Zahvaljujem, uvaženi predsedniče Skupštine.

Uvaženi ministre Vulin sa saradnikom, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pred nama je danas Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Severne Makedonije o saradnji u oblasti borbe protiv trgovine ljudima, na koji ću se ja u svom današnjem izlaganju osvrnuti.

Naime, ovaj sporazum koji je danas na dnevnom redu samo je još jedan u nizu sporazuma između Republike Srbije i Republike Severne Makedonije i još jedan primer u nizu koji pokazuje dobru saradnju između ove dve države.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije sa Ministarstvom unutrašnjih poslova Republike Severne Makedonije ima veći broj zaključenih sporazuma u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala, iregularnih migracija, readmisije, vozačkih dozvola, kao i u oblasti unutrašnje kontrole, što pomaže razmenjivanju velikog broja informacija. Sama praksa se pokazala kao dobra i to pokazuje i podatak da se prosečno godišnje razmeni oko 1300 operativnih informacija.

Sporazum o saradnji u oblasti borbe protiv trgovine ljudima predstavlja rezultat opredeljenja država da utvrđivanjem procedura unaprede sistemske resurse za suzbijanje ove pojave. Ovde se pre svega misli na sistem prevencije, identifikacije zaštite, upućivanja saradnje u krivičnim i drugim postupcima, ali i potpomognutog dobrovoljnog povratka žrtava naravno, uz pristup zasnovan na zaštiti ljudskih prava prema žrtvama trgovine ljudima.

Dobri rezultati mogu da se postignu samo razmenom informacija, jačanjem kapaciteta i profesionalnog razvoja kako bi se ranim otkrivanjem, rasvetljavanjem i sprečavanjem krivičnih dela iz ove oblasti vremenom njihov broj smanjio, a posledice ublažile.

Svakako veliki doprinos u ovoj borbi imaće i efikasno procesuiranje fizičkih i pravnih lica, ali i pravna zaštita žrtava trgovine ljudima, uzimajući u obzir međunarodne obaveze država i postupajući u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom, ciljevima i principima međunarodnih akata u borbi protiv trgovine ljudima.

Odnos između Srbije i Severne Makedonije u svakom pogledu idu uzlaznim putem i baziraju se na uzajamnom prijateljstvu građana ovih dveju država, što doprinosi našim dobrim bilateralnim odnosima, ali doprinosi i čitavom regionu, pa je tako došlo do potpune saglasnosti oko pitanja rešavanja odnosa između Beograda i Prištine putem dijaloga pod pokroviteljstvom EU.

Verujem da će se u narednom periodu nastaviti sa održavanjem sednica dveju vlada, što je postojalo prilikom uzajamnog pomaganja tokom pandemije. Raduje me vest što smo mogli da pomognemo i da je predsednik Aleksandar Vučić u teškim trenucima dokazao da nismo samo najbliži susedi, već i najbolji prijatelji donirajući Severnoj Makedoniji preko 4000 doza fajzerovih vakcina.

Neko će reći da je to mala količina vakcina. Tačno, ali imajte u vidu da je ova količina dovoljna da se vakcinišu gotovo svi medicinski radnici u crvenim zonama u ovoj zemlji, što predstavlja očuvanje zdravstvenog sistema uz našu pomoć u trenucima kada je on i te kako opterećen.

Trudili smo se da dobijemo saglasnost na osnovu ugovora koji Srbija ima sa „Fajzerom“ da bi vakcine mogli da doniramo i nakon toga odmah smo izvršili primopredaju kako bi se što više života spasilo. Zahvaljujući ovoj donaciji našeg predsednika, građani Severne Makedonije krenuli su u imunizaciju i pre nekih drugih u regionu i ovom delu sveta.

Moram da iskoristim priliku i da se sa ovog mesta zahvalim svim doktorima i medicinskim radnicima koji se i posle skoro godinu dana i dalje svakodnevno bore za živote svih nas. Zahvaljujući ugledu predsednika Aleksandra Vučića u svetu i posvećenosti i velikom trudu zdravstvenih radnika, mi smo druga zemlja u Evropi po broju vakcinisanih, a prva po broju revakcinisanih, odnosno ukupno zaštićenih građana.

Srbija se može pohvaliti da bez problema može da vakciniše dva i po miliona ljudi, a biće nabavljeno još doza vakcina, tako da razloga za brigu nema i da će svi građani moći da se vakcinišu.

Ono ka čemu težimo je i da obezbedimo zdravstvenu infrastrukturu kako bismo mogli bar jednu od vakcina da proizvodimo ovde u Srbiji, što bi za našu državu bio ogroman uspeh.

Kako je predsednik istakao, već krajem aprila ili najkasnije početkom maja, u Srbiji će stići lekovi koji su se pokazali efikasni u borbi protiv korona virusa. Srbija će biti treća zemlja u Evropi posle Nemačke i Švedske kojoj će biti dostupni ovi lekovi.

To su izuzetno skupi lekovi i pokazali su se kao efikasni u spasavanju života čak i punijim i starijim osobama, što je najvažnije, jer su nama ljudski životi najvažniji.

Pored toga, podsetiću vas da i pored svih mera pomoći koju je uputila privredi i građanima tokom ove pandemije, Srbija ima najmanji pad BDP u Evropi u 2020. godini i u godini tokom pandemije Kovidom 19 samo jedan primer, bilateralna razmena Srbije sa Severnom Makedonijom dostigla je 860 miliona evra.

Sve ovo je jasan pokazatelj da Srbija vodi odgovornu politiku na čelu sa Aleksandrom Vučićem. Sa željom da nastavi prijateljstvo sa Severnom Makedonijom i u vidu daljeg napredovanja na planu suzbijanja svih vidova kriminalnih aktivnosti. Na kraju ministre, želim da vam čestitam na svim i te kako dobro sprovedenim akcijama. U skladu sa svim iznesenim, ovaj kao i ostale predloge u danu za glasanje, zajedno sa poslaničkom grupom Aleksandar Vučić ćemo podržati. Hvala.

Na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč.
Pre zaključivanja zajedničkog jedinstvenog pretresa imaju pravo da dobiju reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo.
Dajem reč Đorđu Milićeviću.

Zahvaljujem, poštovani predsedniče.

Poštovano predsedništvo, gospodine ministre, poštovani predstavniče ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici.

Gospodine ministre mislim da je vama potpuno jasno nakon današnje rasprave i rasprave, zadovoljstvo nam je da ste ponovo u parlamentu. Mislim da je potpuno jasno da i nakon današnje rasprave i nakon rasprave koju smo po pitanju zakonskih predloga koje ste vi branili u ovom parlamentu u prethodnom vremenskom periodu potpuno jasno da imate punu podršku Narodne skupštine Republike Srbije u jednom ozbiljnom i odgovornom poslu koji obavljate, a to je ne selektivna kontinuirana borba protiv kriminala i korupcije.

Kada imate podršku parlamenta, a parlament je glas naroda, a ovaj parlament predstavlja ogromno poverenje i podršku građana Srbije, onda računajte da i vi i Vlada u jednom veoma značajnom poslu imate ogromnu podršku građana Srbije.

Takođe, mi smo tokom jučerašnjeg dana, gospodine ministre, i o tome je bilo reči, razgovarali o jednom važnom zakonskom predlogu koji treba da doprinese realizaciji jednom od šest ključnih principa i načela na bazi kojih je formirana Vlada Republike Srbije, a to je odlučna borba protiv kriminala i korupcije. Reč je o zakonu koji se tiče porekla imovine. Na taj način mi jasno stavljamo do znanja. Ja sam to rekao i tokom jučerašnje rasprave i ponoviću ponovo, ali namerno insistiram na tome.

Kada god stigne onaj izveštaj Evropske komisije kaže se – ne postoji politička volja za borbom protiv korupcije. Evo, ja ponovo kažem – mi potvrđujemo, postoji jasna politička volja Vlade Republike Srbije da nastavi borbu odlučnu, ne selektivnu, efikasnu, kontinuiranu borbu protiv kriminala i korupcije. To smo potvrdili i tokom jučerašnjeg dana razgovarajući o jednom izuzetnom važnom zakonskom predlogu.

Veoma je važan cilj, da građani Srbije shvate taj cilj. Dakle, na jednoj strani Vlada kao što je uvaženi kolega profesor Marinković rekao – ima nulti stepen tolerancije, ali sa druge strane ovaj parlament zajedno sa vama predstavnicima izvršne vlasti, zajedno sa Vladom Republike Srbije u jednoj sinergiji normativno i praktično, odlučno radi na realizaciji ovog cilja.

Vidim da postoji, gospodine ministre, bojaznost i da se javljaju nekakvi kritičari. Vrlo su mi interesantni tekstovi u natpisima pojedinih medija kako je neko došao do imovine, da li ne znam čišćenjem prozora ili već kako. Ja to ne sporim i nikoga ne želim unapred da okrivim i nikoga ne želim unapred da osudim, ali je vrlo interesantna nervoza koja je izazvana usvajanjem zakona o kojem smo juče razgovarali. Čemu ta nervoza i čemu te kritike.

Ja ću ponoviti. Ako predsednik Republike kaže da je spreman da bude prvi predmet provere, ako svako od nas, a oni kažu treba krenuti, znate kako oni kažu – treba krenuti od gore, verovatno misle od vlasti. Pa, ako svako od nas kaže – nemamo problem, krenućemo od gore. Svako od nas je spreman da bude predmet provere. Odakle tolika nervoza kod tih kritičara osim ukoliko ima nešto što mi ne znamo ili nešto što je prikriveno.

Šta je to što njima smeta? Smeta im uređena i pravna država u kojoj funkcionišu institucije sistema, smeta im država u kojoj su svi jednaki pred zakonom i niko nije iznad zakona, smeta im što niko nije jači od države ili im smeta konačno to što jedna politika koja je oličena pre svega u mržnji, konačno će da bude ogoljena, demistifikovana, a to je ta politika koja je trebala kroz jedno fabrikovanje afera, jedan jeftin politički marketing da donese nekakve političke poene. Bar se neko nadao da će doći do politički poena. Ako su se tome nadali i tome je konačno došao kraj i na to ćemo konačno staviti tačku.

Ne treba oni da brinu. Nema ovde apsolutno nikakvih selektivnih meta. Mi ovde govorimo o pravnoj sigurnosti građana i mi ovde govorimo o jednakosti svih građana pred zakonom. Ako je neko stekao imovinu neregularno, nezakonito, država to mora da sankcioniše i mora da zna i to je suština delovanja onog zakona o kojem smo govorili tokom jučerašnjeg dana.

Izvinite, ali sam imao potrebu da iskoristim vaše prisustvo i da kažem i ovo.

Što se tiče sporazuma o kojima danas govorimo, naravno velika važnost i značaj sporazuma, reč je o saradnji u oblasti borbe protiv, već je bilo o tome reči, trgovine ljudima, granične i obalske straže do kulturne i sportske saradnje.

Nemojte zameriti, ali ja ću krenuti najpre od jednog sporazuma, a to je Sporazum sa Meksikom, a i reći ću razlog zašto krećem najpre od ovog sporazuma.

Sporazum sa Meksikom, koji se odnosi na saradnju u oblasti prosvete, kulture i sporta potpisan je u Beogradu, juna 2020. godine. Sporazum je potpisao tadašnji ministar spoljnih poslova, danas predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, gospodin Ivica Dačić. Diplomatski odnosi ove dve zemlje uspostavljeni su još 1946. godine i ove godine mi obeležavamo 75 godina bilateralnih odnosa i verujem da će odnosi dve zemlje da se kreću uzlaznom putanjom u budućnosti.

Između dve zemlje ne postoje otvorena pitanja, već duga tradicija prijateljskih odnosa i bliski stavovi u svim oblastima saradnje. Meksiko je, zato sam namerno posebno krenuo od ovog sporazuma, jer Meksiko je jedna od država koje nisu priznale nezavisnost tzv. samoproklamovane države Kosovo, ali isto tako Meksiko je glasao protiv prijema Kosova u UNESKO. Mi treba da to poštujemo i da pozdravimo i da negujemo odnose sa tim državama.

Ako se sećate, pre izvesnog vremenskog perioda smo razgovarali o Lesotu i govorili smo o jednom sporazumu sa Lesotom. Tada smo rekli da je saradnja veoma važna, u međuvremenu, u Lesotu je promenjena vlast i rekli smo da zbog svega toga je važno da nastavimo bilateralnu saradnju kroz ovakve sporazume da bi uspostavili dobre odnose i nastavili dobre bilateralne odnose sa novom aktuelnom vlašću u Lesotu. I sa svakom državom koja je otpriznala, sa svakom od 18 draža koja je otpriznala jednostranu proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije.

Srbija i Meksiko dele stav kada je reč o neprikosnovenosti međunarodnog prava. Imaju izuzetne političke odnose i Srbija izražava veliku zahvalnost povodom ove podrške o očuvanju teritorijalnog suvereniteta i integriteta Republike Srbije. Svaki korak u saradnji sa državama koje nisu priznale ili su povukle priznanje Kosova je veoma važan i značajan što pokazuje da je Srbija otvorena za saradnju u svim oblastima i da vodi računa o svojoj spoljnoj politici.

To što nekome ne odgovara jaka i ekonomski stabilna Srbija, to što nekome ne odgovara Srbija koja misli svojom glavom i koja ima svoj stav, to što nekome ne odgovara Srbija koja vodi samostalnu spoljnu politiku koja je u najboljem interesu naših građana i što ne želi da kvari odnose sa tradicionalno prijateljski orijentisanim državama, to nije naš problem. Važno je da Vlada i ova Narodna skupština rade u najboljem interesu naših građana.

Potpisivanje ovog sporazuma doprineće saradnji Srbije i Meksika u oblastima obrazovanja, kulture i sporta i biće omogućeno zaključivanje periodičnih programa saradnje koji bi dodatno učvrstili bilateralne odnose.

Meksiko je, dakle, velika zemlja, mislim preko 120 miliona stanovnika, prva turistička destinacija u Latinskoj Americi, koliko je meni poznato. Jako je važno da negujemo dobre odnose na parlamentarnom, vladinom, ali jako je važno da negujemo dobre odnose i na univerzitetskom planu.

Srbija je tržište koje privlači sve veću pažnju meksičkih preduzetnika, ne znam koliko je to poznato građanima Srbije, ali nastavićemo i dalje da radimo na privlačenju investicija i trgovinskoj razmeni. Jedna od najvećih inostranih kompanija u Srbiji je u vlasništvu upravo investitora iz Meksika, a nadamo se dolasku i novih kompanija u Srbiju, jer Srbija je danas atraktivna investiciona destinacija.

Sporazum između Republike Srbije i Republike Severne Makedonije, kolege su mnogo toga rekle, ne znam šta bih mogao da dodam, saradnja u oblasti protiv trgovine ljudima, potpisan je 2019. godine. Nedavno smo u ovom domu takođe govorili o jednom sporazumu sa Severnom Makedonijom o saradnji u oblasti borbe protiv krijumčarenja migranata. Naime, postoji bitna razlika između pojmova trgovine ljudima i krijumčarenja migranata. Kod krijumčarenja migranata postoji pristanak osobe koja se krijumčari, cilj krijumčara je da zaradi, zaradu ostvari tako što će ovo lice ilegalno prebaciti preko međunarodne granice. Kod trgovine ljudima ne postoji pristanak žrtve, i to je bitna razlika, već se ove radnje ostvaruju mučenjem, nasiljem, putem prinude, pretnje, prevare i slično.

Trgovina ljudima je veliki problem u regionu zapadnog Balkana, gde se pojavila osamdesetih godina prošlog veka. Tadašnja SFRJ u regionu se izdvajala po višem ekonomskom standardu, a Srbija u najvećem broju slučajeva bila krajnja destinacija žrtava, nažalost, trgovine ljudima. Situacija se promenila devedesetih godina usled raspada zemlje, brojnih ratova, dolaskom stranih vojnih trupa, zbog povoljnog geografskog položaja teritorije Srbija je bila pogodna za tranzit žrtava, nažalost, iz Moldavije, Rusije, Bugarske, odakle su žrtve dalje odlazile ka Španiji, Francuskoj ili ka zemljama Bliskog istoka. Usled potrage za poslovima u inostranstvu žrtve su često prihvatale poslovne ponude, što je najgore, često su ove ponude dolazile od strane onih koji su bliski okruženju.

Danas je ovaj problem još veći i teži zbog sve češće potražnje i ponude putem interneta. Ne postoji profil, tj. karakteristike po kojima se žrtve trgovine ljudima izdvajaju, mada se najčešće radi o osobama iz marginalizovano socio-ekonomskog okruženja. Trgovina ljudima je nesporno rodni problem. Čak 80% počinilaca čine muškarci, dok je u slučaju žrtava obrnuto, 80% čine žene i devojčice koje su najčešće izložene seksualnoj eksploataciji.

Od velikog značaja je da se kontinuirano radi na sprečavanju i na suzbijanju problema trgovine ljudima, kako na nacionalnom, tako i na regionalnom, međunarodnom planu. U skladu sa tim, Vlada Republike Srbije je usvojila Strategiju prevencije o suzbijanju trgovine ljudima, posebno ženama i decom, i zaštite žrtava za period od 2017. do 2022. godine.

Ono što takođe želim da istaknem, a kolege su o tome govorile, gospodine ministre, poslanička grupa SPS želi, po ko zna koji put, potpuno jasno da kaže da Srbija danas, ma šta govorili, jeste simbol novih vrednosti u regionu, da Srbija danas jeste faktor stabilnosti u regionu, da su jasni ciljevi koje Srbija želi da postigne kada je reč o državama u regionu, a to je mir, prosperitet, dobrosusedski odnosi, saradnja.

Srbija ima principijelan stav, Srbija se ne meša u unutrašnja pitanja drugih država ali bi bilo dobro da takav principijelan stav imaju i druge države prema Srbiji. Srbija je pokazala da je simbol novih vrednosti, da je prijateljski nastrojena, solidarna, u najtežim trenucima i nesebično pomaže svojim susedima u pribavljanju neophodnih vakcina za imunizaciju stanovništva i zdravstvenih radnika, podsetiću, 4.680 doza Fajzer vakcine.

Što se tiče, veoma kratko, Sporazuma između Republike Srbije i EU o akcijama koje sprovodi Evropska agencija za graničnu i obalsku stražu u Srbiji, zaključen 2019. godine. Saradnja naše zemlje i ove evropske agencije započeta je 2009. godine. Sporazum koji nije imao pravno obavezujuću prirodu, ali od tog dana postavio je okvir saradnje između granične policije i Republike Srbije i Fronteksa na osnovu kog su sprovodile različite aktivnosti. Donošenjem Uredbe o evropskoj graničnoj i obalskoj straži 2016. godine otvorene su pravne pretpostavke za produbljivanje saradnje agencije Fronteks sa zemljama zapadnog Balkana, uključujući naravno i Srbiju.

Ove zajedničke aktivnosti usmerene su pre svega na rešavanje problema ilegalnih migracija, njihovih tokova, prekogranični kriminal, a uključuju, između ostalog i operativnu i tehničku pomoć na granicama. Danas su ovi problemi prepoznati kao jedni od najvećih i najznačajnijih kako na regionalnom ali tako i na međunarodnom nivou tako i na međunarodnom planu. S tim u vezi ova saradnja je od velikog značaja u pogledu efikasnijeg, bržeg, lakšeg rešavanja ovih kriza i ovih problema.

Na samom kraju ukazao bih na činjenicu da je potvrđivanje Sporazuma sa Makedonijom i Fronteksom jako važno u zajedničkoj borbi država, regiona, kao i celog starog kontinenta protiv krijumčarenja migranata i generalno sa migrantskom krizom koja traje već par godina i koja će sasvim izvesno trajati i narednom vremenskom periodu.

Kao što su moje uvažene kolege rekle u uvodnom delu, prepodnevnom delu današnje sednice, naravno poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržaće predložene sporazume. Zahvaljujem.

Hvala.
Na kraju dajem reč ministru Vulinu. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani predsedniče Narodne skupštine, gospodo potpredsednici, dame i gospodo narodni poslanici, drugarice i drugovi, želim da vam se zahvalim na plodnoj, na strpljivoj raspravi, diskusiji u kojoj se imalo šta i čuti i naučiti, diskusiji koja je pokazala kako treba da izgleda parlamentarni život u Srbiji i kako izgleda, odgovorni, ozbiljni ljudi posvećeni svom zadatku.
Znate, da neko drugi ima ovakvu parlamentarnu većinu, nisam siguran da bi se sa toliko ozbiljnosti odnosio i prema parlamentu i prema svom poslu. Vi ste pokazali da se u parlamentu ne sabiraju prosti brojevi, već da su tu politički misleći ljudi, koji imaju šta da kažu o svakoj temi koja izađe pred narodne poslanike, pokazali ste da ste izabrani sa pravom.
Hoću da vam se zahvalim na ozbiljnosti koju ste posvetili predlozima koje je Vlada iznela pred vas. Radujem se vašoj podršci i zaista sam ohrabren time koliko svi naši narodni poslanici razumeju probleme sa kojima se nosi Vlada, sa kojima se nosi naša država, i što nam dajete, toliko podrške, bez koje ništa u ovoj zemlji ne bi bilo moguće. Meni je čast što sam imao zadovoljstvo i privilegiju da ovaj dan provedem sa ljudima koji toliko vode računa i brinu o našoj jedinoj majci Srbiji. Hvala vam.

Hvala.
Zahvaljujem se, pošto on tako kaže, a ja volim tako isto da kažem, drugu Aleksandru, ministru unutrašnjih poslova, na današnjem prisustvu i izlaganju. Zahvaljujem mu se i na ovim rečima koje je rekao da je sa zadovoljstvom učestvovao i želim da svi ministri to tako i prihvate i shvate, ne kao neku običnu obavezu, ili tešku obavezu da provedu ceo dan ovde sa nama, nego kao jedan deo našeg zajedničkog posla i zajedničkog tima na zajedničkom putu na kom se nalazimo.
Ovim smo zaključili, i zvanično zaključujem zajednički, jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačaka jedan do šest dnevnog reda.
Nastavljamo sutra u 10,00 sati. Kao što smo rekli, nastavljamo sa preostalom sedmom tačkom dnevnog reda i prvom tačkom dnevnog reda, raspravom u pojedinostima. To je u prepodnevnom delu, da tako kažem, odnosno do 16,00 sati, a od 16-19,00 sati je vreme predviđeno, pošto je poslednji četvrtak u mesecu, za postavljanje poslaničkih pitanja Vladi Srbije. Nakon toga, nakon 19,00 sati, ili tačno u 19,00 sati, zavisi od završetka postavljanja pitanja će biti dan za glasanje i time ćemo završiti ovu sednicu.
Zahvaljujem se.