Zahvaljujem, gospodine Orliću.

Napadi na Srbiju i njene zvaničnike ne jenjavaju. Što je Srbija jača, to se iz različitih tabora čuju uvrede i napada se sve što nosi prefiks „srpsko“.

Ovo je toliko evidentno i zaslužuje pažnju i reakciju državnih organa jer se često radi o kršenju zakona i često se radi o kršenju Ustava.

Jasno nam je da u regionu ima različitih afiniteta, ali je pogubna činjenica to što u najrazličitijim formama atakovanja na Srbiju najviše učestvuju domaći, nazovi, političari ali i druge javne ličnosti.

Najsvežiji primeri su pokretanje pitanja vojvođanske nacije. To je inače stara separatistička i veoma opasna ideja cepanja srpske nacije i stvaranje Vojvodine kao republike, odnosno pretvaranje teritorijalne odrednice u nacionalnu, što je potpuno neprihvatljivo i nije u duhu pravnog poretka. Nigde se na svetu teritorijalna pripadnost ne poistovećuje sa nacionalnom pripadnošću. Zašto bi Srbija bila izuzetak.

Što se tiče himne u Novom Pazaru, niko ne podiže tenzije. Umesto državne himne u Novom Pazaru u jednoj od osnovnih škola puštena je himna sandžačkih Bošnjaka.

(Samir Tandir: Nije to istina.)

Ja samo konstatujem ono što je rečeno Ministarstvu prosvete, a ćutao sam kada ste vi govorili. Kada ste vi govorili, ja sam ćutao, kolega. Dozvolite da završim.

Ističemo da Srbija obezbeđuje visok stepen prava svih nacionalnih manjina koje sa nama žive, ali simboli države moraju da se poštuju svuda, pa i u sredinama gde žive manjine. To su himna, zastava i grb i tu je zakon jasan.

Apsolutno su nedopustive izjave kvazi političara koji pravdaju ovakve postupke govoreći o nekakvom genocidu i da Ustav krše predsednik države i ministar prosvete koji u stvari traže poštovanje državnih simbola. To je kao svuda u svetu obaveza prema državi u kojoj živimo.

Maločas je citiran i zakon.

U članu 36. Zakona o državnim simbolima stav 1. tačka 4) kaže se da se himna koristi u drugim slučajevima koji nisu u suprotnosti sa Ustavom i zakonom.

Ministar je propisao na osnovu toga da se himna izvodi na početku prvog časa, što je po nama pozitivno, jer jačanje nacionalnog i državnog identiteta je potrebno u ovim turbulentnim vremenima. Ovde nije problem samo što nije intonirana himna Republike Srbije već je strašno to što je puštena tzv. himna sandžačkih Bošnjaka, a ko je tu himnu dozvolio, čija je to himna? Himne imaju države, a Raška oblast, koju oni zovu Sandžak, nije država.

Iskoristio bih priliku da podržim donošenje zakona o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i očuvanju ćiriličkog pisma koji upravo ima za cilj da nas podseti da su u Srbiji srpski jezik i ćirilica u služenoj upotrebi, ali da moramo negovati i promovisati upotrebu srpskog jezika i ćirilice upravo zato što su zanemareni u javnom životu.

Neki kvazi političari u Srbiji kažu da je tzv. građanska Srbija uvek stajala rame uz rame sa istomišljenicima u regionu i mi to ne sporimo, jer zajedno polaze od iste teze, a to je - što gore po Srbiju to bolje po nas. Tako samo potvrđuje stepen njihove mržnje prema svakom uspehu Srbije, ali i prema očuvanju našeg nacionalnog identiteta.

Dolazimo do najnovijih političkih ekscesa od strane onih koji su uvek preživljavali samo na incidentima i negiranju Srbija. Srbija se nikad nije mešala u unutrašnja pitanja drugih država, ali je uvek stajala uz svoj narod gde god da živi i to pravo niko ne može da nam ospori.

Tokom jučerašnjeg dana jedan, nazovite političar, se usudio da pozove na hapšenje predsednika Narodne skupštine Republike Srbije Ivice Dačića zbog navodnog mešanja u unutrašnje stvari druge države što je klasična zamena teza, jer predsednik je vrlo jasno postavio pitanje – da li je aktivnost tog kvazi političara narušavanje ustavnog poretka Crne gore?

Konkretno pitanje Vladi, koje bih zapravo trebalo proslediti Vladi Crne Gore, jeste šta je ovaj kvazi političar tražio u štabu onih koji su organizovali proteste protiv ustoličenja pravoslavnog mitropolita u Crnog Jogi na Cetinju gde se vekovima to čini i da li je to širenje verske netrpeljivosti i kao što je predsednik Narodne skupštine rekao narušavanje ustavnog poretka Crne Gore.

Zamislite da su u Srbiji organizovani protesti protiv verskog čina bilo koje veroispovesti, a da u tome učestvuju političari iz Srbije. Kakva bi tada bila reakcija?

Ono što nas posebno interesuje da li je moguće utvrditi da li se pojedine političke stranke iz Srbije finansiraju iz centara moći u Crnoj Gori i naravno iskoristio bih priliku da ume poslaničke grupe SPS čestitam ustoličenje mitropolitu crnogorsko-primorskom gospodinu Joanikiju. Zahvaljujem.