Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, ja danas u svom pitanju imam dva dela i nadam se poštovani predsedavajući, da neću prekoračiti vreme, uzimajući u obzir da je potrebno dosta vremena kako bi ove teme adekvatno sa građanima podelio i obradio.

Prva tema tiče se bezbednosti predsednika Aleksandra Vučića i zaštite njegovih ljudskih prava. Naime, danas je četvrtak, ukupno sedam dana traje brutalna kampanja protiv Aleksandra Vučića i njegove porodice u kojoj određeni mediji, pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa, kao aksiom i kao glavno oružje u tom obračunu koriste lažni iskaz ljudi koji su osumnjičeni za najmonstruoznije zločine.

Naime, lažni iskazi Veljka Belivuka i Miljkovića iz zatvora u kojima se predsednik Aleksandar Vučić zajedno sa Aleksandrom Vulinom i Darkom Glišićem dovodi u nekakav kontekst tog njihovog mafijaškog klana, koristi se samo kako bi se destabilizovala naša zemlja i kako bi pokušali da se izazovu neki nemiri u kojima bi Dragan Đilas video svoju šansu i za sebe ugrabio novu priliku da se dočepa vlasti i da nastavi sa svojim besomučnim bogaćenjem.

Ja postavljam pitanje – da li strukture bezbednosti, ali i svi nadležni organi uzimaju sve ovo u obzir i da li vode računa o zaštiti pre svega bezbednosti Aleksandra Vučića i njegove porodice, ali isto tako i Danila Vučića koji je na najgrublji način povezan ovim lažnim iskazom?

Postavljam to pitanje i ovo nije prvi put kada u plenumu diskutujemo o tome, ali sada moramo zaista da posvetimo računa posebno o tim temama, jer je ovo satanizacija i kriminalizacija predsednika Aleksandra Vučića, a sve sa ciljem da ne daj Bože, ako se nešto desi njemu ili njegovoj porodici građani dođu u situaciju da kažu – pa dobro, tako nešto se i očekivalo.

Takođe postavljam pitanje poštovanja njihovih ljudskih prava, jer već sedam dana imamo koje kakve emisije, natpise u medijima, pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa gde se lažni iskazi ovih mafijaša i monstruma koji su počinili najgora moguća krivična dela, gde sekli, tranžirali ljudi, mleli ih u mašinama, uzimaju kao istina. Naglašavam posebno da govorim o ljudskim pravima iz prostog razloga što smo prethodnih nekoliko dana svedoci da u tim istim medijima pod kontrolom Dragana Đilasa se govori o tome da li se poštuju ljudska prava tih osumnjičenih.

Naime, u javnosti se pojavio deo razgovora, transkript u kome se jasno može videti kako njihov advokat Lazarević njih nagovara i diktira im šta da rade i kako sve lažno da optužuju predsednika Aleksandra Vučića i dolazite u paradoksalnu situaciju. Prvo, Lazarević kaže da to nije istina i da se ništa od toga nije desilo, a onda u istom tom danu oni govore kako su im ugrožena ljudska prava, jer je taj razgovor prisluškivan ili kako je već došlo do iznošenja tih informacija. Sada me zanima da li će neko konačno u našoj zemlji zaštiti ljudska prava i predsednika Aleksandra Vučića i njegove porodice, kao što se oni zalažu za zaštitu ljudskih prava ovih monstruma.

Moje druge pitanje, poštovani predsedavajući može se odnositi na vas, gospodina Odalovića ili predstavnike stručne službe Skupštine Srbije. Naime, danas, ali i poslednjih dana je aktuelna tema genocida u Srebrenici tzv. genocida, nečega što se nije desilo i svesni smo kakav pritisak usvajanja razno raznih rezolucija u okolnim zemljama izaziva pritisak na našu zemlju baš u trenutku kada smo konačno dostigli neki ekonomski vrhunac kada je naša zemlja konačno nezavisna i jaka, stabilna i kada napredujemo u svakom pogledu i smislu.

Usvajanjem takvih rezolucija vrši se jedna posebna kampanja i pritisak na Aleksandra Vučića, ali i na našu zemlju. Kada to rade zemlje iz našeg okruženja nije ništa neočekivano ili čudno, jer znate, nikome ne odgovara jaka, moćna i napredna Srbija. Međutim, kada to rade ljudi iz naše zemlje, autošovinisti koji na taj način žele da bace ljagu na našu zemlju, a pretenduju da dođu na vlast ili se vrate na vlast, onda to izaziva neki drugi oblik i jedan drugi osvrt.

Konkretno moj zahtev i molba je, poštovani predsedavajući, pokušavao sam na sajtu Skupštine Srbije da nađem dokument koji je podnela između ostalog i Marinika Tepić, predlog rezolucije o genocidu u Srebrenici. Ovaj predlog je podnet 2016. godine i bilo mi je potrebno više vremena da nađem u arhivi na sajtu. Zašto je ovo jako bitno?

Poštovani narodni poslanici, pre svega građani Srbije, poslednjih nedelja i meseci smo svedoci da Marinika Tepić pokušava sve nas da obmane, slaže i da nešto što je uradila, malo zakamuflira. Naime, ona sada izjavljuje da u ovom predlogu rezolucije o genocidu se traži odgovornost pojedinaca, a nikako naroda. Toliko je drska u svom izlaganju da čak govori i novinarima, ali i zainteresovanim građanima da smo bili u prilici samo da vidimo prvu stranu. Dakle, da nismo bili u prilici da vidimo sve ono što sto u obrazloženju.

Radi javnosti, radi svih građana, ono što se nalazi iza ovoga je još gore. Dakle, tu je nabrojano 11 tačaka. U prvoj tački se kaže - najoštrije se osuđuje genocid u Srebrenici, dakle, i on ima aksiom, kao što to rade u Đilasovim medijima, osuđuje se svako poricanje ovog genocida.

Poštovani narodni poslanici i građani Srbije, ovo je identično onim rezolucijama koje se usvajaju u ovom periodu u okolnim zemljama. Ovo je identično onome o čemu smo juče diskutovali što se traži u Republici Srpskoj i BiH, da se uhapsi svako ko kaže da u Srebrenici nije bio genocid, a nije bio.

Ono što posebno zabrinjava, jeste da se u više navrata koristi termin „narod“, odgovornost pojedinaca se ovde nigde ne nalazi.

Posebno, sa čime i završavam, izvinjavam se predsedavajući, u tački 11, molim vas da obratite pažnju na ovo, zauzima se stav da kršenje ljudskih i manjinskih prava mogu biti rani pokazatelji mogućnosti novih genocida. Dakle, na ovaj način Marinika Tepić sada stavlja akcenat da ćemo u nekom narednom periodu, kršeći ne znam kakva prava manjina, a složićete se sa mnom da su prava manjina u našoj zemlji nikada veća, Srbija opet počiniti neki genocid.

Za sam kraj, sa time ću zaključiti, ja vas molim poštovani predsedavajući, gospodine Odaloviću, da ukoliko nismo u prilici da ovo negde na vidnije mesto na sajtu istaknemo, molim vas da narodnim poslanicima ovo umnožite, da podelite svakom od nas, kako bi svako od nas imao ovo u svojim rukama i mogao da pokaže građanima kakve su vrednosti, kako danas vidi Srbiju i Marinika Tepić i Dragan Đilas i Boris Tadić.

Za sam kraj, imam da poručim i njima, ali i pojedinima u regionu, u Evropi, svetu, da obrate pažnju na tri činjenice i da sa te tri činjenice moraju da se pomire koliko god im to bilo teško.

Kosovo je Srbija, u Srebrenici nije bio genocid, Srbija ide napred.

Hvala vam, i živela Srbija.