Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Šestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti, konstatujem da sednici prisustvuje 76 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja tačnog broja narodnih poslanika prisutnih u sali molim sve da ubacite kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Zahvaljujem.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema utvrđeno da je u sali prisutno u ovom momentu 102 narodna poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika, te postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Josip Broz, Dunja Simonović Bratić i Ana Karadžić.
Nastavljamo rad i prelazimo na pretres u pojedinostima o 1. tački dnevnog reda – Predlogu zakona o studentskom organizovanju.
Pre nego što nastavimo dalje samo bih vas podsetio da po dogovoru koji smo još ranije saopštili danas bi trebalo da završimo sa radom i u pojedinostima i da danas oko 18 časova bude glasanje, tako da to imate u vidu. Rasprava u pojedinostima mora da bude i po drugim tačkama dnevnog reda, tako da, u prepodnevnom delu zasedanja ćemo se baviti ovom temom, odnosno 1. tačkom dnevnog reda.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju Branko Ružić, prvi potpredsednik Vlade i ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, prof. dr Marijana Dukić Mijatović, državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, i prof. dr Bojan Tubić, v.d. pomoćnika ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
Prva tačka dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O STUDENTSKOM ORGANIZOVANjU.
Primili ste amandmane koje je na Predlog zakona podnela narodni poslanik Sandra Božić.
Narodni poslanik Sandra Božić pisanim putem povukla je amandmane na članove 5. i 13.
Primili ste Izveštaj Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za obrazovanje, nauku i tehnološki razvoj, informatičko društvo, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 5. amandman sa ispravkom podnela je narodni poslanik Sandra Božić
Vlada i Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo prihvatili su amandman sa ispravkom.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman sa ispravkom u skladu sa Ustavom i pravinim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je amandman sa ispravkom postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine Dačiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi poslanici SNS smo i u načelnoj raspravi kada smo govorili o ovom Predlogu zakona istakli da snažno podržavamo sve ono što ovaj zakon predviđa. Naš ovlašćeni predstavnik, ali i svi poslanici SNS su vrlo jasno i taksativno, rekao bih, naglasili koji su to benefiti koje će ovaj zakon proizvesti za naše građane i šta je to što naši građani imaju od donošenja ovoga zakona. Podrška ovom zakonu nije upitna i to je ono što je dobro.

Međutim, ono što nije dobro to je što smo u poslednje vreme ponovo izloženi pokušaju stvaranja atmosfere progona i linča koju neki mediji predvode u Srbiji. Kao što rekoh, stvaranjem te atmosfere progona i linča svih političkih neistomišljenika vodeći prvenstveno kampanju protiv predsednika Srbije i svega onoga što predsednik radi, ne ulazeći uopšte i ne uzimajući u obzir da li je to dobro za građane Srbije, da li je to dobro za Srbiju, nego pokušavaju da to nekako uvuku u kontekst dnevne politike i da to pokušaju da iskoriste za napad na Aleksandra Vučića po svakoj temi, na svakom mestu, svakog dana i uopšte ne biraju šta je to što će kritikovati i protiv čega će voditi kampanju.

Tako smo ovih dana mogli da vidimo jednu brutalnu negativnu kampanju od strane nekih medija, čak i protiv vojne vežbe koja je održana pre neki dan na Pešteru. Veličanstven vojne vežbe koja je na najbolji mogući način dala pravu sliku trenutnog stanja i moći Vojske Srbije, koja je pokazala koliko je Vojska Srbije danas sposobnija, jača i snažnija, nego u danima kad su ti isti koji kontrolišu te medije, koji danas vode kampanju vodili državu, a uništavali svesno i sistematski Vojsku Srbije, topili naše naoružanje, rasprodavali kao staro gvožđe, i tako dalje i sad su napadali i tu vojnu vežbu.

Sad to ne valja, sad im i to smeta. Sad je to bespotrebno, pa vode kampanju kako je to poigravanje sa vojskom, kako je to, ne znam, zloupotreba vojske u političke svrhe, a ne bave se time da na taj način snažeći našu vojsku, snažeći našu odbrambenu poziciju zapravo čuvamo i mir i stabilnosti. Srbija time pokazuje svima u svetu da je upravo garant očuvanja mira i stabilnosti u ovom delu Evrope, u regionu, na Balkanu, zovite kako hoćete.

Nije važno što je po prvi put upotrebljeno 11 MIG-ova 29, na toj vojnoj vežbi, u njihovo vreme je to bila misaona imenica. Jedan MIG nije mogao da poleti, a ne 11, da je 25 različitih lovaca bombardera, naše avijacije učestvovalo. Pa, smo videli na delu svu sposobnost i osposobljenost i stručnost našeg kadra i helikoptere MI-35 i MI-17 i svu ostalu tehniku, raketne sisteme, borbene sisteme, sisteme koji su proizvod domaće proizvodnje, domaće industrije, naše namenske industrije.

To za njih nije vest. Nije vest da su prisustvovali i brojni ambasadori koji su na licu mesta da se uvere u sposobnost naše vojske, čak i komandant KFOR-a je bio prisutan. Ali, to za njih nije vest, oni će to napasti, oni će reći – ma, ne to se Vučić poigrava, to Vučić koristi u dnevno političke svrhe i tako dalje.

Posebno im nije vest što je po prvi put u novijoj istoriji predsednik države na takvu, da kažem, svečanost ili manifestaciju pozvao heroje sa Košara, pozvao naše junake sa Košara, pružio im, da kažem, priznanje za sve ono što su uradili u trenucima kada je bilo teško, možda i najteže za Srbiju, kad su rizikovali i dali mnogi od njih svoje živote, za tu istu Srbiju.

Prvi put je jedan predsednik države pozvao ih da prisustvuju, na taj način odavši im priznanje i poslavši im poruku da Srbija ceni njihov gest, njihovu žrtvu. To za njih isto tako nije vest. To nećete pročitati u njihovim medijima.

Ono što na najbolji način govori da sam u pravu to je da smo danas svedoci da je u Srbiji izašao novi list, dnevni list, dugo najavljivani od strane tih medija, list, u pitanju je „Nova“, to je novi tabloid koji će se baviti isključivo i jedino, i samo, napadom na Aleksandra Vučića, a da sam ja u pravu, govori naslovnica prvog broja, prvog broja ovog novog lista, na naslovnoj strani je naravno, ko drugi, nego Aleksandar Vučić, u najgorem mogućem kontekstu, i osim te naslovnice predsedavajući, na prve dve strane Aleksandar Vučić je pomenut 28 puta u negativnom kontekstu.

Nije me mrzelo da pročitam, nije me mrzelo da napravim analizu, nije me mrzelo da pobrojim. Dvadeset osam puta je predsednik države napadnut u najnegativnijem mogućem kontekstu, samo na prve dve strane, 28 puta. Pa, ako se po jutru dan poznaje, onda je jasno šta možemo očekivati od ovog tabloida, ili ne znam već, kako da ga nazovem.

Dakle, ovo sve govori da će se pritisci nastaviti na Srbiju, da će nastaviti negativna kampanja protiv Aleksandra Vučića. A, zašto?

Zato što je Aleksandar Vučić zaštitnik srpskih nacionalnih interesa, uvek, svuda, na svakom koraku i svakog dana. To je ono što im smeta, i njima i mnogima iz regiona i mnogima iz sveta, naravno. Ta kampanja će se nastaviti i biće sve snažnija i snažnija, koliko se budemo primicali izborima.

Jedino što me raduje što građani Srbije dobro znaju i svaki dan to vide ko je taj koji svakog dana na svakom koraku se bori za njihove interese, koji pokušava od Srbije da napravi uspešnu, uređenu i pristojnu zemlju, a ko je taj, koji onako kibicerski, sa strane, dobacuje i konstantno, podmeće klipove u točkove našoj državi. Zahvaljujem.

Hvala.
Milija Miletić. Izvolite.

Zahvaljujem se, predsedniče.

Nešto bih rekao o amandmanu koleginice koja je podnela. Mislim da je amandman stvarno na mestu i da ovaj zakon o kome sada govorim ovde, Zakon o studentskom organizovanju, jeste nešto što je veoma bitno za studentske organizacije, jer se ovo prvi put stavlja formalno pravno, gde se pruža velika mogućnost da se studentskim organizacijama obezbede što bolji uslovi, da se zna kako rade.

Ovde govorim za te naše studentske organizacije koje funkcionišu na teritoriji Niškog okruga, na teritoriji jugo-istočne Srbije, jer u okviru Niškog univerziteta imamo Poljoprivredni fakultet u Kruševcu, gde ima veoma kvalitetan broj studenata koji su tamo zainteresovani za budući rad u poljoprivrednim organizacijama, da rade sa našim poljoprivrednim proizvođačima, da rade sa našim ljudima koji žive na selu.

Ima i visoka poljoprivredna škola u Prokuplju, gde je isto veliki broj studenata koji su zainteresovani da tamo ostanu, jer na ovaj način, naši studenti kroz njihovu organizaciju mogu da se približe našoj poljoprivredi, da se približe našem selu, da u okviru svog napredovanja, učenja, mogu i to praktično da rade, da dođu u naša sela, da li je to u Svrljig, Bela Palanka, da li u Gadžin Han, ili bilo koju drugu opštinu, da zajedno sa svojim profesorima na terenu vide kako se može radi, kako može da sepoboljša proizvodnja, kvalitet proizvodnje, da se teorija praktično primeni na terenu.

Mislim da je ovo velika i dobra stvar i pozvao bih i sve studente, studentske organizacije koje imaju smer poljoprivreda, zdravlje, da dođu u naše sredine, da dođu kod naših domaćina, da zajedno sa njima neke stvari praktično primene i da tim ljudima prenesu znanje.

Kako je malopre govorio kolega Zukorlić, vezano za poljoprivrednu kulturu na selu, treba promovisati naše selo u najboljem svetlu, da to bude u prvom platu, a ne rijaliti programi. Još jednom, podržaću sve ove predloge amandmana, odnosno predlog zakona.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Ljubiša Stojmirović.

Poštovane koleginice i kolege, šta sada reći posle svega onoga što je rekao kolega Milija, ali kada sam se već javio, hajde da kažem nešto.

Ovih dana sam razgovarao sa mnogim kolegama i sa ljudima koji su pratili ove zakone i jedna od glavnih primedbi, vezano za ovo sa studentima je bila ta zašto dozvoljavamo da studenti koji budu u određenim organima, imaju pravo na to da stave u status mirovanja svoje studiranje, kažu, a to je istina, sećam se i ja, toga, u neka prošla vremena uglavnom u tim organima su bili studenti koji su bili najbolji u svojoj generaciji, studenti koji su imali veliki prosek. Na ovaj način, možda im činimo medveđu uslugu, umesto da ih stimulišemo, da kao najbolji studenti budu predstavnici u raznim organima, mi im dozvoljavamo da polako zapostave svoje studiranje, a da se na neki način više uključuju u politiku, nego u nauku, odnosno u obrazovanje. To je jedna stvar.

Druga stvar, gospodine ministre, nekako mi je baš posebno drago sa vama da diskutujem, premda ne sluša ministar, baš ga briga. Moj predlog vam je bio prošli put da razmislite malo o maturi i videlo se da sam u pravu, jer opet ima nekih problema u periodu u kome je bilo matura, možda je problem u obaveštavanju studenata, ali mislim da bi bilo dobro, da u budućnosti za vreme vašeg mandata, ili nekog drugog ministra, se dođe do nekog rešenja gde bi se ukinula ta matura, iz najjednostavnijeg razloga, terajmo decu da uče non stop, da imaju određen stepen znanja, a ne da ih mučimo da na kraju svog školovanja ponovo polažu jedan, dva, tri, četiri ili više ispita, i da stvaramo probleme i državi i roditeljima i toj deci. Ja se slažem sa kolegom Markovićem koji je rekao da će nas u narednom periodu očekivati dosta napada, dosta problema i biće tih problema i vezano za Ministarstvo u kome ste vi.

Ja sam prošli put ukazao na neke od tih problema, pa hoću i sada da vas zamolim, ovaj će zakon proći, normalno, to je već završeno, ali pogledajte u skorijoj budućnosti šta može da se uradi da sačuvamo i očuvamo naše pismo, ćirilicu, pismo koje je najsavršenije na svetu, pokušavali su neki stručnjaci da naprave nešto slično, ali nisu uspeli.

A mi smo čudan narod, mi svoje ne poštujemo, sve ono što dolazi sa zapada, uglavnom nam je to mnogo drago i fino, i pokušavamo da se njima dodvorimo. Čuvajmo pismo naše, čuvajmo naš jezik, jer to je ogledalo srpskog roda. Nadam se da će uskoro pred poslanicima u Skupštini biti zakon o ćiriličnom pismu i biće mi drago da to bude što pre. Hvala lepo.

Hvala. Reč ima Mihailo Jokić.

Poštovani predsedniče, poštovana gospodo, ja bih se direktno obratio ministru. Imali smo juče dugu, dugu raspravu na Odboru, nisam mogao da izdržim fizički, morao sam to da napustim, pa neke stvari hoću da kažem koje tamo nisam mogao da kažem.

Ministre, kad pogledate ovaj materijal koji mi kao poslanici dobijamo, nije dobro da jedan stav bude jedna rečenica. Evo recimo, primer ovde, to je član 7. Pogledajte vi taj član 7, prvi stav. To je sve jedna rečenica. Od ove rečenice koju kad počnete da čitate i dođete do kraja zaboravite na početak. Moglo je da se napravi i napiše pet ili šest prostoproširenih rečenica koje će jasno reći ono što je trebalo da se kaže.

S druge strane, mora se voditi računa o tome da ovo dolazi iz Ministarstva prosvete, znači, ne dolazi ovo iz Ministarstva poljoprivrede. Znači, vodite računa i o rečima koje se koriste. Vi ovde, recimo, u članu 7. kažete – neformalna grupa studenata koja ima pismenu podršku. Pazite, ministre, pismenu podršku. Ja bih rekao – ne pismenu, nego pisanu podršku. Znači, to su neke nijanse koje kad neko nedobronameran čita, može da posumnja ko stoji, ko ovo piše. To je moja molba za neki budući rad za materijal koji mi dobijamo.

I ovo što je rekao uvaženi kolega – ćirilica. Laza Kostić je rekao: „Svaka upotreba latinice je antisrpski čin“ i tu inicijativu da dominira ćirilica mora da povede Ministarstvo prosvete.

Šta još Ministarstvo prosvete mora da uradi? Znači, ovo su moje primedbe. To mora da se pregleda, to mora da se uradi. Jeste sopstveni prihod visokoškolskih ustanova. Ovde u ovom zakonu je jasno razgraničeno i rečeno i kako se finansira studentska konferencija. Sva ona ostala udruženja su studentska su nabrojane mogućnosti finansiranja, sve je to maglovito i tu će biti problema. Ali, kad vi kažete – iz sopstvenih prihoda, sopstveni prihod visokoškolskih ustanova je problem koji nije regulisan statusno u Ministarstvu finansija.

Dualno obrazovanje koje je sad prisutno u srednjem obrazovanju, realizacijom praktične nastave i dualnim obrazovanjem, učenici i nastavnici stvaraju prihod. To je neminovnost. Jedan deo tog prihoda pripada i toj srednjoj školi, pripada i učenicima koji su to radili, jer oni su teret možda u prvoj godini, možda u prvom polugodištu prve godine. U drugoj, trećoj i četvrtoj godini oni već stvaraju. To što stvaraju i to što rade, jednim delom, bez obzira, odnosno rade kod privatnika, ide srednjoj školi. Kako će se to knjižiti, kako će se to raspodeljivati, to mora da bude regulisano i to je uglavnom u srednjoj školi i regulisano.

Ja sam pričao o tome, đačka zadruga je forma kroz koju se to može regulisati, jer članovi đačke zadruge su ne samo đaci, nego i nastavnici koji rade, koji realizuju tu nastavu. Znam da postoji ideja, vi to znate, da dualno obrazovanje bude i u visokom obrazovanju. Tim pre se mora ovo regulisati i sa Ministarstvom finansija raščistiti zakonski, uredbama i tačno odrediti kome to pripada, jer ja sam pobornik da taj sopstveni prihod koji stvaraju obrazovne institucije bude što veći, da bi kvalitet bio što veći, da bi primanja onih koji učestvuju i koji rade bila što veća. Ali kažem, to nije regulisano, pogotovo zbog toga što sve druge studentske organizacije stavljate tamo da će se delom finansirati iz sopstvenih prihoda. Znači, još jednom da ponovim, sopstvene prihode zajedno sa Ministarstvom finansija treba što pre urediti, kada je u pitanju visoko obrazovanje.

Kada je u pitanju srednje obrazovanje, to možete prihvatiti, đačko zadrugarstvo je razvijeno dosta dobro i organizovano i zakonski regulisano. Toliko od mene. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima Đorđe Milićević.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući gospodine Orliću.

Poštovani ministre, prvi potpredsedniče Vlade Republike Srbije, poštovani predstavnici Ministarstva, teško mi je da govorim nakon svog profesora, navikao sam, ali profesore, izvinite, takve su okolnosti.

Saglasan sam sa svim sugestijama koje je uputio prof. Jokić, vrlo su dobronamerne i smatram da Ministarstvo treba na pravi način da ih razmotri.

Još jednom želim da ponovim zašto će poslanička grupa SPS podržati ovaj zakonski predlog. Dakle, veoma taksativno, smatramo da je važno prisustvo svih učesnika akademskih procesa u predviđenim telima, zatim zakon je rodno ravnopravan, transparentnost u izboru članova radnih tela. Dobro je da recenzenti za projekte, to je bila, između ostalog, i naša sugestija tokom rasprave u načelu, da recenzenti za projekte i radove mogu biti iz inostranstva, jer se time podiže kompetentnost i kompetitivnost i kvalitet, između ostalog, naučno-istraživačkog rada. Važno je da Komisija za akreditaciju može da radi kvalitetno i otvoreno jer je ona garancija za kvalitetno visoko obrazovanje.

Dakle, uz sve ove sugestije koje smo maločas čuli, koje su dobronamerne, uz sve ono što smo mogli čuti tokom jučerašnje rasprave na Odboru za obrazovanje, nauku i tehnološki razvoj, mi svakako ćemo u danu za glasanje podržati ovaj zakonski predlog. Nismo mislili danas da govorimo o ovome, javio sam se jer me je podstakao kolega Marković svojom diskusijom. Govorio je o nečemu što je, po našem mišljenju, od velike važnosti i značaja u ovom trenutku, a dolazi od strane onih koji polaze od pretpostavke: „Što gore po Srbiju, to bolje po nas“, i pokušavaju na neki način da minimiziraju i negativno predstave sve ono pozitivno što se dešava u Srbiji.

Kolega Marković je naveo jedan jako dobar primer, a to je vojna vežba na Pešteru, munjeviti udar 2021. godine, u kojoj je učestvovalo čak 2.337 pripadnika Vojske Srbije i Ministarstva odbrane, 1.224 pripadnika kopnene vojske. Dakle, snaga Vojske biće drastično uvećana u narednih devet meseci i to je poruka koju je poslao i predsednik Republike i to je od velike važnosti i velikog značaja. Na ovaj način i ovom vežbom Srbija nikome ne preti, Srbija nikada nije govorila ratnohuškačkom retorikom, a to što oprema Vojsku Srbije, to što oprema Ministarstvo odbrane, to samo znači da želimo da budemo spremni da u svakom trenutku možemo da odbranimo naše nacionalne i državne interese i da u svakom trenutku možemo da odbranimo svoj narod.

Jaka Vojska Srbije i Ministarstvo odbrane znači jaku državu, a to znači, između ostalog, i jaku finansijsku stabilnost. Naravno, ništa više od toga. To je potpuno pošteno i čestito.

Sa druge strane, u pravu je gospodin Marković. Prvi put se na našem nebu moglo videti 11 MiG-ova 29, četiri G-4, čak 25 novih bombardera u proteklih četiri ili pet godina, bilo ih je znatno manje i sa znatno manjim kvalitetom. Dobro je što je prisustvovao komandant KFOR-a, jer mi treba da sarađujemo sa jedinicama KFOR-a. Ali za ponos je to što su prisustvovali junaci sa Košara, jer oni svakako jesu ponos, i da nije njih bilo, ne bi bilo snage Vojske Srbije i Ministarstva odbrane. Njih 240 je prisustvovalo ovoj vežbi, a od njih 240, njih sedam sa prostora teritorije Crne Gore.

Ono što, takođe, želim da kažem jeste da smo mi kao poslanici Socijalističke partije Srbije smo, pre svega, bez obzira što smo legitimno izabrani, što smo glas naroda i legitimno izabrani predstavnici građana, ponosni na to što smo, pre svega, građani Srbije, jake i ekonomski stabilne Srbije, Srbije koja misli svojom glavom, koja ima svoje mišljenje, koja ima svoj stav, koja vodi samostalno spoljnu politiku, u najboljem interesu svojih građana, Srbije koja je simbol novih vrednosti u regionu, Srbije koja je ojačala i međunarodni ugled i međunarodni imidž, Srbije koja je prepoznata kao pouzdan, siguran i stabilan partner i to samo zato jer ispunjava svoje međunarodne obaveze, što potvrđuje međunarodni integritet Srbije i Srbije koja ne želi da kvari tradicionalno prijateljske odnose sa tradicionalno prijateljski orjentisanim državama.

Znate, vrlo često me podstakne diskusija uvaženog kolege, a nadovezujem se na ono što se dešavalo tokom Vidovdana, 28. juna, i što smo mogli čuti od takozvanih privremenih institucija prištinske vlasti kada je reč o 1389. godini. Vrlo često me podstakne diskusija kolege iz Demokratskog fronta, uvaženog kolege Kneževića. Nekako od trenutka od kada sam naučio da čitam i da pišem, pa i kod uvaženog profesora Jokića u najboljoj srednjoj ekonomskoj školi u Srbiji u tom trenutku bavio se istorijom srpskog naroda i mi smo poslanička grupa koja poštuje istoriju srpskog naroda, nekako mi se čini da je sve bilo navodno usmereno ka nama i ka Srbiji, a da mi navodno nismo krivi, a zapravo smo za sve krivi.

Krivi smo i za tu 1389. godinu, jer smo umesto ovozemaljskog života izabrali nebesko carstvo. Krvi smo i za Prvi balkanski rat. Krivi smo i za Prvi svetski rat. Krivi smo i za Drugi svetski rat. Krivi smo i za sva ona dešavanja i poslednji građanski rat na prostoru SFRJ, jer u Hagu nije bilo prava i pravde. Nije bilo međunarodnog prava, jer ne može međunarodno pravo da bude selektivno, pa za nekoga manje, za nekoga više, nego mora da bude za sve podjednako.

Krvi smo i za to što je izvršeno etničko čišćenje na prostoru KiM, što je preko 250 hiljada Srba i nealbanskog stanovništva napustilo prostor KiM. Od 437 mesta u kojima su živeli Srbi, etnički je potpuno očišćeno 312 naselja. U Prizrenu, koji je bio srednjovekovna srpska prestonica i u kojoj je 1991. godine živelo 10 hiljada Srba, danas, neka me isprave kolege koje dolaze sa prostora KiM, živi jedva 23. U prištini 1991. godine je živelo 40 hiljada Srba, a danas živi jedva stotinak i za to smo krivi.

Krivi smo i za „Oluju“. Krivi smo i za to što je u Hrvatskoj nekada živelo 380 hiljada Srba, a danas živi jedva 160 hiljada. Krivi smo i za to što u Sarajevu je nekada živelo 150 hiljada, a danas živi jedva 10 hiljada Srba. Krvi smo i za „Oluju“ i za „Jasenovac“.

Krvi smo i za to što smo uvek govorili da poštujemo istoriju sećanja i da nikada nismo prebrojavali srpske žrtve, počev od balkanskih ratova, pa do poslednjih građanskih ratova na prostoru SFRJ, jer nismo želeli da narušavamo i da produbljujemo sukobe i da narušavamo nacionalna i emotivna osećanja drugih država, a da li su drugi se ponašali tako prema nama?

Krivi smo i za to što je 15 tona osiromašenog uranijuma bačeno na Srbiju. Prosto, za sve smo krivi i za sve smo odgovorni.

Znamo mi koliko je danas teško braniti nacionalne i državne interese i da to mogu samo hrabri i odlučni borci u odbrani nacionalnih i državnih interesa i naravno da je veoma teško i da su ovo bili možda najteži pregovori u Briselu i da je ovo jedan, u pravu je gospodin Marković, period izazova i iskušenja i da tek slede ogromni pritisci na Srbiju u narednom vremenskom periodu, a da se o svemu tome ćutalo duži niz godina, da se o svemu tome ćutalo čak 20 i više godina unazad i da se od 2000. godine na ovamo vodila politika i EU i Srbija i da su se krili granični prelazi i da su se rezolucije menjale u avionu i da se pitanje Kosova i Metohije iz Njujorka izmestilo u Brisel i da je postavljeno pogrešno pitanje pred Međunarodnim sudom pravde.

Mi, naravno, pozdravljamo spremnost i predsednika Srbije i pozdravljamo spremnost i Vlade Republike Srbije da u ovom trenutku pruži odgovore na ona najteža pitanja i da tu odgovornost ne prebacuje na generacije koje dolaze, jer ukoliko budemo zabijali glavu u pesak i ćutali, prolaziće vreme i mi na kraju, nažalost, nećemo imati o čemu da razgovaramo.

Ponosni smo na to što je predsednik Srbije, zajedno sa sada predsednikom Narodne skupštine Republike Srbije, a tada ministrom spoljnih poslova Ivicom Dačićem učestvovao i sproveo jedan važan nacionalni i državni projekat u kojem je čak 19 država povuklo priznanje jednostrane proglašene nezavisnosti Kosova i Metohije. Nije ovde reč o broju, reč je o tome da konačno neko shvati da je Srbija deo rešenja, da je Srbija deo kompromisa i da bez Srbije nema rešenja i nema kompromisa i da je došao trenutak da se ne može Srbija samo otimati, već da Srbija konačno može nešto da traži.

Nije ovo isti period kao period od 2008. do 2012. godine, kada odete u Belu kuću i možete o pitanju Kosova i Metohije da razgovarate samo o onim tehničkim stvarima i to na nivou Stafera. Došli smo do 2020. godine, kada je upravo zahvaljujući ovom važnom nacionalnom i državnom projektu, koji su vodili predsednik Republike i tada ministar spoljnih poslova, kada smo ojačali međunarodni ugled i imidž i ponosni smo na to što je predsednik države u Beloj kući rekao vrlo jasno i precizno - tačka 10. ostavljamo po strani, a na poslednjim pregovorima na četiri puta postavljeno isto pitanje - kada ćete prihvatiti jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, rekao - nikada.

U pravu je kolega Marković, ponavljam, pritisci će svakako biti nastavljeni i to je jedna osmišljena strategija pritisaka koja ide u nekoliko pravaca. Svakako jedan pravac jeste da se izvrši pritisak na države koje nisu priznale Kosovo i Metohije. Drugi pravac jeste da se kriminalizuje porodica predsednika Srbije Aleksandra Vučića, jer on jeste faktor stabilnosti u Srbiji, ali i jeste neko ko je ujedinio region u jednom izuzetno teškom periodu, periodu kovida.

Treća vrsta pritiska jeste od država u regionu, nažalost, od onih koji žive pored nas, koji žive nekako zajedno sa nama.

Četvrta vrsta pritiska jeste iznutra, poput onih sramnih rezolucija koje su podnete ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Mene ne čudi da će u narednim danima i Aleksandar Vučić biti neko ko će biti sigurno najodgovorniji za sve ono loše što se dešavalo u regionu jer Bi-Bi-Si već nekoliko meseci unazad sa naslovnih strana ne skida nekakav non-pejper se završava sa nezavisnošću Kosova.

Prosto, od 1878. godine, od tog Berlinskog kongresa do danas nekome smeta jaka Srbija. S druge strane, nije ni slučajno sve to osmišljeno baš u junu mesecu. Nije ni slučajno sednica Saveta bezbednosti UN zakazana 8. juna, kada je bilo izricanje presude Ratku Mladiću, jer dobro se znalo da će tada neko uložiti žalbu kako Srbija navodno ne sarađuje sa Haškim tribunalom jer ne želi da isporuči predstavnike SRS Haškom tribunalu. Ne, Srbija pokazuje spremnost da sarađuje i Srbija je to potvrdila i pokazala, ali poštuje zakone, jer Viši sud u Beogradu je potpuno jasan. Rekao je da zakonom nisu ispunjeni uslovi da ovo dvoje državljana Srbije, predstavnika SRS, budu isporučeni Haškom tribunalu.

Žao mi je, pre svega, što nije prepoznata jedna intencija i volja predsednika Srbije da u periodu kada je bilo najteže, mi smo još suočeni sa tim najvećim zdravstvenim izazovom, kao i čitav svet, ali žao nam je što naši prijatelji, tako da kažem, neću reći ništa loše ni za Hrvatsku, čiji predsednik kaže da je Ratku Mladiću super u Haškom tribunalu i da treba da ostane tamo, a ja se ne sećam da je tako govorio kada je izrečena prvostepena presuda Markaču i Gotovini.

Fausto Pokar, inače prvi sudija i predsednik Žalbenog veća u tom postupku, je upotrebio samo jednu reč kojom je opisao srpske žrtve u Haškom tribunalu i ona je sasvim dovoljna, a to je groteskno.

Preporučujem i predsedniku države Hrvatske da pogleda taj film. Ne bi bilo loše da pogleda film „Dara u Jasenovcu“. Znam da će mu to biti teško, ali ne bi bilo loše da pogleda film „Dara u Jasenovcu“, umesto što upućuje pozive državama koje nisu prihvatile jednostranu proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije da priznaju jednostranu nezavisnost Kosova i Metohije, jer to je mešanje u unutrašnja pitanja drugih država.

Što se tiče Crne Gore, ne želim previše o tome da govorim. Mislim da su tu stvari potpuno jasne. Tu je jedna konfuzija i tu se apsolutno više ne zna ni ko je na vlasti, ni da li postoji vladajuća većina, ali jedno je jasno zašto u ovom trenutku… Nama je to potpuno jasno, ali to treba da objasne oni koji danas vode Crnu Goru i koji su zaboravili šta su govorili tokom izborne kampanje. Mi sa crnogorskim narodom želimo dobre odnose. Mi želimo da srpski i crnogorski narod u Crnoj Gori živi u miru i u slozi, a prema onima koji su doneli ovakvu odluku, ubeđen sam da će i predsednik i Vlada znati adekvatno da odgovore.

Žao mi je što nisu prepoznali intenciju predsednika Republike tokom perioda kovida, kada je uspeo da ujedini region, jer pitanje vakcina i donacija nije samo pitanje donacija, već pitanje poverenja i obnove poverenja na prostoru regiona i kada je jasno rekao – dajte da pokušamo da ne govorimo loše, mnogo smo mali, da ne govorimo loše jedni o drugima, već jednim glasom da nastupamo zajedno pred Evropskom unijom, pred Briselom, pred svetskim liderima, jer tako ćemo najbolje realizovati one projekte koji jesu od velikog značaja za naš narod. Dajte da gledamo kako žive naši građani. Ne možemo da se složimo oko nekih političkih tema, ali hajde da govorimo o ekonomiji. Možemo mi da govorimo o trgovinskoj razmeni sa Evropskom unijom, ona jeste velika, ali najveća trgovinska razmena je upravo u regionu, 70 do 80%. Umesto da govorimo o značajnim projektima, poput regionalnog samita u Beogradu, recimo, koji je najavljen, poput „Turskog toka“, „mini Šengena“, Vašingtonskog sporazuma, svežeg Briselskog procesa, a to je privreda, mi pokušavamo da stvorimo jednu atmosferu ratno-huškačke retorike koja svakako nije dobra, a cilj Srbije jeste mir i stabilnost na Balkanu.

Ja sam ubeđen da će i predsednik i Vlada Republike Srbije, kao što je to rečeno, između ostalog i na sednici, kada smo govorili o Izveštaju Kancelarije o pregovorima po pitanju Kosova i Metohije, uspeti da kroz dijalog dođu do kompromisnog i pravičnog rešenja i da na najbolji mogući način sačuvaju i odbrane nacionalne i državne interese i oni koji danas žive na prostoru Kosova i Metohije, a smatraju Srbiju svojom državom, jer oni svakako jesu najbolji branioci Kosova i Metohije.

Izvinite ministre, ja jesam iskočio iz teme, ali kolega Marković me je podstakao da govorim o ovome, a što se tiče zakona koji je na dnevnom redu, mi smo to rekli i tokom rasprave u načelu da smo svakako spremni da podržimo ovaj zakonski predlog. Uz to, naravno, još jednu molbu da uvažite sve ove sugestije i predloge koji su se mogli čuti i koji će se čuti tokom današnje rasprave, ali i koje su se čule i tokom jučerašnje rasprave na resornom Odboru. Zahvaljujem.