Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Druge sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti, konstatujem da sednici prisustvuje 86 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja tačnog broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim vas da ubacite svoje kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 126 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju narodni poslanici Borislav Kovačević, Đorđe Komlenski i Aco Petrović.
Nastavljamo rad i prelazimo na zajednički jedinstveni pretres o 3. i 4. tački dnevnog reda sednice.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju: Tatjana Matić, ministar trgovine, turizma i telekomunikacija, Maja Popović, ministar pravde, Milan Dobirijević, vršilac dužnosti pomoćnika ministra trgovine, turizma i telekomunikacija, Jovan Ćosić, pomoćnik ministra pravde i Vladimir Vinš, viši savetnik u Ministarstvu pravde.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 192. stav 3, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika, otvaram zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu odluke o izboru predsednika, zamenika predsednika i članova Upravnog odbora Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge i Predlogu kandidata za izbor članova veća Agencije za sprečavanje korupcije.
Samo da prenesem da se ministarka pravde Maja Popović javila i da će ona stići za pola sata, pošto je na sastanku kod predsednika.
Želim da pozdravim, kao što sam i rekao, ministarku trgovine, turizma i telekomunikacija, Tatjanu Matić.
Ujedno da pitam, da li predstavnik predlagača, odnosno predlagač želi reč?
Izvolite.

Poštovani predsedniče, uvaženi poslanici, da, želim reč ispred predlagača u vezi sa našom tačkom dnevnog reda. Zahvaljujem se.
Pre svega, želela bih jednu kratku informaciju uvaženim poslanicima da pružim u vezi sa javnim konkursom za izbor članova Upravnog odbora Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge.
Narodna skupština je, inače, donela Odluku o izboru predsednika, zamenika predsednika i članova Upravnog odbora Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge 3. marta 2016. godine. Mandat članova Upravnog odbora je trajao pet godina.
Imajući u vidu da je članovima Upravnog odbora Agencije prestao mandat istekom vremena na koji su izabrani, odnosno 3. marta 2021. godine, resorno Ministarstvo za trgovinu, turizam i telekomunikacije je, u skladu sa Zakonom o elektronskim komunikacijama, raspisalo i sprovelo javni konkurs za izbor predsednika, zamenika i članova Upravnog odbora Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge.
Vlada je, shodno tome, 19. februara 2021. godine podnela Narodnoj skupštini Predlog odluke o izboru predsednika, zamenika predsednika i članova Upravnog odbora. Ovom odlukom su predloženi sledeći predsednik, zamenik i članovi.
Za predsednika je predložen gospodin Dragan Kovačević, koji je inače bio i dosadašnji predsednik Upravnog odbora. Za zamenika predsednika je predložen Petar Stijović, takođe i dosadašnji zamenik predsednika Upravnog odbora. Za članove su predloženi dr Vladimir Krstić, koji je takođe bio dosadašnji član, dr Slobodan Ristić, novopredloženi član Upravnog odbora i prof. dr Dejan Marković, koji je takođe bio dosadašnji član Upravnog odbora, inače stručnjak iz oblasti poštanskih usluga.
Članovi Upravnog odbora se, inače, biraju iz reda uglednih stručnjaka sa visokim akademskim obrazovanjem iz oblasti značajnih za rad Agencije, a naročito iz oblasti elektronskih komunikacija, ekonomije i prava. Takođe, stručnjaci koji su ostvarili značajne i priznate naučne radove ili u praksi u oblasti elektronskih komunikacija, odnosno poštanskih usluga i uživaju veliki ugled u stručnoj javnosti.
Tri člana Upravnog odbora moraju biti stručnjaci iz oblasti elektronskih komunikacija, shodno članovima Zakona o elektronskim komunikacijama, a jedan član Upravnog odbora mora biti stručnjak iz oblasti poštanskih usluga. Svi navedeni predlozi i za predsednika i za zamenika predsednika i za članove su zaista najviši akademski obrazovani stručnjaci iz ove oblasti koji u Srbiji postoje.
U vezi sa tim, moramo reći da je ovaj sastav najreprezentativniji iz oblasti elektronskih komunikacija i poštanskih usluga.

Hvala.
Pošto ministarka Popović još nije stigla, ona će kasnije dobiti reč.
Da li se neko od izvestilaca javlja za reč? (Ne.)
Ako ne, onda prelazimo na predsednike, odnosno predstavnike poslaničkih grupa.
Potpredsednik Skupštine i narodni poslanik Muamer Zukorlić.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, danas pred nama imamo dve važne teme kojima ćemo se tokom dana baviti i sa pozicije narodnih poslanika nastojati da damo doprinos kvalitetnijim odlukama i zaključcima, u ovom slučaju izboru predsednika, zamenika i članova Upravnog odbora RATEL-a. Kao što smo čuli, u pitanju su kadrovi koji su već obnašali takve funkcije i dokazali se kroz vršenje tih funkcija.

Međutim, ovo je svakako prilika da ponovo otvorimo temu korišćenja nacionalnog državnog blaga koje se zove elektronski mediji i koje predstavlja vlasništvo svih građana kada su u pitanju nacionalne frekvencije, a posebno kada je reč o javnom servisu. Nije prvi put da otvaramo ovu temu, ali, istina, pitanje rada RTS-a i njegove profesionalizacije u etičkom i stručnom smislu očito da nije pitanje koje se može rešiti na nivou jednog državnog organa ili možda na nivou apela koji se upućuju ovde, sa pozicije Narodne skupštine, ili sa nekog drugog nivoa.

Istina, ova tema jeste delikatna i ona se ne tiče samo medija, ali je, kada je medij u pitanju, veoma izražena, iz razloga što gde god se pojavljuje pojam autonomnost, mi možemo imati problem, zato što se pitanje autonomnosti najčešće shvata partikularno od strane onih kojima zakon garantuje tu autonomnost.

Dakle, da, mediji treba da budu autonomni, samostalni. Isto tako i RTS treba da bude autonoman u svojoj uređivačkoj politici i svom konceptu rada. Međutim, gde je ta granica autonomnosti i da li autonomnost predstavlja ili znači samovolju? Nažalost, u praksi, u ovom slučaju i nekim sličnim slučajevima se zapravo tako pokazuje, da se autonomnost jedne organizacije, odnosno institucije ili ustanove zapravo percipira kao samovolja, odnosno mogućnost da imate nešto u svojim rukama i zapravo jedina relacija između RTS-a i države kao njenog osnivača jeste da se dobiju pare za finansiranje te ustanove.

Ne postoji nigde u svetu takav odnos. Ne postoji nigde u svetu odnos prava bez obaveza. Znači, od porodičnog odnosa, dokle god finansirate svoje dete, vi imate i pravo, a ono obavezu da ima određeni odnos odgovornosti prema onome od koga se dobija taj novac. U ovom slučaju, nažalost, godinama, mi imamo takvo ponašanje, gde je jedina veza između RTS-a i države dobiti ogromne milione novca i posle toga za bilo kakve pitanje odgovornosti o profesionalnom radu, o načinu izveštavanja, o kadrovanju, o uređivačkoj politici, o tome da li vi taj novac građana trošite onako kako treba, odnosno u skladu sa interesom tih građana ili zapravo se ponašate samovoljno i kada je u pitanju javni servis Republike Srbije, nažalost, uprkos svim dosadašnjim apelima, mi imamo insistiranje na samovolji. Znači, sasvim selektivan pristup.

Kada su u pitanju političke strukture, nekada je čak značilo, ukoliko ste parlamentarna stranka, to bi značilo obavezu RTS-a ili nekih drugih medija, a posebno javnog servisa, da vas tretiraju kao nezaobilazan faktor u političkim informativnim emisijama, ne, u RTS-u se to radi selektivno. Vi ćete naći tamo neke minorne stranke koje nemaju apsolutno nikakav uticaj, koje postoje sasvim simbolički, oni su nečiji miljenici u RTS-u, po privatnoj ili nekoj drugoj interesnoj liniji i oni su pozivani, oni su sagovornici.

Nažalost, ono što me posebno zabrinjava jeste negativan odnos ili animozitet prema političkim predstavnicima nacionalnih zajednica manjinskih naroda, odnosno nacionalnih manjina. Tu imamo dodatno negativan odnos i to je nešto što je nedopustivo. U slučaju Bošnjačke nacionalne zajednice mi smo imali čak i konkretan problem kada je u pitanju zahtev, koji je garantovan i Ustavom i zakonom.

Podsećam, po Ustavu Republike Srbije i po nadležnim zakonima, svi građani u ovo zemlji su ravnopravni, sve nacionalne zajednice, svi narodi u ovoj zemlji su ravnopravni i svima se garantuje mogućnost, implementacije svojih prava, pojedinačnih i kolektivnih, na polju jezika, kulture, svih onih posebnosti koje ima jedna nacionalna zajednica i koje ta zajednica želi da baštini.

Po pitanju programa, na bosanskom jeziku, odnosno predstavljanja bošnjačke kulture kroz određene programske sadržaje, nažalost i pored zvaničnih zahteva koji su upućeni ovoj medijskoj kući, mi smo dobili odgovore koji su prosto ne zamislivi. Znači, dobili smo takve odgovore da eto oni su pitali nekog stručnjaka, ne znam gde i oni su im rekli da to ne treba. Zamislite, molim vas. Znači, javni servis Republike Srbije za njega zakon nije bitan, za njega Ustav nije bitan, za njih nisu bitne uopšte norme kulturno-civilizacijske, ustavne i zakonske, nego oni imaju neke svoje stručnjake koje poštuju i onda su oni njima rekli da to ne treba, da je to sve isto i tako dalje. Dakle, to je nešto preko čega se ne može proći. To se ne može proći jednim saopštenjem ili nekom reakcijom i hajmo dalje. Ne, na tome ćemo insistirati.

Koristim ovu priliku da pozovem ne samo RTS, ne znam ima li smisla više njih pozivati, već da pozovem nadležne organe koji se bave zaštitom ljudskih prava, prava nacionalnih zajednica, nacionalnih manjina, da se uključe i preduzmu potrebne mehanizme prema ovoja medijskoj kući koja zloupotrebljava svoju poziciju koja krši zakon, krši ustavne propise i koja ne vrši svoju ulogu servisa svih građana.

Po definiciji RTS je servis svih građana. To je medijska kuća koja mora biti na raspolaganju svim građanima, bez obzira da li oni bili Srbi, Bošnjaci, Hrvati, Albanci, Romi, Mađari, Slovaci ili pripadnici bilo koje zajednice u ovoj zemlji, a znate i sami da ih je jako puno, hvala bogu. Znate i sami da po poslednjem popisu u ovoj zemlji ima oko 30%, skoro jedna trećina građana ne pripadaju srpskom narodu po svojoj etno-nacionalnoj pripadnosti.

Ukoliko mi imamo takvu drskost sa pozicije RTS-a da se ignoriše pravo ovih ljudi, onda bismo hteli dobiti odgovore da li je to nešto što će državni organi prihvatiti ćutanjem ili aktivno, kako god želimo takve odgovore.

Naravno, svesni smo da u lepezi političkih ideologa i programa u ovoj zemlji mi imamo i one koji su nacionalistički i one koji su to više ili manje, svakako da svaka politička organizacija ima pravo imati svoj ideološko politički program, ali nakon ovoliko decenija raznih eksperimenata i raznih pokušaja, programa, homogenizacija i odnosa prema drugima u negativnom smislu dovoljno je prošlo i dovoljno smo doživeli i preživeli.

Hvala Bogu da možemo shvatiti i zaključiti da je raznolikost etno-nacionalna i kulturna raznolikost Srbije, zapravo njeno bogatstvo. Naravno, može biti bogatstvo, jeste bogatstvo ukoliko smo toga svesni i ukoliko želimo da to tako doživimo i da to tako iskoristimo. Dakle, raznolikost, etno-nacionalna u Srbiji je kulturna prednost, jer kulturna razmena se nikada ne vrši među istima, kulturna razmena se uvek vrši među različitima.

To je ono što mi pripadnici nacionalnih zajednica koje ne pripadaju većinskom srpskom narodu, naravno, različiti smo ovde i u prilici ste da čujete i različite glasove, verujte i ja bih mogao, kao neke moje kolege ovde da sve ove istine kažem oštro, drsko, da vas nekim argumentima gađam u lice, ali to je pitanje elementarne kulture i vaspitanja, ali isto je tako pitanje da li stvarno želite da vaša poruka dopre do drugih ljudi ili želite da izazovete neki incident, skandal, skrenete pažnju na sebe, dođete 20 minuta na početku, izvalite neku tešku izjavu i pobegnete i onda ostavite ovde mene i Samira da vadimo kestenje iz vatre. To su različiti pristupi.

Ja bih voleo kada bi ovde svi pripadnici nacionalnih manjina, pogotovo predstavnici bošnjačke nacionalne zajednice imaju pristup kakav mi potenciramo, bar u metodičkom smislu. Možemo imati različite programe i različite stavove po određenim pitanjima, ali ono što je naša ambicija jeste da mi ovde naš narod predstavimo.

Ja mislim da smo mi mnoge probleme koje smo imali u proteklom stoleću ili najznačajniji deo tih problema proizilazi iz našeg međusobnog nepoznavanja. Nepoznavanje proizvodi nesigurnost. Kada nekog ne znate onda vam se lako razviju misli, sumnje, strahovi, šta li hoće, šta li planira.

Zašto potenciram pitanje RTS-a? Zato što bi RTS trebalo da bude glavna poluga, glavno sredstvo našeg međusobnog upoznavanja, gde bismo zapravo preko tog medija, a kao što je i naša uloga u Narodnoj skupštini, zapravo se približili jedni drugima, jer ljudi koji su sigurni u svom identitetu nemaju strah da se otvore prema drugima, nemaju strah da ponude svoje kulturne, svoje etičke i sve druge resurse drugima, a onda, sa obe strane.

Zapravo, to međusobno upoznavanje to je smisao, to je kulturno-civilizacijski smisao odnosa, da te naše posebnosti u koje baštinimo na određenim kulturnim matricama, duhovnim, verskim matricama, pogotovo kada smo mi ovde u pitanju, dakle, hrišćani i muslimani, odnosno pravoslavci i muslimani. Tu takođe postoji veoma bogat osnov za saradnju, veoma bogat temelj i snažan temelj za uspostavu saradnje. S jedne strane postoje mnoge srodnosti, one osnovne, etičke, one su zajedničke zato što su u pitanju monoteističke religije, monoteistički svetonadzori. Prema tome, imamo jako mnogo onog što je zajedničko. Hajdemo sada to što je zajedničko, hajmo na tome praviti zajedničke programe i saradnju.

Istina, postoji ono što je različito, što se vremenom kroz verske i druge koncepte razvijalo u različitim oblicima i to apsolutno ne škodi. Ono u čemu smo različiti, hajmo jedne druge poštovati, hajmo uvažavati, bez toga da pokušamo da se vrednosno nadgornjavati.

Možemo se mi vrednosno takmičiti, nije loše da postoji ni unutar ili interkulturno ili međukulturno takmičenje, ili međuetničko takmičenje, ali ne na način da jedni drugima omalovažavamo identitet posebnosti, da kažemo - to vaše ne valja, ovo naše je dobro, to je nedoraslo, to je infantilno. Ljudi koji se verbalno pokušavaju nadgornjati jedni drugima negirajići onog drugog to je detinjasto, tako deca rade. Deca kada se raspravljaju oni kažu - to tvoje ne valja ništa, ovo moje je bolje.

Pametni ljudi, odrasli ljudi, zreli ljudi, normalni ljudi to ne rade. Zato jeste potrebna interkulturna, da kažem, utakmica. Ona daje na dinamici, ali ne na način međusobnog vređanja, negiranja i nepriznavanja. Naprotiv, nego na način međusobnog uvažavanja.

Ali, hajmo se takmičiti u dobru. Hajmo se takmičiti ko će više učiniti dobra onima oko sebe, onima dalje, svojima, onim drugačijima, onim kojima pripadate, onima kojima ne pripadate. Verujete, to je pitanje kulturnog kvaliteta.

Svi znaju hvaliti sebe, to je nizak nivo komunikacije. To je u instinktu čoveka da sebe smatra boljim od drugog, ali pohvala sebi, znate i sami daje nizak nivo komunikacije i vrednovanja. Kada pohvalite sebe niko vam ne veruje. Hvalisavce niko ne voli. Negirati drugoga isto je instinkt, to nije vrednosni sud.

Zato nam je potrebno da mi zapravo pravimo našu međukulturnu, pa i međuversku, međunacionalnu, da ne budem pogrešno shvaćen, utakmicu, ali evo tačnije, dinamiku na kvalitetu. Hajmo se takmičiti ko će kome više dobra učiniti, ko će biti dobročinitelj prema onome drugome, jer samo ukoliko vas pohvali onaj vaš komšija, onda to vredi.

Znate, ranije, uvek kada su hteli saznati informacije o nekome niko nije išao da pita onoga, čak ranije kada su se oni starinski brakovi uspostavljali, dogovarani, dakle išlo se uvek u komšiluk da pitaš kakav je ovaj, kakav je momak, kakav je otac, kakva je majka. Zašto? Pa, ako iz komšiluka posvedoče da ste dobri, onda to stvarno jeste, to je ono pravo, to nama treba, da se mi jedni drugima dokazujemo po dobru, po dobronamernosti, po kvalitetu odnosa, po dobročinstvu.

Istina, imamo dve linije ili dve trake nasleđa. Jednu koja je dobra u pogledu međukomšijskih odnosa ovde na Balkanu i drugu koja je eskalirala u raznim ratovima i koja predstavlja balast i teret za naše odnose i to, naravno, moramo lečiti. Moramo lečiti tako što ćemo imati snage da valorizujemo sve to što se nekada dešavalo barem etički na isti način.

Emotivno ne može na isti način. Nikada se žrtva emotivno ne može vrednovati jednako svoja i tuđa žrtva i to je iluzorno pokušavati, ali etički se može vrednovati žrtva i zločin na identičan način ako vam je stvarno stalo da budete pravedni i da pravedno kažete. Ukoliko nađemo tu etičku osnovu da žrtve i zločince tretiramo etički na isti način, da ne govorimo kako su jedni skuplji, drugi jeftiniji, to je neki temelj, to je baza na kojoj možemo da gradimo naše odnose.

Zato su nam potrebni mediji. Posebno zato nam je potreban javni servis koji će korektno, jer je finansiran od građana, biti servis građana, ali servis svih građana i koji će omogućiti da preko te medijske kuće, zapravo, jedni drugima budemo bliži, da se upoznamo, prepoznamo, da jedni u drugima tražimo ono što je najbolje i da pokušamo čak i ona loša iskustva iz prošlosti ugraditi u temelje iskustva i znanja o tome kako ne treba i kuda vode pogrešni diskursi i pogrešni pravci.

U tom pogledu, neophodno je izvršiti reformu RTS-a, postaviti na svoje mesto i naći načina da oni moraju vršiti svoju ulogu i svoj posao. Hvala.

Hvala.
Sledeći? Čekam da se javite.
Da li se javlja još neki predsednik, odnosno ovlašćeni predstavnik pošto se izvestioci nisu javili?
Znate, ja razumem i vas, zato što čekamo ministarku da stigne koja je vezana za drugu temu, ali pre nego što ona stigne i kada nastavimo dalje, da samo pojasnim, pošto mi Veljko i Srđan kažu da ste možda razumeli da će danas biti glasanje, ja mislim da to nisam rekao. Ja sam rekao da će danas biti rasprava o ove dve teme, a da će glasanje biti, naravno, kao i uvek, sutra, posle razmatranja sledeće tačke dnevnog reda, odnosno Izveštaja o radu Agencije za energetiku. Čisto da to imate u vidu.
Mi ćemo danas imati samo raspravu o ova dva kadrovska pitanja, ali to nisu samo kadrovska pitanja, nego su i teme koje su vezane za nadležnost ovih organa koje biramo.
Sutra ćemo raspravljati o Izveštaju Agencije za energetiku i nakon toga će biti glasanje.
Da li predlažete da damo neku pauzu ili da nastavimo po diskusiji sa spiska?
(Poslanici prisutni u sali: Pauza.)
Dobro.
Pošto nigde ne žurimo, a sastanak ministarke je kod predsednika, tako da… Ja nisam hteo da insistiram na tome da se otkazuju ti sastanci, da onda, na primer, nastavimo u 11 sati i 30 minuta.
Nastavljamo za 45 minuta.
Hvala.
(Posle pauze)

Dame i gospodo, nastavljamo sa radom.
Pozdravljam ministarku pravde Maju Popović.
Da li želite reč? Izvolite.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovane dame i gospodo poslanici, danas na dnevnom redu sednice Narodne skupštine je Predlog kandidata za izbor članova Veća Agencije za sprečavanje korupcije.
Kao ovlašćeni predlagač, upoznaću vas u najkraćim crtama sa postupkom za izbor članova Veća Agencije, kao i sa predloženim kandidatima.
Zakonom o sprečavanju korupcije, koji je usvojen u maju 2019. godine, propisano je da je Veće Agencije za sprečavanje korupcije jedan od dva organa za sprečavanje korupcije.
Ovaj organ, koji čini pet članova, odlučuje o žalbama protiv odluka koje donosi direktor Agencije za sprečavanje korupcije, izuzev odluka o pravima i obavezama zaposlenih u Agenciji, zauzima načelne stavove za primenu Zakona o sprečavanju korupcije, nadzire rad direktora Agencije za sprečavanje korupcije i prati njegovo imovno stanje.
Članovi veća Agencije moraju da ispunjavaju opšte uslove za rad u državnim organima, imaju završen pravni fakultet i najmanje devet godina radnog iskustva u struci. Oni ne mogu biti članovi političke stranke, odnosno političkog subjekta, a kao javni funkcioneri podležu obavezama i zabranama koje su propisane Zakonom o sprečavanju korupcije, a mogu biti zaposleni izvan Agencije, ili da obavljaju drugi plaćeni posao, ako to nije u suprotnosti sa Zakonom o sprečavanju korupcije.
Članove Veća Agencije bira Narodna skupština većinom glasova svih narodnih poslanika posle sprovedenog javnog konkursa, koje raspisuje Ministarstvo pravde.
Javni konkurs za izbor članova Veća Agencija za sprečavanje korupcije sprovodi Pravosudna akademija. Upravni odbor Pravosudne akademije obrazuje Komisiju za sprovođenje javnog konkursa za izbor članova Veća Agencije, koje je sastavljeno od tri člana, koji moraju da ispunjavaju sve uslove koji se po Zakonu o sprečavanju korupcije traže za članove Veća Agencije. Potom, Komisija za sprovođenje javnog konkursa sprovodi test u kojem se ocenjuju stručna osposobljenost, znanje i veštine i profesionalni integritet učesnika na javnom konkursu, koji su određeni u programu testa.
Test se sastoji iz dva dela. U prvom delu testa proverava se osposobljenost, znanje i veštine kandidata za članove Veća Agencije. U drugom delu se ocenjuje njihov profesionalni integritet za obavljanje funkcija članova Veća Agencije.
Učesnik na javnom konkursu za izbor članova Veća Agencije na prvom delu testa može dobiti najviše 100 bodova, dok se na drugom delu testa, koji se odnosi na profesionalni integritet učesnika na javnom konkursu za obavljanje funkcije člana Veća Agencije, učesnik na javnom konkursu ocenjuje se ocenama „položio“ ili „nije položio“.
Učesnik na javnom konkursu koji je ocenjen ocenom „nije položio“ na delu testa na kojem se ocenjuje profesionalni integritet učesnika na javnom konkursu ne može biti predložen za izbor za člana Veća Agencije za sprečavanje korupcije.
O prigovorima protiv odluka Komisije za sprovođenje javnog konkursa odlučuje Žalbena komisije sastavljena od tri člana, koju takođe obrazuje Upravni odbor Pravosudne akademije.
Posle sprovedenog testa i okončanja postupka po prigovorima, Komisija za sprovođenje javnog konkursa za izbor članova Veća Agencije dostavlja ministru pravde rang listu kandidata prema uspehu postignutom na testu.
Zakonom o sprečavanju korupcije propisana je dužnost ministra pravde da Narodnoj skupštini predloži kandidate za izbor za članove Veća Agencije za sprečavanje korupcije koji su na testu ostvarili najmanje 80 bodova. Ovakvim izbornim postupkom garantuje se objektivizacija izbora članova Veća Agencije za sprečavanje korupcije i njihova nezavisnost u odnosu na organe izvršne vlasti.
U skladu sa postupkom za izbor članova Veća Agencije, koji je propisan Zakonom o sprečavanju korupcije, Ministarstvo pravde, 22. oktobra 2020. godine, raspisalo je i objavilo javni konkurs za izbor članova Veća Agencije u dnevnom listu „Politika“, a u „Službenom glasniku Republike Srbije“ javni konkurs je objavljen 23. oktobra 2020. godine. Pored toga, javni konkurs je objavljen na internet stranicama Ministarstva pravde, Agencije za sprečavanje korupcije i Pravosudne akademije.
Upravni odbor Pravosudne akademije na sednici održanoj 22. oktobra 2020. godine obrazovao je radi sprovođenja javnog konkursa Komisiju za izbor članova Veća Agencije i Žalbenu komisiju.
Za članove Komisije za izbor članova Veća Agencije za sprečavanje korupcije imenovani su: Branislava Apostolović, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji, Duško Milenković, sudija Vrhovnog kasacionog suda i predsednik Apelacionog suda u Beogradu i prof. dr Dobrosav Milovanović, redovni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu. Za članove Žalbene komisije imenovani su: Snežana Andrejević, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji, Olivera Stanimirović, državni pravobranilac i dr Ivana Stevanović, direktor Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja.
Na objavljenom javnom konkursu prijavu je podnelo 26 učesnika. Po isteku roka za podnošenje prijave na javni konkurs, Komisija za izbor članova Veća Agencije utvrdila je da su sve podnete prijave na javni konkurs bile blagovremene, dozvoljene, razumljive i potpune i da svi učesnici na javnom konkursu ispunjavaju uslove za izbor članova Veća Agencije za sprečavanje korupcije.
Jedan učesnik na javnom konkursu preminuo je u periodu od podnošenja prijave na javni konkurs do sprovođenja testa.
Pravosudna akademija je 1. februara 2021. godine sprovela test na kojem su ocenjene stručna osposobljenost, znanje, veštine i integritet učesnika na javnom konkursu. Dva učesnika na javnom konkursu nisu pristupila polaganju testa, dok je 23 pristupilo. Na testu je 19 učesnika na javnom konkursu ostvarilo najmanje 80 bodova, dok su četiri učesnika na javnom konkursu ostvarila manje od 80 bodova. Svi učesnici na javnom konkursu koji su pristupili polaganju testa, položili su deo testa na kojem se ocenjuje profesionalni integritet učesnika na konkursu.
Jedan kandidat je povukao kandidaturu za člana Veća Agencije za sprečavanje korupcije. Komisija za izbor članova Veća Agencije objavila je 8. februara 2021. godine u 12.00 časova rezultate testa na internet stranici Pravosudne akademije. Protiv odluke Komisije za izbor članova Veća Agencije za sprečavanje korupcije nijedan učesnik na javnom konkursu nije podneo prigovor Žalbenoj komisiji.
Po isteku roka za podnošenje prigovora Komisija za izbor članova Veća Agencije dostavila je rang listu učesnika na javnom konkursu prema postignutom uspehu na delu testa na kojem se ocenjuje stručna osposobljenost, znanje i veština i dostavila je ministru pravde 12. februara 2021. godine. Istog dana rang lista je objavljena na internet stranici Pravosudne akademije.
Imajući u vidu dužnost ministra pravde da predloži za izbor za članove Veća Agencije sve učesnike na javnom konkursu koji su na testu ostvarili najmanje 80 bodova predloženi su: Krsman Ilić - 100 bodova, Stevo Bajić - 100 bodova, Danica Marinković - 100 bodova, docent dr Miloš Stanković - 100 bodova, Biljana Pavlović - 100 bodova, Ivan Đoković - 100 bodova, Verka Atanasković - 98 bodova, Tamara Mišić - 98 bodova, Goran Gajić - 96 bodova, Maja Petrović - 96 bodova, Velimir Matković - 94 boda, Dragan Petković Anojčić - 94 boda, Zagorka Kolović - 94 boda, Ramila Lemajić Kišgeci - 92 boda, Saša Došan - 88 bodova, Bratislav Stanković - 86 bodova, Danja Matković - 80 bodova, Dragana Radovanović - 80 bodova.
Biografije predloženih kandidata već su vam dostavljene u materijalima.
Na kraju, želim da vam se zahvalim na ukazanoj pažnji i izrazim nadu da će Narodna skupština u danu za glasanje izabrati članove Veća Agencije za sprečavanje korupcije, čime će se stvoriti uslovi za njen nesmetani rad. Hvala.

Hvala, ministarka.
Pošto smo već započeli diskusiju predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa, idemo dalje.
Reč ima Nataša Mihailović Vacić.

Hvala, predsedniče.

Uvažena ministarko, poštovane koleginice i kolege, dozvolite mi da na samom početku ponovim i još jednom naglasim da je za Socijaldemokratsku partiju Srbije borba protiv korupcije suštinski važna i preduslov je stvaranja boljeg društva, društva jednakih šansi u kom će građani moći da ostvare u institucijama svoja ljudska i građanska prava, bez obzira na socijalni položaj. Dakle, dosledna borba protiv korupcije i njenih uzroka naravno suštinski je važna za celo društvo i napredak zemlje.

Glavni zadatak i posao Agencije za sprečavanje korupcije, između ostalog, jeste i sprečavanje i prevencija, naravno uz kontrolu imovine i prihoda političara, sprečavanje gomilanja funkcija, sukoba interesa, prijavljivanje onih koji zloupotrebljavaju svoju funkciju u političke i lične svrhe itd, itd.

Zadatak članova Veća koje danas biramo jeste da obezbede da Agencija valjano obavlja svoj posao, naravno, da kontroliše i proverava imovinu i direktora Agencije i odlučuje i nadzire odluke koje on donosi i u žalbenom i u svakom drugom postupku.

Osnaživanje regulatornih tela i istrajavanje na njihovoj nezavisnosti kako bi opravdali i svrhu zbog koje su i formirana takođe je ključno važno. Uz nezavisno pravosuđe i jačanje institucija to je, sasvim sam uverena u to, jedan od sigurnih načina da se iskoreni korupcija, da normalni ljudi žive normalno, da Srbija konačno bude još snažnija, demokratska građanska država sa punopravnim članstvom u EU.

Korupcija, kao što svi znamo, o tome smo nedavno razgovarali kada smo u ovom Domu razmatrali i Izveštaj Agencije za borbu protiv korupcije, predstavlja ozbiljnu pretnju po temeljne demokratske vrednosti, ljudska prava, vladavinu prava, a robna neravnopravnost dodatno pogoršava stanje u toj oblasti.

Mnogobrojna istraživanja su rađena među građanima o percepciji korupcije i ono što građani očekuju i kako oni vide borbu protiv korupcije jeste da bi te slučajeve trebalo istraživati odlučnije, da bi trebalo obezbediti zakonsku zaštitu uzbunjivača, pojednostaviti procedure i pomoći sudovima da efikasnije procesuiraju ta krivična dela.

Nije lako ni jednostavno sagledati sve činioce koji doprinose rastu korupcije u bilo kojoj zemlji na svetu, bez obzira na njenu demokratičnost i razvijenost, naročito ne u zemljama u razvoju. Uglavnom, istraživanja su do sada globalno pokazala da su to slaba državna administracija i političke institucije i zato smatram da je upravo jačanje institucija jedan od sigurnih načina ka sprečavanju i smanjivanju korupcije koliko god je to moguće.

Kao društvena pojava korupcija je stara koliko i društvo i o njoj se alarmantno govori kada su ispunjena dva uslova. Prvi je da u zemlji postoji dovoljno slobode da se o korupciji može govoriti, pisati, da se ona može istraživati i da mediji o njoj mogu slobodno izveštavati. Drugi uslov je kada postane jako masovna, kada prožme sve institucije društva i države i kada ometa normalno funkcionisanje pravnog i moralnog poretka.

Korupcija ne bi bila ni toliko stara, ni tako iskorenjiva da nije tesno povezana i sa ljudskom prirodom. Ljudska priroda je u izvesnom smislu podložna korupciji i slaba u prevladavanju egoizma. Biti sebičan i agresivan ne zahteva mnogo truda, osim da pratimo te instinkte ljudske. Međutim, izazov je suprotstaviti im se, izazov je savladati ih.

Živeći u društvu, u modernom društvu, u kakvom mi danas živimo, čovek je izložen mnogim iskušenjima i malo je onih koji će priznati kao Oskar Vajld da svemu mogu da se oduprem osim iskušenjima.

Želim, zapravo, ovim da upozorim na žilavost i širinu i korupcije i kriminala koji su usko povezani i da još jednom podsetim sve nas da je reč o borbi protiv jednog društvenog zla koje razara zajednicu, poništava ulogu pravnih i moralnih normi, ugrožava i javna dobra i egzistenciju većine ljudi.

Korupcija cveta kada je opšte ili javno dobro bez jake zaštite. Državne finansije, državna imovna, prava su meta u koju ciljaju i organizovana korupcija i organizovani kriminal.

Dozvolite mi da sada ovde napravim jednu malu digresiju, kada korupcija dobije enormne dimenzije, kada prodre u sve službe, institucije, ustanove, kada uđe jednostavno u sve pore društva nastaje ubrzano truljenje svega. Odmetnuti delovi policije počnu da najpre sarađuju sa kriminalcima, a zatim i da ih sami organizuju. Odmetnuti delovi carinskih službi najpre sarađuju sa švercerima, a onda i sami organizuju šverc. Sudstvo, zdravstvo, prosveta, posebno privreda potpadaju pod uticaj organizovane korupcije, a linija između organizovane korupcije i organizovanog kriminala je izuzetno tanka. Tada nastaje simbioza normalnih, pod znacima navoda, i patoloških pojava i jako je teško u takvim uslovima boriti se udruženo i protiv korupcije i protiv kriminala.

Zato je važno da u započetoj borbi učestvuju svi, ne samo državne strukture, ne samo država, nego da građani najšire moguće podrže tu borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije. Važno je da se ta započeta borba ovog puta dovede do kraja, da se vidi ko je i do kog nivoa tačno u državnim strukturama zloupotrebljavao sistem i iskorišćavao ga.

Država mora da pokaže da je jača od bilo koje mafijaške ili kriminalne grupe i da se tako pošalje jasna poruka da se niko ne isplate načini organizovanja i načini delovanja koji nanose nemerljivu štetu i stabilnosti i budućnosti i razvoju društva u celini i cele zemlje.

Još jednom ponavljam i apelujem na sve, na celo društvo da podržimo tu borbu i, naravno, bilo bi dobro da se ta borba ne vodi kroz medije, kroz medijska suđenja, curenja informacija, već da se ona vodi isključivo u institucijama sistema.

Naime, i borba protiv korupcije potvrđuje na izvestan način tezu da svi moramo još posvećenije i odgovornije da obavljamo posao koji su nam građani poverili i da kontrolišemo, koristeći svoju nadzornu funkciju, sve institucije kako u budućnosti ne bismo imali situaciju i kako bismo prestali da budemo društvo u kojem kriminalne grupe, uz pomoć pojedinaca iz državnih struktura, misle da su svemoćne i nedodirljive.

Videli smo da je kriminalna hobotnica duboko pustila svoje mnogobrojne pipke i u institucije države, nažalost, i u sport, i u javna preduzeća, i u politiku, ali nažalost i u političke stranke. Borba protiv kriminala za bezbedno i pravedno društvo u kome građani veruju svojoj državi i njenim institucijama mora biti veća od svih nas zajedno i mora biti iznad politike.

Nije normalno da živimo u društvu u kojem, kao što smo to imali prilike da vidimo ovih dana u medijima, jedan od bivših načelnika SBPOK-a prebija ljude na ulici. Nije normalno, složićete se.

Zašto bi većina policajaca u zemlji, koji časno i odgovorno i posvećeno obavlja svoj posao, osećala stide zbog svojih beskrupuloznih kolega koji bi, ne samo da postanu kriminalci, već da organizuju kriminalne grupe i koji, kao što smo videli, van svog radnog vremena obezbeđuju kriminalne grupe i mesta na kojima se te grupe skupljaju i rade i čine monstruozna zlodela.

Pitam se šta je u glavi onih pripadnika bezbednosnih službi koji za 50 ili 100 evra izdaju i državu i građane i sebe i uniformu? Pitam se čemu uče svoju decu? Nedostojni su i posla i uniforme. Tome se apsolutno mora stati na put i u toj borbi moramo ovog puta ići do kraja.

Istina, s druge strane, država mora da obezbedi sve adekvatne uslove za rad policije i adekvatnu naknadu za posao koji obavljaju, a složićete se da je to u ovom trenutku najteži i najodgovorniji posao u državi. Dakle, obezbediti dovoljne prihode da ne moraju pored policijskog posla da rade još jedan ili dva, kako bi izdržavali i prehranili svoje porodice.

Ministarstvo pravde dostavilo nam je predlog kandidata za izbor članova Veća na kome se nalazi 19 kandidata koji su, kao što ste već i rekli, ostvarili dovoljan broj bodova na testu. Neki od kandidata već su dobro poznati javnosti i ja neću apostrofirati ni jednog njih. Pomislila sam u trenutku spremajući se za ovu sednicu da bi bilo dobro kada već biramo članove regulatornih tela da, kao i sudija i tužilaca, da možemo te ljude da vidimo, da sa njima porazgovaramo i neposredno ih upoznamo pre nego što im poverimo određeni posao i izaberemo na funkciju.

S jedne strane, mi smo kao parlament odgovorni za njihov rad i ukoliko se ispostavi da neko od njih nije u neposrednom poslu dao svoj maksimum, mi u većini slučajeva ne poznajemo kandidate o kojima odlučujemo, osim ukoliko oni nisu već bili ranije eksponirani u javnosti.

Vrlo je teško i nezahvalno preuzeti na sebe odgovornost za njihovo postupanje kada ih izaberemo, a sa druge strane nemamo pravo ni da prejudiciramo i pretpostavljamo njihov učinak i kvalitete. Zato ste vi tu. Ministarstvo je preuzelo tu odgovornost, merodavno utvrdilo i na listu od 19 kandidata, od kojih ćemo mi izabrati pet, uvrstilo sve one koji su odgovorili adekvatno i stekli neophodni minimum na testu.

Veće po zakonu je trebalo da počne da radi još 1. septembra prošle godine. Do tada su članovi Veća morali biti izabrani. U obrazloženju predloga koji ste nam uputili navodi se da je konkurs za pet članova Veća raspisan 22. oktobra. Dakle, istog dana kada smo ovde ukazali poverenje i celoj Vladi da obavljate taj odgovoran posao ministarke pravde. I za to sve pohvale.

U danu kada ste izabrani na funkciju, ministarstvo je raspisalo konkurs. Prijave je podnelo 26 učesnika. U međuvremenu jedan od učesnika je preminuo, dvoje nisu pristupili polaganju testa, tako da je test koji je sprovela Pravosudna akademija 1. februara, polagalo njih 23. Vidimo da je 19 ispunilo minimalni broj poena, odnosno više od 80, a na objavljeni spisak kandidata nije podneta ni jedna žalba, što je takođe, važno.

Na čelu Agencije je direktor koga prema zakonu bira to petočlano Veće, koje kasnije odlučuje i o žalbama i odlukama direktora, zauzima načelne stavove o radu Agencije, kontroliše njen rad itd. Ono što hoću da kažem budući da je Veće trebalo da počne sa radom 1. septembra. Ne samo da nije počelo da radi, već biramo članove Veća tek sada, na ovoj sednici. Ono što hoću da kažem jeste da su javnosti i mediji bili zainteresovani za to pitanje. Obraćali su se ministarstvu. To sada, verujem nema veze niti sa vama, vi ste funkciju preuzeli 22. oktobra.

Kao jedno konstruktivno zapažanje koje može da koristi u vašem budućem radu, jako je važno da javnost bude obaveštena i dobije odgovor na pitanja koja postavlja posredstvom medija.

U ovom slučaju nije bilo adekvatnog odgovora Ministarstva pravde. Čini mi se da je ovo dobra prilika da napravimo jedan mali zajednički napor i trud i da ubuduće adekvatno i blagovremeno obavestimo građane o svemu što se tiče njih, naročito o onim pitanjima u kojima pokazuju i izražavaju svoj interes.

Nije strašno ni reći i priznati da nema adekvatnog i racionalnog odgovora na neko od pitanja koje građani postavljaju, nije strano ni pogrešiti, ne greši samo onaj koji nikada ništa i ne radi, tako da mi se čini da je ovo zgodna prilika da vam i na taj način pružim još jednu, ako hoćete, i ličnu podršku u vašim naporima da odgovorno obavljate funkciju ministarke pravde. Dakle, jačanje Agencije za sprečavanje korupcije jedna je i od preporuka grupe zemalja za borbu protiv korupcije GRECO.

Ostaje mi na kraju samo da kažem da će poslanička grupa SPS u Danu za glasanje svakako po svojoj odgovornosti i savesti izabrati i glasati za one kandidate koje smatramo pravim izborom i najboljim od 19 predloženih za funkciju člana Veća Agencije za borbu protiv korupcije. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević. Izvolite.