Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Desetog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 82 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje. Hvala.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema utvrđeno da je u sali prisutno 96 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika te postoje uslovi za rad.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje, ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima Milija Miletić.

Zahvaljujem se dr Orliću.

Uvažene kolege, poštovani građani Srbije, postaviću nekoliko pitanja, pošto je sada veoma aktuelna priča vezana za zaštitu životne sredine, sredina koja sutra daje budućnost svim našim mladim ljudima da ostanu, Ministarstvu za životnu sredinu i ekologiju.

Konkretno pitanje, pošto sam o tome više puta govorio u prethodnim zasedanjima i u prethodnom mandatu, govorio sam i tražio da se reše problemi u Elektronskoj industriji u Nišu, koja se svojevremeno, u prošlom veku, imala blizu 30 hiljada radnika. Preko 70 hektara površine zauzima taj kompleks EI u Nišu.

Moje pitanje jeste konkretno vezano, pošto ima dosta velikog broja radioaktivnih gromobrana u samom kompleksu EI Niš, a i u samom Nišu, a ima ih i u Svrljigu, ima ih i u Aleksincu i u još nekim mestima, pošto je to veliki problem, još jednom pitam - kada će se obezbediti sredstva da se demontiraju ti radioaktivni gromobrani, da se to stavi van funkcije i normalno da to uradimo zbog zdravlja svih građana na teritoriji Nišavskog okruga, a i šire, ukoliko ih ima još negde?

Jedna od bitnih stvari, koje se tiču ljudi koji žive na teritoriji grada Niša, na teritoriji Niškog okruga, jeste, pominjem ponovo, i govorim o EI, pošto je tamo bilo veliko broja ljudi, preko 20 hiljada ljudi je radilo u toj fabrici, a bilo je ukupno 28 hiljada radnika, imali smo dosta zapaljivih materija. Konkretno, boca sa opasnim gasovima, najopasniji su ksilan i fosfin, koji su samozapaljivi i eksplozivni, a ima dve boce koje se nalaze baš u delu elektronske industrije, a svi znamo da te boce moraju da se servisiraju najmanje jednom u šest meseci, da se to proverava, da ne dođe do eksplozije. Inače, od 1999. godine prošlog veka se to ne radi.

Moje pitanje – kada će se te boce sa tim zapaljivim sredstvima odatle pomeriti, da se evakuišu i da sutra ne dođemo u situaciju da ne dođe do nekih neželjenih posledica, koje bi bile pogubne za ljude koji tu rade, odnosno za sve ljude na teritoriji grada Niša?

Još nešto. Za vreme kada je Elektronska industrija u Nišu radila rađena je galvanizacija. Ta otpadna voda i sada postoji u tim bazenima koji su podzemni, koji se nalaze na višim delovima, a ispod su reni bunari, ispod je Nišava. Zbog toga, moje pitanje – kada će se i to eliminisati, evakuisati, da ne dođemo u situaciju da dođe do zagađenja vode i dođe do nekog trovanja?

Ovo nije da nekog želim da plašim. Samo želim da se to što pre uradi, da nadležno ministarstvo, da agencija koja to treba da uradi, da se obezbede sredstva da se iz Elektronske industrije to evakuiše, da se pomeri, da se što pre uradi, kako ne bi došli u neželjenu situaciju.

Inače, trenutno u tom delu Elektronske industrije radi preko 3.000 radnika. Mislim da je to veoma bitno. Potrebno je što pre to da uradimo, a da se ne ponavljam, sve to treba uraditi zbog zaštite ljudi, zato što u tom delu u vodotoku reke Nišave ljudi sade bašte i rade puno drugih stvari koje su bitne za život svih građana Niša. Moje pitanje jeste usmereno nadležnom Ministarstvu za zaštitu životne sredine i agenciji i očekujem da će to biti rešeno u saradnji sa ljudima koji vode Niš.

Znam da su nekada bila izdvojena sredstva, da je nešto trebalo da se uradi, ali to nije urađeno. Mislim da je potrebno da se uđe u postupak promene zakona, konkretno vezano za ove radioaktivne gromobrane, jer ti radioaktivni gromobrani se nalaze na delovima stambenih objekata, stambenih zgrada, nalaze se i u delovima Elektronske industrije i nekim drugim objektima koji su u stečajnom postupku, koji nisu privatizovani, koji nemaju svog vlasnika, a u zakonu piše gde se nalazi radioaktivni gromobran taj je dužan da taj gromobran skloni, odnosno da ga ukloni. To iziskuje dosta velika sredstva.

Bilo bi bitno da to uradimo što pre, da se uđe u posao promene tog zakona. Sa ovog mesta još jednom apelujem i pozivam sve nadležne da to rešimo za dobrobit građana koji žive na teritoriji Nišavskog okruga, a normalno i šire. Hvala još jednom.

Hvala gospodine Miletiću.
Reč ima potpredsednik Skupštine, Stefan Krkobabić.

Zahvaljujem potpredsedniče Orliću.

Uvaženi potpredsednici, kolege narodni poslanici, postavio bih pitanje Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvu privrede i Ministarstvu finansija.

Pitanja su vezana za oblast socijalnog preduzetništva i kada možemo da očekujemo usvajanje Zakona o socijalnom preduzetništvu i na koji način će država podstaći pokretanje socijalnih preduzeća i zapošljavanje najugroženijih kategorija stanovništva?

Koliko je značajno usvajanje Zakona o socijalnom preduzetništvu za našu državu mi iz PUPS-a govorimo evo već deceniju, tačnije od 2011. godine kada je PUPS insistirao da dobijemo takav zakon koji će pomoći da ugrožene i najranjivije kategorije stanovništva brže i jednostavnije dobiju posao kako bi se trajno rešilo pitanje njihove egzistencije.

Socijalno preduzetništvo pripada oblasti koja je od javnog interesa i njegova uloga je da stvori i nove mogućnosti za rešavanje socijalnih, ekonomskih i drugih problema teže zapošljivih lica i njihovih zajednica. Teže zapošljiva lica su ona kojima je potrebna naša pomoć i podrška za samostalan i produktivan život radi savladavanja socijalnih, materijalnih i životnih teškoća, a koja su radno sposobna. O kolikom broju ljudi se radi najbolje govore podaci samo za grad Beograd u kome živi oko 100 hiljada osoba sa invaliditetom i isto toliko primalaca socijalne pomoći.

Socijalno preduzetništvo je deo socijalne ekonomije i to je onaj vid preduzetništva u kome se socijalni problemi rešavaju upotrebom preduzetničkih principa. Mi iz Poslaničke grupe PUPS „Tri P“ smatramo da je to i najefikasniji kanal za rešavanje najvažnijih egzistencionalnih problema svih ranjivih manjinskih grupa našeg društva.

Takođe, socijalno preduzetništvo je inovativan način da ljudi kroz svoj rad udruživanjem i korišćenjem održivog biznis modela reše različite ekonomske, obrazovne, zdravstvene i ekološke probleme u zajednici u kojoj žive. Socijalno preduzeće je biznis koje posluje sa idejom da kroz zaradu koju ostvari putem prodaje proizvoda ili usluga ispuni jasnu socijalnu misiju.

Nekoliko je pravaca u kojima se može razvijati socijalno preduzetništvo – u vidu socijalno solidarnih preduzeća, socijalno inovativnih preduzeća i zaštitnih radionica, ali i u oblasti zelene ekonomije i energetike.

Socijalna preduzeća pored značaja koje imaju za razvoj privrede Srbije imaju izuzetno važno društvenu ulogu u rešavanju socijalnih pitanja. Osim zakonske regulative neophodna je uloga države u razvoju socijalnog preduzetništva i ustupanje nekih državnih resursa, kao što su napuštene fabrike, napuštene kancelarije, napušteno poljoprivredno zemljište koje niko ne koristi i da se to prepusti sektoru socijalnog preduzetništva.

Bitne su i mere kao što je obezbeđivanje početnih finansijskih sredstava i podsticajnih kredita.

Stav naše poslaničke grupe je da postojeći Zakon o socijalnoj karti ne može da reši brojne probleme siromašnih građana. Budžetska sredstva za socijalnu zaštitu jesu velika, ali su ipak ograničena jer je broj korisnika veliki. Zato mislimo da je rešenje upravo u razvoju socijalnog preduzetništva i da iskoristimo pozitivna iskustva iz EU.

Naime, na teritoriji 27 članica zemalja EU u oblasti socijalnog preduzetništva i socijalne ekonomije radi 14,5 miliona ljudi što čini čak 6,5% radno sposobnog stanovništva. Njihov doprinos u bruto društvenom proizvodu je 11%, svako četvrto novoosnovano preduzeće u EU potpada pod kategoriju socijalno. Država mora da stimuliše ova preduzeća, bez obzira da li je njihov osnivač Republika Srbija, lokalna samouprava, privredno društvo ili udruženje građana da zapošljavaju ova teže zapošljiva lica tako što bi im smanjila PDV, poreze i doprinose za zaposlene, čime bi takva preduzeća bila konkurentnija na tržištu. Osim zakonske regulative koja bi regulisala rad socijalnih preduzeća, potrebna su i podsticajna finansijska sredstva kako bi takva preduzeća mogla da opstanu pored onih čiji je glavni cilj isključivo profit. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine Krkobabiću.
Reč ima Nina Pavićević.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvažene kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, svoje današnje pitanje uputila bih Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

„Železnice Srbije“ imaju dugu tradiciju, prva moderna pruga izgrađena je 1884. godine na relaciji Beograd – Niš. Grad Niš je pored Beograda i danas najveći železnički čvor sa pet železničkih linija i tu prolaze dva panevropska koridora i to Koridor 10 sa svojim krakovima. Srbija i Moravska dolina su idealna spona između istoka i zapada tj. između Grčke i Male Azije sa ostatkom Evrope kao najlakši prohodni put. Srbija nažalost je više decenija zapuštala železnički saobraćaj, a razlozi su bili različiti. Jedan od njih je svakako dotrajalost železničke infrastrukture.

Ali, ne treba zaboraviti da je železnica uz autoputeve važan saobraćajni resurs Srbije, koja je tranzitna zemlja i može značajno da prihoduje od svojih saobraćajnih koridora, kako direktno, tako i indirektno. Da bi železnica ponovo našla svoje mesto mora se modernizovati.

Pruga do Niša, preko Pirota, do Bugarske granice je jednokolosečna, u jednom delu prolazi kroz Niš i deli grad na dva dela, tako što dve opštine ostaju sa jedne strane, a ostale tri na drugoj strani. Postoji oko pedesetak pružnih prelaza, što usporava saobraćaj, kako železnički tako i drumski, a naročito je ugrožena bezbednost do sada je zabeleženo više desetina žrtava.

U zadnjih dvadesetak godina radi se na izmeštanju pruge, posebno na poslovima eksproprijacije zemljišta, koje koliko mi je poznato je pri kraju, ali pruga je i dalje tu gde je bila i još uvek se ne zna kada će biti izmeštena, zbog stalnih pomeranja rokova završetka obilaznica. Ovaj problem pokušavaju da reše sve dosadašnje vlasti u gradu Nišu, iako je u pitanju projekat od nacionalnog značaja. Da podsetim da je i predsednik Srbije najavio početak radova na rekonstrukciji i modernizacije železničke deonice Niš – Preševo, što potvrđuje da je Niški železnički čvor najaktuelniji projekat na toj magistrali.

Završetak obilaznice, odnosno izmeštanje pruge iz samog centra grada Niša poboljšalo bi uslove života građana, a naročito bezbednost u saobraćaju, dok bi kvalitet i brzina transporta bili povećani, a bilo bi i skraćeno vreme puta. Obilaznica je planirana u dužini od 22 kilometra i trebalo bi da bude elektrificirana. Istina, izmeštanje pruge zahteva dosta rušenja kako stambenih, tako i poslovnih objekata, kao i druge postojeće infrastrukture i zbog dugogodišnjeg odlaganja i pomeranja rokova za završetak obilaznice oko Niša, koja je neophodna ovom velikom gradskom i saobraćajnom centru, želim da uputim pitanje Ministarstvu saobraćaja - kada se planira početak radova na izmeštanju postojeće pruge i izgradnja železničke obilaznice oko Niša, za šta su predviđena i određena sredstva u budžetu Republike Srbije i za ovu godinu? U vezi s tim drugo pitanje bi bilo - kada se planira potpuni završetak ovog projekta? Zahvaljujem.

Hvala gospođo Pavićević.
Reč ima Aleksandar Pavićević.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, ja danas u svom pitanju imam dva dela i nadam se poštovani predsedavajući, da neću prekoračiti vreme, uzimajući u obzir da je potrebno dosta vremena kako bi ove teme adekvatno sa građanima podelio i obradio.

Prva tema tiče se bezbednosti predsednika Aleksandra Vučića i zaštite njegovih ljudskih prava. Naime, danas je četvrtak, ukupno sedam dana traje brutalna kampanja protiv Aleksandra Vučića i njegove porodice u kojoj određeni mediji, pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa, kao aksiom i kao glavno oružje u tom obračunu koriste lažni iskaz ljudi koji su osumnjičeni za najmonstruoznije zločine.

Naime, lažni iskazi Veljka Belivuka i Miljkovića iz zatvora u kojima se predsednik Aleksandar Vučić zajedno sa Aleksandrom Vulinom i Darkom Glišićem dovodi u nekakav kontekst tog njihovog mafijaškog klana, koristi se samo kako bi se destabilizovala naša zemlja i kako bi pokušali da se izazovu neki nemiri u kojima bi Dragan Đilas video svoju šansu i za sebe ugrabio novu priliku da se dočepa vlasti i da nastavi sa svojim besomučnim bogaćenjem.

Ja postavljam pitanje – da li strukture bezbednosti, ali i svi nadležni organi uzimaju sve ovo u obzir i da li vode računa o zaštiti pre svega bezbednosti Aleksandra Vučića i njegove porodice, ali isto tako i Danila Vučića koji je na najgrublji način povezan ovim lažnim iskazom?

Postavljam to pitanje i ovo nije prvi put kada u plenumu diskutujemo o tome, ali sada moramo zaista da posvetimo računa posebno o tim temama, jer je ovo satanizacija i kriminalizacija predsednika Aleksandra Vučića, a sve sa ciljem da ne daj Bože, ako se nešto desi njemu ili njegovoj porodici građani dođu u situaciju da kažu – pa dobro, tako nešto se i očekivalo.

Takođe postavljam pitanje poštovanja njihovih ljudskih prava, jer već sedam dana imamo koje kakve emisije, natpise u medijima, pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa gde se lažni iskazi ovih mafijaša i monstruma koji su počinili najgora moguća krivična dela, gde sekli, tranžirali ljudi, mleli ih u mašinama, uzimaju kao istina. Naglašavam posebno da govorim o ljudskim pravima iz prostog razloga što smo prethodnih nekoliko dana svedoci da u tim istim medijima pod kontrolom Dragana Đilasa se govori o tome da li se poštuju ljudska prava tih osumnjičenih.

Naime, u javnosti se pojavio deo razgovora, transkript u kome se jasno može videti kako njihov advokat Lazarević njih nagovara i diktira im šta da rade i kako sve lažno da optužuju predsednika Aleksandra Vučića i dolazite u paradoksalnu situaciju. Prvo, Lazarević kaže da to nije istina i da se ništa od toga nije desilo, a onda u istom tom danu oni govore kako su im ugrožena ljudska prava, jer je taj razgovor prisluškivan ili kako je već došlo do iznošenja tih informacija. Sada me zanima da li će neko konačno u našoj zemlji zaštiti ljudska prava i predsednika Aleksandra Vučića i njegove porodice, kao što se oni zalažu za zaštitu ljudskih prava ovih monstruma.

Moje druge pitanje, poštovani predsedavajući može se odnositi na vas, gospodina Odalovića ili predstavnike stručne službe Skupštine Srbije. Naime, danas, ali i poslednjih dana je aktuelna tema genocida u Srebrenici tzv. genocida, nečega što se nije desilo i svesni smo kakav pritisak usvajanja razno raznih rezolucija u okolnim zemljama izaziva pritisak na našu zemlju baš u trenutku kada smo konačno dostigli neki ekonomski vrhunac kada je naša zemlja konačno nezavisna i jaka, stabilna i kada napredujemo u svakom pogledu i smislu.

Usvajanjem takvih rezolucija vrši se jedna posebna kampanja i pritisak na Aleksandra Vučića, ali i na našu zemlju. Kada to rade zemlje iz našeg okruženja nije ništa neočekivano ili čudno, jer znate, nikome ne odgovara jaka, moćna i napredna Srbija. Međutim, kada to rade ljudi iz naše zemlje, autošovinisti koji na taj način žele da bace ljagu na našu zemlju, a pretenduju da dođu na vlast ili se vrate na vlast, onda to izaziva neki drugi oblik i jedan drugi osvrt.

Konkretno moj zahtev i molba je, poštovani predsedavajući, pokušavao sam na sajtu Skupštine Srbije da nađem dokument koji je podnela između ostalog i Marinika Tepić, predlog rezolucije o genocidu u Srebrenici. Ovaj predlog je podnet 2016. godine i bilo mi je potrebno više vremena da nađem u arhivi na sajtu. Zašto je ovo jako bitno?

Poštovani narodni poslanici, pre svega građani Srbije, poslednjih nedelja i meseci smo svedoci da Marinika Tepić pokušava sve nas da obmane, slaže i da nešto što je uradila, malo zakamuflira. Naime, ona sada izjavljuje da u ovom predlogu rezolucije o genocidu se traži odgovornost pojedinaca, a nikako naroda. Toliko je drska u svom izlaganju da čak govori i novinarima, ali i zainteresovanim građanima da smo bili u prilici samo da vidimo prvu stranu. Dakle, da nismo bili u prilici da vidimo sve ono što sto u obrazloženju.

Radi javnosti, radi svih građana, ono što se nalazi iza ovoga je još gore. Dakle, tu je nabrojano 11 tačaka. U prvoj tački se kaže - najoštrije se osuđuje genocid u Srebrenici, dakle, i on ima aksiom, kao što to rade u Đilasovim medijima, osuđuje se svako poricanje ovog genocida.

Poštovani narodni poslanici i građani Srbije, ovo je identično onim rezolucijama koje se usvajaju u ovom periodu u okolnim zemljama. Ovo je identično onome o čemu smo juče diskutovali što se traži u Republici Srpskoj i BiH, da se uhapsi svako ko kaže da u Srebrenici nije bio genocid, a nije bio.

Ono što posebno zabrinjava, jeste da se u više navrata koristi termin „narod“, odgovornost pojedinaca se ovde nigde ne nalazi.

Posebno, sa čime i završavam, izvinjavam se predsedavajući, u tački 11, molim vas da obratite pažnju na ovo, zauzima se stav da kršenje ljudskih i manjinskih prava mogu biti rani pokazatelji mogućnosti novih genocida. Dakle, na ovaj način Marinika Tepić sada stavlja akcenat da ćemo u nekom narednom periodu, kršeći ne znam kakva prava manjina, a složićete se sa mnom da su prava manjina u našoj zemlji nikada veća, Srbija opet počiniti neki genocid.

Za sam kraj, sa time ću zaključiti, ja vas molim poštovani predsedavajući, gospodine Odaloviću, da ukoliko nismo u prilici da ovo negde na vidnije mesto na sajtu istaknemo, molim vas da narodnim poslanicima ovo umnožite, da podelite svakom od nas, kako bi svako od nas imao ovo u svojim rukama i mogao da pokaže građanima kakve su vrednosti, kako danas vidi Srbiju i Marinika Tepić i Dragan Đilas i Boris Tadić.

Za sam kraj, imam da poručim i njima, ali i pojedinima u regionu, u Evropi, svetu, da obrate pažnju na tri činjenice i da sa te tri činjenice moraju da se pomire koliko god im to bilo teško.

Kosovo je Srbija, u Srebrenici nije bio genocid, Srbija ide napred.

Hvala vam, i živela Srbija.

Hvala, gospodine Mirkoviću.
Što se tiče vašeg poslednjeg pitanja, s obzirom da je bilo upućeno meni, na veb sajtu Narodne skupštine, u odeljku gde se nalazi arhiva akata koja su bila predata Narodnoj skupštini u bilo kom trenutku, dakle akti u proceduri, mislim da su ostala akta u pitanju. Kada pogledate arhivu saziva, i ovo govorim da bih dao obrazloženje na koji način građani Srbije mogu da dođu do tog dokumenta o kom ste govorili vi, ali i bilo kog drugog. Kada pogledate prethodni saziv, onaj iz 2016. do 2020. godine, na spisku može da se uradi čak i pretraga po imenu i prezimenu podnosioca, pronaći će se svi akti koji su u bilo kom trenutku predati. Dakle, uključujući i taj Predlog rezolucije o kom ste vi sada govorili u kompletnom tekstu uključujući i sam sadržaj o kom ste govorili upravo i gde se zaista nalaze sve ove stvari koje ste vi naveli.
Svaki građanin ove zemlje može da na taj način dođe do samog dokumenta, a naravno svaki narodni poslanik, ukoliko to želi, može se obratiti generalnom sekretarijatu i biće mu dostavljena kopija u papirnoj formi.
Dakle, ako je vaše pitanje bilo, da li su trajno zapisani i evidentirani svi tragovi samih postupaka, svakako postupaka koji nisu na ponos onima koji su ih preduzimali, budite bez brige, sve je trajno evidentirano i izloženo na uvid našem narodnu. Nalazi se na sajtu Narodne skupštine.
Pošto sve više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, mi nastavljamo sa radom.
Saglasno članu 27, 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika, obaveštavam vas da ćemo danas raditi i nakon 18.00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština usvoji zakone iz današnje procedure.
Prelazimo na jedinstveni pretres o 3. tački dnevnog reda.
Saglasno članu 90. stav 1. obaveštavam vas da su pozvani da prisustvuju: Siniša Mali, ministar finansija, Tatjana Matić, ministar trgovine, turizma i telekomunikacija, Danijela Vazura, državni sekretar i Tatjana Stanić, viši savetnik u Ministarstvu finansija.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 170. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o Predlogu zakona o potvrđivanju Odluke Zajedničkog komiteta Sporazuma o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi broj 1/2021 o izmeni Aneksa 4 Sporazuma o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi (CEFTA 2006), kojim se utvrđuje Protokol o definiciji pojma "proizvodi sa poreklom" i metode administrativne saradnje iz člana 14. stavovi 1. i 3. i ukidanju i zameni Odluka Zajedničkog komiteta Sporazuma o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi br. 3/2013 i 3/2015.
Da li predstavnici predlagača žele reč? (Da)
Reč ima ministarka Tatjana Matić.
Izvolite.

Zahvaljujem se.
Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, pred vama se danas nalazi Predlog zakona o potvrđivanju Odluke Zajedničkog komiteta Sporazuma o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi br. 1/2001, o izmeni Aneksa 4 Sporazuma o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi, skraćenica CEFTA 2006, kojim se utvrđuje Protokol o definiciji pojma "proizvodi sa poreklom" i metode administrativne saradnje iz člana 14. stava 1. i 3. i ukidanju i zameni Odluka Zajedničkog komiteta Sporazuma o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi br. 3/2013 i 3/2015.
Ovim zakonom se zapravo potvrđuje odluka Zajedničkog komiteta Sporazuma o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi br. 1/2001, o izmeni Aneksa 4 Sporazuma, kojim se utvrđuje Protokol o definiciji pojma "proizvodi sa poreklom" i metode administrativne saradnje iz člana 14. stav 1. i 3. i ukidanju i zameni odluka Zajedničkog komiteta u daljem tekstu Odluka CEFTA 3K.
Tekst Odluke CEFTA 3K je prihvaćeni i na sednici Vlade Republike Srbije, koja je održana 16. juna 2021. godine. Ovom odlukom koja je usvojena 21. juna 2021. godine u Skoplju u prisustvu svih predstavnika CEFTA strana.
Razlozi za usvajanje ove odluke se ogledaju pre svega u implementaciji novog seta pravila o poreklu robe sadržanog u aneksu koji ide uz ovu odluku, u prilogu pod a, označeno pod slovom - a, gde je u članu 1. predviđeno da se u svrhu sprovođenja sporazuma primenjuju odredbe Regionalne konvencije o pan-evro-mediteranskim preferencijalnim pravilima o poreklu, tzv. PEM konvencije, i obezbeđuje se dinamična veza sa PEM konvencijom tako da se uvek poziva na poslednju verziju koja je na snazi, dok član 2. predviđa pravila o poreklu robe koja se alternativno primenjuje i na bilateralnoj i prelaznoj osnovi pored važećih pravila sadržanih u PEM konvenciji do završetka i stupanja na snagu revidirane PEM konvencije.
U pogledu preferencijalne trgovine, pravila koja će se alternativno primenjivati ovim sporazumom u najvećoj meri obuhvataju interese naše zemlje, kao i interese svih naših trgovinskih partnera u zoni slobodne trgovine. Stoga je ovo od višestrukog ekonomskog značaja za našu privredu, pre svega u pogledu njene konkurentnosti i izjednačavanja uslova za poslovanje na međunarodnom tržištu.
Poštovani poslanici, sigurna sam da ćemo danas kao i uvek imati konstruktivnu raspravu i nadam se da ćete u danu za glasanje podržati predloženo zakonsko rešenje. Zahvaljujem se.