Zahvaljujem.
Reč ima Zoran Pašalić, Zaštitnik građana.
Izvolite.

Hvala lepo.
Poštovani narodni poslanici, poštovani predsedavajući, pred vama je Redovni godišnji izveštaj Zaštitnika građana za 2020. godinu. Ta godina je bila u znaku epidemije Kovida-19 u kojoj smo imali nesvakidašnje izazove za zaštitu ljudskih prava, sa kojom smo se, mogu slobodno da kažem, uspešno izborili.
Čast mi je i zadovoljstvo što mogu da vam predstavim rezultate rada jedine nacionalne institucije za zaštitu ljudskih prava kojoj rukovodim, zbog toga što vi narodni poslanici, koji ste predstavnici građana Republike Srbije, jedini možete da kontrolišete rad institucije Zaštitnika građana.
Ovo naročito naglašavam iz razloga mnogih ideja da se institucija Zaštitnika građana proverava i kontroliše, a zakonom i Ustavom je određeno samo da to može činiti Narodna skupština. Tu prvenstveno mislim na ono što se u svakodnevnom govoru zove nevladin sektor, oni koji misle da su svojom pozicijom u situaciji da kontrolišu Zaštitnika građana, što je, više sam puta isticao javno i sad koristim ovu priliku da kažem to i u ovom domu, apsolutno, apsolutno nespojivo sa funkcijom Zaštitnika građana i sa Ustavom i zakonom o određenim ograničenjima i pravima institucije Zaštitnika građana.
Zaštitnik građana je u prošloj godini u vreme pandemije koja je obuhvatila ceo svet, pa nažalost i našu državu, bukvalno je nametnuta bila situacija da se radi u potpuno, potpuno vanrednim okolnostima. Zahtevala je mere zaštite i u određenim segmentima i na vreme koje mi nismo mogli da predvidimo koliko će trajati. Iz tog razloga, sve svoje kapacitete institucija Zaštitnika građana usmerila je na hitno i direktno delovanje prema građanima. Ono što mogu da kažem je da iz razloga što smo tako radili u 2020. godini, kada smo imali 67% obraćanja više nego prethodne godine, građani Srbije su nam na izvestan način poklonili poverenje, o kome ću malo kasnije govoriti.
Najveći broj pritužbi, odnosio se na ostvarivanje prava pripadnika osetljivih grupa, dece, mladih žena, pogotovu žena koje su žrtve nasilja u porodici, hroničnih bolesnika, osoba sa invaliditetom i starih lica lišenih slobode LGBT populacije, pripadnika nacionalnih manjina, pre svega, Roma.
Tokom gotovo dva meseca trajanja vanrednog stanja, pojačali smo nadzor na terenu, produžili radno vreme na svih sedam dana u nedelji i uveli pet novih telefonskih linija ne koje su građani mogli da se obrate u intervalu od osam do 22 sata. Kontrolnim postupcima na terenu vršili smo proveru uslova u kojima se nalaze građani, a posebno osetljive grupe, deca, osobe sa invaliditetom, Romi, migranti, kao i lica lišene slobode. Taj trud koji je pokazala institucija Zaštitnika građana uticaj je na porast poverenja na instituciju u kojoj rukovodim, što su i potvrdila dva odvojena istraživanja javnog mnjenja.
Prvo koje je urađeno odmah po okončanju vanrednog stanja u maju 2020. godine, pokazalo je da su građani imali najviše poverenja u instituciju Zaštitnika građana, dok je drugo istraživanje iz decembra iste godine pokazalo da je Zaštitnik građana institucija u kojoj bi se građani prvo obratili.
Zaštitnik građana se 2020. godini obratilo 18.165 građana, što je za 67% više, kao što sam rekao iz prethodne godine, iste godine primili smo više od 5.000 pritužbi što je povećanje od oko 54% u odnosu na 2019. godinu.
Najveći broj pritužbi građana odnosio se na rad organa izvršne vlasti, tačnije ministarstava skoro 21%. U izveštajnoj godini smo okončali 80% predmeta, što predstavlja povećanje od oko 12% u odnosu na 2019. godinu i uputili oko 15% više preporuka nego godinu dana ranije.
Građani su u 2020. godini, kao i prethodne dve, Zaštitniku građana su se najviše obraćali zbog zaštite ekonomskih i imovinskih prava, 30% što ukazuje na nepovoljan ekonomski položaj građana, ali na nedostatke u radu nadležnih organa u ovoj oblasti. Visoko rangirane su i povrede prava koji se odnose na principe dobre uprave i socijalno kulturnih prava.
U 2020. godini, nastavio sam praksu Međunarodne saradnje sa ombudsmana iz zemalja i regiona Evrope i Evroazijske alijanse ombudsmana, s kojim smo zbog epidemiološke situacije uglavnom komunicirali putem, odnosno video konferencija, ali ono što mi je naročito drago, to je što ta komunikacija nije prestala, nije čak bila ni smanjena u vreme, da kažem, ekspanzije virusa Kovid – 19 i zaključci koje smo doneli mi, koji smo povezani ombudsmanskim mrežama kako Evrope, tako i šire. Mislim da smo u zajedničkim platformama dali dobre preporuke institucijama, koje smo dužni da kontrolišemo i da su se one reperkutovale na bolju i bržu mogućnost građana da ostvare svoja prava.
Navešću samo primer da na početku epidemije mogućnost građana da iz zemlja zapadne Evrope dođu u Republiku Srbiju, bila je sužena obaveznim karantinima maltene u svakoj državi i da nije bilo te saradnje, prvenstveno bilateralne saradnje sa ombudsmanom drugih država da bi bilo daleko teže da im se omogući da brže i jednostavnije dođu u Republiku Srbiju.
S obzirom da nestabilnost epidemiološke situacije želim da ukažem na neophodnost unapređenja rada svih nadležnih organa u cilju ostvarivanja prava građana, posebno u nesvakidašnjim okolnostima, kao Zaštitnika građana Republike Srbije nastaviću da reagujem na sve propuste nadležnih organa, savetujem građane i podnosim na inicijative za izmene važećih propisa.
Naš trud da pomognemo građanima Republike Srbije u ostvarenju njihovih prava, nije prepoznat samo od strane građana Republike Srbije, već od strane podkomiteta za reakreditaciju globalne alijanse nacionalnih institucija za ljudska prava GAVRI, to je mreža svih ombdusmana na svetu, i najviša mreža koja praktično svoje delovanje obavlja u UN, u Ženevi, koje daje i pravo nosiocu A statusa, koje smo mi zadržali i ponovo akreditovani, da govori u UN, kada se govori o pitanju ljudskih prava.
Nije bilo jednostavno, jer je ta reakreditacija trajala godinu dana, što nije uobičajeno, nije mesto gde bih vas zaista zamarao postupkom kroz koji je Institucija Zaštitnika građana, morala da prođe da bi dobila ponovo reakreditaciju, ali mi smo zaista zadovoljni, jer je to još jednom pokazalo da institucija Zaštitnika građana, radila valjano svoj posao.
Izveštaj o radu institucija Zaštitnika građana, se za izveštajni period odnosi i na ono što smo mi započeli, pa maltene od početka mog mandata, iako je to trebalo da se završi još 2016 godine, a to je izrada novog zakona o zaštitniku građana, koji je završen, kao što vam je poznato, okončan je rad na njemu, izglasan je u Skupštini Republike Srbije ove godine, a koji je u potpunosti usklađen sa Venecijanskim principima.
Novim Zakonom o zaštitniku građana koji ovaj uvaženi dom usvojio 3. novembra, ove godine, Zaštitnik građana je prepoznat kao institucija koja ima znanje i kapaciteta, da vrši dodatne nadležnosti. Pošto ste upoznati sa tim dodatnim nadležnostima, zaista ne bih opterećivao vaše vreme.
Ono što je isto tako važno, što je Zaštitnik građana postao nacionalni izvestilac u oblasti trgovine ljudima, a takođe obavlja poslove i nacionalnog nezavisnog mehanizma, uz praćenje Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom.
Ovo što sam malopre rekao, a to je Zaštitnik građana, postao nacionalni izvestilac u oblasti trgovine ljudima, je vrlo značajno za neke aktivnosti koje su trenutno na dnevnom redu i kojima se zaštitnik građana vrlo intenzivno bavi.
Zbog tih svojih aktivnosti koje je obavio i urađene su do u detalje, može da brani sve ono što je u svom izveštaju dao.
U narednom periodu planiramo da iskustva stečeno u novonastaloj situaciji usmerimo na pomoć građanima u ostvarenju garantovanih prava, ali i iznalaženju sistemskih rešenja za različite situacije i izazove, sa kojima se susreću građani Republike Srbije.
U kontekstu ovog što sam poslednje rekao, iskoristio bih ovu priliku, jer poštovani narodni poslanik Samir Tandir je uputio, a to je pitanje poverenice, ali mislim da se odnosi na instituciju Zaštitnika građana, odnosno dva pitanja, pa ću biti slobodan da prokomentarišem, odnosno da dam neku vrstu odgovora.
Što se tiče prvog pitanja, a to je decentralizacija institucije Zaštitnika građana, a Zaštitnik građana, kao što vam je poznato imaju svoje kancelarije u Preševu, Bujanovcu i Medveđi.
Zaista ne bi bio problem da se te kancelarije otvore i u drugim delovima Republike Srbije.
Ono što je pokazalo iskustvo na terenu jeste da građani Republike Srbije imaju poverenje u instituciju Zaštitnika građana i u funkciju koju obavljam, što je pokazalo da uvek kada se krećemo van Beograda, a to je bilo baš često u periodu pre epidemije kovida, on je malo to, da kažem usporio, što ne znači da se istom dinamikom neće nastaviti sledeće godine, da je to, u stvari pravi efekat kada u direktnom kontaktu između Zaštitnika građana i građana koji se pritužuju po bilo kom osnovu se ta pitanja rasprave, ako je potrebno u lokalnoj sredini, u lokalnoj samoupravi ako ima elementa onda i daleko, daleko na višem nivou.
Drugo pitanje, poslanik Tandir je naslovio kao nasilje na internetu. Mi imamo takvu situaciju sada da je internet postao poligon, i ja se zaista izvinjavam ovo cenjenom domu što ću upotrebiti taj izraz, za različita iživljavanja, bez svake mere, bez svako ograničenja, često u anonimnim okvirima, iako se uvek može utvrditi ko je i odakle poslao određeni komentar na internetu.
Do te mere je to uzelo maha da ono što kao nekadašnji sudija u Prekršajnom sudu što je spadalo u domen prekršaja protiv javnog reda i mira, ko vređanjem drugih lica izaziva, praktično narušava javni red i mir praveći analogiju sa tim da ako vas neko uvredi na ulici, ako vas neko opsuje na ulici, ako vam nešto ružno kaže, za to će biti sankcionisan, a imate takvo delovanje preko društvenih mreža ili na internetu, da skratim, da apsolutno ostaje u jednom domenu koji niko nije do sada kontrolisao, niti je takve istupe sankcionisao.
Zaštitnik građana je član Vladine Radne grupe za zaštitu novinara. S obzirom da je veliki broj napada i na novinare preko društvenih mreža, Zaštitnik građana je pre dve nedelje dostavio Radnoj grupi Vlade Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom redu i miru, upravo u cilju uređenja postupanja na društvenim mrežama, pre svega nasilja i pretnji.
Ovaj Nacrt koji je Zaštitnik građana izradio cilj je zaštita kako novinara, tako i svih građana od pretnji, od vređanja i od nasilja.
Svedoci smo pisanja medija da je nasilje na internetu doprinelo tragediji u kojoj je ugašen jedan život jedne mlade žene. Zato smatram da je važno da u narednoj godini da u detalje uredimo ovu neuređenu sferu i zaštitimo svakog građanina od pretnji, vređanja i nasilja na internetu.
Izvinjavam se na opširnosti, ali smatrao sam da je pitanje poštovanog poslanika usmereno i prema instituciji Zaštitnika građana.
Hvala vam na strpljenju. Na raspolaganju sam vam za sva vaša pitanja.

Zahvaljujem.

Reč ima Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković.

Hvala.
Poštovani potpredsednici Narodne skupštine Republike Srbije, uvaženi narodni poslanici i poslanice, pred vama je redovan Godišnji izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2020. godinu, koju je obeležilo više dobrih događaja koji su imali neposredan efekat na rad institucije.
Pre svega je okarakterisala i dalje aktuelna zdravstvena kriza izazvana virusom Kovida19 zbog koje je intenzivan rad i aktivno delovanje na sprečavanju i zaštiti građana od diskriminacije bio od posebnog značaja.
Kao što je poznato prošle godine su i održani parlamentarni i lokalni izbori. Konstituisanje Narodne skupštine u novom sazivu je uticalo da se postupak za izbor Poverenika sprovede nakon pauze od šest meseci od prestanka prethodnog mandata, tako da u tom periodu od šest meseci institucija nije bila u mogućnosti da funkcioniše u punom obimu.
Želeći da što slikovitije prikažemo stanje i izazove tokom 2020. godine, ali da nedvosmisleno ukažemo na načine za prevazilaženje pojedinih i dalje aktuelnih problema, Izveštaj ima nešto drugačiju formu u odnosu na ranije godine, jer smo se upravo fokusirali na uspostavljanje ravnoteže između zaštite zdravlja stanovnika, poštovanja ljudskih prava i minimiziranje različitih socijalnih i ekonomskih posledica koje je ova kriza izazvala, na šta su se, uostalom fokusirali i svi drugi državni organi i većina mera Vlade Republike Srbije.
Povereniku se tokom 2020. godine obratilo preko 3.000 građana i građanki, uglavnom sa molbom za hitnom podrškom pružanjem pomoći u ostvarivanju prava i, ili usluga usled epidemiološke krize, što je i razumljivo. Imajući u vidu potrebu za hitnim postupanjem mi smo reagovali najčešće preporukama mera za ostvarivanje ravnopravnosti inicijativama, upozorenjima, saopštenjima ili rešavanjem problema neposredno telefonskim putem, jer bi vođenje postupka u takvoj situaciji bilo potpuno bez svrhe u postupanju za građane i građanke koji su izrazili potrebu za hitnom pomoći ili podrškom.
U smislu standardnih pritužbi i predmeta koje smo vodili u redovnim situacijama, Poverenik je postupao u 1.188 predmeta od kojih 674 po pritužbama u smislu Zakona o zabrani diskriminacije. Tako da je u tom smislu i donet manji broj mišljenja o povredi Zakona o zabrani diskriminacije.
Pored mišljenja u pojedinačnim postupcima dato je 476 preporuka mera. Nastavljen je trend postupanja po preporukama. U prethodnoj godini 89% preporuka je implementirano. Upućeno je 12 inicijativa za izmenu propisa, 12 mišljenja na nacrte zakona i drugih akata, 12 upozorenja javnosti, 23 saopštenja, kao i dve krivične prijave zbog izazivanja mržnje i netrpeljivosti prema pripadnicima romske nacionalne manjine.
Pre uvođenja vanrednog stanja Poverenik je jedinicama lokalnih samouprava uputio preporuke koje su se odnosile na unapređenje rodne ravnopravnosti i obezbeđivanje većeg učešća žena u političkom javnom odlučivanju, kao i veće participacije mladih u radu jedinica lokalne samouprave. Neke efekte tih preporuka mera uz donet zakon neposredno pre izbora vidimo i danas u skupštinama gradova i opština.
Nakon usvajanja Odluke o proglašenju vanrednog stanja Poverenik je intenzivirao praćenje stanja, ukazivao na različite probleme i predlagao konkretna rešenja za njihovo prevazilaženje. Trista dvanaest preporuka mera i 12 inicijativa je upućeno u cilju unapređenja položaja grupa stanovništva koje su usled pandemije bile u većem riziku od diskriminacije i ranjivije. Primera radi, navešću samo nekoliko. Preporuke su se odnosile na davanje adekvatnih i pravovremenih informacija i obaveštenja u vezi sa kriznim događajima i načinima za njegovo prevazilaženje u pristupačnim formatima za naše građane sa invaliditetom, pre svega, one sa senzornim oštećenima, redovno pružanje usluge pomoći u kući svim korisnicima i obezbeđivanje potrebnih dozvola za kretanje lica koja pružaju ovu pomoć, potrebu da se uslugama socijalne zaštite i programima pomoći obuhvate sva lica koja se nalaze u stanju potrebe preporuke i inicijative za širim obuhvatom, ekonomskim merama pomoći i druge.
Takođe, tokom krize su se mogla sagledati specifičnosti potreba različitih društvenih grupa koje su u povećanom riziku od diskriminacije, potreba davanja pravovremenog odgovora na situaciju, neophodnost posedovanja što preciznijih podataka o stanovništvu kako se ne bi dogodilo da neke grupe građana budu izostavljene iz pojedinih mera, nužnost uspostavljanja saradnje i uključivanja što većeg broja predstavnika ranjivih grupa u kreiranje odgovora na krizu, potreba podsticanja volonterizma i društvene odgovornosti, preciziranje odredaba određenih propisa poput propisa o radu od kuće, bezbednosti i zdravlja na radu i drugih.
Naša praksa je potvrdila neophodnost kontinuiranog pružanja usluga, naročito iz sistema socijalne i zdravstvene zaštite tokom krize za sve korisnike, naravno i sve građane, ali i daljeg razvijanja svih usluga u zajednici i usluga smeštaja u potrebnom obimu, kao i paliativnog zbrinjavanja u poslednjim danima života.
Mere koje je Vlada Republike Srbije preduzimala, na koje nam se odnosio jedan broj pritužbi ili drugih vrsta obraćanja građana, smatramo da su bile pravovremene i da su davale odgovarajuće rezultate i sačuvale veliki broj radnih mesta i pomogle velikom broju naših građana, ali se pokazalo da je bilo neophodno češće, u skladu i sa zahtevima struke i dnevnom analizom situacije, planirati i menjati mere i prilagođavati ih realnim potrebama, posebno ranjivijih kategorija stanovništva i ostaviti dovoljno vremena građanima za informisanje i njihovu primenu.
Kada se radi o merama ekonomske podrške stanovništvu i privredi, ispostavilo se da je bilo potrebno bolje targetiranje i usmerenje na one građane koji su bili posebno pogođeni, poput porodica sa više dece, najsiromašnijih, onih koji su bez posla ili su ga izgubili, zapravo bez ikakvih prihoda, umesto jednake podrške za sve naše građane.
Takođe, ispostavilo se da je neophodno preciznije informisanje stanovništva u cilju postizanja boljih i efikasnijih rezultata, stoga bih zaista, nakon završetka ove krize, ove pandemije, zaista trebalo da možda svi zajedno, naravno u različitim formatima. pristupimo detaljnoj analizi mera i njihovog sprovođenja kako bismo eventualne buduće slične krize dočekali spremniji kao društvo i pružili još adekvatniji i još bolji odgovor, jer sva je prilika da ovo neće biti poslednja kriza ovakve vrste u budućnosti.
Kada su u pitanju pritužbe građana i građanki, u najvećem broju je kao osnov diskriminacije navedeno zdravstveno stanje, starosno doba, nacionalna pripadnost ili etničko poreklo, pol, invaliditet, a zatim slede bračni i porodični status ili neko drugo lično svojstvo, poput imovnog stanja itd. da ne nabrajam sve. Imate, naravno, sve detaljno u izveštaju. Kada se radi o oblasti društvenih odnosa, najviše pritužbi je podneto u postupcima pred organima javne vlasti, a na drugom mestu u postupku zapošljavanja ili na poslu, zatim prilikom pružanja javnih usluga ili prilikom korišćenja objekata i na kraju oblasti obrazovanja i vaspitanja.
Teritorijalna raspoređenost podnosilaca pritužbi, postojala je nešto veća ujednačenost nego ranijih godina. Najveći broj pritužbi stigao je iz Beograda, iz beogradskog regiona, a najmanje iz regiona Šumadije, 15,4% u ukupnom broju pritužbi, a prvi put od ustanovljenja institucije je zdravstveno stanje, što je negde i očekivano, uzimajući u obzir aktuelnu zdravstvenu krizu, je prvi put navedeno u pritužbama građana kao najčešći osnov diskriminacije, a na drugom mestu starosno doba.
Najviše pritužbi je podneto u oblasti rada i zapošljavanja, a izdvojili su se problemi raspoređivanja na odgovarajuća radna mesta, problemi rada od kuće, izolacija zbog potencijalnom zaražavanja, nedovoljan broj i opterećenost zaposlenih, a određene grupe stanovnika bile su u dodatnom riziku zbog otežanog pristupa zdravstvenoj zaštiti, poput osoba sa invaliditetom, osoba koje žive sa HIV-om, dece hroničnih bolesnika, onkoloških pacijenata, osoba koje se leče dijalizom, oboleli od retkih bolesti i drugo.
Obezbeđenje pristupa redovnim zdravstvenim uslugama i terapijama, pregledima i psihološkoj podršci tokom krize, uključujući i pristupačne zdravstvene objekte, kao i jasne i efikasne procedure pružanja usluga zdravstvene zaštite u krizama samo su neki od izazova koji su proizašli iz aktuelne krize.
Kada su u pitanju deca, najčešće je ukazivano na nedostatak usluge ličnog pratioca kao važne usluge podrške u oblasti obrazovanja, ali i probleme u praćenju onlajn nastave, a mladi su izdvajali problem zapošljavanja i zaštite radnih prava, finansijsku sigurnost, kvalitet obrazovanja i negativan uticaj pandemije na školovanje.
Izdvojila sam samo dve oblasti sa najčešćim osnovama diskriminacije koje su građani navodili zbog dogovora da se držimo negde deset minuta vremena, pa ću sada samo da iskoristim, takođe, priliku na odgovor narodnom poslaniku gospodinu Samiru Tandiru u vezi sa eventualnim otvaranjem regionalnih kancelarija.
Mi imamo otvorenu jednu regionalnu kancelariju u Novom Pazaru, jer smo smatrali da je to sredina koja zavređuje da budemo što bliži građanima, uzimajući u obzir i multinacionalni i multikulturalni sastav stanovništva, ali mi koristimo svaku priliku da budemo izvan Beograda, što dostupniji građanima na različitim događajima.
Naravno, nismo imali prilike da tako bude u prethodnoj godini, ali smo to nastavili i ove godine i nastavićemo u sledećoj.
Što se tiče sigurno jednog od najvećih izazova kada se radi o nedopustivom govoru na društvenim mrežama, pre svega neprimeren govor, jedan agresivan ton uvrede od kojih su neke i diskriminacija, pa do pretnji nasiljem.
Mi smo 9. decembra ove godine na događaje u Skupštini u susret danu ljudskih prava predstavili poseban izveštaj o diskriminaciji dece u kome smo jedan vrlo značajan deo izveštaja upravo posvetili diskriminaciji i nasilju na društvenim mrežama.
Verujem da će biti prilike da se razmatra ili u plenumu ili uskoro na Odboru za prava deteta kojim predsedava predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, ali zašto da ne i u drugom formatu, jer smo u izveštaju predstavili detaljno i opšti komentar 25 komiteta UN za prava deteta, gde smo upravo ukazali koji su to izazovi koji se nalaze pred nama kada se radi o deci i društvenim mrežama, jer kako na početku samog komentara jedna devojčica i kaže da kad god je tužna ili ima neki problem, ona ode na internet jer tamo je uvek neki sadržaj koji joj pruži utehi.
Ja sam time i počela pretprošle nedelje na poziv Vladinog Saveta za prava deteta da predstavim i tamo izveštaj, upravo ukazala i na ovu vrstu problema i predložili smo Savetu za prava deteta da se jedna posebna sednica ovog Vladinog tela održi upravo na ovu temu i predsednik Saveta za prava deteta, ministar Dmitrović je prihvatio i na narednoj sednici ćemo govoriti šta bismo mogli zajedno svi da uradimo kao država i društvo, s tim što neke od mera već sprovodi Vlada Republike Srbije.
Posebno je organizovana podrška roditeljima u vezi sa bezbednošću dece na internetu na poseban telefon koji je uspostavljen od strane Ministarstva za telekomunikacije, ali i redovno održavamo skupove sa novinarima, predstavnicima REM-a, ali i svih drugih koji učestvuju i mogu da utiču na rešavanje problema i razumevanja pojava.
Održavamo različite sastanke i aktivnosti upravo kako bismo uticali na suzbijanje ove izuzetno opasne društvene pojave, a 2018. godine smo već dali preporuku mera internet portalima da preduzmu sve potrebne mere u cilju sprečavanja objavljivanja sadržaja i komentara korisnika na internet portalu i profilima na društvenim mrežama, kao i uklanjanje onih komentara koji su već objavljeni, čime se takvi sadržaji i komentari čine dostupnim javnosti, a koji po svojoj sadržini mogu da podstiču mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog ličnog svojstva ili izazivaju strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje.
Jedan broj portala zaista i sada već primenjuje ovu preporuku, ali nema nikakve dileme da postoji mnogo prostora za unapređenje stanja i za prevenciju i nedopustivog govora pretnji i nasilja na internet portalima.
Hvala.

Hvala.

Reč ima poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Milan Marinović. Izvolite.

Hvala.
Dragi građani Srbije, poštovani narodni poslanici, poštovani predsedavajući, uvaženi predstavnici nezavisnih državnih organa, na samom početku želim da izrazim veliko poštovanje i zahvalnost vama, predstavnicima građana, zato što u ovom visokom domu razmatrate godišnje izveštaje nezavisnih državnih organa, ovaj put za 2020. godinu.
Ovaj vaš čin je nastavak dobre prakse u poslednje tri godine, a posebnu zahvalnost vam dugujemo za to što ste nas i ovaj put pozvali da prisustvujemo ovoj sednici i omogućili nam da se, kako obratimo vama i ukratko izložimo naše izveštaje, tako i da vama, ali i svim građanima u Srbiji, damo potrebna razjašnjenja ili odgovore na sva pitanja koja vas interesuju.
Pozdravljam ovakav vaš stav i pozivam vas da i ubuduće nastavite sa dobrom praksom i nastavite da razmatrate naše izveštaje i pozivate nas na sednice koje tim povodom zakazujete.
Što se tiče samog Izveštaja o radu Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti za 2020. godinu, odnosno stanja u oblastima ljudskih prava koje su u nadležnosti Poverenika, a to su pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja i pravo na zaštitu podataka o ličnosti, mogu da naglasim da je rezultat Izveštaja za 2020. godinu u velikoj meri posledica činjenice pojave pandemije bolesti Kovid - 19, kao i mera koje su od strane nadležnih organa, a pre svih Vlade Republike Srbije, preduzete u cilju suzbijanja ove bolesti, a posebno u vreme proglašenog vanrednog stanja.
Mere koje su u najvećoj meri uticale na zaštitu i ostvarenje navedenih ljudskih prava koje štiti Poverenik su bile: donošenje Uredbe o računanju rokova u opštim i posebnim upravnim postupcima, na osnovu koje su rokovi za postupanje organa uprave prestali da teku do okončanja vanrednog stanja, zatim donošenje Odluke o radu na daljinu, odnosno o radu od kuće, uvođenje posebnog režima funkcionisanja zdravstvenih ustanova i uvođenje pohađanja nastave na daljinu i privremena obustava rada škola, zabrana javnog okupljanja i druge mere.
Ove mere su na rad Poverenika uticale tako što se desila jedna apsurdna situacija. Naime, Poverenik svake godine na početku godine sačinjava plan inspekcijskih nadzora koji treba da sprovede u oblasti praćenja poštovanja zaštite podataka o ličnosti kod svih rukovalaca podacima u Srbiji i obrađivača podataka građana u Srbiji. Ironično, ali za 2020. godinu mi smo bili planirali da upravo nadziremo rad zdravstvenih ustanova i rad prosvetnih ustanova. Zdravstvene ustanove naravno da nismo mogli, jer su gotovo sve bile u kovid sistemu a škole nisu radile, tako da smo morali da se prestrojavamo praktično u hodu i da menjamo naš planiran plan, zapravo planirani obim nadzora.
Međutim, uprkos svim ovim preduzetim merama, moram istaći da ni jedno od dva ljudska prava koje štiti Poverenik nije bilo ukinuto, pa ni suspendovano u datim okolnostima, već samo ograničeno u meri u kojoj je to bilo neophodno, što je za svaku pohvalu i nije baš bilo karakteristično za sve države u svetu, pa i u Evropi.
Ta nenormalna situacija od nekih nazvana kao "nova normalnost" nametnula je i Povereniku i njegovoj službi potrebu da se prilagođavamo novim okolnostima i organizujemo svoj rad na najoptimalniji mogući način, brinući o tome da se kao primarni ostvari cilj zaštita zdravlja stanovnika, pa tako i zaposlenih u službi Poverenika.
Kroz mnoštvo preporuka i saopštenja, Poverenik je ukazivao na dve podjednako važne činjenice. Pod jedan, da se maksimalno zaštite podaci o zdravlju, koji spadaju u posebno osetljive podatke građana, ali i drugi podaci o ličnosti građana, a pod dva, da slobodan pristup informacijama od javnog značaja ima posebnu važnost i težinu u datoj situaciji.
Što se samih statističkih brojeva u izveštaju tiče, primetno je da je broj primljenih i rešenih predmeta manji za oko trećinu nego u 2018. i 2019. godini, što je, naravno, posledica situacije u vezi sa bolešću Kovid - 19. Ali, opet je broj rešenih predmeta nadmašio broj primljenih, što pokazuje da su većim tempom rešavani predmeti iz prethodnih godina.
Tako smo u oblasti slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja primili 5.201 predmet a rešili 5.470. U oblasti zaštite podataka o ličnosti primljeno je 2.952 predmeta a rešeno 2.974. U obe oblasti primljeno je 1.065 predmeta a rešeno 1.053, tu je nešto manje rešeno nego što je primljeno. Ali, sve u svemu, ukupno je primljeno 9.218 predmeta a rešeno 9.497.
Inače, Izveštaj Poverenika je objavljen na sajtu Poverenika na linku "Poverenik.rs" i svi zainteresovani mogu da ga pogledaju još od marta prošle godine.
Što se tiče statistike po oblastima prava koje Poverenik štiti, primljeno je ukupno 3.286 žalbi u oblasti slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja. Poverenik je rešio 3.584 žalbe, a veliki broj njih, natpolovična većina, 53,23% je podneto zbog ćutanja uprave ili ćutanja administracije, odnosno izostanka bilo kakvog odgovora na zahtev za slobodan pristup informacijama od javnog značaja.
Žalbe su u velikom broju bile osnovane, čak 83,59% od ukupnog broja rešenih žalbi. Od 1.086 rešenja koje je Poverenik doneo po žalbama tražilaca informacija, organi vlasti su postupili u 74,13%, znači, u tri četvrtine slučaja.
Karakteristično za 2020. godinu je to što je porastao broj žalbi novinara, upravo zbog situacije sa Kovidom - 19. U uobičajenoj situaciji broj žalbi novinara se kreće negde oko 9%, ali u 2020. godini bilo ih je 27,6%. Najveći broj žalbi je podnet protiv republičkih državnih i drugih organa i organizacija, a u okviru njih protiv ministarstava i organa u njihovom sastavu, a zatim je zabeležen broj žalbi i u oblasti pravosuđa i javnih preduzeća, dok je smanjen broj žalbi kod organa lokalne samouprave, kod republičkih organa, organizacija i kod pokrajinskih organa.
Stepen potvrđenih odluka Poverenika otkad Poverenik postoji je preko 92% odlukama nadležnih sudova, odnosno Upravnog suda.
U oblasti zaštite podataka o ličnosti, Poverenik je primio 2.952 predmeta, a okončao postupanje 2.974. Najviše od toga je bilo postupaka nadzora ili inspekcijskog nadzora koji vrši Poverenik u ovoj oblasti i izvršeno je 205 postupaka nadzora, od čega 200 po novom Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti, koji se primenjuje od 22. avgusta 2019. godine.
Najčešći razlog za pokretanje postupka nadzora je bezbednost podataka o ličnosti u preko 30% slučajeva.
Povereniku je tokom 2020. godine izjavljeno 139 pritužbi u oblasti zaštite podataka o ličnosti, a najčešći razlozi za podnošenje pritužbi su nepostupanje rukovalaca podacima po zahtevu tražilaca, odnosno lica čiji se podaci obrađuju u 71 slučaju, odnosno odbijanje ili odbacivanje zahteva od strane rukovaoca u 35 slučajeva i delimično postupanje po zahtevu 32 slučajeva.
Povreda prava zbog kojih su najčešće podnošene pritužbe Povereniku je pravo na pristup podacima, pravo na brisanje podataka o ličnosti, pravo na ispravku i dopunu svojih podataka.
Takođe, Poverenik je veliku pažnju posvetio i obukama, posebno u oblasti zaštite podataka o ličnosti i kao najsvetliji primer mogu da istaknem sporazum Poverenika sa Fakultetom bezbednosti Univerziteta u Beogradu, u kojoj saradnji je održan prvi kratki program studija za sticanje zvanja menadžera za zaštitu podataka o ličnosti i sa tim programom se nastavilo i u ovoj godini na opšte dobro.
Koji su problemi u ostvarivanju ova dva prava koja Poverenik štiti? Jedno je normativni okvir. Mi smo tada predlagali da se izmeni Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Sa zadovoljstvom mogu da konstatujem da ste vi, Narodna skupština, usvojili izmene i dopune Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, da su one stupile na snagu i počinju da se primenjuju od 16. februara 2022. godine. Videćete da je to na opšte dobro svih građana.
Uspeli smo tim izmenama da uradimo i nešto što je interesovalo i neke poslanike kada sam o tome pričao, a to je da sprečimo dobar vid zloupotreba prava na pristup informacijama od javnog značaja.
Zatim, dobili smo pravo da propisujemo prekršajni nalog, da izdajemo prekršajni nalog i da podnosimo zahteve za pokretanje prekršajnog postupka protiv počinioca prekršaja, kao i da propisujemo i izričemo administrativne sankcije za neizvršenje rešenja Poverenika.
Sad nešto što se tiče odgovora na pitanje poslanika gospodina Samira Tandira u vezi decentralizacije. Izmenama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja upravo je data Povereniku mogućnost da može obrazovati kancelarije i van mesta svog sedišta u Beogradu. Čim taj zakon počne da se primenjuje od februara, ja ću, budite uvereni, obrazovati kancelarije u početku u sedištima centara okruga, odnosno regiona, u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, a videćemo za dalje. U svakom slučaju, to će značiti puno i građanima, pre svega građanima koji tamo žive.
Ocena stanja po oblastima ostvarivanja prava u nadležnosti Poverenika za 2020. godinu ne može se reći da je u oblasti pristupu informacijama bila zadovoljavajuća, ali zahvaljujući donošenju izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja videćete da će to stanje rapidno da se poboljša.
Još jednom vam se zahvaljujem na donošenju toga zakona, jer učinili ste ogroman korak na koji se čekalo godinama, da ne kažem deceniju.
Što se tiče zaštite podataka o ličnosti, brojni su problemi. Oni su uzrokovani, takođe, normativnim nedostacima. Mi imamo Zakon o zaštiti podataka o ličnosti koji je nov, ali koji je teško primenljiv. Zahvalan sam Vladi Republike Srbije koja je odgovorila na moju inicijativu i u toku je rad Radne grupe na donošenju strategije zaštite podataka o ličnosti, čiji nosioci posla su Vlada Republike Srbije, Ministarstvo pravde i Poverenik, da napravimo jednu efikasnu i sprovodivu strategiju zaštite podataka o ličnosti za period 2022. do 2030. godine. Ubeđen sam da će to biti urađeno do kraja prve polovine sledeće godine.
Takođe, treba menjati i Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, ali i doneti neke zakone koji nam nedostaju, kao što je zakon o obradi biometrijskih podataka, zakon o obradi podataka putem video nadzora i slično.
Na kraju, dugujem zahvalnost Odboru na donošenju Predloga zaključka o usvajanju Izveštaja Poverenika za 2020. godinu. Moram da konstatujem da prošle godine, kada ste doneli Zaključak povodom razmatranja Izveštaja Poverenika, vi ste, citiraću, rekli ovako: „Narodna skupština podržava Vladu da intenzivira aktivnosti na odgovarajućim normativnim izmenama, posebno izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i u pogledu poboljšanja strateškog okvira u oblasti zaštiti podataka o ličnosti“. To je ovo što sam sad rekao. Praktično, Vlada je poslušala vas, uradila je to i vidi se kako sjajno funkcionišemo kada se posvetimo nekom gorućem problemu. Molim vas da samo tako i nastavite.
Izražavam nadu da će sa vrlo dobrom praksom razmatranja izveštaja nezavisnih tela, pa time i Poverenika, i formiranja ovako efikasnih zaključaka nastaviti i u buduće.
Želim samo da odgovorim na još dva pitanja, nisu meni upućena, ali kako reče kolega Pašalić - tiču se i nadležnosti Poverenika, koja je poslanik Tandir rekao. Jedno je u vezi nasilja na internetu. Naravno, to nije nadležnost Poverenika, ali jeste nadležnost Poverenika da brine o tome kako lični podaci svih građana, a posebno maloletnika i dece dospevaju na internet, kako se zloupotrebljavaju. To je obično prvi korak koji vodi ka nasilju. Mi ćemo u tu svrhu učiniti sve da što veći obim mlade populacije obučimo o tome kako da štite svoja prava, pravo na zaštitu podataka o ličnosti i u slučaju njihovog narušavanja kako da se obrate Povereniku.
Na kraju, da odgovorim poslaniku Tandiru za konkretno pitanje koje je postavio. Nije tu? Dobro, onda ako se pojavi kasnije.
Na kraju, jer ne znam da li ću imati priliku posle još da govorim, da poželim svim građanima Republike Srbije srećnu i uspešnu Novu 2022. godinu, dobro zdravlje i, nadam se, povratak u normalan život, u stvari u staru, običnu normalnost. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SDPS, dr Muamer Bačevac.

Uvaženi predstavnici nezavisnih tela, hvala vam na iscrpnim obrazloženjima, ali bih vas zamolio da saslušate i druge poslanike. Ipak je parlament taj odakle crpite vaš legitimitet, da kažem. Mi imamo zaista vremena, ali generalno nam je danas vreme skraćeno, ali mislim da ćemo stići da prozborimo o najbitnijim stvarima, obzirom da ste kao četiri institucije zaista mnogo učinili na podizanju nivoa demokratije u ovoj zemlji i, pre svega, prava građana da znaju šta mogu, da znaju koja su njihova prava i da se ostvare ta njihova prava i slobode.

Čovečanstvo danas živi jednu specifičnu situaciju u vreme pandemije, to ste svi rekli, pandemije kojoj čovečanstvo nije samo pogođeno, već je delimično uzročnik jednim nemarnim odnosom prema sredini koja nam je data i prema glavnom resursu koji imamo i koji nam je dat od Boga. I u ovom stanju pandemije ili krize, ovo je kriza, jedna velika svetska kriza koja pogađa i ekonomiju, svi ste istakli, najviše su pogođene, da kažem, najosetljivije grupe.

O tome Poverenica za ravnopravnost mnogo govori. U njenom izveštaju se navodi, a u većini vaših izveštaja, da je pravo na zdravlje, na zdravstveni odgovor, na dobijanje zdravstvene zaštite, kako garantuje država, je tema koja je dominantna u vašim izveštajima. Meni je jako drago da Poverenica za ravnopravnost traži, naglašava da mora uvek postojati balans u zdravstvenom odgovoru, u zaštiti zdravlja i očuvanju ljudskih i manjinskih prava.

Sve vaše institucije su jako puno na tome radile i one su tas koji čini tu ravnotežu. Moram da vas pohvalim na tom polju.

Međutim, moram posebno da istaknem Poverenicu za ravnopravnost koja je izuzetno aktivna u javnosti, ne samo na ovom polju, nego na osuđivanju svih negativnosti koje se javljaju u našem društvu. Vrlo smelo, sa puno integriteta predstavlja onu instituciju na način kako definiše ovaj zakon. To je znak pluralizma ove države. To je znak da u ovoj državi ove institucije obavljaju 100% svoju ulogu. Kritikovanje ekstremno desničarskih stavova, na primer Levijatana, zauzimanje za nacionalne manjine, odnosno reagovanje u svim situacijama, malo manje, i tu ima zamerki, čućete neke kolege, političke stranke štite, ali ako. Da štitimo mi građane i njihova ljudska i manjinska prava, a naravno da treba posvetiti pažnju i svim drugim nivoima.

U svakom slučaju, mnogo je ovaj parlament učinio u ovoj godini i kada govorimo o Agenciji za borbu protiv korupcije. Znate da smo doneli jedan izuzetno dobar zakon. Naravno, može se još poboljšavati, ali smo napravili veliki korak za utvrđivanje porekla imovine. To je zakon koji treba da pokaže ko i kako i čime je politički motivisan da radi i ko je radio, koji mu je bio motiv u svom politikom delovanju, ko je stekao enormnu imovinu, kako. Ja nisam mogao to da steknem. Ja živim od plate. Kako bih ja mogao da imam, ne znam, džip od 100 hiljada evra itd? To je nešto na čemu treba da se insistira i na čemu ova Vlada insistira, i to je jasno pokazala u ovoj Skupštini. Nema zaštićenih, a političari neka budu prvi na lupi, najviše oni koji najviše pričaju o moralu. Oni koji najviše morališu iza njih se kriju provalije. Meni je drago da ova Vlada pokazuje i dalje nastavlja taj kurs borbe protiv korupcije. Ovo je veliki korak.

Neću mnogo da dužim. Još ću samo da podvučem jednu stvar. Ja sam, eto, najviše, tako ispada sad, da je Poverenica za ravnopravnost istakla nešto što je obeležilo moj kraj. Vi na jednom mestu kažete da volontarizam, pomaganje, altruizam mora da bude centar delovanja i da bude još značajniji, podvučeniji.

Ja sam ovde tražio novi zakon o volonterima itd, radi se na tome. Novi Pazar je paradigma u vremenu epidemije koliko su mnogo volonteri radili, danonoćno, u tri smene, i pomogli nama lekarima i koliko su nam mnogo značili, naravno i mnogi humani ljudi. Humanost je zablistala u tom kraju u ovom teškom vremenu epidemije. Naša dijaspora je pokazala nešto što se retko viđa i pomagala, ne samo Sandžak, nego i Kraljevo, Kragujevac i Užice. Ta bratska ljubav, ta podrška, briga jedni za druge, to je nešto što nama najviše treba.

Zato tu, vaše institucije imaju centralni značaj da se ljudi, naši građani, osete ravnopravnim. To je bitno, ne samo za manjine, to je bitno za sve građane da su ravnopravni i kod doktora i na sudu. To je nešto, moram da kažem, evo podvukao je i predsednik, u mojem kraju, u jednom multietničkom kraju, da će se na svaki način težiti i sve snage usmeriti da svi građani budu ravnopravni i po beneficijama i po svojim obavezama.

Da ne bi dalje dužio, kao predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava, kao ubeđeni socijaldemokrata, najavljujem da će, verovatno, naravno moja poslanička grupa svakako, a verujem i moja koalicija, vama dati i vašim institucijama apsolutnu podršku u vašem daljem radu. Poduprećemo vaš integritet, radite ono za šta vas obavezuje ova Skupština i zakon, na interes svih građana Srbije, za naprednije sve krajeve ove države, za napredniju Srbiju. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Reč ima ovlašćena predstavnica poslaničke grupe JS, Marija Jevđić.

Zahvaljujem, poštovani potpredsedniče.

Poštovani gosti, mislim da današnja sednica pokazuje širinu Narodne skupštine, gde kroz izveštaje Poverenice za ravnopravnost, Poverenika za zaštitu građana i Poverenika za informacije od javnog značaja, možemo da vidimo koliko smo kao društvo napredovali u segmentima ravnopravnosti i zaštite prava svih naših građana.

Prvo bih se osvrnula na Izveštaj Poverenice za ravnopravnost i ispred poslaničke grupe JS želim da pohvalim vaš Izveštaj, jer je sačinjen iz nekoliko segmenata kroz koji ste detaljno opisali sve izazove i sve probleme sa kojima se naši građani suočavaju kada govorimo o ravnopravnosti i mnoge projekte na kojima ste učestvovali i koje je sprovodila vaša Kancelarija.

Prvo bih počela od vaše otvorene komunikacije sa lokalnim samoupravama. To je mnogo značajno jer upravo problemi ravnopravnosti nastaju u sredinama u kojima živimo i tu treba da ih otklanjamo. Vi ste poslali niz preporuka za ostvarivanje ravnopravnosti mnogim gradovima i opštinama. Prateći aktivnosti mnogih lokalnih samouprava, vidi se da su oni ozbiljno pristupili vašim predlozima. Nadam se da će se u narednom periodu videti konkretni rezultati tih preporuka.

Pošto sam ja poslanica koja dolazi iz raške oblasti, tačnije iz grada Kraljeva, vi ste u 2020. godini uputili dve preporuke gradu Kraljevu. Želim da ih spomenem jer se tu upravo i vidi ta saradnja između vaše Kancelarije i lokalne samouprave. Jedna se odnosila na angažovanje ličnih pratilaca za decu kojoj je ta usluga potrebna, jer su nam se obratili roditelji dece koji nisu mogli da ostvare tu uslugu.

Inače, grad Kraljevo pruža uslugu ličnih pratilaca za 28. dece, a realna potreba je mnogo veća, otprilike uvek devetoro, desetoro dece je na čekanju. Ali, tu se problem javlja zato što je Ministarstvo prosvete ukinulo pedagoškog asistenta i kada bi se, na primer, ta usluga ponovo vratila ne bi bilo liste čekanja i ne bi bilo diskriminacije među tom decom.

Inače, grad Kraljevo je 2018. godine kada je osnovao Centar za lokalne usluge obezbedio 11 miliona dinara za funkcionisanje tog Centra, a danas budžet iznosi 31 milion dinara. Ima želju da usluga ličnih pratilaca svoj deci jednako obezbedi, ali je za to potrebna i pomoć resornog ministarstva i naravno vas kao Poverenice za ravnopravnost, koja bi ukazala na ovaj problem, ne samo za Kraljevo, nego mislim u mnogim drugim gradovima širom Srbije.

Druga preporuka se odnosila na uvredljive grafite koji su bili usmereni protiv romske zajednice i nalazili su se u blizini jedne osnovne škole, odnosno OŠ „Jovo Kursula“. Podnosioci pritužbe su smatrali da sporni grafiti pozivaju na rasnu diskriminaciju i da negativno utiču na sve slojeve društva. Grad je odmah reagovao po vašoj preporuci i preko komunalne inspekcije otklonio grafite.

Upravo su ovo dva dobra primera saradnje sa lokalnom samoupravom. Verujem da ste kroz vaš dugogodišnji rad kao Poverenica za rodnu ravnopravnost i u drugim lokalnim samoupravama nailazili na ovako brze i efikasne odgovore, jer upravo, kao što sam i rekla, ravnopravnost, odnosno pojava diskriminacije se javlja u sredinama u kojima živimo i tu trebamo da ih prvenstveno otklanjamo. Tu svakako ne treba i stati. Očekuje nas još dosta posla, naročito kada pričamo o lokalnom nivou i primenu strateške politike sa republike na lokal.

Doneli smo i dugo očekivani Zakon o rodnoj ravnopravnosti u maju ove godine. Možda je još uvek rano da ocenimo koliko je on u stvarnom životu poboljšao položaj građana, a pogotovo žena. Mogu da kažem da ja nisam zagovornik toga da žene treba da dobiju neku funkciju samo zato što je žena, već zato što je svojim radom, znanjem, odricanjem to zaslužila i to ne sme da joj se oduzme ili uskrati samo zato što je žena, jer položaj žena predstavlja osnov za jedno moderno uređeno društvo, odnosno jednu zemlju. Smatram da je Srbija upravo takva zemlja.

U prilog tome govori podatak da je Srbija jedina zemlja van EU koja ima indeks ravnopravnosti i po njemu se Srbija nalazi na 22. mestu zajedničke liste evropskih zemalja. Ohrabrujući je i podatak da je globalni Izveštaj o rodnoj ravnopravnosti ukazao na sužavanje rodnog jaza i na smanjenje rodne nejednakosti. Ti podaci se razlikuju od zemlje do zemlje. Na primer, Island je zemlja koja je uspela da ukloni čak 86% razlike između žena i muškaraca. Za mene je iznenađujući podatak da su zemlje poput Nikaragve i Ruande, spadaju u zemlje koje imaju najbolje primenjenu rodnu ravnopravnost i da imaju bolje performanse mnogih razvijenih i modernijih zemalja.

Čitajući vaš izveštaj, vidim i da je vama kao i drugim institucijama najveći izazov bio i još uvek traje period pandemije i zbog toga vaš 11. redovni Izveštaj za zaštitu ravnopravnosti izgleda drugačije. Kao što sam na samom početku pohvalila, vi ste na jedan razumljiv način predstavili sve probleme sa kojima se susrećemo, ali uradili ste dosta i analize i istraživanja na nivou EU i međunarodnih organizacija.

U brojkama, izveštaj izgleda tako da se tokom 2020. godine preko 3.000 građana obratilo Kancelariji. Od toga se postupilo u 1.188 predmeta, od kojih je čak 684 po pritužbi u smislu Zakona o zabrani diskriminacije i to na osnovu zdravstvenog stanja i starosnog doba.

Kada sam spomenula diskriminaciju starijih, odnosno prema starosnom dobu, globalni Izveštaj UN je primetio da je jedna od tri osobe u Evropi bila žrtva ejdžizma, odnosno diskriminacije starih, pa je tako i Srbija, kao jedna od zemalja sa prosečno najstarijim stanovništvom na svetu nije izuzetak kada je u pitanju ovaj negativni trend.

Čak više od polovine starijih ljudi u Srbiji oseća se diskriminisano, posebno kada stupaju u kontakt sa državnim institucijama, traži informacije ili usluge u svim aspektima života.

Diskriminacija na osnovu godina ne samo da je prisutna, nego spada u pet najčešćih razloga za pritužbu koje stižu na adresu Kancelarije Poverenika za ravnopravnost. Diskriminacija starih se ispoljava u gotovo svim oblastima, a posebno su pogođene starije osobe sa invaliditetom, koje se suočavaju sa izazovima u korišćenju javnih površina.

Mislim da je pandemija korona virusa ostavila strašne posledice po život mnogih starih ljudi, ne samo kod nas, nego i u svetu, koja ih je bacila u još veću izolaciju, pogotovo kada pričamo o starijim osobama koje žive u domovima za stare. Postavlja se pitanje kako smanjiti ove brojke? Mislim da moramo kao društvo da ozbiljnije tretiramo ovaj vid diskriminacije. Vi ste, gospođo Janković, izjavili da bi ejdžizam u ovom veku mogao da postane ono što je rasizam bio u prošlom veku.

Misleći na naše najstarije sugrađane, mislimo i na nas same, jer godine tako brzo prođu, pa ćemo i mi doći u te godine kada ćemo osetiti, a ne bih to volela, šta znači diskriminacija na osnovu starosti.

Kao što sam i rekla, pandemija je uticala na sve sfere života. Mene je pogotovo pogodio Izveštaj Agencije UN za žene koje kažu da bi pandemija korona virusa mogla da izbriše četvrt veka postignutog u napretku u rodnoj ravnopravnosti. Od izbijanja pandemije, čak 77% žena se izjasnilo da im je obim posla povećan, a više od polovine njih je u proteklih godinu i po dana iskusilo uznemiravanje ili neinkluzivno ponašanje na poslu. Istraživanje stavova 5.000 žena iz 10 zemalja pokazalo je da je rodna ravnopravnost nazadovala tokom pandemije, potirući godine sporog, ali stabilnog napretka.

Što se tiče Srbije i tokom 2020. godine su žene u nepovoljnijem položaju u odnosu na muškarce u svim sferama društvenog života i najnoviji podaci govore da su žene i brojnije i obrazovanije od muškaraca, a i dalje se teže zapošljavaju, lakše otpuštaju, imaju manju platu od muškaraca.

Vi ste kroz vaš izveštaj naveli sve primere i probleme sa kojima se žene u Srbiji suočavaju i želela bih da vas pohvalim jer ste puno doprineli i kroz rad parlamentarne mreže da rodna ravnopravnost bude tema u koju će se uključiti sve institucije. Uvek ste podržavali i odazivali se pozivu Ženske parlamentarne mreže, učestvovali ste u svim našim akcijama i aktivnostima. Uspeli smo da zajedno probudimo svest da žena jeste ravnopravni deo našeg društva.

Ono na čemu zajedno moramo da radimo i vi kao žena i ja kao žena jeste ženska solidarnost i što pre shvatimo da ženi nije vuk već prijatelj mislim da ćemo mnogo brže i jasnije dopreti i do naših drugova prijatelja, braće, poslodavaca, da smo mi ravnopravni potpuno jednaki sa njima.

Nažalost, mnogi od nas su se kroz svoj rad susretale sa nerazumevanjem upravo kod žena i ponekad u trenucima kada trebamo da ohrabrimo žene nekako isklizne poruka da se žene ne trebaju plašiti muškaraca u politici ili u nekom drugom poslu, nego upravo žena. Dobro je da je to mali i neprimetni procenat jer samo zajedno možemo da ravnopravnost učinimo delom svakodnevnog života.

Deo u vašem izveštaju koji mi je privukao pažnju se odnosi na diskriminaciju na osnovu nacionalne pripadnosti i nažalost su povećane pritužbe po tom osnovu. Problemi sa kojima se oni susreću su neadekvatni uslovi za život, obrazovanje, zapošljavanje i država radi na tome da se ti uslovi poboljšaju i da njihovo učešće u svakodnevnom životu bude što vidljivije i što veće, ali moram kao roditelj da kažem da sam razočarana saznanjem da se u nekim školama osnovnog obrazovanja, koje je po zakonu obavezno za svu decu Srbije, bez obzira koje je nacionalnosti ili verske pripadnosti, dešavalo da roditelji žele da ispišu svoju decu samo zato što tu školu pohađaju deca romske nacionalne manjine i umesto da kao roditelji, da kao savesni građani ohrabrimo tu decu da se školuju i da postanu svoji ljudi, pojedini roditelji šalju ovako nehumanu i pre svega neljudsku poruku.

Bez obzira koliko je projekat rađen i radi se na tome da deca romske nacionalnosti redovno pohađaju školu bitno je da ih i samo društvo prihvati i da im pošalje jasnu poruku da su ravnopravni u svemu, a pogotovo kada govorimo o deci.

Želim i da pohvalim uvođenje pojma – segregacija, a odnosi se na zabranu razdvajanja ljudi na osnovu rasne, verske i nacionalne pripadnosti. Nadam se da će zakon uticati na ono što nije mogao zdrav razum.

Jedan od možda glavnih problema koji se odnosi na ostvarivanje ravnopravnosti pojedinih društvenih grupa, tu mislim na osobe sa invaliditetom i osobe koje se otežano kreću je njihova neravnopravnost koja se ogleda u nepristupačnosti javnim objektima i u vašem izveštaju, gospođo Janković, ste ukazali na ovaj vid neravnopravnosti, a ja moram da kao neko ko dolazi iz sporta i koji je ceo svoj život proveo u sportu da kažem i ukažem na tu diskriminaciju. Mislim da je ona možda tu čak i najviše izražena. Znamo koliko sport utiče ne samo na fizičku snagu, nego i na psihičku i koliko znači samo bavljenje sportom.

Uvek sa oduševljenjem pratim učešće naših sportista na paraolimpijskim igrama jer znamo koliko je truda i rada potrebno da bi se učestvovalo ne samo na samom takmičenju i zbog toga su upravo njihovi rezultati još vredniji i značajniji i Ministarstvo za sport radi na ravnopravnosti svih sportista i isto se nagrađuju medalje sportista koje su osvojene na olimpijskim igrama kao i na paraolimpijskim i jako mi se svideo promo posen na kojem je naša proslavljena stonoteniserka, paraolimpijka Borislava Pekić promoviše ravnopravnost, jer kao što sam rekla, sport je možda oblast u kojoj je možda i najviše vidljiva upravo ta neravnopravnost.

Treba raditi i na ravnopravnosti kada se radi o školsko sportu, omogućiti, odnosno raditi na tome da sport bude ravnopravno dostupan od prvih školskih dana svoj deci bez obzira u kojoj sredini žive, da li je to gradska ili seoska. Misli da to utiče i na izgradnju njihove ličnosti i da pomaže da se sutra kroz život i sve ono što život nosi bore lakše, jer imaju izgrađen zdrav takmičarski duh.

Kao društvo moramo da radimo na tome da se osobe sa invaliditetom osećaju kao ravnopravni i jednaki članovi zajednice i smatram da smo dovoljno sazreli, ali kada pročitam izveštaj imam bojazan da još puno moramo da radimo na osvešćivanju stanovništva i poboljšanju položaja osoba sa invaliditetom.

Njihova volja da budu ravnopravni članovi zajednice treba da nam bude podstrek da radimo na društvu koje će biti sa jednakim šansama za sve.

Nadam se da će vaš sledeći izveštaj, a gledajući koliko Srbija radi na poboljšanju položaja i smanjenju diskriminacije, taj izveštaj biti mnogo sadržajniji, što se tiče napretka u ravnopravnosti i pre svega vladavine prava. Srbija teži ka tome. Jedinstvena Srbija kao politička stranka uvek podržava svaki napor da se naši građani osećaju ravnopravni i da su im zagarantovana sva prava.

Što se tiče izveštaja Zaštitnika građana, vaš izveštaj je obeležila pandemija koja je nažalost izmenila život svih nas, ali podatak da se čak 67% građana više obratilo vašoj kancelariji od 2019. godine govori da su građani postali svesni svojih prava i da u slučajevima kada su im ta prava povređena mogu da se obrate i Zaštitniku građana.

Pohvalila bih i to što je Kancelarija Zaštitnika građana pojačala svoj nadzor na terenu, pogotovo se akcenat stavio na kontrolu posebno osetljivih grupa dece, osoba sa invaliditetom, Roma i migranata.

Nastavili ste saradnju sa kolegama iz regiona i Evrope i za vas imam jedan primer koji dolazi iz grada Kraljeva. Vi ste se 2020. godine jednom obratili gradu Kraljevu postupajući po pritužbi korisnika Programa SIRP tj. Programa stanovanja i trajne integracije izbeglica u Srbiji, jer korisnicima ovog programa nije omogućeno da trajno reše svoje stambeno pitanje time što programom nije predviđena opcija otkupa stanova. Ovakvim postupcima izbeglice iz Programa SIRP su dovedeni u nepovoljan položaj u odnosu na druge izbeglice kojima je programima za zbrinjavanje omogućen otkup stanova ili kupovima seoskih domaćinstava i grad je formirao Radnu grupu i iskazao spremnost da primeni neka nova kvalitetna rešenja i da trajno reši pitanje korisnika ovog programa i to je za svaku pohvalu i reagovanje vas kao Zaštitnika građana, a i naravno lokalne samouprave koja je odmah po uloženoj preporuci formirala Radnu grupu i radi na rešavanju tog programa. Inače, taj program je još u sedam gradova Srbije i bio je program koji je pod pokroviteljstvom Italijanske ambasade.

Iskoristila bih i prisustvo, mada to nisam planirala, direktora Agencije za borbu protiv korupcije. Na jednoj od nekih prethodnih sednica sa ministarskom pravde sam govorila na temu, ne možete vi ništa mnogo tu da uradite, ali prosto je dobra tema za razmišljanje, da Zakonom o sportu je zabranjeno da javni funkcioneri budu u savezima, odnosno u upravnim odborima saveza, klubova itd. i slažem se sa tim, ali mislim da možda negde treba da se napravi izuzetak, pošto nažalost svi sportovi nisu ni ravnopravno tretirani ne samo u Srbiji, nego prosto neki sportovi su planetarno popularni i tu ima mnogo novca, a neki sportovi su možda negde sa strane potisnuti, pa sam htela da vam kažem da u sportovima gde nema nikakve finansijske nadoknade, gde se isključivo iz dobre volje bivših sportista, a sada je nekih uspešnih ljudi koji se bave javnim funkcijama im je zabranjeno da učestvuju u radu takvih saveza zato što su javni funkcioneri, bez obzira što dinara ne dobijaju nadoknade za to i bez obzira što ti sportovi nemaju novca, nego iz čiste ljubavi, a i dobre poruke drugim sportistima da se bave sportom i dobre poruke deci i omladini da se bave sportom oni su onemogućeni da daju svoj doprinos.

Svakako to ne može da spreči to ne učestvovanje u radu saveza nikog od nas da pošaljemo mi poruku da deca treba da se bave sportom i da sport jeste sastavni deo života, ali možda, eto kažem, da se nađe neka formula i ministarka pravde se složila sa tim da to jeste dobra tema i da treba da se napravi izuzetak za sportove gde se radi bez ikakve nadoknade, bez ikakve finansijske nadoknade, nego iz čiste dobre volje i želje da se promoviše sport. Ukratko sam samo htela da iskoristim vaše prisustvo i da vam to kažem.

Tokom prethodnog perioda, za JS je jako bitno što se bez obzira na nastalu situaciju radilo na ostvarivanju prava dece. U izveštaju gospodina Pašalića se vidi da je broj razmatranih predmeta dvostruko veći nego u 2019. godini, dok je broj upućenih preporuka u oblasti prava deteta uvećan za 50% u odnosu na 2019. godinu i ja sam u svojim govorima, u Narodnoj skupštini Republike Srbije, gospodine Pašaliću, ukazivala na to da u našim ustanovama socijalne zaštite nedostaju radnici, to ste i vi primetili i po vašoj preporuci, naravno da je i Ministarstvo prepoznalo tu potrebu, zaposlen je veći broj radnika u sistemu socijalne zaštite.

Sva tri izveštaja su sadržajna i imaju za cilj da nas informišu i da zajedno i zajedničkim radom doprinesemo da Srbija bude zemlja ravnopravnih šansi za sve. Jedinstvena Srbija pozdravlja donošenje redovnih izveštaja i Zaštitnika građana i Poverenice za ravnopravnost i Poverenika za informacije od javnog značaja, kao i Agencije za sprečavanje borbe protiv korupcije, jer kroz diskusiju i otvoren razgovor možemo otkloniti ili smanjiti sve nepravilnosti.

Iz mog govora ste mogli zaključiti da će poslanička grupa JS, u danu za glasanje, podržati izveštaje svih tela koja su na današnjem dnevnom redu. Zahvaljujem.