Samo nekoliko rečenica da kažem, da se u ovoj raspravi o predlogu zakona o izmenama zakona moglo čuti nekoliko vrlo korisnih inicijativa koje mi nismo mogli da obuhvatimo, ne zato što smo čuli naknadno, mogli smo u formi amandmana.
Mogli smo u formi amandmana, međutim to je sve što preduzimamo i u korelaciji je sa budžetskim mogućnostima.
Dakle, za ova poboljšanja je izdvojeno, čini mi se da nije rečeno na godišnjem nivou 64 milijardi dinara, dakle, to nije mali novac, a neko će da kaže za državu da nije mnogo, ali jeste, mi nismo bogata država, nismo prebogata država, mi smo na dobrom putu što se tiče oporavka i ekonomskog i svega drugog, ali smo daleko od kruga bogatih država koje bi mogle i koje izdvajaju neuporedivo veća sredstva srazmerno gledano, ali prošli put smo rekli ovde, to nije presudno.
Nekoliko vas je to ponovilo i došli smo do te spoznaje koja je vrlo važna. Naravno, ona postoji kao nešto što je i napolju davno utvrđeno i ovde kod nas o tome se sve više govori, nešto drugo je u pitanju kada se o demografiji radi. Novac je važan, ali, još jednom, i onima kojima je dosadno, da kažem – nije presudan. Da je presudan, onda bi vrlo bogate države u Evropi imale neuporedivo, neuporedivo veći natalitet, odnosno veću rodnost, stopu rodnosti, a imaju je gotovo kao mi. Izuzetno kompleksan i izuzetno složen problem demografije i to je nešto što je pred nama kao prioritet u rešavanju i u iznošenju ideja kako i na koji način.
Ja sam ovde rekao nešto što ću samo da ponovim, koristeći druge reči, samo zato što smatram izuzetno važno, a to je pozicija žene u našem društvu, žene kao apsolutnog faktora koji odlučuje o demografiji.
Dakle, rekao sam nešto što hodajući po Srbiji i razgovarajući sa lokalnim samoupravama čujem i ja potenciram i oni mi to govore i priznaju, a to je žalosna pozicija mlade žene, devojke, žene koja je već zasnovala brak, koja od poslodavca doživljava šikaniranje svake vrste ukoliko se odluči da ima dvoje dece, a o troje ne sme ni da razmišlja, jer će da izgubi posao.
Šta tu može da se uradi, uvek je to pitanje na stolu. Naravno, zakonodavstvo je tu, zakoni postoje, međutim, nema države koja ima tako brze zakone da može da reaguje da bi konkretno u ovom slučaju neka žena rekla – dobro, u redu, štiti me zakon, brzo je prošlo ovo što je počelo kao proces i ja ću ići na treće dete, ne može niko da mi zabrani, ili četvrto.
Ne, to se odugovlači i majke se pretvaraju u mučenike ili mučenice i rađaju jedno, eventualno dvoje dece. Taj problem sa poslodavcima je veliki, ja gde god mogu, evo i ovde apelujem, jer drugih mogućnosti nema. Uglavnom se radi o vrlo imućnim ljudima koji opet, nije paradoks, nego potvrđuje ovo što govorim, ne znači ništa, koji sami nemaju mnogo dece, imaju mnogo novca, ali nemaju mnogo dece, imaju jedno eventualno dvoje. Uglavnom jedno.
To je taj poremećeni sistem vrednosti o kome smo govorili ovde i gde ti ljudi i ta svest koja je dominantna, nažalost, smatraju da je glavna vrednost kapital, bogatstvo, materijalno stanje, a ne biološko stanje. A, to biološko stanje, dominanta u našim životima, to svi govore i to svi shvataju i to je veliki učinak i mala pobeda. Velika pobeda će biti kada uspemo da pomaknemo to, zaustavimo negativne trendove i pomaknemo napred. Dakle, velika pobeda i doprinosi je već što je spoznato to kao problem broj jedan.
Ponavljam, rekao sam ovde ne dajem na značaju ni sebi, daleko bilo, ni Ministarstvu koje osnovano, ali sama činjenica da je osnovano Ministarstvo za demografiju, pre toga je bio uvod jedno Ministarstvo bez portfelja za populacionu politiku, dakle, govori i opet je to ova Vlada, odnosno prethodna to nije uradila, apsolutno nisu to smatrali da je to problem nekakav, a problem je svih problema.
Dakle, sama ta odluka govori da postoji velika volja i postoji zabrinutost, ovo neće da budu velike reči niti ih ja izgovaram sa tom ambicijom, zabrinutost o sudbini našeg naroda, ne sudbini vezano za geografiju za Kosovo, za ne znam koje druge elemente koji su takođe vrlo važni nego biološkoj sudbini naroda koji nestaje u odnosu nataliteta i mortaliteta i u migracionom pomeranju, što takođe nije nikakav specifikum Srbije, nego svih država u Evropi, neke to manje osećaju, neke više.
Imamo trendove koji su dobri i ohrabruju da se ljudi, obrazovani ljudi vraćaju u Srbiju, ne samo iz IT sektora, jer onda neko kaže – da IT sektor, to je nešto specifično, to je nešto što možete taj posao da radite iz ne znam Kragujevca ili iz nekog sela kod Valjeva da radite uslugu za nekoga u Australiji, bez ikakvog problema i da to radite odlično i što dokazali neki naši mladi ljudi.
Hvala vam još jednom, pre svega na činjenici da ste uzeli učešće mnogi od vas u ovome, da vas je zainteresovala ova tema, to je ohrabrujuće.
Ukoliko mi uradimo zajedno ono što možemo, a ne iziskuje ni i izdvajanje ni novčano ni bilo kakvo drugo obogatićemo i sopstvene živote i sopstvene porodice i doprinećemo ovo o čemu govorimo, o spasavanju našeg naroda.
Hvala vam još jednom.
