Hvala vam, što ste me podsetili da nisam pomenuo ljude koji su obnavljali zemlju, to je svakako još jedna veličanstvena pobeda naše zemlje u tim takođe, jako teškim okolnostima, ali ako mi dozvolite samo bih pomenuo da je u toj agresiji stradalo 54 objekta putne infrastrukture, 44 mosta, 18 mostova železničke infrastrukture, 140 objekata visokogradnje, gde se ubrajaju stambeni i javni objekti.
Evidencijom vojske i MUP, došli smo do podataka da je ukupno uništeno i oštećeno 25 hiljada stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva, 595 kilometara pruga. Oštećeno je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečijih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta je oštećeno, 38 je razoreno, ali ovaj narod nije slomljen, brzo je ustao i obnovio sve to i naravno, niko ne može da negira, svako mora i vama da oda tu čast da ste bili na čelu građevinske Direkcije, odnosno onoga što se tada zvalo Direkcija za obnovu zemlje, svakako ste tim svojim aktom sebe stavili ubeleženim, ako ništa, u građevinsku istoriju ove zemlje.
Voleo bih da se osvrnem i na par stvari koje ste rekli, svakako u ovim teškim okolnostima, ove ekonomske i epidemiološke krize, i pre nje, politika predsednika republike je prepoznala ono gde treba Vlada da investira je pre svega, infrastruktura. Posao Vlade nije da se bavi biznisom nego da otvori mogućnosti ljudima da privređuju, da se zapošljavaju, da se bave ekonomskim poslovima, a država mora da izgradi infrastrukturu.
U uslovima pandemije kada su privatne investicije ugrožene, kada je opšta recesija, mi često u ovoj zemlji zaboravljamo da smo mi broj jedan, ili najbolji u Evropi u borbi sa ovom pošasti. Mi smo najotvorenija zemlja. Najviše vakcina imamo. To nije slučajno, i ako nama deluje ovde da živimo jedan težak život, i živimo jedan težak život, i mlade generacije smo verovatno uništili, ne mi, nego ove okolnosti. Odnosno da budem pre svega potpuno pošten, predsednik republike svojim angažmanom, doveo u situaciju da budemo broj jedan po pitanju vakcinacije, broj jedan po pitanju posedovanja medicinske opreme i da imamo mogućnost da održimo kakav, takav ekonomski život otvorenim.
Vraćam se na infrastrukturu. Mi smo jednom mudrom politikom našeg rukovodstva, pre svega predsednika republike doveli sebe da nam partneri budu firme iz zemalja EU, Amerike, Rusije, Kine, Azejberdžana, Turske. Trudimo se da balansiramo, da to bude u korist, ne samo našeg naroda, nego i naših kompanija.
Podsetio bih vas i sve prijatelje koji ovde sede, gospodu narodne poslanike i građane, da mi nemamo nijedan građevinski kamion koji danas stoji. Mi razvijamo „know how“. Nije nama cilj da mi sutra zapošljavamo prostu radnu snagu, mi želimo ovaj investicioni ciklus da iskoristimo da naše inženjere i naše zaposlene pretvorimo u lidere, da nemamo proste radnike, nego vođe ekipa, inženjere, ljudi koji vode projekte, ljudi koji će sutra voditi po celoj Evropi i svetu velike projekte kakve vode danas.
Znate za brzu prugu Beograd-Novi Sad. To će biti najbrža i najkvalitetnija železnica u istočnoj Evropi. Ja nisam siguran, vi to sigurno znate bolje od mene, da li je Srbija ikada imala nešto što je najbolje u istočnoj Evropi? Kako mi građanima to da objasnimo? To mora da se vidi.
Predsednik će sutra posetiti brzu prugu, videćemo završne radove, do kraja godine će ona biti završena i puštena u promet, brzi vozovi koji voze 200 na sat, za 30 minuta ste od Beograda do Novog Sada. Beograd i Novi Sad postaju jedan grad. Komforno ćete moći da živite u Novom Sadu i da radite u Beogradu i obrnuto, da sednete u Beograd i odete u Novi Sad u Srpsko narodno pozorište, pogledate, večerate, vratite se. Mi time podižemo kvalitet života neverovatno mnogo.
Mi danas imamo okolnosti, pošto je završen auto-put „Miloš Veliki“, odnosno deo Beograd-Čačak, da je vama brže da dođete iz Čačka do Šimanovaca nego, na primer, sa Zvezdare. To su velike stvari.
Pre neki dan sam išao u Kosjerić da posetim naše prijatelje tamo vozom. Pruga Beograd-Valjevo je rekonstruisana za brzinu 120 na sat. Ljudi su mi savetovali, politički savetnici, pošto, kao što znate, ja sam primarno iz privatnog sektora, od skoro sam u politici, rekli su mi – moraš da popričaš sa ljudima u vozu. Ja rekoh – kako ću da popričam, ne osećam se komforno, ali oni mi kažu – takav je posao, moraš. Naletim na jednu ženu, dama, gospođa, ona radi u Beogradu a živi u Valjevu. Ja je pitam – da li vam je to zgodno? Ona kaže – oko sat i po vremena, taman odmorim od dece, pročitam nešto, imam lepu kuću tamo, kako bih ja mogla u Beogradu to sebi da priuštim, ovo je taman neko vreme za mene, vozovi su komforni, sjajni, da li su „Štadlerovi“, da li su ruski…
Toliko je mnogo uloženo, toliko je već mnogo urađeno, ono o čemu se pričalo decenijama, mi već sada to možemo da vidimo i tek ćemo da vidimo za godinu, dve dana. Nebrojeni broj auto-puteva mi sada gradimo.
Istina je da postoji dosta upliva stranog, ne znam koju bih bolju reč rekao od „know how“, znanja. Oni nam uzimaju poslove, određene finansijske institucije kada finansiraju ove projekte, naravno, finansiraju ih tako da kanališu ka svojim kompanijama. Ali, verujte da svuda gde je to moguće mi kanališemo ka našim putevima. Mi smo zatrpali CIP, zatrpali smo „Institut za puteve“ sa našim projektima. U uslovima korone, slobodu mogu da kažem, mi smo njih masakrirali. Oni su radili pod koronom. Ja se zaista zahvaljujem tim ljudima, oni su pravi borci. Jer, često zaboravljamo svim onim ljudima koji su zatvoreni u kancelarijama i koji rade da bi isporučili radnicima da mogu da izvedu sve te radove.
Naš cilj nije samo izgradnja infrastrukture, iako je, naravno, prvo da izgradimo infrastrukturu za naš narod, naravno, da sačuvamo makroekonomiju, nego da naše firme, naše građevinske kompanije vratimo tamo gde su bile, da budu prave kompanije, da imaju iskustvo najboljih projekata koji se trenutno grade u ovoj zemlji.
U ovoj zemlji danas se grade najveći projekti u jugoistočnoj Evropi. Ova zemlja je danas stub investicija, stub ekonomske snage regiona, a naravno onda i stub političke snage.
Još jednom vam se zahvaljujem na pitanju i izvinjavam se što sam malo odužio sa odgovorom.