Poštovani predsedniče Vlade Republike Srbije, poštovani predsedavajući, poštovane kolege ministri, dame i gospodo narodni poslanici, drugarice i drugovi, ja se zahvaljujem na ovom pitanju.
Činjenica da je policija uradila ono što je do nje, kada je u pitanju borba protiv organizovanog kriminala. Jedna od najorganizovanijih, a sigurno najsurovija organizovana kriminalna grupa, ne samo na ovim prostorima, slobodno mogu da kažem i u Evropi, lišena je slobode. Više od 30 pripadnika ove grupe je uhapšeno i u skladu sa rezultatima istrage, još nekih pripadnika ove organizovane kriminalne grupe biće takođe uhapšeno. Kako se istraga odvija, tako dobijate nove dokaze, nove informacije, postupate po njima, naravno sa tim je upoznato nadležno tužilaštvo. Oni nam izdaju odgovarajuće naloge i ti ljudi završavaju iza rešetaka. Nikada nećemo prestati sa borbom protiv organizovanog kriminala, nje će uvek biti, ali je suština državne organizacije da svaka sledeća organizovana kriminalna grupa bude slabije organizovana, bude malobrojnija i bude manje opasna. Ne stigne u vremenu da traje tako dugo da bi postala ovako opasna i ovako surova.
Dakle, to je naš posao. očekujem u zakonskom roku da će Tužilašstvo za organizovani kriminal izaći sa optužnicom protiv ove banke, da će na jedan siguran sam izuzetan način dokazati sve ono o čemu smo slušali i u javnosti i da će na najbolji mogući način dati poruku kako se obračunava i šta je logičan kraj svakog onog ko se bavi kriminalom, a posebno ljudi koji su se drznuli da uzmu ljudske živote.
Međutim, činjenica je da postoji talas organizovanog pripremljenog napora da se zločini ove bande relativizuju i da se oni iskoriste kao sredstvo političke borbe i kao sredstvo političke ucene.
Pomenuli ste vreme kada je tragično nastradao i ubijen predsednik Vlade Zoran Đinđić, u to vreme, Aleksandar Vučić, ja, mnogi ovde u ovom parlamentu smo bili u opoziciji i nismo tada čitali izjave okrivljenih u kome kažu, podsetiću na izjavu Milorada Ulemeka, gde kaže da je sa Zoranom Đinđićem švercovao oko 600 kg heroina preko Drine. Niko od nas iz opozicije tada nije uzeo govornicu, organizovao konferenciju za štampu, našao tri analitičara i dva advokata i rekao da se sasluša porodica Zorana Đinđića, da se odmah obori Vlada, da se odmah svi članovi Vlade pohapse ili smene, jer evo, čovek je rekao da je sa Zoranom Đinđićem švercovao stotine kilograma heroina. Na pamet nam nije palo da tako nešto uradimo, jer smo znali prvo da to nije istina, a drugo, znali smo da okrivljeni ima pravo da laže da bi sebe zaštitio i da se takve stvari ne koriste, jer to ruši državu. Bili smo u opoziciji i najlakše bi nam bilo da tada steknemo politički poen na tome. Na pamet nam nije palo da niko od nas tako nešto uradi, jer smo znali da se to ne radi.
Sa druge strane, ovde vidite da imate Belivuka i Miljkovića, ostali su se dogovorili da se brane ćutanjem, čija se svaka reč prenosi kao suva istina. Sada se već sudi na osnovu toga.
U početku je bilo da je to nešto što treba proveriti, sada je to gotova presuda, sada je sve što oni kažu apsolutno tačno, Tužilaštvo, sud nemaju šta da se brinu oko toga, nemaju šta da se bave time, to je sve sušta istina. I sve se radi po potpuno unapred poznatom receptu. Najpre se sa kriminalcima dogovori šta će da govore, obratite pažnju, govore samo dva čoveka – Belivuk, Miljković, ostali pripadnici organizovanih kriminalnih grupa brane se ćutanjem, ćute i čekaju šta će biti i šta će im reći advokati. Kada dobiju informaciju šta treba da kažu, koga treba da napadnu, onda oni prenesu to što su rekli, neko sa više, neko sa manje umešnosti, prenesu to što su rekli i to što je rečeno nekim čudom dospe u tačno određene medije.
Tu mislim na KRIK, mislim na „Njuz Adriu“, evo sad se angažovao i „NIN“ oko toga, da ne zaostane, mislim, kako da oni nemaju te informacije, i kada to dobiju počinju da ih prenose sa sve manje navođenja - možda, navodno, ako je tačno, već to se prenosi kao nešto što je apsolutna istina. Kada to izađe u javnost, uvek tačno određeni unapred poznati analitičari i političari preuzimaju tu informaciju, komentarišu je i sada se njihov komentar i njihov zaključak prenosi bez pozivanja na izbor, nego se prenosi kao vest, kao njihova izjava. Zatim se njihove izjave ponovo prenose da bi još jednom izašle u medijima u regionu koje potpuno zanemaruju izvor. Nema objašnjenja ko je rekao, šta je rekao, nego samo se polazi od toga - organizovani kriminal, Vlada vodi organizovani kriminal, Aleksandar Vučić, Aleksandar Vulin, dva čoveka koja vode organizovani kriminal u Srbiji i onda se te informacije, čitali ste, jutarnji, još neki jutarnji list u Hrvatskoj, još neki portali u Bosni i Hercegovini, i to se onda još jednom vrati u naše medije kao vest koja je došla iz inostranstva, i ponovo.
Tako iskaz Marka Miljkovića se prenosi u tri različita medija, u tri različita dana. Nikako odjednom, jer on je dat odjednom, znate, nego da bi svaki dan imali novu informaciju koju ponovo komentarišete i ponovo prođete kroz sve ovo. Dakle, potpuno organizovano i pripremljeno i vi sad čujete, imali ste onog, ne znam, neki advokat, ne znam ni kako se zove, koji izađe i kaže – odbrana Marka Miljkovića je mnogo tačnija, koherentnija, verodostojnija nego ovi koji se brane. Interesantno da zaborave da napišu da je taj advokat član rukovodstva stranke Vuka Jeremića. Ali, to nije važno, on je advokat, on je ekspert, znate, to što je u stranci Vuka Jeremića nema nikakve veze sa njegovim stavom.
Imate onog akademika ili kako god da se zove Tiodorović, Teodorović, koji izađe i kaže – bojkot svega, pa onda počne da nabraja, sve što ima veze sa državom treba bojkotovati, na kraju će bojkotovati decu u školi, pa pravednička deca neće hteti da se druže sa drugom decom, jer zaboga, ovi su deca od nekog drugog. Onda izađe i kaže – više verujem Belivuku i Miljkoviću, nego Vučiću i Vulinu. Tačno je, u pravu si, ti i treba više da veruješ Belivuku i Miljkoviću. Tako je. Sličan se sličnom raduje. Naravno da treba da im veruješ. Nama ne treba da veruješ. Veruj ti njima dvojici i drži se ti njihovog verovanja.
Onda dođete do toga, znajući sve ovo i naše nadležne službe su nas i te kako pripremile i upozorile da će se ovaj scenario odvijati. Nisu oni tako neprepoznatljivi, ostavljaju oni dovoljno tragova da možemo to da ispratimo i kada znajući to, kada znamo da će se krenuti u akciju relativizacije zločina i kada će se krenuti u akciju da zločin, zapravo je na strani onih koji su uhapsili, koji su razbili mafiju i kada se puste odgovarajuće informacije, ja sam konkretno pokazao nekoliko fotografija na televiziji da bi Srbija videla sa kakvim zlikovcima imamo posla, onda više nije pitanje da li su oni ubijali, mučili, dilovali drogu, ucenjivali, reketirali, nego ko je pustio informaciju o tome da su oni ubijali i reketirali. Otkud državi pravo da kaže da je neko ubijao i reketirao.
U istom novinskom tekstu ja pročitam gde se kaže, u pasusu gde se govori o Belivuku i Miljkoviću, neko iz „Vremena“ nisam siguran ko je, kaže – svako je nevin dok se ne dokaže suprotno, a onda pri kraju tog teksta gde se pominje ime Aleksandra Vučića kaže – on bi morao da odgovara za ono što je radio. Čekajte, jel ima ta prezumpcija nevinosti za sve ili samo za krvoloke i ubice, ili samo oni koji su učestvovali u ovoj bandi, ubijali, mučili ljude, za njih važi prezumpcija nevinosti? Oni su nevini dok se ne dokaže suprotno, a svi mi koji smo ih pohapsili, koji smo razbili tu bandu mi smo krivi. Ako je krivica što smo ih razbili i pohapsili, onda prihvatam tu krivicu. Prihvatam da budem napadan od mafije, ja sam to zaslužio. Kao što su zaštitu od mafije zaslužili neki drugi, svako svojim činjenjem ili nečinjenjem, svakom po zasluzi.
U ovom trenutku u Srbiji, pogotovo u medijskoj strukturi, podržano je od političkih struktura, pokušava se izvršiti relativizacija zločina ove bande i pokušavaju se pretvoriti u politički faktor, u faktor kojim treba uticati na buduće izbore, uticati na birače. Niko više ne govori šta su radili, nego se govori o tome da li sam ja vlasnik kuće u Ritopeku i Marko Miljković vrlo elokventno, mudro, onako kako ga je Bog dao, kaže – ja sam izabrao tu kuću, a onda sam rekao – nemoj da ulaziš u tu garažu, samo ću ja ulaziti u tu garažu, a u toj garaži je klanica gde je on i njegovi drugovi ubijali svoje žrtve. Znači, nije on, ja sam. To se prenese kao potpuno relevantna informacija, kao potpuno ispravan stav.
Izvinite, dame i gospodo narodni poslanici, u ovoj Skupštini koliko puta u žaru borbe se kaže nešto, pa se traži objašnjenje za to što je rečeno, traži se argument. Ovde nema argumenta, dovoljno je reći tako nešto i to postaje vest. Sad vi morate da se branite od te vesti.
Odmah da vam kažem, biću najsrećniji ukoliko budem mogao na svako od tih pitanja da odgovorim pred kamerama na poligrafu, ali da cela Srbija to vidi, da me pitaju – da li sam ikada u životu video Marka Miljkovića ili Belivuka? Da li sam ikada komunicirao sa njima na bilo koji način? Da li sam ikada u životu bilo šta zatražio od njih? Da li sam ikada bio, čuo, video kuću u kojoj su oni ubijali i klali? Da li bilo kakve verbalne, ne erbalne komunikacije bilo sa tim zlikovcima i ubicama? Voleo bih da vidim i njih na tom poligrafu.
Ali, ništa to nije važno, važno je što mi gubimo vreme koje treba da potrošimo i u razbijanju ove bande i objašnjavanju da se ovo ne sme ponoviti, na to da mi moramo da objašnjavamo da to što ubice i krvoloci govore nije istina. Pokušali su i pokušavaju već godinama da od Aleksandra Vučića i njegove porodice naprave kriminalce, svakog člana porodice, pa do onog da će malog Vukana, da ni on ne sme da pobegne, da će ga hapsiti na aerodromu, dete od nepune četiri godine, i to će hapsiti na aerodromu.
To se radi planski i to se radi namerno. Kada nekog čoveka potpuno dehumanizujete, kada on više nije čovek, kada je on samo nekakva moralna nakaza, vi tražite nekog ko će sa takvim čovekom, tom nakazom, raskrstiti, ko će biti heroj nacije. Vi stvarate utisak da velika većina Srba je zapravo spremna da likvidira tog čoveka i da je dobro samo ko će biti prvi. Nedavno, pre par dana, čitam u novinama gde se izađe i kaže se, kako beše, ustanak ili opstanak. Pa, pročitate gde se kaže – ne budu li izborni uslovi odgovarajući, mi idemo na ulice, borićemo se do nasilnog pada ovog režima, jer kako kaže, mislim da predsednik onoga što je ostalo od DS, koji je navikao da ulazi u Skupštinu paleći je, kaže – ako nema slobodnih izbora, narod ima pravo da se pobuni, a on odlučuje šta su slobodni izbori i šta će biti.
Onda, dođete do toga da advokati uzimaju na sebe da su sudije i tužioci i oni odlučuju ko je kriv i to ne pitajući ni struku, ni pravdu, ne znajući ništa o predmetu, nego samo dolaze i kažu ovaj ili onaj je kriv. Kada tako nešto uradite i kada tako nešto radite, vi imate jasnu nameru i želju da se zlo desi, vi ga priželjkujete i vi ga tražite, vi pozivate da se zlo desi.
Zato već godinama od Aleksandra Vučića i njegove porodice pravite kriminalce i mafijaše. I nakon svih ovih godina nijednog jedinog dokaza, ni jedne jedine kredibilne rečenice koja bi vodila u tom pravcu. Kao što slušamo, evo devet godina, znamo se, tu smo, devet godina slušamo da je Aleksandar Vučić priznao Kosovo juče, evo devet godina nije priznato Kosovo, i devet godina se borimo za Kosovo i Metohiju, i evo devet godina slušam kako je Republika Srpska prodata juče, i evo devet godina Republika Srpska i Republika Srbija sve tešnje, sve jače i sve složnije.
Tako je i sa kriminalom. Devet godina slušam da je Danilo Vučić kriminalac, da je Andrej Vučić kriminalac, da mali Vukan treba da odgovara, da je Aleksandar Vučić, naravno, kriminalac, njegov otac, majka, sve, svaki član njegove porodice, svaki član njegove porodice je posebno obrađen kao neko ko nema ljudsko lice. Naravno da je to namerno i naravno da to nije slučajno, i naravno da je to urađeno sa namerom i da povredi tog čoveka, da utiče na njegovo rasuđivanje, da utiče na njegovo odlučivanje, da utiče na njegovu volju i sposobnost da radi to što radi, ali isto tako da se u Srbiji stvori atmosfera u kojoj je sve to dozvoljeno i sve normalno.
Ovakva dehumanizacija nije viđena ni u jednoj evropskoj zemlji. Probajte da mi nađete neku zemlju u našem okruženju, idite dalje, gde god, gde ćete da mi pokažete da se ovo dešava prvom čoveku te zemlje i njegovoj porodici. Probajte da mi nađete neku zemlju u kojoj će biti potpuno relevantno i normalno da jedan od osumnjičenih, uskoro i okrivljenih, za najteža krivična dela, najmonstruoznija krivična dela, da njegova reč ima istu težinu kao reč predsednika države, predsednika Vlade, ministra unutrašnjih poslova, i da se to u potpunosti izjednačava. Probajte to negde da nađete.
Da li možete da zamislite El Čapa kako objašnjava da on nema ništa sa drogom, ali da je predsednik Vlade sa njim dilovao kokain? Ne možete da zamislite. Da li možete da zamislite vođe meksičkih narko-kartela koji su isporučeni SAD u kojima oni kažu – da, da, mi smo to sa Obamom uradili, a i Tramp je nešto prebacivao? I to je potpuno relevantno. Samo u Srbiji imate dovoljno medija i dovoljno političara, imate, mislim onaj Aleksić, do juče je bio vaš kolega, koji kaže – režimska propaganda protiv Belivuka i Miljkovića, propaganda. Da li je potrebno reći bilo šta, osim pokazati ono što su ti zlotvori uradili? Da li je potrebna propaganda za tako nešto? Još se bune zbog toga što država ima hrabrosti to da pokaže i što ima hrabrosti da stane iza onoga što je radila i da ne dozvoli da se ikada ovo više desi.
Iskreno sam ponosan što sam uz Aleksandra Vučića i što pokušavaju da nas povrede i uvrede na isti način i na istoj strani. Čovek u životu sam bira svoje prijatelje, a što ga neprijatelji izaberu, izaberu ga nepogrešivo, i tačno znaju zašto su ga izabrali. Kao što o vama, o meni govore vaši prijatelji, e tako govore i vaši neprijatelji. Nepogrešivo govore i vaši neprijatelji.
Što se tiče vašeg drugog pitanja, Novi Pazar je prostor čijom bezbednošću ja, kao ministar unutrašnjih poslova, nisam zadovoljan. Intenzivno radimo i sa policijskom upravom i imenovali smo više ljudi na lokalu, pokušavamo da popunimo sve, da popunimo sva ona mesta koja nisu bila popunjena. Znate da smo 58 dana držali žandarmeriju, što nije nikakvo rešenje, to je sredstvo koje je rešilo u tom trenutku nešto, ali nije rešilo sistemski zaista ništa.
Što se tiče konkretne situacije u Novom Pazaru, ostajem vam dužan za odgovor i ostajem vam dužan i da se vidimo i u Novom Pazaru i da razgovaramo, ali i sa svim političkim faktorima, kao i sa bezbednosnim faktorima. Verujem da je Novom Pazaru potrebna pomoć. Znamo koliko je izložen, od blizine granice, do različitih političkih uticaja koji se tamo evidentno ostvaruju. Imate jednu potpuno objektivnu stvar. Nakon zatvaranja zapadne Evrope za koronu mnogi pripadnici kriminalnih grupa su bili proterani iz tih zemalja ili nisu mogli da se vrate, vratili su se u Novi Pazar. Došlo je odmah do prepoznavanja međusobno. Naravno da je došlo do sukoba. Svi zajedno moramo da pokažemo da kao država jesmo u stanju da nađemo sistemski odgovor, ako su u pitanju kadrovske promene – i kadrovske promene, uopšte ne bežim od toga. Hvala.