Zahvaljujem.

Idemo dalje.

Sledeći na listi je uvaženi narodni poslanik Aleksandar Mirković. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko sa saradnicima, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, na samom početku želeo bih da svim građanima koji danas obeležavaju slavu Svetu Petku čestitam, ali pre svega, svojim stranačkim kolegama da poželim srećnu slavu i da svi zajedno sa građanima Srbije naredni praznik dočekamo u još lepšem i još boljem raspoloženju sa još lepšom i još boljom Srbijom.

Na samom početku, zaista mnogo toga je rečeno ovde od jutros. Mislim da od vašeg uvodnog izlaganja preko ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa, preko svakog govornika, mislim da je sve ono što ste ovde danas mogli da čujete imalo poentu i imalo svrhu i došlo do građana Srbije.

Za razliku od jednog broja narodnih poslanika, moje izlaganje će ići u smeru u kome su išli prethodni sagovornici poput gospodina Rističevića, Mrdića ili gospodina Bakareca.

Znate, pripremajući se za ovu sednicu bio sam u prilici da razgovaram sa građanima i kada pomenete termin Zaštitnik građana ili kada pomenete termin informacija od javnog značaja, znate, ti termini u građanima bude neke oprečne reakcije i složio bih se sa gospodinom Rističevićem da se nismo baš proslavili ni sa Jankovićem, ni sa prethodnim, sa ovim Šabićem, jer su ti ljudi više brinuli o ličnom marketingu i ličnom interesu.

Naravno, videli ste posle da su oni imali političke ambicije, te ambicije su pokušavali da ostvare i sa pozicije Zaštitnika građana i to je legitimno pravo svakog čoveka koji se dočepa funkcije. Da li je to moralno ili da li je to dobro, složićemo se da nije.

Mislim da je jako bitno voditi računa o tome šta su to nadležnosti ovih ljudi. Složiću se ja i sa tim da neke stvari nisu u nadležnosti i složiću se i sa time da negde zakon ne omogućava pravo reagovanje tih ljudi u određenim situacijama, ali ne mogu da se složim sa time da ne postoji želja ili volja da zakon menjamo, pa da tim ljudima damo veću mogućnost da reaguju.

Zašto sve ovo govorim? Ako pričamo o informacijama od javnog značaja, kao neko ko je, hajde nazovi funkcioner, kao narodni poslanik, bio sam predmet interesovanja pojedinih građana, dakle, gde sam bio, šta sam radio, kolika je plata, diploma i nije to ništa sporno.

Međutim, građanima je jako teško objasniti jednu situaciju da Poverenik ili ljudi koji se bave informacijama od javnog značaja nekako ne nađu za shodno da pitaju, interesuju se za stvari koje su toliko očigledne. Kada govorim o tome, interesantno je da niko do eto novinara, istraživačkog novinarstva, nije postavio pitanje odakle Draganu Đilasu više od 68 miliona evra razbacanih u više od 16 zemalja na preko 53 računa.

Zašto je ovo informacija od javnog značaja? Pa, zato što je taj čovek svoje bogatstvo stekao baš dok je bio državni funkcioner. I ovo ne govorim ja, niti govori neko bilo ko drugi, već to govore podaci koje je on sam prijavio. Naime, kada je ulazio u politiku, njegovo bogatstvo je bilo 70.000 evra, ženina kuća i polovni automobil „Saab“. A 2018. godine, a imao je pauzu u političkom delovanju od 2012. godine, dakle, za nekih desetak godina vlasti i bavljenja politikom, stekao je svo ovo bogatstvo.

Kada pričamo o bogatstvu, 2018. godine, kao kandidat za gradonačelnika, kao nosilac liste na kojoj su bili i pripadnici stranke Vuka Jeremića i Pokreta slobodnih građana, tada u to vreme Sergeja Trifunovića i Saše Jankovića, on je prijavio imovinu čak u vrednosti od 22 miliona evra.

Mene zanima kako to nije informacija od javnog značaja, da se niko ne zapita kako i na koji način je čovek koji je imao platu u visini od 100.000 dinara došao do tolikog bogatstva?

Da li je javna informacija od javnog značaja i ono što su opet novinari sami našli u ovim „Veritas papirima“, gde vidite koga je, kako, po kojoj šemi, na koji način sve finansirao, da upotrebim termin koji građani koriste, kupovao? Pa, je gospodin Rističević pričao o tome kako je kupio stranku Zelenih od ovog Dejana Bulatovića, iste godine kada nije mogao da skupi potpise, dakle, 10.000 potpisa, već je na ovaj marifetluk pozajmio Bulatoviću 5.700.000 dinara, a onda ta stranka promenila naziv iz Zelenih u Stranku slobode i pravde.

Zanima me kako to nije informacija od javnog značaja, na koji način i da li će se ove pare koje je Đilas pozajmljivao raznim udruženjima nevladinim organizacijama, novinarima, da li će vratiti i ako ih ne vrate, da li je informacije od javnog značaja i da li je to utaja poreza? A svi dobro znamo da je to rađeno na taj način da bi on njima dao materijalnu satisfakciju, a oni obavljali zadatke za njega.

Mi na kraju, ako to ne uradi istraživačko novinarstvo, ako to ne uradi neko od narodnih poslanika, najčešće kao što je u primeru Rističevića, to ostane bez odgovora. Hajde sad, donećemo, u danu za glasanje usvojićemo sve ovo što se danas nalazi pred nama, ali nije samo dovoljno da to ostane slovo na papiru. Mi moramo da imamo i primenu svega onoga što se danas nalazi pred nama i onoga što piše u zakonu. Ako to nije dovoljno, hajde svi zajedno da nađemo neko rešenje, pa da uradimo i dopune zakona, izmene zakona, samo da dođemo u tu situaciju da nešto što je tako očigledno, konačno dobijemo odgovor na postavljeno pitanje.

Složiću se da su informacije od javnog značaja zapostavljene jako i to u nekom dužem vremenskom periodu iza nas.

Kada govorimo o Zaštitniku građana, zaista jako osetljiva tema i tema o kojoj su poslednjih par govornika istakli ono što nas najviše muči. Izgleda da ovde svi imaju prava, i ja to ne želim nikome da osporim kao građanin, ali najmanje prava imaju ljudi koji su deo SNS ili podržavaju samo politiku SNS i, pre svega, predsednika Aleksandra Vučića.

Čuli ste ovde koliko pretnji smo dobili, dobijamo i dobijaćemo u narednom periodu, ali nešto na šta ne možemo da ostanemo imuni jeste da u proteklih nekoliko godina, evo intenzivno koliko je ovaj saziv, više od 12, 14 meseci kako efektivno radimo, sa ovog mesta iz plenuma smo u više navrata pozivali nadležne institucije da se neko oglasi na sve one pretnje, ali pre svega satanizaciju i kriminalizaciju porodice predsednika Aleksandra Vučića.

Nije sporno da će možda Zaštitnik građana reći – nije to u mojoj nadležnosti, ne mogu ja da odreagujem na to. Ali, znate, građani Srbije kada čuju Zaštitnik građana, to njima uliva neko poverenje. Građanin je Aleksandar Vučić i Danilo Vučić i Andrej Vučić, sve su to građani Srbije. Da li oni imaju ista prava kao ostali građani? Da li njima neko garantuje neka prava?

Kada postavljam ovo pitanje, postavljam ga iz prostog razloga što se stvorila takva atmosfera koja apsolutno nije dobra ni normalna da o tim ljudima možete da kažete apsolutno sve, šta god vam padne na pamet, da izmislite bilo kakvu glupost, gadost, laž i da se apsolutno ništa ne desi. I tako dođete u situaciju, ono što ste vi napomenuli, ne daj Bože ako se nešto desi tim ljudima, građani će reći – pa, dobro, pričalo se o tome. I na taj način se stvara atmosfera satanizacije tih ljudi, gde stvorite sliku da je poželjno da neko uzme da istera tu izmišljenu pravdu na čistac i da uzme pravdu u svoje ruke. To su jako opasne stvari.

Ono što je još veći problem, što mete više nisu samo najuži krug porodice predsednika Aleksandra Vučića ili funkcioneri SNS. Vi imate sada situaciju, danas niko nije govorio o tome, ja sam želeo juče, ali nisam stigao na red, gospodin Kon i gospodin Tiodorović. Pre toga sam ja pričao o tome u ovom plenumu da su išli na vrata, ljudi inspirisani Đilasovim i Jeremićevim govorima, lažima, neistinama, odlazili su na vrata Gorana Vesića. Zamislite da odete nekom na vrata, ispod prozora, da palite baklje, da urlate, da pozivate na linč tog čoveka. Sada su to uradili ispred vrata Kona i Tiodorovića.

Vi imate mesecima, pa sad i godinu dana unazad satanizaciju ljudi koji sede u kriznom štabu do te mere da su oni bukvalno krivi za svaki izgubljeni život u ovoj bici protiv korone. I kada pričamo o tome, svi ljudi kažu – pa, dobro, da, ali to je krizni štab. Ti ljudi rade i razmišljaju o merama koje će zaštiti sve nas. Ali je nedopustivo kada govorimo o tome da saopštenje Stranke slobode i pravde pre samo dva dana bude da Srbija srlja u ambis, da je ova Vlada, da je krizni štab kriv zato što imamo ovoliki broj zaraženih i da dozvole sebi da u svom saopštenju kažu – ne znamo šta se ovo dešava, ili se prikriva broj preminulih od kovida ili nam je zdravstveni sistem pred potpunim kolapsom.

Dakle, na ovaj način ovim saopštenjem vi optužujete Krizni štab i državu da oni prikrivaju broj mrtvih. Na taj način podbunjujete građane i onu grupu ekstremnih ljudi, antivaksera, kako već sebe nazivaju, koji žele da sprovedu svoju neku pravdu ili se obračunaju i sa Konom i sa Tiodorovićem.

Kada su videli da je vrag odneo šalu, da to nije popularno uopšte u narodu, u smislu mišljenja građana, danas izdaju novo saopštenje pokušavajući da se operu i kažu zahtevamo da prestanemo sa protestima ispred stanova epidemiologa, to im je naslov, a u daljem tekstu kažu da uvrede nisu opravdanje, niti verbalna agresija ne sme da bude opravdanje za sve ono što se dešava, kao ni uznemiravanje naših kolega i njihovih porodica, a ispod toga u sledećem pasusu kažu – potpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić je u junu 2020. godine podnela krivičnu prijavu protiv člana Kriznog štaba zbog nečinjenja i skrivanja podataka o broju umrlih i zaraženih, pa sad vidite koliki je ovde paradoks i kontradiktornost samo u jednom saopštenju.

Dakle, podnosite krivične prijave bez bilo kakve osnove, optužujete te ljude za najteže moguće stvari, vi prouzrokujete to što im odlaze ljudi, prete im na vrata, što im ugrožavaju bezbednost na svakom koraku i onda ovako jednim bednim saopštenjem, koje se niste potrudili ni da bolje sastavite, razbijete svo svoje licemerje.

Mene zanima gde je bio Zaštitnik građana i da li će Zaštitnik građana ubuduće, ako nije čak u njegovoj nadležnosti, izaći sa ljudske strane i reći – ljudi, nemojte to da radite, ugrožavate nečije građansko pravo, ugrožavate ljudska prava?

Takođe, žao mi je što mi imamo, to je gospodin Mrdić malopre pomenuo, 23 ministra imamo u ovoj Vladi, uz dužno poštovanje svakom, mislim da je možda ta tema zgodnija za sutra kada se budu postavljala pitanja Vladi, ali od 23 ministra, uz dužno poštovanje svakom, mali broj ministara je osetio i našao za shodno da osudi sve ono što se dešava predsedniku Aleksandru Vučiću, Danilu Vučiću i Andriji Vučiću, makar sa te neke ljudske strane, ili su oni u tolikom strahu da i oni ne prođu kroz toplog zeca Dragana Đilasa i njegove mašinerije.

Žao mi je, jer ako smo svi na istom putu, ako svi delimo iste vrednosti, a ja smatram da ih delimo i mi kao većina u Skupštini Srbije, vi kao Vlada, ako sledimo tu politiku predsednika Aleksandra Vučića, onda bi bilo makar korektno da stanemo, ne da radimo ne znam ni ja šta na silu, već da samo sa ljudske strane ustuknemo i kažemo – nije normalno da se danima na naslovnim stranama i u emisijama na televizijama, pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa, satanizuje Danilo Vučić samo zato što je sin Aleksandra Vučića. Nije normalno.

Takođe, žao mi je, i malo ko je to primetio i od koleginica, u poslednjih mesec dana naša koleginica ovde, narodna poslanica Nevena Đurić, je predmet satanizacije ljudi samo zato što ima hrabrosti da se bori za SNS, ali pre svega za Srbiju. Ne postoji taj portal koji je pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa, a da nije u poslednjih nekoliko dana najrazličitije bljuvotine i gadosti izneo na njen račun. Zašto? Samo zato što ih je u svakoj emisiji pobedila istinom i argumentima. Mislili su da će je na taj način zaplašiti. Ne, nisu. Ne, nisu, pobeđivaće ih u svakoj debati i rezultati i istina su na strani SNS, politike predsednika Aleksandra Vučića.

Nije normalno da pored toliko nevladinih organizacija, udruženja za borbu prava žena, pa čak i pojedinih ministarki kojima su puna usta bila toga da se zalažemo za rodnu ravnopravnost, za koju sam ja prvi, koje su se ovde utrkivale da raspravljamo o tome da li ćemo nekog nazvati ministar ili ministarka, političar ili političarka, da niko ne nađe za shodno i kaže da nije normalno da pravite emisiju o jednoj ženi pre svega gde dovodite sagovornike koji na najgori mogući način pokušavaju da je oblate. U tome nisu uspeli. Nevena je i sinoć u emisiji pokazala hrabrost, odlučnost i pokazala kako se bori za Srbiju i kako se istinom, pravdom i argumentima razbijaju sve laži koje danima serviraju i Đilas i Jeremić i svi njihovi ostali poltroni. Nije normalno da se niko ne nađe prozvanim i da kaže – e, pa, znate nije to u redu i nije to pošteno.

Takođe, sa time ću polako i završiti, sve ovo o čemu danas pričam, sve, poštovana ministarka, što ste mogli da čujete od nas, uzmite kao poruku građana Srbije, jer na sve ove stvari nas oni upućuju i oni nam sugerišu. Ja sam uveren da će i ovi zakonski predlozi koji se nalaze pred nama olakšati, pomoći građanima Srbije, funkcionisanje i život, ali isto tako, poštovana ministarka, sve ove kritike, ako ih tako možemo i nazvati i neka budu kritike, su samo u cilju da se u našoj zemlji svako oseća podjednako zaštićen i podjednako uvažavan, a iz prethodnih izlaganja mogli ste da čujete i da vidite koliko najmanje prava imaju ljudi koji danas žele da stanu u odbranu predsednika Aleksandra Vučića, u odbranu Srbije, i svega onoga dobrog što radimo.

Vama, vašem ministarstvu, ali pre svega građanima Srbije želim da imate još ovakvih konstruktivnih predloga i zakona i ostalih stvari koje će unaprediti sve ono što je u našem interesu, interesu naše zemlje.

Ja sam uveren da će izbori u aprilu mesecu pokazati da je politika SNS i predsednika Aleksandra Vučića ona politika, jedina politika koja garantuje da ćemo od naše zemlje učiniti još lepšim i još boljim za život. Hvala i živela Srbija.

Zahvaljujem narodnom poslaniku.

Sledeći na listi je uvaženi narodni poslanik Adam Šukalo.

Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana ministarka Obradović, uvaženi narodni poslanici, drage koleginice i kolege, danas je važan dan, mnogi su to spominjali i ja ću se takođe pridružiti čestitkama svima onima koji proslavljaju kao krsnu slavu Svetu Petku, a i svim naprednjacima, svim građanima Srbije, jer je zaštitnik građana i naroda u Srbiji, naša velika slava Sveta Petka. Svima želim, u svakom slučaju, da današnji svetac da dobro zdravlje, dobru sreću, lični napredak i svim porodicama koje žive u Srbiji i bore se da budu zdravi u ova teška vremena.

U kontekstu današnjeg dnevnog reda i svega onoga što razmatramo, mislim da je dosta toga rečeno, ali nekoliko stvari me je ponukalo da se javim i da apostrofiram nešto što je do sada rečeno, što je kolega Mirković pre mene govorio, a i neke stvari koje sam ja uočio u kontekstu, da kažem, nadležnosti koje ima Zaštitnik građana, a i nekih širih rasprava koje bi se mogle eventualno dotaknuti, da li buduće nadležnosti ili uopšte javne rasprave koja se tiče određenih prava koje imaju građani u Republici Srbiji.

U tom smislu reči, moram, pod broj jedan, danas da se pridružim osudama svega onoga što smo mogli da vidimo ispred stanova, porodičnih domova u Nišu dr Tiodorovića i dr Predraga Kona. Mislim da svi oni koji su inspiratori tih događaja, ne mislim da je to spontano, koji su imali samo jednu želju da predstave Srbiju u jednom lošem kontekstu, da pošalju jednu poruku kako jedan doktor ili dvojica doktora koji su se od prvog dana kada je bilo najteže borilo sa svima drugima u Kriznom štabu, sa svim lekarima, sa svima onima koji su radili u raznim javnim službama protiv ove opake bolesti, protiv korona virusa da na ovakav način prođu i da im neko dođe ispred njihovog doma, arlauče, viče, proziva i pušta one fašističke pokliče. To nije većinska Srbija, a to nije ni manjina u Srbiji. To je jedno ludilo. To je jedna šizofrenija. To je, rekao bih slobodno, kao vernik, jedan oblik satanizma koji se promoviše ovde na ulicama Beograda, a u kontekstu priče da je dobro da se neko ne vakciniše, da je dobro da radite protiv svog zdravlja.

Ne znam kako bi to drugačije nazvao i da u određenim medijima ljudi koji kažu da se korona virus može lečiti Pavlovićevom masti ili ne znam ni ja kojim drugim metodama dobijaju bilo kakav publicitet u medijima, a možda je dobro samo iz tog razloga da spomenemo određene stvari, ali za svaku osudu i za, u svakom slučaju, Zaštitnika građana odličan posao da svojom inicijativom podnese i da kaže sve ono što je u njegovoj nadležnosti i pokrene određene procedure da ne samo dr Kon i dr Tiodorović, već bilo ko ko je bio od prvog dana u ovoj borbi, ne bi doživeo bilo kakvu sličnu sudbinu.

Ne samo zbog porekla dr Kona, a u svakom slučaju ne treba ni taj kontekst da izuzmemo, to je izuzetno važno, da iz ovog doma, iz ove institucije, iz svake druge institucije i predstavnika Zaštitnika građana, uputimo poruku da osuđujemo svaki vid, da kažem, prozivki, potencijalnog nasilja, nelagodnosti koju su imali doktori koji su članovi Kriznog štaba. To je strašno i to ne sme više da bude dopustivo.

Ministarstvo unutrašnjih poslova, koje je u svakom slučaju bilo prisutno, treba da reaguje u svakom mogućem slučaju, na svakom mogućem mestu i da ne dozvoli bilo kakvo ponašanje koje bi bilo direktno vezano za ugrožavanje prava koja imaju i ovi građani koji su u ovom slučaju i članovi Kriznog štaba i doktori.

Mislim da je to najmanje što možemo da uradimo da bi se odužili tim ljudima i da slika iz Srbije na bilo koji način ne sme da bude poslata u tom pravcu, jer očigledno je da inspiratori tih događaja idu upravo u tom pravcu da se takva slika pošalje iz Republike Srbije, da mi imamo ovde neke horde koje šetaju po ulicama Beograda i upućuju ovako teške i gnusne optužbe.

Sve institucije Republike Srbije, svaki častan pojedinac treba da stane u zaštitu dr Tiodorovića, dr Kona. Pogotovo moram da kažem da mi se okrenuo želudac kad sam pogledao određene medije koji na tako jedan podmukao i suptilan način, onako ispod žita da kažem, pokušavaju da kažu da je to neka kazna za stavove koje u smislu medicinskog dela kriznog štaba imaju dr Kon i dr Tiodorović.

To je toliko ružno i ogavno da se možete samo zaprepastiti kad čujete te suptilne konstrukcije koje nisu u stanju da izgovore, koje imaju upravo to za cilj. Cilj svega toga je da se napravi pobuna na ulicama Beograda i da se to iskonstruiše u neki politički zahtev koji će ići u tom pravcu da se smeni Krizni štab, pa Vlada, pa vanredni izbori itd.

Imamo mi to u okruženju tu priču, a s druge strane, nigde kao u Srbiji ne postoje liberalniji uslovi u smislu svega onoga, imate normalnu opciju da birate, i ako je preporuka svih institucija da se vakcinišete, ali isto tako imate svojim Ustavom pravo zagarantovano da se ne vakcinišete, ali nemate pravo da ugrožavate bilo koga, pogotovo ove ljude.

Gnušam se svakog vida prozivki koje su ove vrste. Ježim se od toga. To je toliko ružno da ja skoro nisam video nešto da se desilo toliko ružno u regionu. Srbija nije to. Srbija ima časno lice, otvoreno lice, zdravo lice koje u ovoj pandemiji ponudilo ruku, pomoć i podršku svima u regionu, a građanima Srbije u smislu zaštite njihovog zdravlja omogućila da mogu da zaštite svoje zdravlje. Onima koji ne žele taj izbor, koji veruju društvenim mrežama, koji u tim spiralama u mehurima koji se prave na društvenim mrežama gde pratite samo one koji imaju vaše stavove, koji dele samo te sadržaje koji nemaju ni jedan proveren izvor i koji na bazi svega toga se okupljaju ovde i šire dezinformacije po našim ulicama, po društvenim mrežama, neka je Bog na pomoći, nemam šta drugo da kažem. Nemaju pravo nikoga da ugrožavaju. Znači, osuda u svakom smislu reči.

S druge strane, još jedan aspekt bi da istaknem, a vezan je za Ministarstvo unutrašnjih poslova i sve ono što se dešavalo u proteklom vremenskom periodu. Naime, smatram lično da je Zaštitnik građana u proteklom vremenskom periodu, dok smo imali sada funkcionere koji su završili hvala bogu iza rešetaka, da su u ozbiljnom vremenskom periodu mobingovali jedan ozbiljan broj časnih pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova, inspektora, itd. koji nisu hteli da slušaju naredbe koje su bile protiv zakonite, koje su išle u cilju prisluškivanja predsednika, koje su išle u pravcu formiranja paralelnih institucija u okviru bezbedonosnih agencija MUP-a itd.

Svi ti časni ljudi kojih ima na stotine u MUP-u su skrajnuti, otišli su negde u zapećak, u neki ćošak, nisu mogli u svojoj karijeri da napreduju zato što nisu hteli da rede ono što im je neko naredio ko je neovlašteno i protiv zakonito zloupotrebio službenu dužnost koju je dobio.

To su izuzetno važne stvari. Ja smatram da su tim ljudima ne samo povređena radna prava već da su im povređena i ljudska prava. Mnogi od njih još uvek strahuju mada su se mnogi hvala Bogu i ohrabrili da progovore o svemu onome što se desilo. Ti ljudi moraju da dobiju pravdu, mora da se radi po zakonu i moraju u svojoj karijeri da napreduju onako, ako su radili časno da napreduju u karijeri. Ako ih je neko sklonio samo zato što nije hteo nešto da uradi protivzakonito te ljude treba zaštititi, a sa ovog mesta ih trebamo ohrabriti da znamo i da smo svesni činjenice da mnogi, najveća većina nije htela da učestvuje u tim prljavim igrama koje su imale za cilj očigledno ne samo rušenje predsednika Vučića, njegovo nadziranje, nazor njegove porodice u smislu ugrožavanja prava koje imaju članovi njegove porodice, već i svega onog ostalog što je vezano za druge besčasne radnje, a i protivzakonite radnje koje će te, potpuno sam uveren, isplivati na površinu.

Prema tome, Zaštitnik građana može da reaguje na bazi informacija i čuje neki pojedinačan slučaj gde se desilo neko nasilje, gde se desila neka protivzakonitost, ali u ovom slučaju ovo je jedan sistematski, da kažem, proces koji se dešavao duži niz godina i očigledno je da je ovde u ovom procesu veliki broj institucija sklanjalo, da kažem glavu, i nije želeo da se bavi određenim pitanjima. Ja se nadam da će te stvari doći do kraja jer u interesu države Srbije i u interesu svih njenih građana je da se stvari do kraja dovedu.

Sa treće strane, želim nešto da kažem i o vašem ministarstvu i u kontekstu nečeg što je po meni veoma važno. To su predstavke građana. Mislim da projekat jedinstvenog upravnog mesta koje promoviše vaše ministarstvo koje po principu jednog šalterskog sistema funkcioniše u oblastima izuzetno dobar primer koji bi trebao u kontekstu rešavanja prava građana koji se često obraćaju, u ovom slučaju, i Zaštitniku građana, jer ne mogu da ostvare određena prava zato što su podeljene nadležnosti, isprepletene nadležnosti. Ima tu puno birokratije. Ima dosta loše volje, loše energije itd. u kontekstu svega onoga što je naša birokratska tradicija u društvu iz koga smo iznikli i jako je teško da zdravi projekti poput elektronske uprave poput svih projekata poput Kancelarije za IT Vlade Republike Srbije zajedno sa vašim ministarstvom i mnogim drugima uspostavlja.

Ono za šta se ja zalažem lično je da svaka predstavka građana ima taj jednošalterski sistem gde će on bez obzira gde se građanin obrati, bez obzira u čijoj je to nadležnosti to doći na radni sto onog službenika, onog funkcionera u čijoj je to nadležnosti, a ne da vi imate stalno šetanje koje podrazumeva u tom smislu reči da ako nešto nije u nadležnosti ne znam ni ja – gradske opštine, pa to neće niko da uzme u razmatranje, da to ne ide na nivo grada ili ako je u nekoj opštini ili u gradu u Republici Srbiji da to ne ide na nivo Pokrajine ili Republike.

To je jedan posao, to je služenje građanima Republike Srbije. Njihovi problemi su složeni u onima koji se obraćaju, pogotovo Zaštitniku građana trebaju multidimenzionalan pristup, treba puno volje, a ono što je mnogo važno i što sada bazično imamo urađeno u kontekstu svega onoga što je bio jedan od glavnih ciljeva i ove Vlade Republike Srbije kojoj smo dali podršku to je digitalizacija, elektronska uprava i sve ostalo.

Mi sada imamo mogućnosti, imamo kanale komunikacije. Imamo bazičnu priču u kojoj možemo po tom sistemu da praktično u svemu tome imamo merljiv rezultat, a to je kada imamo određen unos elektronski bilo gde u Republici Srbiji da taj predmet dođe na radni sto onog u čijoj je nadležnosti ili ako je to više institucija da one zajednički uradi, a da građani opet na jedno šalteru dobiju ovaj odgovor ili da se bar uputi u tom smislu reči u onu instituciju gde ga neće opet neko ispočetka dočekati i on mora opet ispočetka sve da donosi, dokumentaciju, da priča o svom problemu itd. pa se onda taj posao svede na terapeutski posao, a ne na posao koji se svodi da se reši problem. Taj problem koji je recimo administrativne prirode, mnogo je tih problema nažalost koji je vezan za pravosuđe gde predstavnici izvršne vlasti ne mogu ništa uraditi, ali Bogu hvala imaju kancelarije za besplatnu pravnu pomoć. Može se napisati molba, žalba, prigovor, bilo šta u nekom smislu olakšati građanima, ali da bi imali pravi rezultat u toj vrsti priče moramo imati merljiv rezultat, moramo imati vidljiv rezultat. Vidljiv rezultat može biti samo onaj rezultat koji je elektronski evidentiran. Pravi primer u toj vrsti priče je priča oko vakcinacije gde mi u svakom momentu znamo koliko građana se vakcinisalo, koliko se puta vakcinisalo, koliko su se puta testirali. U njihovim medicinskim kartonima, u zdravstvenim kartonima opet koji su elektronski imamo njihovu sliku medicinsku. Prema tome, sve te jako dobre stvari u Srbiji treba integrisati i napraviti pravi finalni proizvod u ovoj vrsti priče koji će na kraju imati zadovoljnog građanina, a sve manje posla za Zaštitnika građana.

U tom pravcu ja sam potpuno uveren da smo na pravom putu, da nam treba još samo malo volje, snage i energije, kao što ste vi govorili, da pređemo tu tačku u kojoj će država Srbija u svakom smislu reči biti jedna moderna država, u kojoj na bazi nekoliko operativnih saznanja koje vi imate i elementarnog znanja u vezi, recimo, računarske opreme, interneta i svega ostalog, možete ostvariti bilo koju uslugu koju bilo koja institucija u Republici Srbiji pruža.

U to ime, ja verujem u takvu Srbiju, verujem da idemo u tom pravcu, dajem vam punu podršku i zamoljavam vas da uradite sve što je moguće da svaka predstavka građana Srbije, gde god da je uputio on, u selu, gradu, prigradskom naselju, dođe na radni sto i da date svoj doprinos kao što ste dali i do sada. U to ime, živela Srbija!

Zahvaljujem.

Uvažena ministarka Marija Obradović ima komentar. Izvolite.

Hvala predsedavajući.
Kolega Šukalo, opet se ponavljam, dali ste mi dobar šlagvort, ali je zaista zadovoljstvo i kada pričamo i o ovim zakonima, pa, eto, spominjemo i nadležnosti Ministarstva koje je predlagač ovog zakona, naša jeste suština da popravimo život, kvalitet života i standarde u Srbiji za svakog građanina.
Sve ovo o čemu ste vi pričali, digitalizacija, uvođenje e-uprave, suština je da svako od nas postane e-građanin. To znači da na portalu e-uprave imamo registrovan svoj profil i da komuniciram sa državom i svim ustanovama, institucijama u državi, elektronskim putem. Dakle, da u svoje e-sanduče dobijete sva dokumenta zbog kojih ste ranije išli na različite šaltere i u različite institucije, narodskim jezikom rečeno. Suština je da i tražite ta dokumenta i dobijate u svoje e-sanduče.
Naravno da postoji i onaj stariji deo stanovništva koji možda nije informatički toliko obučen i nije u prilici da komunicira na taj način sa državom, ali tu su šalteri u okviru opštinskih i gradskih uprava i šalteri u okviru pošte. Dakle, i dalje smo pronašli način da se olakša život građanima.
Vi ste spominjali to da treba da postoji jedno centralizovano mesto i znam da znate da postoji jedinstveno upravno mesto, nažalost, samo u 14 gradova i opština u Srbiji. Treba da ih bude u svakom gradu ili opštini, a naravno i u gradskoj opštini u većim gradovima. Neophodno je da ljudi, kao što vi kažete, njega ne zanima koja je procedura, ja hoću da rešim svoj problem, potreban mi je dokument, izvod, potvrda, hoću da mi to država reši. To je moderna uprava, to je službenik koji je servis i građana i privrede i to jeste suština našeg motoa našeg ministarstva - uprava po meri svih nas. Dakle, upravo onakva kakva je nama neophodna, građanima i privredi u Srbiji, a ne ono što smo navikli ili nešto što smo nasledili iz prethodnog perioda.
Spomenuli ste ljubaznog i uslužnog službenika na šalteru. To je ona suština koja je vrlo teška. Lako je napisati na papiru. I kad pričamo o jumovima, da ih treba više, sada ih ima 14, treba ih deset puta više. To je ipak broj. Izdvojićemo novac, napravićemo prostor, kupićemo softvere, edukovaćemo ljude. Ali ljudi, ljudski kapacitet, ono što je ljubaznost, pristojnost, volja da se pomogne i građaninu i privredi, e to se i teško menja i teško uči. Ali, tu smo svi mi da budemo jedan tim koji donosi promene i koji pobeđuje, koji želi modernu, praktičnu Srbiju. Mi to možemo da uradimo.
Kao što se često čuje, mi danas pričamo o robotici, veliki broj mladih ljudi se sada bavi nekim zanimanjima o kojima njihovi roditelji do pre pet godina nisu ništa ni čuli, sada deca već rade na tim mestima, imaju izuzetne zarade, jer se svi poslovi i usluge u okviru IT izuzetno skupo i naplaćuju.
Digitalizacija i modernizacija e-uprave je zaista naš prioritet i o tome ću, verujem, pričati i sutra od 16.00 časova, kada ovde u parlamentu Vlada bude podnosila jednu vrstu malog izveštaja, jer ćemo mi u toku naredne nedelje podneti ozbiljan i obuhvatan izveštaj, pre svega predsednica Vlade, o radu ove Vlade u prethodnih godinu dana.
Kada pričamo o jedinstvenom upravnom mestu, za sledeću godinu je predviđen više nego dupli iznos, negde oko 100 miliona dinara za nove jumove širom Srbije. Takođe, budžetski fond će biti raspisan već u januaru, poziv za sredstva iz budžetskog fonda, gde takođe unapređujemo e-upravu i pomažemo funkcionisanje lokalnih samouprava.
Moj prioritet je i u prethodnih godinu dana, a to će biti do kraja, dokle imam odgovornost da sam ministar u ovoj Vladi, da posebno pomažem malim lokalnim samoupravama, manjim. Jer, njima je mnogo teže da pronađu sredstva i da apliciraju kako bi unapredili kvalitet usluga u svojim jedinicama lokalne samouprave.
Još samo jedna stvar koja govori u prilog tome o čemu ste vi govorili. Za ovih godinu dana, uz pomoć Centralnog registra stanovništva, tu se nalazi veliki broj službenih baza koje u državi inače postoje, deset miliona dokumenata i informacija je razmenjeno između institucija, što znači da je država Srbija građanima Srbije omogućila da 10 miliona puta manje odlaze na šaltere, manje plaćaju takse, manje gube vreme. Dakle, moderna uprava vam štedi vreme i novac. Mislim da je to Srbija 21. veka.
Samo kratko, ja pretpostavljam da je ovo i završno obraćanje ministra, neću raditi rezime ponovo po ova dva zakona, iako je to bilo predviđeno, ja pretpostavljam da ćemo se vrlo brzo videti u raspravi o pojedinostima, želim svima da se zahvalim na izuzetno konstruktivnoj raspravi. Jesmo u jednom delu odlazili na politički teren, gde smo zaista govorili o stalnim i preteranim napadima na porodicu Vučić, pre svega na predsednika Vučića, ali to je naša svakodnevnica.
I da ponovim - uporedo radimo na dve trake, žargonski rečeno - jačamo kapacitete naše države, gradimo demokratsko društvo, nezavisnost nezavisnih institucija jačamo u meri koja je poželjna na putu evropskih integracija. Nije problem da vodimo ovu državu. Problem je ako zatvaramo oči pred političkim napadima, pred jednom neravnopravnom političkom borbom koja se trenutno u Srbiji dešava uz podršku stranih centara moći i zato mi ne treba da ćutimo, zatvaramo oči i da budemo tihi i pognute glave. Dignute glave napred, samo neka oni udaraju, mi radimo svoj posao, prikazujemo rezultate, a rezultati su ti za koje ljudi glasaju, pa između ostalog i ova dva vrlo važna zakona koji su doneli veliki plus u Izveštaju o napretku Srbije, u Izveštaju Evropske komisije.
Hvala vam svima na trudu i radu i vidimo se ubrzo u raspravi o pojedinostima.

Zahvaljujem se uvaženoj ministarki na učešću i na pojašnjenjima.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, saglasno članu 98. stav 4. Poslovnika, zaključujem zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz tač. 2. i 3. dnevnog reda. Zahvaljujem.

Nastavljamo sa radom sutra u 10.00 časova. Hvala.