Poštovani predsedniče, poštovani potpredsednici, koleginice i kolege narodni poslanici, moje pitanje je upućeno Vladi Republike Srbije i ministru rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije, a ono glasi – šta su stvarni razlozi kolapsa elektro-mreže u Tutinu i Novom Pazaru?

Nemoguće je da se u decembru, pred novu godinu, kolaps elektro-mreže…

(Predsednik: Molim vas da saslušamo sve poslanike.)

Hvala, predsedavajući.

Ovo je životni problem i mislim da je važno da se i mi kao narodni poslanici uključimo.

Znači, nemoguće je da predstavnike EPS-a u decembru mesecu pred novu godinu iznenadi 10 cm snega i da se desi takav kolaps da 70 sela u okolini Novog Pazara i Tutina i Sjenice nema redovno snabdevanje električnom energijom. To je ugrozilo osnovne životne potrebe tih ljudi. Oni vrše vodosnabdevanje preko pumpi i kada padne elektro-mreža, nemoguće je da oni imaju vodu za piće.

Imali su velike štete kada je zimnica u pitanju, jer je sve ono što se nalazilo u frižiderima propalo i sada ti ljudi koji žive od svojih skromnih penzija i plata, njihov opstanak je takođe jako ugrožen.

Ono što me zanima, a što sam dobio informaciju od upravnika, direktora i uposlenika EPS-a jeste da su pojedini uposlenici koji dolaze sa prostora Raške, Leposavića i Baljevca odbili da za vikend rade na remontu i popravci elektro-mreže i zato se desio kolaps sistema od tri dana.

Znači, zanima me da li je to tačno i ako je tačno, kakve će posledice ti radnici koji su odbili naređenje svojih pretpostavljenih snositi? Jer, nemoguće je da vi radite u jednom javnom preduzeću, državnoj upravi, da su neki ljudi životno ugroženi, a da vi kažete – meni se sad za vikend ne radi. To je apsolutno neprihvatljivo ako je tačno. Ja sam dobio takvo obaveštenje i želim da se to ispita kroz sistem unutrašnje kontrole.

Ključ problema niskonaponske mreže u Sandžaku, u ovom slučaju u okolini Novog Pazara i novopazarskim selima Sjenica i Tutin jeste zastarela mreža, trafo stanice kojima je rok trajanja prošao i jesu drveni stubovi.

Pričali smo juče i danas o EU, za našeg farmera, stanovnika Peštera, stanovnika Komaranskih sela, EU je kada on dobije betonski stub. On ne zna šta su Poglavlja 23, 24, 25, 26, ali ga zanima da ima betonski stub da bi mogao da se bavi poljoprivredom i da od toga izdržava svoju porodicu.

Takođe, zamoljen sam od predsednika mesne zajednice Velika Župa da ukažem na problem tog naselja u okolini Prijepolja da zbog nepostojanja odgovarajuće trafo stranice, industrijska zona u okolini Prijepolja je ugrožena i sada EPS traži od lokalne samouprave da ona to finansira. Znači, preduzeće koje ima monopol, kojem svi mi moramo da plaćamo sve dažbine redovno, traži od jedne siromašne opštine da oni to finansiraju. Znači, par hiljada građana je ugroženo, a ugrožena je i industrijska zona u jednom mestu koje je slabo razvijeno, koje je devastirana opština.

Očekujem jasan i decidan odgovor Vlade i resornog ministarstva po ovom pitanju.

Takođe želim da iskoristim ovu priliku da pozovem sve građane i građanke da predstojeće praznike shodno preporukama Kriznog štaba ne provode u zimskim turističkim centrima gde je gužva, već da posete opštine u unutrašnjosti Srbije, kao što sandžačke opštine, kao što je Prijepolje, imamo tu prelepa sela kao što su Komaranska sela, Pešter, Kamena gora, Zlatar planina, Novopazarsku banju i Pribojsku banju. Posebno ih pozivam da posete najlepšu opštinu u Srbiji, opštinu Svrljig. Hvala.

Zahvaljujem.

Mirsad Hodžić, izvolite.

Poštovani, svoje današnje pitanje upućujem ministarki pravde i ministarki privrede. Devedesetih godina 20. veka preduzeće „Vesna“ iz Sjenice koje se bavi proizvodnjom pletenina, pozamanterija, konfekcije, čarapa i staklenih tkanina zapošljavalo je preko 2.500 ljudi sa teritorije opštine Sjenica. Ovo preduzeće predstavljalo je ekonomsku žilu kucavicu celog područja Pešterske visoravni. Rešenjem Trgovinskog suda Kraljevo br. 287-02 od 4. novembra 2003. godine otvara se stečajni postupak nad preduzećem „Vesna“ iz Sjenice.

U momentu otvaranja stečajnog postupka ovo preduzeće zapošljavalo je preko 1.200 radnika, koji dobijaju novi status - bivši zaposleni. Pre, u toku i nakon okončanja stečajnog postupka bivši zaposleni su se obraćali svim nadležnim državnim organima, institucijama radi ostvarivanja prava iz radnog odnosa, a u vezi sa neisplaćenim ličnim dohocima.

Međutim, ova potraživanja iz radnog odnosa su ostala neisplaćena, a sva imovina ovog preduzeća rasprodata. Bivši zaposleni podnose tužbu protiv Republike Srbije radi naknade materijalne štete i time započinje pravna golgota koja traje do današnjeg dana.

U skladu sa mnogobrojnim zakonskim propisima ove države, te odredbama člana 58. i 60. Ustava Republike Srbije, kojim se jamči mirno uživanje svojine, imovine i drugih imovinskih prava, te pravo na rad i pravo na pravičnu naknadu za rad. Ne postoji pravni lek za kojim bivši zaposleni i njihovi pravni zastupnici nisu posegli u borbi za ostvarivanje svojih prava, ali pozitivnog rešenja do sada nije bilo.

Imajući u vidu sve unapred navedeno, kao i rešenje Vrhovnog kasacionog suda iz 2019. godine, te odluku Ustavnog suda Republike Srbije iz 2020. godine, bivši zaposleni DP „Vesna“ iz Sjenice su primorani da pokrenu tužbu pred Evropskim sudom za ljudska i manjinska prava u Strazburu, potraže ostvarivanja svojih prava.

Pitanje je, zašto je država Srbija dozvolila da njeni, očigledno obespravljeni građani, radnici preduzeća „Vesna“ iz Sjenice svoje pravo traže pred međunarodnim sudom? Zarad čijih interesa su sudovi u Srbiji dozvolili ovakvo pravno nasilje i otimačinu? Hvala.

Zahvaljujem.
Narodna poslanica Snežana Paunović.
Izvolite.

Zahvaljujem predsedniče.

Uvaženo predsedništvo, kolege narodni poslanici, pitanje je upućeno Kancelariji za Kosovo i Metohiju, direktoru Kancelarije.

Naime, radi se o gospodinu Svetomiru Bačeviću koji je pre par dana uhapšen u Peći pod optužbom od strane privremenih vlasti u Prištini da je počinio ratni zločin protiv civilnog stanovništava.

Kancelarija za Kosovo angažovala je advokata u odbrani ovog nedužnog Srbina i ja postavljam pitanje, uz navođenje činjenica šta se tačno dogodilo. Milić – Bačević koji je bio toga dana zajedno sa svojim bratom u pokušaju da izvade dokumenta u Peći, a sve u cilju da 37 ari uzurpiranog zemljišta vrate u svoj posed i objasne se da nije prirodno da neko sagradi kući na nečemu što je vaše.

Dakle, gospodina Svetomira Bačevića koji je napominjem oslobođen obaveze služenja vojnog roka zbog svog zdravstvenog stanja, optužili su za težak ratni zločin protiv civilnog stanovništva bez dokaza, na bazi svedočenja Samija Čekua koji je rođeni brat Agima Čekua.

Optužen je da je maltretirao izvesnu Hatidžu Kadriraj, Hadrijaj u stvari, koja je ni manje ni više, sestra od tetke Ramuša Haradinaja. Optužbe su apsolutno netačne i sam rođeni brat Svetomira rekao mi je – ako bi 1% od onoga što stoji u toj optužnici bilo tačno ja bih insistirao da ga streljaju. Dakle, govorimo o čoveku koji pre svega nema mogućnosti zbog svog zdravstvenog stanja da u bilo čemu učestvuje, a pouzdano se zna i mislim da država ima podatke da nije bio angažovan za vreme NATO agresije kao pripadnik niti vojske, niti policije, niti rezervnog sastava u bilo kom smislu.

Dakle, imamo pred nama slučaj koji nije prvi, nažalost, ali se ja bojim da neće biti ni poslednji, jednog klasičnog zastrašivanja. Govorim o porodici koja je živela i još uvek ima kuću u selu Belo Polje nadomak Peći. Slučajno ili namerno, najzainteresovaniji za otkup zemljišta srpskog Belo Polje, ni manje ni više, nego Sami Čeku. Procena je da je do sada preko 20 miliona uložio u otkup zemljišta.

Dakle, bilo koji Srbin, kao što je porodica Bačević, koja ima potrebu da se vrati na svoje vekovno ognjište, kada shvate da zaista ozbiljno to žele onda jednog od njih uhapse pod lažnim optužbama.

Ja znam da je advokat bio na tom prvom ročištu koje je zakazano, da su gospodina Svetomira izveli okovanog kao najgoreg zločinca, ali ono što ne znam to je kako je moguće da jedna tako, uslovno, odgovorna vlast koja predstavlja privremene organe u Prištini od 1999. godine i teškog zločina nad Maricom Mirić. Svi se sećate tog slučaja devojke koja je bila ometena u razvoju, koja je silovana i zaklana pre majkom. Nikada nisu nađeni počinioci ovakvog zločina, ali na bazi tvrdnje Samija Čekua uhapšen je Svetomir Bačević za maltretiranje izvesne gospođe, čak tu nema navoda ni o kakvom se maltretiranju radi.

Medijski spin je širi od svega ovoga. Oni su prikazivali snimke za koje, na inostranim televizijama istina, niko ne može da ih prepozna. Porodica je šokirana. Znam da je Kancelarija za KiM uradila sve što može, ali molim za odgovor kako je prošlo to prvo ročište i kakve su procene advokata angažovanog od strane Kancelarije za KiM.

Ono što je nezvanično, ali bi možda moglo biti upućeno eventualno i na adresu ministra policije, jeste da li su tačni navodi da Sami Čeku ima neke poslove i nesmetano često iz Peći dođe do Novog Pazara. Govorim o čoveku koji sam priča o svojim ratnim zločinima kao poduhvatu.

Dakle, pitanje na ove dve adrese i nada da će porodica Bačević doći do pravde. Samo ću na kraju još reći da je do novembra meseca u 2020. godini 63 napada bilo na pripadnike Srba na teritoriji KiM. To govori o pravima koja se ne poštuju i koja se nemaju. Hvala vam.

Hvala.
Narodni poslanik Muamer Bačevac.

Uvažene koleginice i kolege, volontiranje afirmiše ono najplemenitije u jednom čoveku, a to je pacifizam, zajedništvo, briga za druge, solidarnost, pomaganje itd.

Vreme kovid pandemija, pogotovo nama u Novom Pazaru pokazalo je značaj volontiranja, značaj volontera, značaj njihove uloge u našem društvu. Borba protiv ove pošasti koja je pogodila kompletan zemljin šar bila bi nezamisliva ili čak mogu i da kažem i nemoguća da volonteri u Novom Pazaru nisu dali ogroman doprinos i zaista radili najteže poslove, omogućili da zdravstvene institucije funkcionišu.

Znači, od izuzetno teških poslova, a to je nošenje preteških boca kiseonika, preko teških fizičkih radova, a to je pravljenje toplih veza u našoj bolnici, pripremanje kovid ambulanti, odvajanje crvenih i zelenih zona, to je svakodnevan, težak fizički rad i ogroman broj volontera se, kako samo ime kaže, volonterski, besplatno javio i stavio na uslugu zdravstvenim ustanovama što je bilo zaista i što jeste za svaku pohvalu.

Naravno, i nemedicinska pomoć, njihova aktivnost svaki dan, oni svakodnevno pomažu bolesnicima, pa i lekarima i medicinskom osoblju, prave na hiljade litara limunade i drugih vitaminskih napitaka, hrane i to dostavljaju obolelim, bolesnima i onima kojima je to najpotrebnije. Naravno, to ne bi bilo moguće da nemamo jednu veliku finansijsku pomoć od naših preduzetnika i pre svega naše dijaspore.

Gospodo, čini mi se da u ovom teškom vremenu globalizacije, jednog liberalizma koji ne zna za solidarnost, ono što se dešavalo u Novom Pazaru je zaista pokazalo kolika je bratska ljubav, kolika je saosećajnost, kolika je humanost dijaspore Sandžaka. I ne samo tamo, nisu pomagali Novi Pazar i Tutin i Sjenicu i Prijepolje, nego i druge gradove u Srbiji. Volonteri Novog Pazara su za svaku pohvalu volonteri, 020 volonteri Novi Pazar su pomagali i nosili pomoć i u okolne gradove, pre svega u Kragujevac koji je prvi pomogao Novom Pazaru što se tiče medicinskog osoblja i to je takođe za svaku pomoć.

Naravno, sve je to rađeno preko naših humanitarnih organizacija, preko otvorene ruke, preko sevapa, preko puta sredine i drugih organizacija koje su se zaista bravurozno snašle u ovom jako teškom trenutku.

Šta hoću da vam kažem? Hoću da vam kažem da je Novi Pazar grad dobrih ljudi, nije to centar kriminala kako neki žele da predstave. U Novom Pazaru ima isto, ako ne i manje, kriminalnih radnji nego u drugim gradovima iste veličine, to je sasvim sigurno. Dva nesrećna obračuna koja su se desila za razliku od drugih krajeva, većih delova, većih gradova u Srbiji, nisu motivisana prevlašću za narko-tržište, ovim ili onim, već ličnim nesporazumima, povređenim dostojanstvom, kafanskim svađama itd.

Hoću da kažem, da je grad Novi Pazar i njegova okolina, grad plemenitih ljudi, mirnih ljudi, dobrih domaćina koji gaje volontarizam, koji žele da pomognu i sebi, ali i drugima. Zbog toga, obzirom da je Zakon o volontiranju usvojen 2010. godine i da ne odgovara današnjem vremenu i uslovima tražim od Ministarstva za rad i socijalnu politiku da što pre uđe u proces pravljenja novog zakona koji će odgovoriti ovom teškom vremenu, jer volontiranje je ne samo plemenito, ono pomaže i onima koji volontiraju, oni stiču određena iskustva i znanja i nešto što trebamo gajiti kao društvo socijalne pravde. Hvala vam.

Hvala.
Narodni poslanik Vladimir Marinković. Izvolite.

Hvala predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.

Prvenstveno meni je velika čast da imam tu odgovornost da postavim pitanje u ime, prvi put, u ime poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu i da zatražim obaveštenje i da pokušam da ohrabrim određene državne institucije, počevši sa MUP, ali naravno sudsku vlast, za sve ono što nas čeka u narednoj godini i o čemu je govorio predsednik Republike gospodin Aleksandar Vučić juče na konferenciji za štampu, a očekuje nas puno izazova u oblasti spoljne politike, ali i unutrašnjih reformi, očuvanja zdravstvenog sistema, očuvanja ekonomskog sistema i unapređenja naše ekonomije i naše geopolitičke pozicije.

Vlada Republike Srbije i predsednik države su bili izuzetno fokusirani ovih prethodnih devet meseci samo na dve stvari, to je očuvanje života naših građana i očuvanje ekonomije, očuvanje radnih mesta. Ja evo svakodnevno komunicirajući sa privrednicima i ovde u Beogradu i širom Srbije dobijam takve pozitivne poruke da mudrost i vizija koju je predsednik imao, kada su u pitanju mere, posebno ekonomske, nije zabeležena niti ovde u regionu, niti u celoj Evropi, tako da hvala i zahvaljujući njemu i zahvaljujući radu Vlade, a na sreću građana Republike Srbije, svih nas koji živimo ovde u zemlji naša ekonomija nije doživela kolaps kao što je to u Hrvatskoj, kao što je to u Crnoj Gori, kao što je to u mnogim zemljama u okruženju, ali i mnogim zemljama koje su članice EU, koje su bile i jesu i dan danas razvijenije od nas.

Međutim, želim da kažem i to da nas očekuje puno unutrašnjih izazova na nivou unutrašnje politike i slobodno mogu da kažem da svi oni koji zavide i svi oni kojima nije u interesu da Srbija ekonomski jača, da Srbija stvara prijateljstva, da Srbija postane ponovo, pošto je postala ekonomski lider i ekonomski faktor u regionu, da postane ponovo politički faktor, mi treba da se fokusiramo i na unutrašnju politiku. Mislim da su pošteniji oni koji su, evo i juče, koji sede u Narodnoj skupštini Republike Srbije, koji ne kriju svoja aspiracije, ne kriju svoje političke stavove, možemo govoriti o tome da li su oni legitimni ili nisu. Šef naše poslaničke grupe, gospodin Martinović, je održao jednu vrstu predavanja juče iz demokratije i poslao jasnu političku poruku da je očigledno Srbija dobra za jedan deo opozicije, jedan deo manjina, kada treba nešto da da, kada treba da izgradi infrastrukturu, kada treba nečega da se odrekne, a čim se radi o zaštiti nacionalnih interesa, zaštiti državnosti onda Srbija nije dobra, hajde da uzmemo, hajde da kažem nešto protiv nje.

Želim da ohrabrim državne institucije da reaguju protiv toga, da reaguju protiv svih onih koji u ovoj zemlji traže i priželjkuju ukrajinski scenario i ne kriju to, koji pišu međunarodnim organizacijama, idu, kriju se po hodnicima, po Stejt departmentu da bi se sreli sa petim ili šestim ešalonom ljudi iz američke administracije, kao što je to radio Dragan Đilas, što sam imao priliku i sam da vidim. S obzirom da sam istog dana kao neko ko je prezentovao parlament u SAD to čuo od ljudi koji su ambasadora Đerđa Matkovića i mene ispraćali iz te zgrade.

Znači, imamo ljude koji inkognito idu i ogovaraju i pljuju svoju državu što je ne zabeleženo u političko istoriji demokratskih zemalja. Mi moramo da podignemo glas protiv toga i moramo da podignemo glas i moramo da reagujemo, očekujemo to i od sudskih vlasti ovde u Republici Srbiji. Šta je urađeno po pitanju zaustavljanja svega onoga što je napad na integritet, što je dehumanizacija predsednika Republike, njegove porodice, a u stvari napad na Republiku Srbiju? Svi mi govorimo o tome. Veliki deo ljudi naravno i zbog ovoga o čemu sam juče govorio, a to je veliki rejting, ovo veliko poverenje. Neću da kažem, nije ni rejting, nego poverenje građana Srbije u Aleksandra Vučića, u našu stranku. Ali, postoji jedna deo ljudi koji uporno kroz pokušaj dehumanizacije, kroz pokušaj agresivnosti i napada želi da napravi atmosferu da se u ovoj državi zaustave demokratski procesi. S obzirom na ovu podršku koju trenutno imamo, a ova podrška jeste, evo vidite, to je ovo plavo ovde, to je Aleksandar Vučić, a svi ostali su ove tačkice u ovom istraživanju.

Nastavićemo sa politikom koja podrazumeva plate u narednoj godini od 570 evra, penzije od 270 evra, privredni rast od 6 evra i uz naš narod i veliko poverenje koje ima u Aleksandra Vučića i naša većina ovde u parlamentu i naša poslanička grupa Aleksandar Vučić – Za našu decu, nastavljaju tu borbu za modernu jaku Srbiju, uz liderstvo i vodstvo Aleksandra Vučića. Hvala.