Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja je prvi put usvojen 2004. godine, a menjan je 2007, 2009. i 2010. godine i svojevremeno je bio visoko pozicioniran na RTI-RAITINGA listi najboljih zakona o slobodnom pristupu informacijama na svetu. Međutim, praksa je pokazala brojne prepreke u njegovom sprovođenju. Najznačajniji problemi na koje Poverenik za pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti (U daljem tekstu: Poverenik) već godinama u svojim izveštajima ukazuje odnose se na nemogućnost upravnog izvršenja rešenja Poverenika, neadekvatnu odgovornost organa vlasti za povredu prava na slobodan pristup informacijama kao i na otežano sprovođenje ovlašćenja Poverenika.
Ove, ali i brojne druge prepreke u sprovođenju zakona stvorile su potrebu za unapređenje normativnog okvira. Izmene i dopune ovog zakona inicijalno su bile predviđene Akcionim planom za pregovaračko poglavlje 23, Akcionim planom za sprovođenje Strategije reforme javne uprave u Republici Srbiji za period od 2018 – 2020. godine i Akcionim planom za sprovođenje inicijative Partnerstva za otvorenu upravu (OGP) za 2016. i 2017. godinu. Kako nisu blagovremeno sprovedene, ponovljene su kao obavezujuće i u revidiranom Akcionim planu za Pregovaračko poglavlje 23 u postupku pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji, Akcionim planom za sprovođenje nove Strategije reforme javne uprave u Republici Srbiji za period 2021-2025. godine i Akcionim planom za sprovođenje inicijative Partnerstvo za otvorenu upravu u Republici Srbiji za period 2020-2022. godina .
Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave započelo je proces izmena i dopuna ovog zakona još početkom 2018. godine. Nacrt objavljen u martu 2018. pretrpeo je oštre kritike stručne javnosti i nakon sprovedene javne rasprave i izmena u tekstu Nacrta koje su vršene 2018. i 2019. godine postupak je mirovao sve do početka 2021. godine. Ministarstvo je tada oformilo novu radnu grupu, ali nije sprovelo novu analizu stanja u oblasti pristupa informacijama koja bi identifikovala sve probleme koji su nastajali u periodu od 2018. (kada je za potrebe prvog nacrta rađena analiza) do 2021. godine. Rad nove radne grupe obeležio je nedostatak transparentnosti i rezultovao je nacrtom koji je, prema oceni brojnih organizacija civilnog društva, pretio da ugrozi dostignuti nivo prava na pristup informacijama od javnog značaja. Nakon javne rasprave održane u junu 2021. godine, tekst Nacrta donekle je unapređen. Predlog zakona koji je u skupštinsku proceduru ušao 8. oktobra 2021. godine nastoji pre svega da unapredi postupak izvršenja rešenja poverenika ali ne, da poveća odgovornost za pristup informacijama unutar organa javne vlasti ali i da, u određenoj meri, podstakne organe javne vlasti da proaktivno objavljuju informacije. Predlog zakona, takođe, širi krug osnova za uskraćenje prava na pristup informaciji i širi krug organa protiv čijih rešenja će morati da se vode dugotrajni upravni postupci.