Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko sa saradnicima, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, na samom početku želeo bih da svim građanima koji danas obeležavaju slavu Svetu Petku čestitam, ali pre svega, svojim stranačkim kolegama da poželim srećnu slavu i da svi zajedno sa građanima Srbije naredni praznik dočekamo u još lepšem i još boljem raspoloženju sa još lepšom i još boljom Srbijom.
Na samom početku, zaista mnogo toga je rečeno ovde od jutros. Mislim da od vašeg uvodnog izlaganja preko ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa, preko svakog govornika, mislim da je sve ono što ste ovde danas mogli da čujete imalo poentu i imalo svrhu i došlo do građana Srbije.
Za razliku od jednog broja narodnih poslanika, moje izlaganje će ići u smeru u kome su išli prethodni sagovornici poput gospodina Rističevića, Mrdića ili gospodina Bakareca.
Znate, pripremajući se za ovu sednicu bio sam u prilici da razgovaram sa građanima i kada pomenete termin Zaštitnik građana ili kada pomenete termin informacija od javnog značaja, znate, ti termini u građanima bude neke oprečne reakcije i složio bih se sa gospodinom Rističevićem da se nismo baš proslavili ni sa Jankovićem, ni sa prethodnim, sa ovim Šabićem, jer su ti ljudi više brinuli o ličnom marketingu i ličnom interesu.
Naravno, videli ste posle da su oni imali političke ambicije, te ambicije su pokušavali da ostvare i sa pozicije Zaštitnika građana i to je legitimno pravo svakog čoveka koji se dočepa funkcije. Da li je to moralno ili da li je to dobro, složićemo se da nije.
Mislim da je jako bitno voditi računa o tome šta su to nadležnosti ovih ljudi. Složiću se ja i sa tim da neke stvari nisu u nadležnosti i složiću se i sa time da negde zakon ne omogućava pravo reagovanje tih ljudi u određenim situacijama, ali ne mogu da se složim sa time da ne postoji želja ili volja da zakon menjamo, pa da tim ljudima damo veću mogućnost da reaguju.
Zašto sve ovo govorim? Ako pričamo o informacijama od javnog značaja, kao neko ko je, hajde nazovi funkcioner, kao narodni poslanik, bio sam predmet interesovanja pojedinih građana, dakle, gde sam bio, šta sam radio, kolika je plata, diploma i nije to ništa sporno.
Međutim, građanima je jako teško objasniti jednu situaciju da Poverenik ili ljudi koji se bave informacijama od javnog značaja nekako ne nađu za shodno da pitaju, interesuju se za stvari koje su toliko očigledne. Kada govorim o tome, interesantno je da niko do eto novinara, istraživačkog novinarstva, nije postavio pitanje odakle Draganu Đilasu više od 68 miliona evra razbacanih u više od 16 zemalja na preko 53 računa.
Zašto je ovo informacija od javnog značaja? Pa, zato što je taj čovek svoje bogatstvo stekao baš dok je bio državni funkcioner. I ovo ne govorim ja, niti govori neko bilo ko drugi, već to govore podaci koje je on sam prijavio. Naime, kada je ulazio u politiku, njegovo bogatstvo je bilo 70.000 evra, ženina kuća i polovni automobil „Saab“. A 2018. godine, a imao je pauzu u političkom delovanju od 2012. godine, dakle, za nekih desetak godina vlasti i bavljenja politikom, stekao je svo ovo bogatstvo.
Kada pričamo o bogatstvu, 2018. godine, kao kandidat za gradonačelnika, kao nosilac liste na kojoj su bili i pripadnici stranke Vuka Jeremića i Pokreta slobodnih građana, tada u to vreme Sergeja Trifunovića i Saše Jankovića, on je prijavio imovinu čak u vrednosti od 22 miliona evra.
Mene zanima kako to nije informacija od javnog značaja, da se niko ne zapita kako i na koji način je čovek koji je imao platu u visini od 100.000 dinara došao do tolikog bogatstva?
Da li je javna informacija od javnog značaja i ono što su opet novinari sami našli u ovim „Veritas papirima“, gde vidite koga je, kako, po kojoj šemi, na koji način sve finansirao, da upotrebim termin koji građani koriste, kupovao? Pa, je gospodin Rističević pričao o tome kako je kupio stranku Zelenih od ovog Dejana Bulatovića, iste godine kada nije mogao da skupi potpise, dakle, 10.000 potpisa, već je na ovaj marifetluk pozajmio Bulatoviću 5.700.000 dinara, a onda ta stranka promenila naziv iz Zelenih u Stranku slobode i pravde.
Zanima me kako to nije informacija od javnog značaja, na koji način i da li će se ove pare koje je Đilas pozajmljivao raznim udruženjima nevladinim organizacijama, novinarima, da li će vratiti i ako ih ne vrate, da li je informacije od javnog značaja i da li je to utaja poreza? A svi dobro znamo da je to rađeno na taj način da bi on njima dao materijalnu satisfakciju, a oni obavljali zadatke za njega.
Mi na kraju, ako to ne uradi istraživačko novinarstvo, ako to ne uradi neko od narodnih poslanika, najčešće kao što je u primeru Rističevića, to ostane bez odgovora. Hajde sad, donećemo, u danu za glasanje usvojićemo sve ovo što se danas nalazi pred nama, ali nije samo dovoljno da to ostane slovo na papiru. Mi moramo da imamo i primenu svega onoga što se danas nalazi pred nama i onoga što piše u zakonu. Ako to nije dovoljno, hajde svi zajedno da nađemo neko rešenje, pa da uradimo i dopune zakona, izmene zakona, samo da dođemo u tu situaciju da nešto što je tako očigledno, konačno dobijemo odgovor na postavljeno pitanje.
Složiću se da su informacije od javnog značaja zapostavljene jako i to u nekom dužem vremenskom periodu iza nas.
Kada govorimo o Zaštitniku građana, zaista jako osetljiva tema i tema o kojoj su poslednjih par govornika istakli ono što nas najviše muči. Izgleda da ovde svi imaju prava, i ja to ne želim nikome da osporim kao građanin, ali najmanje prava imaju ljudi koji su deo SNS ili podržavaju samo politiku SNS i, pre svega, predsednika Aleksandra Vučića.
Čuli ste ovde koliko pretnji smo dobili, dobijamo i dobijaćemo u narednom periodu, ali nešto na šta ne možemo da ostanemo imuni jeste da u proteklih nekoliko godina, evo intenzivno koliko je ovaj saziv, više od 12, 14 meseci kako efektivno radimo, sa ovog mesta iz plenuma smo u više navrata pozivali nadležne institucije da se neko oglasi na sve one pretnje, ali pre svega satanizaciju i kriminalizaciju porodice predsednika Aleksandra Vučića.
Nije sporno da će možda Zaštitnik građana reći – nije to u mojoj nadležnosti, ne mogu ja da odreagujem na to. Ali, znate, građani Srbije kada čuju Zaštitnik građana, to njima uliva neko poverenje. Građanin je Aleksandar Vučić i Danilo Vučić i Andrej Vučić, sve su to građani Srbije. Da li oni imaju ista prava kao ostali građani? Da li njima neko garantuje neka prava?
Kada postavljam ovo pitanje, postavljam ga iz prostog razloga što se stvorila takva atmosfera koja apsolutno nije dobra ni normalna da o tim ljudima možete da kažete apsolutno sve, šta god vam padne na pamet, da izmislite bilo kakvu glupost, gadost, laž i da se apsolutno ništa ne desi. I tako dođete u situaciju, ono što ste vi napomenuli, ne daj Bože ako se nešto desi tim ljudima, građani će reći – pa, dobro, pričalo se o tome. I na taj način se stvara atmosfera satanizacije tih ljudi, gde stvorite sliku da je poželjno da neko uzme da istera tu izmišljenu pravdu na čistac i da uzme pravdu u svoje ruke. To su jako opasne stvari.
Ono što je još veći problem, što mete više nisu samo najuži krug porodice predsednika Aleksandra Vučića ili funkcioneri SNS. Vi imate sada situaciju, danas niko nije govorio o tome, ja sam želeo juče, ali nisam stigao na red, gospodin Kon i gospodin Tiodorović. Pre toga sam ja pričao o tome u ovom plenumu da su išli na vrata, ljudi inspirisani Đilasovim i Jeremićevim govorima, lažima, neistinama, odlazili su na vrata Gorana Vesića. Zamislite da odete nekom na vrata, ispod prozora, da palite baklje, da urlate, da pozivate na linč tog čoveka. Sada su to uradili ispred vrata Kona i Tiodorovića.
Vi imate mesecima, pa sad i godinu dana unazad satanizaciju ljudi koji sede u kriznom štabu do te mere da su oni bukvalno krivi za svaki izgubljeni život u ovoj bici protiv korone. I kada pričamo o tome, svi ljudi kažu – pa, dobro, da, ali to je krizni štab. Ti ljudi rade i razmišljaju o merama koje će zaštiti sve nas. Ali je nedopustivo kada govorimo o tome da saopštenje Stranke slobode i pravde pre samo dva dana bude da Srbija srlja u ambis, da je ova Vlada, da je krizni štab kriv zato što imamo ovoliki broj zaraženih i da dozvole sebi da u svom saopštenju kažu – ne znamo šta se ovo dešava, ili se prikriva broj preminulih od kovida ili nam je zdravstveni sistem pred potpunim kolapsom.
Dakle, na ovaj način ovim saopštenjem vi optužujete Krizni štab i državu da oni prikrivaju broj mrtvih. Na taj način podbunjujete građane i onu grupu ekstremnih ljudi, antivaksera, kako već sebe nazivaju, koji žele da sprovedu svoju neku pravdu ili se obračunaju i sa Konom i sa Tiodorovićem.
Kada su videli da je vrag odneo šalu, da to nije popularno uopšte u narodu, u smislu mišljenja građana, danas izdaju novo saopštenje pokušavajući da se operu i kažu zahtevamo da prestanemo sa protestima ispred stanova epidemiologa, to im je naslov, a u daljem tekstu kažu da uvrede nisu opravdanje, niti verbalna agresija ne sme da bude opravdanje za sve ono što se dešava, kao ni uznemiravanje naših kolega i njihovih porodica, a ispod toga u sledećem pasusu kažu – potpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić je u junu 2020. godine podnela krivičnu prijavu protiv člana Kriznog štaba zbog nečinjenja i skrivanja podataka o broju umrlih i zaraženih, pa sad vidite koliki je ovde paradoks i kontradiktornost samo u jednom saopštenju.
Dakle, podnosite krivične prijave bez bilo kakve osnove, optužujete te ljude za najteže moguće stvari, vi prouzrokujete to što im odlaze ljudi, prete im na vrata, što im ugrožavaju bezbednost na svakom koraku i onda ovako jednim bednim saopštenjem, koje se niste potrudili ni da bolje sastavite, razbijete svo svoje licemerje.
Mene zanima gde je bio Zaštitnik građana i da li će Zaštitnik građana ubuduće, ako nije čak u njegovoj nadležnosti, izaći sa ljudske strane i reći – ljudi, nemojte to da radite, ugrožavate nečije građansko pravo, ugrožavate ljudska prava?
Takođe, žao mi je što mi imamo, to je gospodin Mrdić malopre pomenuo, 23 ministra imamo u ovoj Vladi, uz dužno poštovanje svakom, mislim da je možda ta tema zgodnija za sutra kada se budu postavljala pitanja Vladi, ali od 23 ministra, uz dužno poštovanje svakom, mali broj ministara je osetio i našao za shodno da osudi sve ono što se dešava predsedniku Aleksandru Vučiću, Danilu Vučiću i Andriji Vučiću, makar sa te neke ljudske strane, ili su oni u tolikom strahu da i oni ne prođu kroz toplog zeca Dragana Đilasa i njegove mašinerije.
Žao mi je, jer ako smo svi na istom putu, ako svi delimo iste vrednosti, a ja smatram da ih delimo i mi kao većina u Skupštini Srbije, vi kao Vlada, ako sledimo tu politiku predsednika Aleksandra Vučića, onda bi bilo makar korektno da stanemo, ne da radimo ne znam ni ja šta na silu, već da samo sa ljudske strane ustuknemo i kažemo – nije normalno da se danima na naslovnim stranama i u emisijama na televizijama, pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa, satanizuje Danilo Vučić samo zato što je sin Aleksandra Vučića. Nije normalno.
Takođe, žao mi je, i malo ko je to primetio i od koleginica, u poslednjih mesec dana naša koleginica ovde, narodna poslanica Nevena Đurić, je predmet satanizacije ljudi samo zato što ima hrabrosti da se bori za SNS, ali pre svega za Srbiju. Ne postoji taj portal koji je pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa, a da nije u poslednjih nekoliko dana najrazličitije bljuvotine i gadosti izneo na njen račun. Zašto? Samo zato što ih je u svakoj emisiji pobedila istinom i argumentima. Mislili su da će je na taj način zaplašiti. Ne, nisu. Ne, nisu, pobeđivaće ih u svakoj debati i rezultati i istina su na strani SNS, politike predsednika Aleksandra Vučića.
Nije normalno da pored toliko nevladinih organizacija, udruženja za borbu prava žena, pa čak i pojedinih ministarki kojima su puna usta bila toga da se zalažemo za rodnu ravnopravnost, za koju sam ja prvi, koje su se ovde utrkivale da raspravljamo o tome da li ćemo nekog nazvati ministar ili ministarka, političar ili političarka, da niko ne nađe za shodno i kaže da nije normalno da pravite emisiju o jednoj ženi pre svega gde dovodite sagovornike koji na najgori mogući način pokušavaju da je oblate. U tome nisu uspeli. Nevena je i sinoć u emisiji pokazala hrabrost, odlučnost i pokazala kako se bori za Srbiju i kako se istinom, pravdom i argumentima razbijaju sve laži koje danima serviraju i Đilas i Jeremić i svi njihovi ostali poltroni. Nije normalno da se niko ne nađe prozvanim i da kaže – e, pa, znate nije to u redu i nije to pošteno.
Takođe, sa time ću polako i završiti, sve ovo o čemu danas pričam, sve, poštovana ministarka, što ste mogli da čujete od nas, uzmite kao poruku građana Srbije, jer na sve ove stvari nas oni upućuju i oni nam sugerišu. Ja sam uveren da će i ovi zakonski predlozi koji se nalaze pred nama olakšati, pomoći građanima Srbije, funkcionisanje i život, ali isto tako, poštovana ministarka, sve ove kritike, ako ih tako možemo i nazvati i neka budu kritike, su samo u cilju da se u našoj zemlji svako oseća podjednako zaštićen i podjednako uvažavan, a iz prethodnih izlaganja mogli ste da čujete i da vidite koliko najmanje prava imaju ljudi koji danas žele da stanu u odbranu predsednika Aleksandra Vučića, u odbranu Srbije, i svega onoga dobrog što radimo.
Vama, vašem ministarstvu, ali pre svega građanima Srbije želim da imate još ovakvih konstruktivnih predloga i zakona i ostalih stvari koje će unaprediti sve ono što je u našem interesu, interesu naše zemlje.
Ja sam uveren da će izbori u aprilu mesecu pokazati da je politika SNS i predsednika Aleksandra Vučića ona politika, jedina politika koja garantuje da ćemo od naše zemlje učiniti još lepšim i još boljim za život. Hvala i živela Srbija.