Otvoreni Parlament | Zakon o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja

Sažetak

Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja je prvi put usvojen 2004. godine, a menjan je 2007, 2009. i 2010. godine i svojevremeno je bio visoko pozicioniran na RTI-RAITINGA listi najboljih zakona o slobodnom pristupu informacijama na svetu. Međutim, praksa je pokazala brojne prepreke u njegovom sprovođenju. Najznačajniji problemi na koje Poverenik za pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti (U daljem tekstu: Poverenik) već godinama u svojim izveštajima ukazuje odnose se na nemogućnost upravnog izvršenja rešenja Poverenika, neadekvatnu odgovornost organa vlasti za povredu prava na slobodan pristup informacijama kao i na otežano sprovođenje ovlašćenja Poverenika.
Ove, ali i brojne druge prepreke u sprovođenju zakona stvorile su potrebu za unapređenje normativnog okvira. Izmene i dopune ovog zakona inicijalno su bile predviđene Akcionim planom za pregovaračko poglavlje 23, Akcionim planom za sprovođenje Strategije reforme javne uprave u Republici Srbiji za period od 2018 – 2020. godine i Akcionim planom za sprovođenje inicijative Partnerstva za otvorenu upravu (OGP) za 2016. i 2017. godinu. Kako nisu blagovremeno sprovedene, ponovljene su kao obavezujuće i u revidiranom Akcionim planu za Pregovaračko poglavlje 23 u postupku pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji, Akcionim planom za sprovođenje nove Strategije reforme javne uprave u Republici Srbiji za period 2021-2025. godine i Akcionim planom za sprovođenje inicijative Partnerstvo za otvorenu upravu u Republici Srbiji za period 2020-2022. godina .
Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave započelo je proces izmena i dopuna ovog zakona još početkom 2018. godine. Nacrt objavljen u martu 2018. pretrpeo je oštre kritike stručne javnosti i nakon sprovedene javne rasprave i izmena u tekstu Nacrta koje su vršene 2018. i 2019. godine postupak je mirovao sve do početka 2021. godine. Ministarstvo je tada oformilo novu radnu grupu, ali nije sprovelo novu analizu stanja u oblasti pristupa informacijama koja bi identifikovala sve probleme koji su nastajali u periodu od 2018. (kada je za potrebe prvog nacrta rađena analiza) do 2021. godine. Rad nove radne grupe obeležio je nedostatak transparentnosti i rezultovao je nacrtom koji je, prema oceni brojnih organizacija civilnog društva, pretio da ugrozi dostignuti nivo prava na pristup informacijama od javnog značaja. Nakon javne rasprave održane u junu 2021. godine, tekst Nacrta donekle je unapređen. Predlog zakona koji je u skupštinsku proceduru ušao 8. oktobra 2021. godine nastoji pre svega da unapredi postupak izvršenja rešenja poverenika ali ne, da poveća odgovornost za pristup informacijama unutar organa javne vlasti ali i da, u određenoj meri, podstakne organe javne vlasti da proaktivno objavljuju informacije. Predlog zakona, takođe, širi krug osnova za uskraćenje prava na pristup informaciji i širi krug organa protiv čijih rešenja će morati da se vode dugotrajni upravni postupci.

Da li podržavate ovaj predlog zakona?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 30
Protiv: 24
30%
24%
0%

Ključne novine

PRECIZIRANJE POJMA ORGANA JAVNE VLASTI

Predlogom zakona proširen je krug organa javne vlasti. Obaveze koje proističu iz ovog zakona imaće i fizička lica sa javnim ovlašćenjima (npr. Javni beležnici i javni izvršitelji), ali i druga lica kojima nije zakonom povereno vršenje javnih ovlašćenja, ali ih faktički imaju na osnovu ugovora, osnivačkih ili drugih akata organa vlasti (npr. komunalne delatnosti), u meri u kojoj se informacije odnose na obavljanje tih poslova.
Precizirana je je definicija koja postoji u važećem zakonu i eksplicitno navedeno da se organom javne vlasti smatraju javna preduzeća, ustanove, organizacije i druga pravna lica, koja su osnovana propisom ili odlukom organa Republike Srbije, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, uključujući tu i gradske opštine.
Precizirano je i da u krug organa javne vlasti spadaju i privredna društva u većinskom državnom vlasništvu kao i privredna društva koja su u većinskom vlasništvu ili pod upravljačkom kontrolom pomenutih privrednih društava ali i drugih organa vlasti, zajedno ili pojedinačno, kao i druga pravna lica koja su osnovana od strane svih navedenih privrednih društava.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 30
Protiv: 28
30%
28%
0%

UVOĐENJE NOVIH OSNOVA ZA USKRAĆIVANJE INFORMACIJE

Predlogom zakona uvode se novi osnovi ograničenja prava na pristup informaciji koji se odnose na zaštitu prava intelektualne ili industrijske svojine, ugrožavanja zaštite umetničkih, kulturnih i prirodnih dobara, ugrožavanja životne sredinu ili retkih biljnih i životinjskih vrsta. Dodatno, postojeći osnovi ograničenja su prošireni ili precizirani.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 32
Protiv: 32
32%
32%
0%

ISKLJUČENJE ZLOUPOTREBA PRAVA OD STRANE TRAŽILACA INFORMACIJE KAO OSNOVA ZA USKRAĆIVANJE INFORMACIJE

Zloupotreba prava od strane tražilaca informacije više neće predstavljati osnov za odbijanje postupanja po zahtevu. Odredba koja postoji u važećem zakonu, a koja je trebalo da zaštiti organe vlasti od tražilaca koji nastoje da zloupotrebe svojepravo pretvorila se tokom primene Zakona u svoju suprotnost, odnosno postala je sredstvo koje su upravo organi javne vlasti zloupotrebljavali kako bi tražiocu uskratili pristup informaciji.Poverenik je, u bezmalo svakom svom izveštaju, upozorio na to da organi javne vlasti „informacije uskraćuju pod vidom zloupotrebe prava od strane tražioca informacija, a sve to, veoma često, bez adekvatne argumentacije i dokaza.“

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 29
Protiv: 28
29%
28%
0%

PROTIV REŠENJA NARODNE BANKE NEĆE MOĆI DA SE IZJAVI ŽALBA POVERENIKU

Predlogom zakona Narodna banka Srbija je uvršćena u krug organa koji su izuzeti od drugostepenog odlučivanja u ovom postupku, pored Narodne skupštine, Vlade, Predsednika Republike, Ustavnog suda, Vrhovnog kasacionog suda i Republičkog javnog tužioca. Protiv rešenja ovih organa, kao i u slučaju kada oni uopšte ne postupe po zahtevu, može se isključivo voditi upravni spor. Za razliku od rokova postupanja Poverenika po žalbi, koji su jasno su određeni, u upravnom sporu to nije slučaj. Dodatno, u slučaju ćutanja uprave Zakon o upravnim sporovima obavezuje stranku (tražioca informacije) da nakon isteka roka od 15 dana koliko po ZSPIJZ organ ima da odgovori, a pre pokretanja upravnog spora, uputi naknadni zahtev organu javne vlasti i ostavi mu dodatnih 7 dana za odgovor. Sa druge strane, žalba Povereniku može se podneti čim prođe 15 dana od dostavljanja inicijalnog zahteva.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 27
Protiv: 29
27%
29%
0%

PRODUŽENJE ROKA ZA POSTUPANJE POVERENIKA PO ŽALBI

Predlogom zakona produžen je sa 30 na 60 dana rok u kome je Poverenik obavezan da donese rešenje po žalbi tražioca informacije. Izuzetak od ovog pravila predviđen je za slučajeve kada je žalba izjavljena zbog ćutanja uprave, kada će Poverenik kao i do sada biti obavezan da rešenje donese u roku od 30 dana od dana prijema žalbe.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 24
Protiv: 31
24%
31%
0%

PRECIZIRANJE ODREDABA O IZVRŠENJU REŠENJA POVERENIKA

Važeći Zakon predviđa da su rešenja Poverenika obavezujuća, konačna i izvršna te da se izvršenje rešenja Poverenika Poverenik sprovodi prinudom (prinudnom merom, odnosno novčanom kaznom), u skladu sa zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak. Nakon izmena Zakona o opštem upravnom postupku koje su u primeni od 2017. godine, Poverenik nije mogao da utvrdi osnovicu za izricanje ovih kazni. Naime, Zakon o opštem upravnom postupku predviđa da se pravnom licu novčana kazna utvrđuje u rasponu od polovine njegovih mesečnih prihoda, do deset procenata njegovih godišnjih prihoda koje je ostvario u Republici Srbiji u prethodnoj godini, ali Poverenik nije mogao da utvrdi osnovicu tj. podatake o godišnjem prihodu organa za prethodnu godinu, neophodnih za utvrđivanje novčane kazne u skladu sa zakonom, jer su nadležni organi Poverenika obaveštavali da ne raspolažu podacima o prihodima organa javne vlasti.
Predlogom zakona preciziran je raspon iznosa kazne za organe koji ne izvršavaju Poverenikova rešenja (od 20.000 do 100.000 dinara) s tim što će kazne moći da budu izrečene neograničeni broj puta, sve dok po rešenju ne bude postupljeno. Dodatno, precizirano je i da će sud biti organ nadležan za sprovođenje rešenja o novčanom kažnjavanju.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 29
Protiv: 26
29%
26%
0%

PROŠIRENJE KRUGA ORGANA KOJI SU OBAVEZNI DA IZRAĐUJU INFORMATORE O RADU

Predlogom zakona predviđeno je da će obaveza izrade informatora o radu obuhvatati širi krug organa javne vlasti te da će informatorima biti obuhvaćeno više kategorija informacija nego što je to do sada bio slučaj. Pored toga, uvodi se i aplikacija odnosno elektronska obrada informatora, koji će biti dostupni i u mašinski čitljivom formatu. Predlogom zakona predviđeno je da je, u slučaju da organ vlasti propusti da izradi i ažurira informator o radu, Poverenik ovlašćen da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 26
Protiv: 28
26%
28%
0%

RAZLIKOVANJE PREKRŠAJA LICA OVLAŠĆENIH ZA POSTUPANJE PO ZAHTEVIMA ZA PRISTUP INFORMACIJI I PREKRŠAJA RUKOVODILACA

Predlog zakona pravi jasnu razliku između prekršaja za koje je odgovorno lice koje postupa po zahtevima od prekršaja za koje odgovara rukovodilac organa. Ovlašćeno lice nije odgovorno za prekršaj ukoliko je postupalo po nalogu rukovodioca organa vlasti i preduzelo sve radnje koje je bilo dužno da preduzme da bi sprečilo izvršenje prekršaja. Ukoliko u nekom organu vlasti nije određeno ovlašćeno lice za prekršaje, uvek odgovara rukovodilac.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 27
Protiv: 23
27%
23%
0%

DAVANJE OVLAŠĆENJA POVERENIKU DA IZDA PREKRŠAJNI NALOG U SLUČAJU ĆUTANJA UPRAVE

Predlogom zakona uvedena je mogućnost da Poverenik, u slučaju da donese rešenje kojim usvaja žalbu zbog nepostupanja organa vlasti, odgovornom licu izrekne prekršajni nalog u iznosu od 30.000 dinara. U skladu sa Zakonom o prekršajima, lice protiv koga je izdat prekršajni nalog može se osloboditi plaćanja polovine izrečene novčane kazne ukoliko prihvati odgovornost i u roku od osam dana od dana prijema prekršajnog naloga plati polovinu izrečene.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 24
Protiv: 24
24%
24%
0%

TRAŽILAC INFORMACIJE NE MOŽE DA PODNESE ZAHTEV ZA POKRETANJE PREKRŠAJNOG POSTUPKA PRE OKONČANJA POSTUPKA PO ŽALBI ILI PRED UPRAVNIM SUDOM

Važećim zakonom nije određeno da je za pokretanje prekršajnog postupka isključivo ovlašćen neki od državnih organa koje Zakon o prekršajima prepoznaje ovlašćene organe, već je tražilac informacije u svojstvu oštećenog ovlašćen da prekršajnom sudu podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka kada god smatra da je prema njemu učinjen prekršaj iz Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Štaviše, on svoje pravo da podnese zahtev prekršajnom sudu može koristiti bez obzira na to da li je pred Poverenikom ili upravnim sudom uopšte osporio rešenje ili nepostupanje organa javne vlasti.
Za razliku od važećeg zakonskog rešenja, Predlog zakona predviđa da tražilac informacije ne može da pokrene prekršajni postupak pre nego što se okonča postupak po žalbi ili pred upravnim sudom. Ni po okončanju ovih postupaka tražilac ne može neposredno prekršajnom sudu podneti zahtev , već se najpre mora obratiti Povereniku odnosno upravnoj inspekciji i od njih zahtevati da podnesu zahtev za pokretanje prekršajnog postupka. Tek ukoliko ovi organi smatraju da nema osnova da oni podnesu zahtev, tražilac informacije biće ovlašćen da sam podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 22
Protiv: 28
22%
28%
0%

UVOĐENJE INSTITUTA JAVNOG POZIVA U POSTUPKU IZBORA POVERENIKA

Važećim zakonskim rešenjem kandidata za Poverenika predlaže odbor nadležan za informisanje, dok je Predlogom zakona predviđeno da tu nadležnost preuzima odbor nadležan za državnu upravu, koji je nadležan za razmatranje godišnjih izveštaja o radu Poverenika. Predloge kandidata za Poverenika nadležnom odboru mogu da predlože poslaničke grupe u Narodnoj skupštini. Predlogom zakona predviđeno je i sprovođenje obaveznog javnog razgovora odbora sa kandidatima, kojima treba da bude omogućeno da iznesu svoje stavove o ulozi i načinu ostvarivanja dužnosti Poverenika, u skladu sa Poslovnikom Narodne skupštine.
Novina koju donosi Predlog zakona u postupku izbora Poverenika je uvođenje javnog poziva svim zainteresovanim licima da se prijave kao kandidati za ovu dužnost. Javni poziv raspisuje predsednik Narodne skupštine a poziv se objavljuje na internet strani Narodne skupštine i u jednim dnevnim novinama koje se distribuiraju na teritoriji cele države.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 22
Protiv: 23
22%
23%
0%

IZBOR NA DUŽNOST POVERENIKA OGRANIČAVA SE NA JEDAN MANDAT U TRAJANJU OD OSAM GODINA

Za razliku od važećeg zakonskog rešenja, prema kojem isto lice može biti birano za Poverenika najviše dva puta, Predlogom zakona predviđeno je da se broj mandata istog lica ograniči na jedan mandat. Trajanje mandata Poverenika produžava se sa sadašnjih sedam na osam godina.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 21
Protiv: 27
21%
27%
0%

Poslednji put ažurirano: 20.11.2022, 03:04