Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 29.12.2020.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/232-20

3. dan rada

29.12.2020

Beograd

Sednicu je otvorio: Ivica Dačić

Sednica je trajala od 10:15 do 14:20

OBRAĆANJA

...
Stranka demokratske akcije Sandžaka

Mirsad Hodžić

Poslanička grupa Ujedinjena dolina-SDA Sandžaka
Poštovani, svoje današnje pitanje upućujem ministarki pravde i ministarki privrede. Devedesetih godina 20. veka preduzeće „Vesna“ iz Sjenice koje se bavi proizvodnjom pletenina, pozamanterija, konfekcije, čarapa i staklenih tkanina zapošljavalo je preko 2.500 ljudi sa teritorije opštine Sjenica. Ovo preduzeće predstavljalo je ekonomsku žilu kucavicu celog područja Pešterske visoravni. Rešenjem Trgovinskog suda Kraljevo br. 287-02 od 4. novembra 2003. godine otvara se stečajni postupak nad preduzećem „Vesna“ iz Sjenice.

U momentu otvaranja stečajnog postupka ovo preduzeće zapošljavalo je preko 1.200 radnika, koji dobijaju novi status - bivši zaposleni. Pre, u toku i nakon okončanja stečajnog postupka bivši zaposleni su se obraćali svim nadležnim državnim organima, institucijama radi ostvarivanja prava iz radnog odnosa, a u vezi sa neisplaćenim ličnim dohocima.

Međutim, ova potraživanja iz radnog odnosa su ostala neisplaćena, a sva imovina ovog preduzeća rasprodata. Bivši zaposleni podnose tužbu protiv Republike Srbije radi naknade materijalne štete i time započinje pravna golgota koja traje do današnjeg dana.

U skladu sa mnogobrojnim zakonskim propisima ove države, te odredbama člana 58. i 60. Ustava Republike Srbije, kojim se jamči mirno uživanje svojine, imovine i drugih imovinskih prava, te pravo na rad i pravo na pravičnu naknadu za rad. Ne postoji pravni lek za kojim bivši zaposleni i njihovi pravni zastupnici nisu posegli u borbi za ostvarivanje svojih prava, ali pozitivnog rešenja do sada nije bilo.

Imajući u vidu sve unapred navedeno, kao i rešenje Vrhovnog kasacionog suda iz 2019. godine, te odluku Ustavnog suda Republike Srbije iz 2020. godine, bivši zaposleni DP „Vesna“ iz Sjenice su primorani da pokrenu tužbu pred Evropskim sudom za ljudska i manjinska prava u Strazburu, potraže ostvarivanja svojih prava.

Pitanje je, zašto je država Srbija dozvolila da njeni, očigledno obespravljeni građani, radnici preduzeća „Vesna“ iz Sjenice svoje pravo traže pred međunarodnim sudom? Zarad čijih interesa su sudovi u Srbiji dozvolili ovakvo pravno nasilje i otimačinu? Hvala.