Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 18.03.2021.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/71-21

3. dan rada

18.03.2021

Beograd

Sednicu je otvorio: Ivica Dačić

Sednica je trajala od 10:20 do 00:00

OBRAĆANJA

...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Uvaženi predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, danas bih pitanje uputio Vladi Republike Srbije.

Naime, jedno od najznačajnijih spoljno-političkih pitanja u poslednjih 20 godina za Srbiju je proces pristupanja EU. Pristupni pregovori otvoreni su još 21. januara 2014. godine. Pregovaračkih poglavlja je ukupno 35. Do danas je otvoreno 18 poglavlja, od kojih su dva privremeno zatvorena.

Uprkos svim našim naporima da ispunimo sve obaveze koje proizilaze iz zahteva EU na koje smo se obavezali, reakcije nekih evropskih zvaničnika su često izostajale ili su bile neprimerene ili su bile neohrabrujuće rekao bih sa sigurnošću.

Poslednja u nizu takvih izjava je jučerašnja izjava gospodina Bilčika, koji je, kako sam razumeo, ima onlajn debatu sa evropskim pokretom u Srbiji, kada je rekao pored ostalog, da bi Srbija sa svojih reči, da je okrenuta ka članstvu EU, trebala da pređe na opipljiva dela. Iskreno mi nije jasno na kakva se opipljiva dela misli, ali jasna je opredeljenost i odlučnost Srbije kada je reč o putu evropskih integracija. Tu opredeljenost i odlučnost potvrdila je i Narodna skupština Republike Srbije raspravljajući o izveštaju Evropske komisije upravo ovde u plenumu.

Podsetio bih da je Srbija bila ta koja je uvek pristajala na ustupke i dogovore u celom procesu. Posebno bih istakao međustranački dijalog u kojem smo bili spremni, kao što smo i sada, da sednemo i da sa svim političkim strankama, ponavljam, sa svim političkim strankama, uključujući i opozicione, čujemo zahteve i kroz ozbiljan politički dijalog dođemo, između ostalog, do kompromisnih i pravičnih rešenja i da prihvatimo predloge, ukoliko uopšte neke sugestije i predlozi i postoje, jer izborni uslovi, to je vama jako dobro poznato, nisu menjani od 2008. godine.

Taj dijalog bojkotovao je jedan deo opozicije, a ne politički predstavnici vladajućih stranaka, a to se tada pripisuje kao neuspeh nama koji smo vodili dijalog, a ne onima koji su ga bojkotovali.

Kada govorimo o dijalogu Beograda i Prištine, takođe, bilo je raznih ustupaka sa naše strane, uprkos svim pritiscima i blokadama koje dolaze sa prištinske strane, a na kraju su evropski zvaničnici često ostajali nemi. Ni ovaj napredak nije do danas odmakao, jer nijedan dijalog ne podrazumeva ucenu, već kompromis.

Ovih dana je takođe ponovo pokrenuta tema o principima nove metodologije pristupanja EU, koja znači da će osim Evropske komisije biti uključene, između ostalog, i sve članice EU u praćenju kandidata za pristupanje i podrazumevaju ubrzavanje pristupnih pregovora koje Srbija vodi sa EU, što bi trebalo da se postigne kroz otvaranje više poglavlja obuhvaćenih u šest klastera, kako je definisano.

Pre nego što postavim pitanje, želeo bih da pohvalim veliku posvećenost Vlade Republike Srbije evropskom putu i sve napore koje čini Srbija da što pre postane punopravna članica EU. Tu i parlament, kao što sam rekao, ima značajnu ulogu u usklađivanju relevantnih zakonskih okvira. Iskreno mislim da smo mnogo više toga učinili od onoga što se od drugih kandidata traži, uvereni da je za Srbiju članstvo u EU važno zbog opšteg napretka našeg društva.

Pitanje za Vladu Republike Srbije bi glasilo – kako je Srbija prihvatila novu metodologiju EU za kandidaturu i za kandidate, kakvo je mišljenje Vlade o tome na koji način se može ta nova metodologija odraziti na dinamiku našeg evropskog puta, odnosno na dinamiku otvaranja novih poglavlja?

Takođe, postavio bih još jedno, ovih dana aktuelno, pitanje. Evropska unija koja se temelji na četiri osnovne slobode, a to su sloboda kretanja lica, usluga, kapitala i robe, ukoliko se pozivamo na ove slobode, kako je moguće da EU uspostavlja i uslovljava svoje države članice kao i treće države u pogledu vakcinacije, govori o izdavanju određenih digitalnih zelenih sertifikata koji bi predstavljali dokaz o vakcinaciji građana, a pri tome se navodi da će se za treće zemlje odrediti neki punktovi gde će oni moći da prilažu potvrde o vakcinaciji iz svojih zemalja. S obzirom na to da nigde nije precizirano o kojim proizvođačima vakcina je reč, postavlja se pitanje da li će naši građani koji su vakcinisani vakcinama različitih proizvođača, ali i oni koji nisu vakcinisani ili se zbog različitih razloga ne mogu vakcinisati, moći da uđu u neku od država članica EU?

Na samom kraju, iskoristio bih priliku da pozovem naše građane da se zbog zaštite svog zdravlja, ali i zdravlja svojih porodica, vakcinišu. Država je pokazala ozbiljan i odgovoran odnos, Srbija je jedina država koja u Evropi ima sve četiri vakcine i važno je da građani Srbije isto tako pokažu jedan visok stepen lične odgovornosti. Zahvaljujem.