Dame i gospodo, nastavljamo sa radom.
Sada je na redu pretres u pojedinostima, 5. tačka dnevnog reda – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju: Radomir Dmitrović, ministar za brigu o porodici i demografiju, Aleksandra Čamagić, vršilac dužnosti pomoćnika ministra za brigu o porodici i demografiju, Mirjana Radanović, vršilac dužnosti sekretara za brigu o porodici i demografiju i Milena Antić Janić, rukovodilac Grupe za poslove populacione politike i finansijske podrške porodici sa decom u Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Milanka Jevtović Vukojičić, Đorđe Komlenski, Marijan Rističević, Bojan Torbica i Ana Karadžić, kao i Vlada Republike Srbije.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenja siromaštva, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Đorđe Komlenski, Marijan Rističević, Bojan Torbica i Ana Karadžić.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenja siromaštva, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Nebojša Bakarec. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre sa saradnicom, poštovani građani, ovi amandmani, pre svega amandman na koji ćemo kasnije doći, ali neću se ponovo javljati, su sjajni, a pre svega mislim na amandman 26. koji je potpisala Ana Brnabić.

Inače, treba podsetiti da se ovim izmenama zakona do detalja definiše i proširuje krug lica koja imaju pravo na dečiji dodatak, ovim amandmanima, jednim od ovih amandmana. Znači, ovim izmenama Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom se dalje poboljšava položaj zaposlenih žena, preduzetnica, poljoprivrednica i ovim zakonom i onim osnovnim zakonom koji je usvojen 2018. godine se podstiče rađanje, uvode se nova prava, širi se krug korisnika prava.

Mislim da je veoma značajno to što su i onaj osnovni zakon i ovaj predlog zakona donele vlade na čijem je čelu Ana Brnabić i o tome bih nešto rekao, jer mislim da je to od velike važnosti.

Dakle, prvo bih podsetio na jednu samo od plemenitih odredbi porodičnog zakona jer je vezano za ovo što sam rekao. „Porodica uživa posebnu zaštitu države, majka i dete uživaju posebnu zaštitu države, a država ima obavezu da preduzima sve potrebne mere za zaštitu deteta od emocionalnog zlostavljanja.“

Ana Brnabić koja je potpisala ovaj predlog zakona i jedan od ovih amandmana je roditelj dvogodišnjeg dečaka. To detence ne zaslužuje sasvim sigurno da mu ekstremisti svakodnevno vređaju majku, ne zaslužuje da joj prete vešanjem i silovanjem. Oni koji godinama vređaju i prete Ani Brnabić emocionalno zlostavljaju, to je ova veza, i nju i njenu suprugu i njeno malo dete. To u poslednjem slučaju rade Jeremić i Vladimir Gajić.

Koliko su ova dvojica psihički popustili svedoči činjenica da oni vređaju Anu Brnabić nazivajući je glupačom. Ana Branbić je deset puta obrazovanija od ove dvojice i pametnija, poslovno uspešnija. Imala je sjajnu poslovnu karijeru i politika njoj uopšte nije potrebna. Znači, Ana Brnabić je potrebna Srbiji. Za ove tri godine ili četiri godine, koliko je na čelu Vlade Srbije, Ana Brnabić je pokazala da je sposobna, dorasla, dostojna, vredna, pristojna i skromna osoba. Pored toga što nikada nije krila svoje opredeljenje, ona ga nije posebno ni isticala.

Ana Brnabić je za sve građane Srbije učinila više dobrog nego bilo koja druga žena u istoriji Srbije. Ana Brnabić je kao Vučićevo otkrovenje doprinela poboljšanju odnosa u našem društvu, toleranciji i razumevanju, a o tome svedoči i ovaj predlog izmena ovog zakona.

Sa čime se ona inače suočava od kada je postala, već četiri godine? Suočava se sa pretnjama i uvredama. Setimo se pretnji Đilasovaca koje su njoj upućene preko Veselinovića silovanjem i vešanjem. Setimo se uvreda Sergeja Trifunovića od pre dve godine koji je vređao tek rođeno dete Ane Brnabić. Upravo ovim izmenama Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom Ana Brnabić pruža značajnu podršku plemenitim vrednostima, porodici, roditeljstvu i potomstvu. Zašto Gajić, Jeremić i drugi vređaju Anu Brnabić? Zbog toga što su prikriveni homofobi i svojevrsni rasisti koji mrze članove i birače SNS.

Reći ću nešto o četiri osobe koje su inače dodeljivale finansijsku pomoć porodicama sa decom i to isključivo svojim porodicama. Ko su ta četiri jahača pljačkokalipse koji bi da linčuju Vučića, koji su nasilnički upali u predsedništvo, koji nazivaju premijerku glupačom? Zajednička im je jedna stvar svoj četvorici – lopovluk, kao i to da ni jedan od njih nije imao uspešnu poslovnu karijeru nezavisno od politike. Politikom se sva četvorica bave isključivo da bi se obogatili i da bi pljačkali.

Počnimo od advokata Vladimira Gajića, on se najduže bavi politikom od sve četvorice. On je bio, nećete verovati, član Srpske narodne obnove, SPO-a, NSP-a, DS-a, PSG-a, DJB-a i Narodne stranke sada. Kao generalni sekretar SPO od 1992. do 1994. godine bio je član Izvršnog odbora opštine Stari Grad i tada je direktno dodelio finansijsku pomoć, što vi mislite da je možda dobro, jednom detetu, pod znacima navoda, a to dete je bilo njegov rođeni brat star 22 godine, student. Ta finansijska pomoć Vladimira Gajića koju je nesebično dodelio svom bratu, detetu od 22 godine, bila je u obliku novog stana od 50 kvadrata u ulici Tadeuša Košćuška 54 do 56. Taj stan vredi po današnjim cenama 150 hiljada evra i za toliko je oštećena opština Stari Grad jer je stan dodeljen nezakonito. Dakle, to je doprinos Vladimira Gajića, to su njegovi rani radovi.

Njegovi srednji radovi 2006. godine su obuhvatali činjenicu da ga je Vlada Srbije 2006. godine imenovala za direktora jedne od Geneksovih ćerki firmi „International CG“, a već 2007. godine, početkom oktobra, svi mediji su objavili da je pohapšena „Geneks“ mafija kada je uhapšen i direktor Vladimir Gajić, a „Geneks“ mafija je bila optužena da je oštetila budžet Srbije za svega 22 miliona evra.

U tom slučaju, samo u tom slučaju, Vladimir Gajić je opet svojoj porodici sa decom, sada svojoj, dodelio finansijsku pomoć od oko milion evra. I konačno u kasnijim svojim radovima advokat Gajić se lažno predstavljao pre tri godine kao predsednik Advokatske komore Beograda, a to nije bio. Inače, on je predsednik, zamislite, pravnog saveta Jeremićeve stranke.

Drugi jahač pljačkokalipse Borislav Novaković je bio jedan od aktera svojevremeno afere „Solun“ i kriminalnog glasanja o Zakonu o radu 2001. godine. Inače, taj genije Jeremićev, svojevremeno DS-ov, Bora Novaković, je hapšen zbog osnovne sumnje da je od 2007. do 2010. godine oštetio budžet Novog Sada za svega 1,3 miliona evra. Tog Novakovića Jeremićevog 2017. godine Viši sud je osudio na tri godine zatvora, zbog upravo ovih malverzacija koje sam naveo, u Novom Sadu. Dakle, ovaj Jeremićev Novaković je dodelio finansijsku pomoć svojoj porodici sa decom, tešku svega 1,3 miliona evra. Danas je ovaj genije predsednik pokrajinskog odbora Jeremićeve stranke.

Treći jahač pljačkokalipse Miroslav Aleksić je takođe svojoj porodici dodeljivao finansijsku pomoć, i to obilno. Dok je bio predsednik opštine Trstenik, osumnjičen je da je opljačkao silne pare. Tako su mediji 11. februara 2021. godine objavili vest: „Jeremićev potpredsednik opljačkao Trstenik, izvlačio milione preko tasta i tašte“. Aleksić je optužen da je kao direktor Direkcije za planiranje i izgradnju Trstenika i kao predsednik opštine Trstenik pljačkao i opštinsku kasu i kase opštinskih preduzeća, tako što je radio sa taštom i tastom i njima dodeljivao pomoć. Samo tokom dve godine Aleksićeve vlasti potpisano je pet ugovora, a bilo ih je mnogo više, sa taštom i tastom, ukupne vrednosti 24 miliona. Inače, Aleksić je bio član G17, URS, a svoju stranku NPS je preprodao Jeremiću. Dakle, i on je dodelio finansijsku pomoć svojoj porodici sa decom, tešku 24 miliona evra. On je potpredsednik Jeremićeve stranke.

Četvrti jahač pljačkokalipse Vuk Jeremić, poznatiji kao Jeremija Vuk Branković, jedan od očeva lažne države Kosovo, i setimo se katastrofalnih, samo kratko, rezultata tog bivšeg ministra Jeremića. On je jedan od najzaslužnijih osoba na planeti za proglašenje lažne države Kosovo, više i od Tadića i Borka Stefanovića, a inače Albanci sa Kosova svu trojicu slave kao božanstva.

Nezavisnost Kosova je u vreme mandata Jeremića priznala 91 država, Jeremić je pregovore o Kosovu i Metohiji preneo iz nadležnih UN, u nenadležnu EU. Konačno, Jeremić je pred Skupštinom UN, uništio suverenitet Srbije, štetočinskim zahtevom Međunarodnim sudu pravde o legalnosti jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova. Jeremić je, inače, dok je bio ministar pet godina, na svoja luksuzna ministarska putovanja, o čemu postoje dokazi, potrošio, nećete verovati, 3,6 miliona evra, a sebi je tokom tih pet godina dodelio 55.000 evra dnevnica, čime je duplirao, inače, iznos svoje zvanične plate. Državni revizori su utvrdili nezakonito poslovanje Jeremićevog ministarstva, pazite, pri razmeni deviza i, opet pazite, preko menjačnice koja se zvala „Trange frange“, umesto preko Narodne banke Srbije, i pri plaćanju aero-klubu, i to su sve zajedno oštetili državu za 360.000 evra.

Štetnim ugovorom koji je 2012. godine potpisao Jeremić sa „Energoprojektom“, država je, sumnja se, oštećena za svega 5,2 miliona evra. Jeremić je, inače, taj prepošteni čovek, povezan i sa domaćim i sa međunarodnim kriminalcima. Inače, najbliži saradnik Jeremića, ali nije u njegovoj stranci, pošto se radi o Kinezu iz Hong Konga, Patrik Ho, bivši ministar unutrašnjih poslova Hong Konga, bivši finansijer Jeremićeve NVO, 2019. godine je pravosnažno osuđen u SAD na tri godine zatvora. Pored Hoa, hapšeni su i Jeremićevi donatori, sve kriminalci, mega tajkun Ji Đijan Ming u Kini, koji je inače šef Patrika Hoa, Šeik Tidijan Gađio, bivši šef diplomatije Senegala, i meksički biznismen Emilio Lozoja, veliki prijatelj Jeremićev. Inače, Ho i Gađio su bili članovi borda upravnog odbora Jeremićeve NVO. Sva četvorica kriminalaca su do 2017. godine Jeremiću donirali neverovatnih 7,5 miliona dolara.

O imovini bivšeg ministra Jeremića i njegove porodice, medijska mreža „Antidot“ je 2017. godine, između ostalog, objavila podatke koji kažu da su Jeremić i porodica teški i da imaju carstvo nekretnina od 1.100 kvadrata i najmanje 11 hektara zemljišta. U međuvremenu, od 2017. godine do danas, Jeremić je pazario ogroman stan u centru Njujorka. Inače, dakle to znate, da zaključim ovaj deo sa tim, Vuk Jeremić je, kao i ona prethodna trojica, svojoj porodici dodelio finansijsku pomoć, svojoj porodici sa detetom, od oko 10 miliona dolara.

Jeremić je inače više puta uhvaćen da govori neistinu u medijima. Prošle godine je, odgovarajući na pitanje u medijima o poreklu svog bogatstva, obmanuo javnost izjavom da je zaposlen kao član borda jedne međunarodne kompanije, a kompanija je to demantovala. Jeremić je 2. januara 2019. godine izjavio, i to je svuda bilo objavljeno, da Putin, navodno, prezire Vučića. Četiri dana posle te Jeremićeve izjave Putin je odlikovao Vučića najvišim ruskim ordenom. Dana 17. marta 2019. godine Jeremić je slagao da Vučić pada do Vaskrsa 2019. godine. Prošle su dve godine, Vučić ne da nije pao, nego je ojačao, a SNS je od tada skočila sa 50 na 60%.

Pre neki dan je, i to je važno i za ovaj zakon, lagao Jeremić. Iz snimka koji su Jeremićevi ljudi pustili i snimili u haustoru Predsedništva se jasno vidi da je ono što je Jeremić pričao u petak 25. juna ispred Predsedništva čista laž. Na Jeremićevom snimku se vide petorica besposličara – Jeremić, Aleksić, Gajić, Novaković i peti koji snima, koji vređaju predsednika Republike. Jeremić je predsedniku Vučiću lično tamo rekao: „Lopove, izdajniče i kukavice“, a iz snimka se jasno vidi da predsednik koji im je izašao na crtu mirno govori, da ne viče, da ne psuje, da ne preti nikome.

Predsednik Srbije je u tom slučaju pokazao da se nikoga ne plaši, čak ni petorice kabadahija. Pokazao je koliko su kukavičke i prazne njihove pretnje revanšizmom, osvetom, promenom vlasti u krvi, vešanjem i silovanjem. A najveća opasnost u ovom slučaju nije pretila samom gospodinu Vučiću, pretila je zgradi Predsedništva, i to od pljačke, jer se u zgradi nalaze vredne umetnine, a ova četvorica i verovatno ovaj peti su poznati pljačkaši. Predsednik Vučić ih je dočekao sam. Njih je bilo petorica, već sam rekao. Predsednik Vučić je malo zavrnuo rukave, a oni su odmah počeli da cvile, da kevću, podvili su repove i štuknuli odmah i nestadoše u vidu lastinog repa. Predsednik Vučić se našao u čudu gde se denuše, hteo je da im da vode, elektrolite i sredstva za smirenje, a oni utekli. Mislim, skiknuli su očigledno od vrućine, nisu pili lekove prepisane, nisu pili tečnost, osim rakijica koje su popili, pa ne znaju da se na 40 stepeni ne piju rakijice, dehidrirali načisto, a onda kada su izašli, oneredili se, obeznanili, unezverili, promucali, kuku.

Pazite, da su pokušali takav upad kod Bajdena, kod Merkelove ili kod Borisa Džonsona, bili bi oboreni na pod sigurno, vezani, možda pretučeni, ukoliko bi pružali otpor, i procesuirani. I šta ovde vidimo? Predsednik Vučić i naši nadležni organi su blagi i tolerantni i mislim da je to ispravno. I predsednik Vučić je pokazao da su njegova vrata otvorena svima, pa čak i ovakvim kabadahijama, da je pomirljiv, tolerantan, ali i da se ne plaši primitivaca i nasilnika poput ove petorice.

Da je sve to što kažem tačno ustanovila je i novinarka televizije N1 Minja Miletić kada je uhvatila Jeremića pre neki dan u laži, pre dva dana, i postavila mu niz neugodnih pitanja koja su razobličila i razmontirala Jeremića. Na kraju tog intervjua novinarka Miletić je pitala Jeremića da li zaista misli da će takvom ekstremnom retorikom doći na vlast, a Jeremić je odgovorio: „Pa vi ako vam se to ne sviđa, nemojte da glasate za nas“, čime je potvrdio to. A zbog čega je Jeremić upao u Predsedništvo? Prvo, on je očajan zbog svog rejtinga i to je priznao u ovoj emisiji na televiziji N1, kada je rekao da je to učinio da skrene pažnju na sebe. A zašto? Pa Jeremićeva stranka, po najnovijem istraživanju „Ipsosa“ od pre neki dan, ima 1,2% podrške građana, što znači da je na nivou statističke greške.

O plemenitosti predsednika Vučića, svedoči i priznanje koje je danas dobio za najplemenitiji podvig koje mu je dodeljeno u Skupštini grada Beograda, zbog toga što je upravo predsednik doneo odluku o doniranju, to je do danas ili do pre neki dan, 230 hiljada vakcina državama u okruženju, Češkoj, ali i stranim građanima koji su vakcinisani u Srbiji. Ovo nije uradio niko u svetu, tek sada države donose odluke o doniranju vakcina i idu putem koji je utro predsednik Vučić.

I za kraj, jedan vrlo pristojan, postoji jedan vic o Jeremiću koji opisuje sve ove događaje. Sedi Jeremić u fontani na Andrićevom vencu i pere noge, priđe mu portir i pita ga, šta to radi? Jeremić kaže – došao sam da bijem Vučića. Posle izvesnog vremena priđe mu policajac i pita ga, šta to radi? Jeremić kaže - došao sam da bijem Vučića. Posle nekog vremena priđe mu i Vučić i pita ga šta to radi? Jeremić pokunjeno kaže – ladim noge i jedem ono što se ne jede.

Veliki Dušan Radović je rekao, i kao da je mislio baš na ljude poput Jeremića – za izdajice, tužibabe i cinkaroše u beogradskim školama uvodi se novo priznanje „vukovac“, po imenu onog Vuka koji je prema narodnoj pesmi izdao na Kosovu.

Hvala vam. Živela Srbija.

Hvala.
Reč ima Zagorka Aleksić.

Zahvaljujem.

Poštovani potpredsedniče, uvaženi ministre, kao što je već u više navrata rečeno poslanička grupa Jedinstvene Srbije će dati podršku izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom.

Amandman koji će bliže urediti pitanje dečijeg dodatka smatramo vrlo važnim, pre svega, zato što će više korisničkih grupa biti obuhvaćeno ovim amandmanom. Na ove važne izmene čeka se nekoliko, preciznije tri godine i očekujemo da se zakon koji garantuje finansijsku podršku porodicama sa decom još više unapredi u nekom budućem periodu. Sve ove intervencije u socijalnom sektoru, koje država radi su nužne u cilju zaštite dece i porodice, posebno ugroženih kategorija i naravno podrške pri nekim operativnim troškovima života.

Novčana pomoć nije jedini, ali smatramo da je vrlo bitan instrument socijalne zaštite. Po stupanju na snagu ovih izmena i dopuna u skladu sa novim zakonskim rešenjem, naknada zarada porodilja ne može biti manja od minimalca. Takođe, vrlo važna izmena se odnosi na majke dece sa invaliditetom, menjaju se to jest brišu se one odredbe koje su uslovljavale da te iste majke biraju između zarade i naknade koje su po difoltu dobijale jer su rodile decu sa invaliditetom. Možemo slobodno reći da su te odredbe imale jedan diskriminatorski karakter i da to nije bila dobra praksa i da je vrlo važno što će se to ovim rešenjem prevazići.

Takođe, zakon poznaje i poljoprivrednice, zatim od 1. januara samostalne preduzetnice će moći da ostvare naknadu zarade u visini od pet prosečnih zarada. Takođe, pitanje je da li ove izmene zakona mogu pozitivno odraziti na populacionu politiku. Odgovor je – da. Da li se ove izmene i dopune zakona mogu pozitivno odraziti na sveukupnu socijalnu politiku i odgovor je takođe – da. Međutim, ako postavimo pitanje da li su ove mere dovoljne, ja verujem da ćemo se složiti da još uvek nisu i da je potrebno raditi na unapređenju ove oblasti, postavljati prioritete i dalje se suočavati sa problemima.

Mislim da je svima poznato da je JS stalno ukazuje na problem tzv. bele kuge u Srbiji, na nisku stopu nataliteta. Od osnivanja naše stranke 2004. godine, a što se tiče našeg predsednika, još ranije, jer je on bio osnivač jednog jedinstvenog fonda tada u Jugoslaviji, Fonda treće dete. Dakle, od 2004. godine do danas mi nalazimo načine, mere, stimulans, nazovimo to kako god, za jednu aktivnu borbu protiv bele kuge, jer to vidimo kao jedan od najistaknutijih društvenih problema. Sam predsednik Srbije je u ovom visokom domu, pre otprilike nedelju dana, govorio o problemu bele kuge. Mi i dalje imamo aktivan Savet za populacionu politiku, Strategiju za podsticanje rađanja, opredeljena sredstva iz budžeta, od formiranja nove Vlade i vaše specijalizovano ministarstvo koje se time bavi.

Niko nikome nema prava da zadire u privatnost i utiče na tako lične odluke, kao što je odluka imati dete ili nemati. Međutim, ono što država može da radi, je da stvara ambijent u kojem će ljudi poželeti da imaju decu, tu nije po sredi samo novac, mislim da ste baš vi, gospodine ministre pričali o tome kada smo u načelu raspravljali o ovom zakonu. Pomenula bih tu jedan od faktora, tu je faktor sigurnosti. Sada smo imali na Odboru za prava deteta jednu vrlo kvalitetnu diskusiju o tome. Dakle, ne mislim samo o tome na ekonomsku sigurnost, već onu bazičnu, ljudsku sigurnost. Da li smo mi danas društvo koje je sigurno. Mi ne možemo da ignorišemo sve prisutno nasilje, pogotovo ovo vršnjačko nasilje u školama i da se zapitamo ko vaspitava nasilnike, ko ih prave, da li ih prave roditelji ili mi snosimo jednu kolektivnu krivicu kao društvo.

Iako je već mnogo toga urađeno na ekonomskim uslovima se zaista radi. Smatramo da nije na odmet revidirati postojeće strategije, artikulisati ih, unaprediti i na kraju krajeva modernizovati. Strategijom iz 2018. godine pomenuću, predviđeno je više uključivanje lokalnih samouprava u samu tematiku jer je postojala pretpostavka da oni mogu pomoći konkretne na terenu. Jako je važno da i u budućnosti, za neke buduće izmene i dopune, saslušamo udruženja građana, kao i sada i još više uvažiti njihove sugestije.

Još jednom želim da naglasim da je za JS briga o porodici i traženje načina za njen opstanak trajno opredeljenje. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Na član 6. amandman su zajedno podneli, narodni poslanici, Đorđe Komlenski, Marijan Rističević, Bojan Torbica i Ana Karadžić.

Reč ima, Stefan Srbljanović. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicom, kada god je u ovom visokom domu reč o nekom predlogu zakona vezano za demografiju ili porodicu ili ako je konkretno kao danas reč o nekim finansijskim davanjima i podršci, to kod mene izaziva posebno interesovanje i pažnju iz jednog prostog razloga, a to je što sam jedna od onih koji veruju da je problem nataliteta i biološkog opstanka ovog naroda i ove države glavni problem sa kojim se Srbija suočava.

Svakako da Srbija nije ista država danas ili u zadnjih pet, deset ili 15 godina i da smo uspeli da ostvarimo određene napretke u nekim oblastima. Nezaposlenost je na istorijskom minimumu. Trudimo se da u svakoj lokalnoj samoupravi, u svakom gradu stvorim tržište rada i da na taj način uspostavimo i podignemo standard koji će omogućiti mladim ljudima da planiraju budućnost u našoj zemlji i eventualni povratak onih koji su za boljim životom nekada u prošlosti napustili našu zemlju.

S tim u vezi i jako je bitno što gradimo i škole i vrtiće i puteve, ali nam je sve to džaba ukoliko ne budemo imali one koji će pohađati te škole i vrtiće. Svakako smatram da je ova država učinila mnogo u prethodnom periodu ali ovaj problem, problem nataliteta nije problem koji je problem samo ove Vlade i ove vlasti, to je nešto što traje već nekoliko desetina godina. Vi od 50-ih godina prošlog veka imamo problem sa negativnim prirodnim priraštajem i ako uzmemo u obzir i gubitke koje naš narod ima u prva dva svetska rata, svakako shvatamo svi u kakvom se problemu nalazimo.

Ono što mi se čini da ova vlada i ova vlast rade, jeste da se o tome govori više nego ikad. Predsednik je pre para dana kada je govorio o izveštaju Kosova i Metohije, govori o tome. Izdvajamo mi određena sredstva, ona nisu garant toga da ćete doći do nekog rezultata. Imamo rezultate u nekim siromašnijim delovima naše zemlje, ali sa tim problemom sa kojom se suočavaju mnoge evropske države i ako krenemo od toga da su neki od nas i pametniji i bogatiji, svakako da tim većim finansijskim izdvajanjima ni oni sami nisu rešili, nisu uspeli da reše taj problem priraštaja.

Kada je reč o ovom zakonu svakako da je jako dobar ovaj deo koji se tiče i ovaj član koji se tiče pomoći primanjima koje imaju zaposlene porodilje koje nisu imale 18 meseci radnog iskustva pre započinjanja porodiljskog bolovanja, već su imale makar jedan dan radnog staža, jer će one u prva tri meseca tog bolovanja imati zagarantovana primanja koje ne sme biti ispod minimalne zarade definisane u Republici Srbiji. To je jako važno za buduće roditelje, verujte kao neko ko će u narednih mesec ili mesec i po dana postati otac svakako da je to jako važno.

Znate, često čujem od svojih prijatelja, koji su se ostvarili kao roditelji – e, tek ćeš ti da vidiš koliko je sve to skupo.

Ja smatram da su samo dve stvari nemaju cenu. Prva je zdravlje, a druga je potomstvo. Vrednost zdravlja uočimo tek, kada ga na žalost izgubimo ne shvatajući koje bogatstvo imamo dok smo zdravi, a potomstvo?

Šta reći o potomstvu, deca su jedina garancija da jednog dana, kada nas više ne bude, naše ime neće biti zaboravljeno, jer sve bude i prođe i karijera i posao i pare, sve bude i prođe, ali potomstvo i deca su ono što ostaje definitivno za nama.

Ja sam čitao, i zakoni i mislim da u njemu postoji jedna stvar koja mene muči već nekoliko godina što vidim da se ponavlja, možda čak i dve, tri decenije, a to je kod gospodine ministre, kada je reč o ostvarenju prava na dečiji dodatak i između ostalog je potrebno dostaviti katastarski izveštaj, odnosno da li ste vlasnik i koliki ste vlasnik određenog dela zemlje ukoliko je posedujete.

Ja sam neko ko nije imao pravo na dečiji dodatak jer je moj otac posedovao određeni deo zemlje, koji prevazilazi te granice, ali ta zemlja se nalazi u selu 40 kilometara od Priboja, na kojoj ni on nije otišao godinama, ni ja tamo ne idem, to me je sprečilo da imam dečiji dodatak.

Moje neko zapažanje je, da bi to možda negde u budućnosti moglo da se reši na neki drugi način da li neko ima neko poljoprivredno gazdinstvo, pa da se na osnovu toga to vidi, jer ako neko poseduje neku zemlju, naročito na selima, pa zašto bi to sprečavalo njegovo dete da ostvari prava na dečiji dodatak.

Na samom kraju, želim da uputim podršku samohranim majkama i da ukažem na problem koje imaju samohrane majke i da ukažem na problem koje imaju samohrane majke.

Naime, pre izvesnog vremena sam razgovarao sa jednom svojom prijateljicom, koja je samohrana majka i pored svih problema koje mi je iznela, i zbog kojih mi se požalila jedna stvar mi je ostala onako urezana u pamćenje, to je jedna konstatacija i više pitanje koje je ona meni uputila.

Rekla mi je da li je moguće da u Srbiji muškarac kada se razvede od žene razvede se i od dece. Ja u prvi mah nisam znao šta da joj odgovorim, ali sam joj rekao da to nikako ne može biti problem države i ne može biti problem vlasti koja je u tom trenutku na čelu države, to je ipak problem moralni i etički problem tog muškarca, ali svakako da država mora da bude ta koja će stati u svakom smislu i u svakom pogledu iza samohranih majki, koja će uputiti podršku više nego ikad na svaki mogući način.

Zbog toga želim vam mnogo sreće i uspeha u daljem radu i zaista vam želim od srca da budete prvi ministar koji će se pohvaliti sa nekim konkretnim i pozitivnim rezultatima kada je ova problematika u pitanju. Hvala na pažnji. Živela Srbija!

Hvala. Reč ima Dejan Kesar.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, cenjeni ministre, poštovani građani Srbije, pred nama su danas amandmani na predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finanskijskoj podršci porodici sa decom.

Predlog zakona koji ima za cilj da određene zakonske odredbe unapredi, a pojedine zakonske odredbe uredi, ukoliko uzmemo u obzir odluke Ustavnog suda iz 2017. i 2018. godine.

Kada govorimo o tekstu zakona, moram pre svega da kažem da danas razgovaramo o jednom od najmlađih zakonskih propisa, iako je njegova primena otpočela još 1. januara 2018. godine, ovaj zakonski tekst je dao poseban podsticaj kako zadovoljenju osnovnih potreba dece, tako i zadovoljenju osnovnih potreba koje se odnose na rađanje dece. Upravo ovakvim i sličnim zakonima, Vlada Srbije je kao ovlašćeni predlagač izrazila jasnu nameru i Vlade i svih relevantnih institucija, da nam je briga o demografiji budućnost generacija na visokom mestu osnovnih prioriteta.

Srpska napredna stranka na čelu sa Aleksandrom Vučićem od 2012. godine, pokušava da od Srbije napravi bolje mesto za život, za sve građane Srbije i da to radimo veoma uspešno i odgovorno, pokazuje i iskazana podrška građana Republike Srbije na izborima u junu mesecu 2020. godine, kada je lista Aleksandar Vučić – Za našu decu, osvojila preko 60% glasova, odnosno u apsolutnim brojevima preko 2 miliona glasova.

Ta podrška jeste jasan vetar u leđa i predsedniku Aleksandru Vučiću i SNS, da svi zajedno nastavimo sa politikom ekonomskog prosperiteta i da nastavimo sa politikom izgradnje auto puteva, bolnica, kliničkih centara, što mi radimo vrlo savesno i odgovorno.

Ali ono što nas izdvaja u odnosu na sve političke stranke na današnjoj političkoj sceni jeste što mi radimo vrlo savesno i odgovorno za budućnost naših generacija, a budućnost su deca, budućnost su naši naraštaji i budućnost su porodice.

Srpska napredna stranka je na izborima 2020. godine, izašla sa listom – Za našu decu. A naša deca su naša Srbija i tu nema mesta razlikama i nema mesta za političke floskule. Da su nam deca i budućnost generacija na visokom mestu osnovni prioriteti, pokazuju upravo i osnovni tekst zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom.

Jedno od osnovnih prava i dužnosti svakog roditelja jeste da vaspitava i podiže svoju decu, a jedno od osnovnih prava svakog deteta jeste da mu budu obezbeđeni uslovi za pravilan razvoj i zato je upravo velika odgovornost na državi da ulaže u dobrobit samih porodica, jer ukoliko ulažemo u dobrobit samih porodica, istovremeno ulažemo u budućnost naših novih generacija.

Zaista, mi smo od 2012. godine, uradili mnogo kada govorimo o izgradnji zdravih temelja, za buduće generacija, ali isto tako moramo da nastavimo da radimo vrlo savesno, odgovorno i marljivo, kako ne bismo dozvolili da se ikad više vratimo u period do 2012. godine.

Ovim zakonom su obuhvaćene sve kategorije i to pokazuje jednu društvenu brigu u kojoj nema mesta za razlike. Kada govorimo o samom tekstu zakona, predložene izmene i dopune i predloženi amandmani će ovaj zakon sigurno učiniti boljim, jasnijim i stvoriće jasnije mogućnosti za ostvarivanje prava koja proizilaze iz zakona.

Kada govorimo o izmenama i dopunama, tu bih želeo samo da istaknem dve stvari, a to su izmene i dopune u odnosu na član 14. u kome se kaže da pun iznos naknade, odnosno pun iznos naknade plate za vreme porodiljskog odsustva, ne može biti niži od iznosa minimalne zarade, na dan početka ostvarivanja prava.

Zaista smatram da će ovakve izmene doprineti boljem statusu budućih majki koje se nalaze na porodiljskom odsustvu, imajući u vidu prethodno zakonsko rešenje koje je propisivalo da postoji obaveza evidentiranja najmanje 6 najnižih osnovica, za koje nisu plaćeni doprinosi.

Kada govorimo o iznosu minimalne zarade, takođe bih tu želeo da podsetim građane Republike Srbije da je minimalna zarada 2012. godine bila 15.000 dinara, a da ona danas iznosi 32.000 dinara.

Kada govorimo o članu 28. izmenama i dopunama je predviđeno, odnosno uvođenje instituta jednoroditeljske porodice, odnosno porodice u kojoj jedan roditelj vrši samostalno roditeljsko pravo, pod uslovom da je drugi roditelj nepoznat, da je na žalost preminuo, a da nije ostvario pravo na porodičnu penziju.

Smatram da je ovakvo rešenje izuzetno dobro, jer se ovakvom odredbom daje mogućnost ostvarivanja šireg spektra prava, u odnosu na jednog roditelja bez intervencije suda.

Mislim da predloženim izmenama i dopunama Zakona država jasno pokazuje da porodice sa decom mogu da imaju puno poverenje u kapacitete države sa jednim ciljem, a to je poboljšanje demografske slike u našoj zemlji. Ali kreiranje boljih uslova za decu i kreiranje boljih uslova za porodice i nove naraštaje nije bila praksa za vreme vladavine bivšeg režima.

Da biste stvorili uslove za veći natalitet i da biste stvorili uslove za nove generacije istovremeno morate ozbiljno i odgovorno da radite na kreiranju obrazovnih kapaciteta za nove generacije.

Navešću vam dva primera. Jedan dobar primer jeste Opština Savski Venac, sa koje ja dolazim, da su u periodu od 2016. godine potpuno rekonstruisane učionice i kabineti u svim osnovnim školama, gde su renovirane četiri fiskulturne sale i gde je rešen višedecenijski problem priključenja jedne osnovne škole na sistem daljinskog grejanja. To je sve ostvareno zahvaljujući ekspeditivnosti tadašnjeg opštinskog rukovodstva i ažurnosti grada Beograda.

Upravo kada govorim o ažurnosti grada Beograda dolazim do onog drugog, negativnog primera. Svi smo mi bili svedoci da je grad Beograd od 2008. do 2012. godine bio svojevrsna prćija Dragana Đilasa i ljudi koji su bili u tadašnjem rukovodstvu grada Beograda i koji su bili u tadašnjem rukovodstvu Demokratske stranke. Za samo četiri godine, grad Beograd, kao najveća lokalna samouprava na teritoriji Republike Srbije je zadužena za 1,2 milijarde evra.

Dragan Đilas u tom trenutku nije brinuo zato što je zaduživao svakog pojedinačnog stanovnika Beograda, već je brinuo o tome kako će njegova Multikom grupa na najbezbolniji način po njega, zakonski, da zaključuje štetne ugovore sa gradskim preduzećima i gradskim ustanovama, na osnovu kojih je on prihodovao 619 miliona evra. Vi se u tom trenutku suočavate sa direktnim sukobom interesa.

Ne samo da je Beograd ostao zadužen za 1,2 milijarde, nego za vreme vladavine DS roditelji dece koja su pohađala vrtiće na teritoriji grada Beograda njima su protivzakonito uvećavane cene vrtića. I, kada je došlo novo rukovodstvo na čelu sa Srpskom naprednom strankom ka gradu je bilo upućeno 15.000 tužbi ukupne vrednosti 3,3 milijarde evra. Moj kolega Mirković je o tome pričao da to kada vidimo u protivvrednosti iznosi 30 miliona evra ali to u to vreme Dragana Đilasa i DS u potpunosti nije zanimalo.

Takođe, nije ih ni zanimalo što je porodiljama tadašnje rukovodstvo grada ostalo dužno 400.000 evra, ali ih je mnogo manje brinulo što su se tada Beograđani zaduživali po komercijalnim kreditima, kako bi Dragan Đilas mogao da dalje nastavi sa pljačkanjem gradskih preduzeća i gradskih ustanova, a za svoj džep.

Svi mi smo bili svedoci da je grad Beograd bio zaduživan komercijalnim kreditima sa kamatnim stopama od 7%, 8%, 9% i više posto samo za jedan isključivi cilj, a to je da Multikum grupa nastavi da sarađuje sa gradskim preduzećima i da se profit odnese na Mauricijus, Delaver i druge zemlje.

Takođe, danas svi ti ljudi koji su činili nekada DS se danas nalaze na čelu tzv. opozicionih stranaka, a imate istraživanje IPSOS-a od pre nekoliko dana u kome se kaže da SNS ima podršku 59,8% građana, dok njihove stranke ne mogu da pređu cenzus od 3%.

Vidite, vi kada nemate plan i program, kada nemate osnovni cilj, jedino šta možete da uradite jeste da sprovodite nasilje, da pozivate na nasilje, čega smo mi bili svedoci pre nekoliko dana kada su četiri predstavnika opozicionih stranaka pokušali da napadnu legitimno izabranog predsednika Republike.

Znate da je u svakoj zemlji moguće da vi određeno političko nezadovoljstvo izražavate na različite načine, ali ne može da bude u 2021. godini način da ostvarite određeni politički poen tako što ćete da napadnete legitimno izabranog predsednika Republike, i to urade četiri čoveka koji bi pre trebalo da se pokriju ušima nego da odlaze u instituciju kao što je Predsedništvo Republike Srbije.

Vi imate Mikija Aleksića, bivšeg predsednika Opštine Trstenik koji je tu opštinu u potpunosti zavio u crno, a zatim je odlukom Prekršajnog suda osuđen na kaznu samo od 10.000 dinara, koliko danas jedan prosečan građanin Republike Srbije plati zato što nije vezao pojas u saobraćaju.

Vi imate gospodina Vladimira Gajića, advokata koji se lažno predstavljao da je predsednik Advokatske komore, a istovremeno je hapšen u aferi „Geneks“.

Vi imate Boru Novakovića, nekadašnjeg funkcionera DS iz Vojvodine, koji je zbog svojih pronevera osuđen na tri godine, a onda volšebno oslobođen. Znate, nije on oslobođen zato što nije bilo dokaza, nego je to ono o čemu ja konstantno pričam u ovom parlamentu, zato što je 2010. godine sprovedena reforma pravosuđa i što su oni direktno postavili sudije i tužioce, odnosno one sudije i tužioce koji su njima odgovarali, kako ne bi u narednim godinama odgovarali za ove pronevere.

Na kraju, vi imate Vuka Jeremića, čoveka koji je opljačkanim parama osnovao svoju stranku, koji je pitanje Kosova stavio u potpuno nepovoljan položaj, čije mi posledice i danas pokušavamo da ispravimo, 10 godina kasnije.

Imate, očigledno, jednu skupinu ljudi koja više ne zna šta da uradi, jer vide na ulici da ih narod ne želi i onda idu ka tome da na neki, meni nepoznat način, zarade neki politički poen tako što će da napadnu Aleksandra Vučića.

Da ne bih dužio i da bih ostavio mojim kolegama dovoljno vremena za diskusiju, ja želim da kažem da sve ovo što je SNS prethodnih godina radila kada govorimo o demografiji i budućnosti naših generacija jasno pokazuje da tema budućnosti Srbije i njene generacije nije nešto sa čime smemo i možemo da baratamo olako. Budućnost naših generacija za nas je izuzetno važna i zato želimo da konstantno ulažemo u tu oblast.

U danu za glasanje ću podržati predložene amandmane.

Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, unazad nekoliko godina kad god je reč o demografiji, to jeste jedna jako opšta i osetljiva tema u našem društvu obzirom da imamo određene tokove koji nisu baš za pohvalu kada je u pitanju naša demografija. Činjenica jeste da u poslednjih nekoliko godina se primećuje jedan određen boljitak i svakako da donošenje ovog zakona treba da da podsticaj da se ti tokovi koji su unazad prisutni nekoliko decenija preokrenu i da Srbija po ovom pitanju postane daleko stabilnija zemlja.

O tome nam je i o demografiji i tome što planira kao predsednik Republike Srbije govorio i Aleksandar Vučić na sednici koja je bila posvećena Kosovu, pa je čak tada rekao da će da se založi da se finansijska podrška porodicama sa decom povećati, koliko god je to moguće u skladu sa našim mogućnostima, da bismo na taj način postavili Srbiju na daleko bolje mesto nego što je u ovom trenutku.

To što je rekao predsednik jeste za svaku pohvalu, ali ono što je bila reakcija jednog dela političke scene u Srbiji ne mogu nazvati nikako pohvalnom, a čini mi se da je bilo i dosta zamene teza u nekim određenim reakcijama, pa čak i određenih auto projekcija, mogu da kažem, gospodine ministre.

Naravno, prva se oglasila stranka Dragana Đilasa, po meni jednim sramotnim, u najmanju ruku vrhunski bezobraznim saopštenjem na izjavu predsednika Republike Srbije i verovatno će nekim sličnim saopštenjem da se obrati građanima Srbije i kada budemo usvojili ovaj zakon.

Znači, po održanoj sednici predsednik Srbije je to naveo ne zbog brige o tome kako teško žive ljudi u Srbiji zbog čega 60.000 godišnje pobegne u jednom pravcu, a više od 450 od kada je on na vlasti, nego zbog panike da će on ostati kratkih rukava u svojim kombinacijama sa investitorima. To je izjavio Dragan Đilas, da li on, da li njegova stranka, meni je potpuno svejedno.

Ne znam samo na kojih je to 60.000 ljudi mislio godišnje, na kojih to 450.000 ljudi? Mislim da je ovaj tekst koji je Dragan Đilas objavio zakasnio barem jedno desetak godina i o tome kakav je naš natalitet i o tome koliko su građani Srbije napuštali Srbiju, bežeći od neke vlasti.

Ne znam, gospodine ministre, šta je tačno mislio. Možda ćete vi moći da mi odgovorite, ali ja ću neke podatke da vam iznesem.

Ja dolazim, pre svega, iz Požarevca i znam da je za vreme Dragana Đilasa požarevačka privreda bukvalno skoro prestala da postoji. Za vreme vlasti Dragana Đilasa zatvorene su sledeće fabrike: „Rekord protektiranje“, Auto kuća „Šumadija“, Fabrika poljoprivrednih mašina „Morava“, Mlekara „Požarevac“, „Voćeprodukt“ Požarevac, MIP Požarevac, Fabrika šećera Požarevac, „Žitostig“ Požarevac, „Morava tekstil“ Požarevac, Građevinsko preduzeće „Stig“ Požarevac, „Požarevac promet“ i „Nova trgovina“.

Da li u tih 450.000 ljudi koji su napustili Srbiju ima 4.500 ljudi koji su ostali bez posla za vreme vlasti Dragana Đilasa? Da li je on na te moje sugrađane mislio kada je to saopštenje pisao i objavljivao? U Požarevcu je ostao da radi samo „Bambi“, ali ne zato što je ta privatizacija sprovedena po njihovim zakonima, nego po ranijem zakonu koji je tada predložilo Ministarstvo za privatizaciju, kada je ministar za privatizaciju bila današnji guverner gospođa Jorgovanka Tabaković.

Od cele požarevačke privrede ostao je samo „Bambi“ i onda će stranka Dragana Đilasa da mi govori o tome ko je isterao Požarevljane iz Požarevca i iz Srbije. Pa, to je vrhunski bezobrazluk. To ne može da se opiše.

Dalje se navodi - takva vrsta uma, zabrinuta samo nad sobom, ceni ljude tako što propagira da se svi koji imaju ili žele decu u Srbiji odluče na roditeljstvo zbog „Zi Đina“, „Jure“, „Ling Longa“ i maštaju kako će im deca uživati u pelenama čak i kada kao odrasli ljudi na radnom mestu za privremenu mizernu platu nose te pelene u rangu socijalnog slučaja. To je saopštila stranka Dragana Đilasa.

Znate, mi se borimo, predsednik Srbije pre svega, Aleksandar Vučić, da se fabrike otvaraju u Srbiji, da naši građani ostanu u Srbiji, da naša deca ostanu u Srbiji, da tu zasnivaju svoje porodice. Ja ne znam da li je to sramota ili loše, ali znam da oni koji odu iz Srbije, a odlazili su prethodnih decenija, bežali su pre svega od toga da je Srbija pretila da postane dolina tuge i dolina plača, dok su oni koji su vršili vlast tada bili sve bogatiji i bogatiji i pljačkali su Srbiju nemilice i uništavali i sada ti isti koji su… Pa izračunajte koliko je to puta, 74.000 evra je imao kada je došao na vlast u džepu, a kada je odlazio sa vlasti 600 miliona, koliko je to puta neko bogatiji.

Pa im je i to malo što jedno ovakvo saopštenje daju kao jedan vrhunski bezobrazluk, nego uvek nađu nekog, izvesnu gospođu Aleksandru Ćurčić, koja je sve samo ne to za šta se predstavlja, politički neutralna, jako veliki aktivista i ljubitelj lika i dela Dragana Đilasa, koja sve ovo što je Stranka slobode i pravde Dragana Đilasa saopštila nastavlja u sledećem maniru: „Sada si se dublje spustio u mulj svojih kompleksa i beščašća u cirkuskoj šatri koja se nekada, pre nego što si je napunio svojim klovnovima, gutačima vatre i mačeva, krotiteljima pacova i smrdibuba, bizonima i magarcima…“.

Gospođa Aleksandra Ćurčić, i njoj i njenoj porodici želim sve najbolje i pored toga što je ove prideve dala za narodne poslanike.

Postoji autoprojekcija, početak njenog obraćanja, odnosno nastavak ovog saopštenja: „nije ti dosta što nas svaki dan pljačkaš, što se ljudi više boje novog dana nego smrti, nije ti dosta što si obezbedio praunuke i čukununuke, otimajući svakome ko diše sve što se može oteti, nije ti dosta što si nam prodao zemlju, vazduh i vodu, što će generacije skapavati u otrovima“, samo je zaboravila da kaže da je za to odgovoran Dragan Đilas i bivši režim.

Kako to može matematički, ekonomski, bilo kako da neko ko dođe u Srbiju sa 74.000 evra za pet godina zaradi 600 miliona evra? Koliko košta obraz te gospođe da ovako napiše nešto i koliko je dobila od tih 600 miliona evra, jer ovo što piše je čista mržnja?

Mržnja je, po pravilu, jeftina i ja sam uvek zabrinut za zdravlje ljudi koji mrze. Možete nekog da ne volite, možete nekog da volite, ali osećaj mržnje, koji je jako dubok, je ili odraz neke velike nepravde ili bolesti, ali o tome neka ona razmišlja i to je njen problem.

Imali smo prilike da vidimo kako je bivši režim brinuo o porodicama sa decom. Treba li da spominjem tužbe koje su građani Beograda pokretali protiv naknada za predškolske ustanove i cenovnika koji je donosio upravo Dragan Đilas dok je bio gradonačelnik Beograda?

Pazite, nezakonito je povećavao tu naknadu. Koliko je to od te povećane naknade završilo u njegovom džepu i koliko se nalazi u tih 600 miliona evra koje ima kada je izgubio vlast?

Pa, ne brine se o našoj budućnosti tako što ćete da postajete bogatiji. Da li je otvorena neka državna predškolska ustanova za vreme njihove vlasti? Ja se ne sećam. Da li je otvorena neka škola? Ne sećam se. Da li je otvorena neka bolnica? Ne sećam se. Da li je otvoreno neko porodilište? Ne sećam se. Dvanaest godina su harali Srbijom i postajali sve bogatiji.

Šta motiviše prvorotku da rodi drugo ili treće dete? Ne samo onaj finansijski momenat, jedan od motiva jeste i to pod kakvim uslovima će da rodi to dete, u kakvoj zdravstvenoj ustanovi, kako će zdravstveni radnici da se brinu o njoj, kakve će uslove da ima, kakve ćemo predškolske ustanove da imamo, kakve ćemo škole da imamo, kakve ćemo fakultete da imamo.

Hoće li deca da nam završavaju fakultet da bi imala diplomu, a ne mogu nigde da rade ili će da beže iz Srbije, kao što su bežali ranijih godina i decenija?

Šta je urađeno za vreme bivše vlasti, bivšeg režima Dragana Đilasa u vezi svega ovoga? Podsmevali su se predsedniku Srbije, tada predsedniku Vlade, kada je obilazio škole i govorio da mora da se srede, na primer, i sanitarni čvorovi, pa su ga zvali premijer za toalete. Njima je to bilo smešno. Njima je bilo smešno pod kakvim uslovima se naša deca školuju, kakve su nam školske ustanove, kakve su nam predškolske ustanove. Bilo je samo važno da se dođe do novca.

Ja mislim da je i ovolika mržnja rezultat želje da se ponovo dođe na vlast u Srbiju samo da bi se ponovo pljačkala Srbija, zato što u njoj sada ima više novca nego što je to bilo pre 12, 13 ili 14 godina. Povlađuju kada su naši ljudi bežali iz Srbije.

Rekao sam da sam iz Požarevca. Požarevac je u Braničevskom okrugu, istočna Srbija. Imate sela koja više ne postoje. Za vreme njihove vlasti su prestala da postoje. Nemate u tom selu ni kuče da zalaje na vas. Takvu su nam Srbiju ostavili.

I onda oni pričaju kako mi treba da vodimo Srbiju. I onda oni imaju toliko morala da kažu da smo mi lopovi, da smo bizoni, bubašvabe, magarci, gutači vatre. Lopuže i lopine najobičnije. Ništa za Srbiju nisu uradili, samo za sebe i za svoj džep. I napašće i ovaj zakon. I kakav god dobar zakon da donesete, napašće. I što ga više napadaju, da znate gospodine ministre, zakon je sve bolji. Jer njih najviše ljuti to što će novac koji država ima na određen način da vrati građanima, neće moći da završi u njihovom džepu kao što je to bilo dok su vršili vlast. I zbog tih rezultata i zakona koje donosimo, Dragan Đilas neprestano napada i predsednika i njegovu porodicu i SNS i Vladu i sve pokušava da izvgne ruglu i da predstavi kako Srbijom ne vlada prava Srbija, nego krezuba, nepismena i ono što sam već rekao kakvi su nam narodni poslanici - magarci, bubašvabe, bizoni, itd.

Dragan Đilas još nije naučio da količina uvreda ne znači i količinu argumenata i da količina uvreda ne znači rezultat na izborima. Čak, štaviše, narod sigurno neće da glasa za takve ljude koji posle četiri ili pet godina postanu ni manje ni više nego deset hiljada puta bogatiji. Sa tom pričom su građani Srbije završili.

Gospodine ministre, nadam se da ćemo u skupštinskoj proceduri imati još zakona koji će ovaj problem koji zaista opterećuje Republiku Srbiju da počnemo da rešavamo na pravi način i što je god moguće brže.