Poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, koleginice i kolege narodni poslanici moje pitanje je upućeno Ministarstvu poljoprivrede. Zanima me šta će preduzeti povodom neselektivne seče šuma u Sandžaku koje proizvodi ogoljevanje tla i uništavanje tokom eksploatacije lokalnih kategorisanih i nekategorisanih puteva?

Pre nego što uđem u obrazlaganje postavljenog pitanja, želim da svim Muslimanima u Republici Srbiji čestitam mesec Ramazan, mesec posta koji je danas nastupio. Čestitku takođe upućujem i vrhovnom poglavaru Muslimana u Republici Srbiji muftiji Mevludu Dudiću i svim imamima.

Što se tiče pitanja moram da istaknem da se ranije u vezi seče šuma vodilo računa da se to radilo planski, da smo imali i pošumljavanje, da se vodilo računa da ne dođe do erozije, da se to ne radi u naseljenim mestima, da se ne ugrozi život ljudi, pogotovo na selu, da se ne ugroze naši vodni izvori.

Nažalost, moram da primetim da u poslednjih nekoliko godina se to radi neselektivno, da javno preduzeće i njihove podružnice, njihov menadžment isključivo ima jednu trku za ostvarivanjem profita po svaku cenu.

Šume su bogatstvo naše zemlje, ali šuma u Prijepolju prvenstveno pripada ljudima u Prijepolju i oni moraju da je čuvaju i da je neguju i da je štite. Šuma u Tutinu prvenstveno pripada ljudima u Tutinu i oni moraju da je čuvaju, da je neguju i da je štite, jer džaba mi pričamo ovde o razvoju poljoprivrede ako uništimo šume. Šta će biti sa najboljom našom zemljom koju će da speru kiše? Šta će biti sa našim stočarskim fondom? Džaba mi pričamo ovde o Ministarstvu za selo, o Ministarstvu za demografsku politiku ako uništimo naše šume koje doslovno znače naš život?

Bogatstvo koje smo dobili od naših predaka, prirodna bogatstva, dužni smo da ih čuvamo, da ih negujemo i da ostavimo našoj deci i generacijama koje dolaze. Ako se nastavi ovakav tempo uništavanja šuma u Sandžaku sigurno nećemo imati ništa. Da im ostavimo pitanje je ko će ostati tamo da živi. Iz tog razloga upućujemo ovo pitanje i sada je zaista zadnji trenutak da se reaguje da ne bi situacija eskalirala i to ne smemo dozvoliti.

Drugi problem koji proizilazi iz ove neselektivne seče šuma jeste uništavanje lokalnih kategorisanih i nekategorisanih puteva. Znači, na primer, lokalna samouprava Prijepolje izdvoji 100 miliona dinara godišnje iz svog budžeta, iako je nerazvijena, devastirana opština. Tako rade i druge susedne opštine da bi napravili te puteve do seoskih područja, da bi ljudi ostali da žive na selu, da bi razvijali našu poljoprivredu.

Šta se dešava kada naiđe jedan kamion od 50 i 60 tona koji eksploatiše šumu? On uništi taj put. Javno preduzeće beleži rast prihoda, menadžment ima benefite od svega toga, a oni ljudi koji su 10, 20 ili 50 godina čekali put, njihov put je uništen i ne radi se samo, poštovane kolege, ovde o uništavanju samo asfaltiranih puteva. Radi se i o uništavanju atarskih puteva. Lokalna samouprava, Ministarstvo poljoprivrede izdvajaju značajna sredstva za sanaciju atarskih puteva do naših malinjaka, do drugih poljoprivrednih kultura, ali kada naiđe jedan kamion koji je nosivosti 50 ili 60 tona on sve to uništi. Šta moramo preduzeti?

Znači, pod hitno mora se zaustaviti neselektivna seča šuma, mora se promeniti pristup, on mora biti odgovoran, mora se pod hitno zaustaviti eksploatacija šuma u Sandžaku i krenuti u plansko pošumljavanje.

Ovo govorim da ne bi situacija eskalirala, jer to niko od nas ne želi. Hvala vam.