Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, svakoga dana kada ulazimo u Narodnu skupštinu, kada pogledamo desno vidimo Karađorđa. Ja kao predsednik Narodne seljačke stranke sa poštovanjem pokažem tri prsta, zato što su modernu srpsku državu ponovo zanovili seljaci. Da je to dopalo drugosrbijanaca, ja verujem da mi državu danas ne bi imali.
Kada bacim pogled na levu stranu, vidim cara Dušana. Žao mi je što nema i Svetog Save i Zakonopravila, ali ima cara Dušana i Zakonik koji drži iznad razmena. Ali, sem Zakonika, ako ste primetili, drži i topuz. Time hoće da kaže da zakoni koji su napisani i usvojeni, bez moći da budu sprovedeni, nisu nikakvi zakoni. Taj topuz je moć da zakon bude sproveden.
To su bili moderni srpski zakoni, kao i Ustav iz 1835. godine. Bio je najmoderniji evropski ustav u to vreme. Pa je tadašnja srpska vlast naterana, zbog preteranih ljudskih prava koje je taj Ustav garantovao, da bude povučen.
Danas mi ovde treba da se setimo i Cavtata i Valtazara Bogišića, koji kaže - zakon je za svakoga zakon, što ti zakon dade, niko ti ne ote.
Građani Republike Srbije imaju zakonom garantovano pravo da prate televizijske prenose sa liste najznačajnijih događaja od interesa za sve građane u Republici Srbiji. Na toj listi su politički, kulturni i sportski događaji.
Tu listu po zakonu sastavlja REM i on to čini. Na toj listi i kvalifikacije za evropska i svetska prvenstva seniorske fudbalske reprezentacije. To garantuje zakon, član 64. To je ono što car Dušan drži ovde. To je ono što smo mi usvojili umesto cara Dušana, koji nas svakog dana podseća da ne samo pazimo gde su nam zakoni, Karađorđe kaže gde nam je država, nego zašto nisu sprovedeni?
Zato ta nezavisnost sudstva nije božanska, jer on podseća nas da proverimo zašto ta moć u sudovima koja leži nije sprovela taj zakon, zašto su građani Republike Srbije bili lišeni gledanja prenosa svoje fudbalske reprezentacije, što im je zakon garantovao, član 64, koji kaže da takve prenose mogu da prenose televizijski kanali koji pokrivaju celo tržište Republike Srbije, kao zonu pokrivanja, i imaju slobodan pristup, što znači da može na antenu?
Tako da mi stariji pamtimo, to je Zakon o elektronskim medijima, gospodo sudije, član 64. lista najvažnijih događaja, REM objavio regulator, što je po zakonu. REM se stara, mi poštujemo nezavisnost tog regulatora, ali zakon kaže da regulator mora da obezbedi da prenos fudbalske reprezentacije može da bude dostupan svim građanima.
Mi smo lišeni tog prava, zakonom garantovanog prava. Sudovi ćute. To što je fudbalska reprezentacija igrala, polovina građana ne zna, polovina građana nije videla trenutak kada je Mitrović dao gol. Videli smo Radanovića, videli smo Džajića svojevremeno, videli smo Katalinskog, videli smo Karasija. Mitrovića polovina građana, pretežno iz ruralnih sredina, a ja sam zaštitnik seljana, barem mislim da sam zaštitnik seljana kao predsednik Narodne seljačke stranke, nisu mogli da gledaju iako im zakon dade, ali neko ote. Taj neko se zove „Junajted medija“ koja je postala sveta krava.
Toliko smo dopisa napravili Tužilaštvu, REM-u, itd. Toliko smo se trudili, neki od narodnih poslanika, međutim, gospodine Martinoviću, nije vredelo. Niko nije želeo da obezbedi, a imali su moć, da obezbedi zakonom garantovano pravo da svi građani Republike Srbije, i ne samo Republike Srbije, već i Srbi i drugi u okruženju koji poštuju fudbalsku reprezentaciju Srbiju, to preko RTS-a bi trebalo da mogu da gledaju. Međutim, to pravo građani Republike Srbije i Srbi koji žive u regionu nisu imali, mada kaže – što ti zakon dade niko ti ne ote. Prema tome, postoje i druge izreke. Zakon je za svakoga zakon. Očigledno za Šolaka i Đilasa taj zakon ne važi.
More smo dopisa napisali. Ne samo da je prekršen Zakon o elektronskim medijima, već i Konvencija o prekograničnim televizijama. Zakon o oglašavanju, član 27. koji kaže da televizije koje reemituju, a to tvrde ovi iz „Junajted medije“, da reemituju programe iz Luksemburga, nemaju pravo na reklame, sem onih izvornih koje idu u Luksemburgu. Emitovana je gomila reklama. Time su stečeni nezakoniti prihodi na štetu građana Republike Srbije kojima nije omogućeno da gledaju prenos utakmice svoje reprezentacije.
Prema tome, korist su ostvarili. Broj pretplatnika je porastao. Kad su ljudi videli da ne mogu da prate televizijski prenos svoje reprezentacije na kanalima za koje zakon kaže da će prenositi tu utakmicu, onda su brže bolje išli na „Eon“, „Total“, „SBB“, išli su na „Junajted mediju“, na Šolaka. Zato Šolak vozi tri aviona.
On vozi tri aviona, dame i gospodo, zato što pravosuđe i REM na ove zakone koje mi donesemo, ono što car Dušan drži – moć mora da bude sprovedena. Kod nas izgleda ne mora, izgleda zakon važi samo za pojedine, za domaće medije koji moraju da poštuju pravila i koji su registrovani ovde. Oni koji su fiktivno registrovani u Luksemburgu i koji služe da Šolak ima tri falkona, tri aviona, pljačkajući na određeni način domaće medije. Kažu – vladavina prava. Da li vladavina prva važi za elektronske medije ili to kad Šolak radi nema vladavine prava?
Nemaju građani pravo na prenos, nemaju pravo na vladavinu prava, mogu da se krše zakoni o elektronskim medijima, Konvencija o prekograničnoj televiziji, Zakon o oglašavanju, Zakon o zaštiti konkurencije i svi se prave nevešti. Šta ja treba da posumnjam? Da su svi u lancu, a nisu, samo su pojedini podmićeni.
Dok elektronski mediji kroz otimanje reklama, ako neko emituje reklame, a na to zakonom nema pravo, on uzima deo prihoda domaćim medijima koji treba da se izdržavaju od tih prihoda, bez prihoda nema slobode medija, tako bitno utiču na slobodu medija i na vladavinu prava. Pri tome, imaju podršku određenih evroparlamentaraca. Jel tako? Imaju podršku i domaćih drugosrbijanaca koji to eksploatišu. Zato kažem – mi nemamo problem sa opozicijom, već imamo problem sa Šolakovim i Đilasovim biznisom, jer oni koji imaju moć da sprovedu zakone i kazne ih u tom kršenju ne žele to da urade.
Ja ću da podnesem krivičnu prijavu protiv osoba funkcionera iz REM-a i protiv odgovornih lica iz „Junajted medije“, „SBB-a“ i „Totala“ zato što su lišili i dopustili da građani Republike Srbije budu lišeni tog užitka, tog uživanja da vide trenutak kada golom Aleksandra Mitrovića nanosimo poraz evropskom prvaku? To je jedan od najvećih uspeha naše reprezentacije. Reprezentacija se zove zato što reprezentuje srpsku državu i srpski narod. To srpski narod u polovini situacija, onaj patriotski raspoložen koji živi na selu, nije imao pravo da vidi zato što oni koji imaju moć da nateraju Šolaka i Đilasa da sprovode zakon oni to ne žele, nego im čak pomažu u kršenju zakona i zakonitosti.
Ima izreka, na kraju da kažem, pošto nekima se izgleda žuri, isto Valtazar Bogišić, iz Cavtata pravnik, ne znam da li je bio Srbin, ali znam da je napisao Imovinski zakonik Crne Gore, i to dobar zakonik, ja ga poštujem bez obzira koje je bio nacionalnosti, zato što ima dobre izreke, izreka koja kaže: „Najveća nesreća je kada neko od zla dijela svog još kakvu korist ima“.
Znači, sem što su zlo delo nadneli da ovi ne mogu da gledaju prenos, mogli su makar tu najznačajniju utakmicu, jer su dve kvalifikacije već isprofitirali, mogli su tu najznačajniju utakmicu da puste. No, nisu hteli. Do kraju su išli. Malo im bilo, nikad im dosta nije bilo, što bi rekao Saša Radulović. Nisu hteli da puste prenos. Imali su korist od toga, a objasniću vam kako.
Ne samo na svojim fiktivno registrovanim Luksemburg kanalima da emituju reklame suprotno članu 27. Zakona o oglašavanju, već prekrajaju i Foksove kanale, Cinestar kanale, prekrajaju još deset, petnaest kanala ubacujući reklame i na takav način nanoseći problem i tim kanalima jer su to bili prekogranični kanali. Ubacivanjem reklama oni gube status reemitovanja. Oni dnevno emituju 200 hiljada sekundi reklama. Samo da je po dva evra, na RTS-u kada je prenos je 100 evra reklamni sekund, a neka su i dva evra, 200 hiljada sekundi dnevno emituju, to je 400 hiljada evra. Dnevno 400 hiljada evra, puta 365 dana, to je 150 miliona evra svake godine.
Da vam kažem odmah od kojih para on kupuje falkone i od kojih para se finansiraju razne organizacije u Srbiji, da bi rušili ne vlast, nemam ništa protiv, već da bi rušili na određeni način i ugled države Srbije, što su uspeli kroz ove nezakonite prenose koje im zakon ne dade, ali oteše. Dakle, profitiraju od zla dijela svog i svi mi to gledamo, kako oni uzimaju 150 miliona evra godišnje i ulažu, nadomeštaju ono korito. Znate ono donatorsko korito za „en-dži“ organizacije koje ratuju sa muralima itd, koji kažu da je Srbija duboko potonula u fašizam. Srbija koja je izgubila tri miliona ljudi u 20. veku, koja je pretrpela nečuveni genocid, srpski narod, oni je optužuju zbog nekog murala kako je duboka fašistička država. I to one osobe iz grada u kome su podigli simbol jednom odlikovanom fašisti Acif efendiji!
Gde je ona moć tužilaštva i sudova da sprovedu zakon i da kažu da se mora ukinuti odlikovani fašista od Hitlera gvozdenim krstom? Ne, mi smo dopustili da neko ko štiti to dođe u Beograd i da kaže da je jedan komunistički general u stvari bio fašista, iako su njemu fašisti ubili oca. Mi smo potonuli u fašizam zato što jurišaju na korito donatora, ono međunarodno. Izgleda se to skratilo koritance iz koga se, da tako kažem, moram, ja sam seljak, plastično da kažem, iz koga se loče, pa nadomeštavaju parama od nezakonitih reklama i prihoda Đilas i Šolak i tako podižu bunu.
Imali ste u julu ovde pobunu sa devet pripremljenih kamera. Kao sve je bilo spontano, samo je devet kamera bilo oko Skupštine, gde su navodili demonstrante gde ima najmanje policajaca, gde treba praviti haos, gde treba lupati ovu Skupštinu. Koliko je tih ljudi koji su kršili tada zakon privedeno pravdi na višegodišnje robije? Onaj ko baci kamen od kilogram na policiju, to je pokušaj ubistva službenog lica u obavljanju službene radnje. Recite mi, koliko je ljudi odgovaralo za to? Vrlo malo.
Zato ja podržavam ono što je Valtazar Bogišić rekao – Najveća nesreća je, i to morate gospodo sudije prekinuti, kada neko od zla dijela svog još kakvu korist ima. Morate kažnjavati krive, a štiti nevine. To do sada nije bio slučaj u Srbiji. Hvala.
