Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas je pred nama jedna veoma važna tema, sporazum, odnosno potvrđivanje sporazuma o zajedničkom evropskom vazdušnom prostoru.
Naizgled proceduralna, ali veoma bitna. Bitna i sa aspekta onoga što je potrebno svakoj ozbiljnoj državi, pre svega da ima osiguran svoj vazdušni prostor, jer suverenitet jedne zemlje nije kompletiran ukoliko se samo odvija na kopnenom nivou, već je neophodno da se zaokruži i na vazdušnom nivou.
Međutim, u kopnenom suverenitetu ili kopnenoj samostalnosti ili odbrani je mnogo jednostavnije da ste do kraja samostalni tj. da možete sami uređivati svoj kopneni prostor u bezbednosnom i u svakom drugom pogledu.
Međutim, kada je u pitanju vazdušna sigurnost, odnosno kontrola vazdušnog prostora onda definitivno tu jedna država, pa čak iako su u pitanju velike zemlje ne može tako jednostavno ili skoro nikako obezbediti taj prostor. Što se zapravo vidi iz neophodnosti ovog sporazuma u kome je uključen veoma značaja broj zemalja, a pre svega okolnih zemalja uključujući i Island koja očito ima određene nadležnosti u tom pogledu kako bi se zapravo ušlo u društvo naroda u pogledu osiguranja i uređenja vazdušnog prostora.
Ukoliko bismo ovo posmatrali sa kolokvijalnog aspekta ili kolokvijalno odredili, onda bismo ovo nekako mogli nazvati kao vazdušne evro integracije. Sada, ono što mi zapada za oko jeste da ove vazdušne evro integracije idu brže i jednostavnije nego ove druge evro integracije. Razmišljajući, odnosno promišljajući ovu temu dok sam se spremao za ovo izlaganje, ovaj put mi je pogled bio uprt u nebo, a ne više u zemlju. Većina naših tema su zemaljske, ali evo danas imamo i jednu temu koju možemo slobodno nazvati i nebeskom temom.
Istina, meni su nebeske teme veoma bliske i za mene su veoma inspirativne. Promišljajući o tome setio sam se i one ideje o nebeskom narodu i nebeskoj državi. Istina, ova ideja je nekada sa nekih političkih aspekata tretirana veoma ozbiljno, a onda sa drugih političkih aspekata je često ismejavana i izvrgavana ruglu.
Ideja o nebeskoj državi i nebeskom narodu je stara biblijska ideja i ona ne može biti ismevana. Istina je da se ona može i pogrešno shvatiti i pogrešno interpretirati. Ja tu ideju nikada ne bih odbacio i mislim da ona treba da postoji. Istina, to su te superidealističke ideje koje kada se prevedu na zemaljski jezik gube taj idealistički aspekat, ali u idealističkom smislu one imaju jaku inspirativnu ulogu.
Šta je za mene ideja o nebeskom narodu ili nebeskoj državi i kada bi ona imala svoju pravu i pozitivnu ulogu? Zapravo, ideja o odabranom narodu je ideja biblijskog porekla i biblijskih razmera i ona nije nova. Ona nije nova za Srbiju. Ona je možda devedesetih godina ovde u Srbiji pogrešno predstavljena, pogrešno interpretirana, pogrešno tretirana i pogrešno negirana i pogrešno kritikovana. Međutim, njoj se može dati prava pozicija i prava uloga. Istina, to je ideja kojoj može pribeći svaki narod, ali kao svakoj drugoj ultraidealističkoj ideji koristiti je kao inspiraciju.
Šta je u suštini uloga ideja? Zapravo, ideje, iako su ovi određeni materijalistički sistemi i pojam ideje na neki način izbanalizovali, pa čak ga doveli i u negativan kontekst, pa tako kada kažete ideologija obično se misli na neku rigidnu ljudsku zamisao koja u implementaciji uvek proizvodi određene destrukcije. Međutim, sam pojam ideologija u osnovi nije negativan, zato što potiče od ideje, a sama ideja je, zapravo, od starogrčkog pojma – idios, što znači Bog. Zapravo, pojam ideja je od pojma Bog. Zato taj pojam nikada ne može biti negativan. On samo može biti pogrešno shvaćen i pogrešno korišćen. Zapravo, samo leksičko ili ovo etimološko značenje ove reči ukazuje na to da samo ono što ima veze sa Bogom je prava ideja. Sve ono što je mimo Boga, u suštinskom ili pravom smislu, zapravo nije prava ideja. To je ono što bi trebalo razumeti iz ovog pojma.
Zato je idealističko Božije i ono je u suštini vrednosno najbolje, ali isto tako i nedostižno. Zato je smisao ideje i idealizma težiti najboljoj ideji, sa znanjem i svešću da se ona nikada do kraja ne može primeniti. Zato je uloga ideje da bude nepresušna inspiracija, jer kada bi mogla do kraja da se primeni, onda ona ne bi bila stvarna ideja. Odnosno, svaka ideja koja je potrošna nije u stvari ideja. Samo ideja koja se ne može potrošiti jeste prava ideja, koja će večno, dok je veka i sveta, trajati kao inspiracija za čoveka u pojedinačnom i kolektivnom smislu.
U tom smislu, i sve ideje koje su vezane za nebeski odabrani narod, nebeski narod, nebeska država, su ideje koje imaju osnov u Božijim objavama, u božijim rečima i one ne mogu da budu potrošene. Problem je ukoliko te ideje budu upotrebljene u dnevnopolitičkom smislu, ukoliko budu korišćene za neke namere koje nisu dobre i časne. Tada je problem kada se koriste ove ideje.
Koji bi bio pravi smisao ove ideje kod svakog naroda, u našoj zemlji ili u bilo kojoj drugoj? Kada bi se ideja o odabranom nebeskom narodu ili nebeskoj državi zapravo pozicionirala tako da nametnemo vrednosni sistem težnje prema najboljem u svom ponašanju, u svom kvalitetu, prema najboljem u izgradnji svoje porodice, prema najboljem u izgradnji jednog harmoničnog društva, harmoničnom u duhovnom, harmoničnom u ekonomskom, harmoničnom u etičkom, harmoničnom u svakom drugom smislu, ukoliko bismo uspostavili kulturološki takav vrednosni sistem, onda bismo zapravo imali pravi odnos prema nebeskim idejama i to bi zapravo bila jedna nova dinamika, jedna nova atmosfera.
Zamislite sada naciju, naciju koja ne bi svoj identitet, svoj kvalitet, svoje vrednovanje vezivala za banalnost plemena, banalnost porekla, banalnost roda. Naravno, ovo nije negacija vrednosti roda, ali kategorija roda je nužna kategorija. Kategorija roda nije vrednosna kategorija. Pripadati jednom rodu, plemenu ili naciji, znači roditi se bez toga da ste odlučivali gde ćete se roditi, bez toga da ste vi svojom voljom, svojim znanjem, svojom slobodom kazali ja ću da budem ovo ili neću da budem ono. Te nužne kategorije, njih treba poštivati, ali na nužnim kategorijama se ne može niko vrednovati. Ne može se vrednovati, dakle, ni po boji kože, ni po pripadnosti rasi, ni po pripadnosti naciji, ni po pripadnosti bilo kojoj kategoriji u kojoj nemate izbor volje.
E sada, po mom dubokom uverenju, stari ili taj već zastareli koncept definicije nacije iz 19. veka je već prevaziđen. Zapravo, mi imamo problem na nivou celokupne civilizacije, uključujući i taj prvi red ljudski civilizacije koji se ogleda u zapadnoj civilizaciji, u samoj percepciji razumevanja nacije. Dakle, svi dosadašnji koncepti razumevanja nacije su zastareli i zato sada imamo taj kolaps između klasičnog razumevanja nacije, s jedne strane, i svih ovih anacionalnih globalističkih i nekih drugih težnji, s druge strane, gde nemamo niti sa jedne niti sa druge strane ponuđene kvalitetne koncepte, već zapravo imamo pokušaj nadgornjavanja sa određenim polugama moći, u nedostatku stvarnih argumenata istine. Zapravo, iz tog razloga imamo svojevrsnu kulturološku krizu, koja vodi polako kulturološkoj propasti i to u najrazvijenijem delu sveta.
Tako da, sve one nacije koje žele zadržati korak ili neizgubiti korak sa savremenim, pre svega kulturološko identitetskim izazovima, moraće revidirati svoje razumevanje nacije. Ukoliko nacija ne pređe u ono što bi trebalo u osnovi da bude, u savremenu koncepciju i percepciju plemena, a to znači nacija - zajednica ljudi koji jesu istoga ili bliskoga roda, ali kojima nije jedini i zajednički imenitelj bliskost u rodu, već koji imaju snage da proizvedu i grade stožernost svoga okupljanja u vrednosnom smislu, gde će se zajednica koja sebe zove nacijom zapravo unutar sebe valorizovati, vrednovati u dobrim stvarima, gde će se nagrađivati dobro, a zabranjivati i kažnjavati zlo, uspostavom tog principa, naređivanja, traženja i nagrađivanja dobra, s jedne strane, i, s druge strane, negiranja zabrane i kažnjavanja zla i onog što je loše, sa takvom orijentacijom to bi bilo jedno savremeno razumevanje nacije koje bi dobilo novu dinamiku i novu energiju za podizanje svoje nacije, redova u svojoj naciji, pogotovo svoje mladeži.
U protivnom, vraćanje u devetnaestovekovnu koncepciju nacije je potrošena stvar i ono ne može dati rezultate, kao i, s druge strane, prihvatanje potpuno anacionalnog globalističkog koncepta takođe znači gubljenje. Potrebno je tražiti put između ova dva, a to je moguće ukoliko se imaju prave ideje. Braćo i sestre, dame i gospodo, nije moguće održati identitet isključivo sa ekonomsko-interesnim temama. Ekonomsko-interesne teme jesu važne, pogotovo dok je kriza, kao što je novac važan samo dok ga nemate. Onog trenutka kada ga imate, on prestaje biti važan. Dakle, novac, ekonomija, privreda zadovoljavaju biološki aspekt čoveka, ali onog trenutka kada najedete, nahranite tog čoveka i njegovu biologiju, njegov životinjski aspekt, to neće zadovoljiti njegove ljudske potrebe, kulturne potrebe, duhovne potrebe, etičke potrebe.
Zato, paralelno sa svim ekonomskim programima, moramo intenzivirati sve druge programe koji će biti spremni da onog trenutka kada osetimo žeđ, a kolektivno se sve više ta žeđ oseća, da nahranimo sopstvene potrebe u kulturološkom, etičkom, jednom rečju kazano ljudskom smislu.
Dakle, toliko o nebeskim idejama koje nisu možda uobičajena tema za ovaj parlament, pogotovo ne ovako transparentno, ali na kraju zato jesmo različiti, da bi u svojoj različitosti razmenjivali svoje ideje, svoje misli, da bi i u ovom parlamentu pokazali sopstveni kapacitet kulturne ili interkulturne razmene, što jeste jedan od ključnih, da kažemo, generatora i razvoja same kulture.
Kada su u pitanju refleksije ove teme, konkretno na naš prostor, ovo je dobar iskorak, potvrđivanje ovog sporazuma je nesporno korisno, ali ono na čemu treba poraditi, a čuli smo određene ideje i vizije i od ministra, ono na čemu treba insistirati jeste dalja spremnost Srbije da ima kvalitetnu vazduhoplovnu uslugu. Naravno da su i do sada postojale određene težnje da se ima mreža kvalitetne vazduhoplovne usluge, ali nisam siguran da su te strategije bile dobre.
Sećam se, s obzirom da su neke ideje oko Aerodroma „Lađevci“ kod Kraljeva tada prezentirane i u Novom Pazaru kao korisne za Sandžak i za Novi Pazar, na nekoj relaciji pojedinih turskih političara, političara u Sandžaku i tadašnje vlasti, bio sam protivnik tada te ideje, što se sada i pokazalo, da je investicija Aerodroma „Lađevci“ kod Kraljeva promašena investicija, jer se nalazi tamo na 120 kilometara, ne više, ili 30 kilometara, od Beograda. Vi ćete imati, pogotovo nakon sada što je izgrađen auto-put i kada se potpuno taj auto-put približi aerodromu, vi ćete imati jako mali potencijal da taj aerodrom stvarno radi. Zato je potrebno da se aerodromi grade ka periferiji.
Zato smo veoma zadovoljni što smo pokrenuli pitanje, zajedno sa vladajućom koalicijom, pitanje izgradnje aerodroma na području Sandžaka, ne definišući gde tačno, tamo gde je to najkorisnije i najpotrebnije. U kontekstu rešavanja ovog problema u kraćoj ili daljoj budućnosti još ćemo o ovome govoriti, ali je potrebno graditi aerodrome tamo gde postoji stvarna opravdanost, gde imate jaku dijasporu, veliki potencijal putnika i isto tako gde će moći da se značajnije razvije i kargo saobraćaj. Hvala vam.