da raduje, jer to govori da će se problem korone u Srbiji brzo rešiti.

Dakle, zadržao sam se samo na ovoj dimenziji problema. Mislim da je važno da razgovaramo i o ovoj temi, da ne bi ostajao neki prazan prostor.

Na samom kraju, mislim da je EU ove godine bila zaokupljena sama sobom i da je najvažniji problem koji su oni trebali da reše, naravno, njihov problem je problem kao i svih nas – pandemija i mislim da naša spremnost za pridruženje i za otvaranje novih poglavlja nije jednostavno bila za njih u ovom trenutku toliko važna i da sa time nismo izgubili mnogo, jer ako EU stvarno nas želi kao kandidata za članstvo u EU, evo, sledeća godina je tu, Peto poglavlje je pripremljeno za otvaranje, pa ćemo biti u prilici da vidimo kako reaguju za iduću godinu. Hvala vam.

Hvala vama.
Reč ima ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović.
Izvolite.