Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče, gospodine Orliću.
Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što postavim pitanje, gospodine Orliću, znam da po Poslovniku na početku sednice utorkom i četvrtkom, kada se postavljaju pitanja neposredno pred nastavak sednice, nije moguće ukazati na povredu Poslovnika, ali ja želim da zamolim, niste vi predsedavali, želim da zamolim vas i sve koji su predsedavali, da poštuju Ustav Republike Srbije, a to pre svega mislim, postajem i sam sebi po malo dosadan, ali ću uvek to ponavljati, Sandžak ne postoji. Postoji Raško upravni okrug.
Ja sam ubeđen da će sva pitanja koje je postavio kolega biti rešena i da će Ministarstvo rudarstva i energetike izaći u susret, kako to oni kažu, koalicionim sporazumom, ali vas molim Raško upravni okrug. To je ono na čemu insistira poslanička grupa SPS, jer svako do nas, 250 ovde, se obavezao da će poštovati, potpisujući zakletvu, da će poštovati Ustav Republike Srbije.
Moje pitanje je danas sledeće.
Naime, pitanje KiM naša su svakodnevna briga i pitanje od životnog značaja za našu državu, a ovoga puta želim da skrenem pažnju na veliki broj vesti koje su poslednja dva dana prisutni u medijima, a odnose se na intenzivnu militarizaciju, odnosno naoružavanje Prištine. Uz pomoć svojih spoljnih pomagača, Priština se naoružava, čime se krši pre svega Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN, koja podrazumeva da jedine oružane snage na prostoru KiM mogu biti mirovne snage UN, odnosno KFOR, ali na žalost nije tako.
Pre svih pitanja, pre je pitanje za mene, da li je naoružavanje Prištine uz pomoć spoljnih pomagača u suštini znači da upravo oni koji naoružavaju Prištinu, ne rade to samo radi Prištine, već i da namerno podgrevaju sukobe sa Srbijom ne bi li ostvarili svoje interese na zapadnom Balkanu koji jeste ranjiv zato što je svojevrsna zona preplitanja različitih vojnih političkih apetita i interesa.
Dnevna štampa, ali i ozbiljni vojnopolitički analitičari u vezi sa tim kažu da zapad planski naoružava Kosovo koje je u skladu sa Rezolucijom 1244 pod patronatom UN, a KFOR je kao mirovna misija UN dužan da se stara o miru i bezbednosti svih na KiM.
Uprkos tome što se nanosi ogromna šteta ugledu UN, na ovo naoružavanje Svet bezbednosti ne reaguje. Ne reaguje, nažalost, ni EU. Ovakva slika ćutanja i izostanka adekvatne reakcije međunarodnih institucija se, nažalost, ponavlja poslednjih meseci, što zabrinjava i navodi na pomisao da se otvoreno krše međunarodni akti i da oni koji su zaduženi da čuvaju mir u svetu nisu u stanju da ispune svoju misiju, ne zato što to nije moguće, već zato što su mnogi koji su bili na čelu KFOR-a situaciju merili dvostrukim aršinima i dvostrukim standardima.
Verujemo, međutim, da će novo postavljenje general Kjarija, koji je stigao iz Mađarske, imati prilike da realno sagleda situaciju i vidi ko je zaista pretnja miru i sigurnosti na Kosovu i Metohiji i da o tome obavesti svoje pretpostavljene, da obavesti o tome da se Priština naoružava.
Mediji saopštavaju da je Priština kupila od Bosne i Hercegovine 3.000 protivoklopnih ručnih bacača, da su nabavili 150 avionskih topova, a da sa zapada nabavljaju 12.000 minobacačkih mina. Ova agresivna i protivpravna militarizacija Prištine, s ciljem stvaranja sopstvene vojske iako nije država i pod protektoratom UN, govori u prilog tome da se svim sredstvima pojačava pritisak na Srbiju.
S tim ciljem je i najavljeno zauzimanje trafostanice Valač, koja se nalazi na severu Kosmeta u opštini Zvečan, preko koje sever Kosova i Metohije i u akumulaciju Gazivode dolazi više od 80% struje iz centralne Srbije. Takva mogućnost ravna je katastrofi, jer bi sever Kosmeta na kome živi srpsko stanovništvo ostalo potpuno bez snabdevanja električne energije. O tome sam već govorio prošli put.
Ove pretnje su očigledan plan Prištine i njihovih saveznika da se Srbija uplaši i odustane od svojih prava. Jasno je i to da militarizacija, odnosno naoružavanje Prištine nije dozvoljeno, ali, nažalost, slabost i ćutanje čitave međunarodne zajednice ide na ruku prištinskim separatistima. Naravno, Srbiji je potpuno jasno da su ovakvi militarni potezi Prištine uvek aktuelni onda kada treba bilo kakav dijalog blokirati. Dok ne pristaju ni na šta, Srbija čini ustupke i zalaže se za obostrano prihvatljivo rešenje.
Moje pitanje je više podrška našem rukovodstvu, da i dalje čini sve napore da diplomatskim sredstvima sačuva državni suverenitete i integritet i da nikada ne odustane od zaštite Kosova i Metohije i svog naroda.
Istovremeno, moje pitanje Vladi Republike Srbije, i sa time završavam, bi bilo da li Republika Srbija kao članica UN može da od UN zatraži poštovanje Rezolucije 1244, odnosno da obezbedi uslove da snage KFOR-a, u skladu sa Rezolucijom 1244, održavaju mir i bezbednost, ne samo Srba, već i ostalih građana koji žive na prostoru Kosova i Metohije? Da li je u tom smislu moguće zatražiti veće prisustvo pripadnika KFOR-a pre svega, koji bi u slučaju militantnog ponašanja Prištine mogli da obezbede mir i prava srpskog naroda na život u svojim domovima? Zahvaljujem.
