Hvala gospodine predsedniče.

Uvaženi predsedniče republike, uvaženi predstavnici institucija sa Kosova, uvaženi članovi diplomatskog kora, ovde se danas dosta govorilo o tome ko ima i ko nema politiku i šta jeste i šta može da bude naša politika.

Koalicija Moramo, sa svim svojim pojedinačnim entitetima se okupila pre nekih dve godine oko politike tri tačke. Od te tri tačke, o dve mi danas govorimo. Pre dve godine nam je bilo potpuno jasno da će doći trenutak da se samo o tome govori, jer ta politika određuje perspektivu, budućnost, izglede za dobar život svih građana i građanski Srbije i svih građana i građanki na Kosovu.

Šta kaže ta naša politika? Ta naša politika kaže da Srbija treba da bude na zapadu, da nema tri ili četiri stuba, nego ima jedan stub. Za naš je zapad i Vašington i Brisel, za nas je zapad i Berlin, i London i Pariz. To je zapad. Mi želimo da se u Srbiji uspostaviti onakva demokratija kakva postoji u EU, kakva postoji u svim zapadnim državama kako bi ova država mogla da se normalizuje, kako bi mogla da postane deo najuređenijeg dela sveta kome mi, bar oficijelno ono što čujemo i vidimo želimo da pripadamo. Verujem da mi i dalje jesmo na evropskom putu i to je ono za šta se zalaže i naša koalicija i politička stranka Zajedno.

Šta je druga tačka naše politike koja je tema danas? To je da vreme ne radi za nas. To da vreme ne radi za nas možemo da vidimo u poslednjih 35 godina, a možda i duže. U tih 35 godina u svakom trenutku je mogla da se donese bolja odluka nego nakon toga. Odluka koja je vezana za našu budućnost, ona koja je vezana za situaciju na Kosovu i Metohiji.

Nema ni izgleda ni znakova da će u sledećih pet ili 10 godina biti bolje po ovom pitanju, a državni interes i interes svih građanki i građana jeste da pronađemo rešenje. Tražimo da budemo uključeni u ovaj proces. Dve godine uporno tražimo da budemo uključeni u ovaj proces.

Kada govorimo ponovo o tome ko zaista istrajava u svojoj politici, rekao bih nešto i o Briselskom sporazumu. Znate, pre nekih devet godina to je bila tema ove Skupštine, ja sam tada bio poslanik, glasao sam za Briselski sporazum. U tom trenutku veliki broj građana je mislio da je to pogrešna odluka, ali ovde je doneta odluka u Skupštini i opozicija je glasala za Briselski sporazum. Ne cela opozicija, neki su se razbežali, neki nisu mogli da dođu, nekima je bilo mnogo teško da objasne za šta glasaju. Nama nije bilo teško, ni tada, ni sada. Istrajavamo u toj politici.

To je politika koja isključuje populizam i kukavičluk. Nema populizma i kukavičluka. Hoćete da se bavite politikom, donosite odluke svaki dan. Danas, koliko čujem, neki osporavaju Briselski sporazum. Razumeo bih da je to najčvršća armatura koju mi u ovom trenutku imamo, pošto iz tog sporazuma je proistekla i obaveza formiranja zajednica srpskih opština. Iz nekog razloga, ne znam kog, nisam to video u izveštaju.

Mi nikako ne uspevamo od 2013. godine do danas da napravimo strateški sporazum, čvrst dogovor koji će osigurati da Srbija najbržim putem stigne tamo gde joj je mesto - u EU. Stalno nam to klizi kroz prste. Stalno ne uspevamo da napravimo te dogovore i svake godine je sve teže. Kažem vam, sledeće godine će biti teže nego danas, mnogo teže. Kao što je i danas mnogo teže nego pre devet godina.

Vidite, evo, samo za tih devet godina smo došli u situaciju da je Briselski sporazum, koji je tada bio jedan strašan akt, sada najčvršće moguće utemeljenje koje imamo. Vreme ne radi za Srbiju. Ko je kriv? Hoćete da pričamo o decenijama, godinama propuštenih prilika i izgleda?

Šta, sa druge strane, možemo da uradimo? Evo šta smo mi uradili. Godine 2019. je grad čiji sam ja imao čast da budem gradonačelnik zajedno sa svojim timom napravio jedan kvalitetan ugovor, u to vreme jedini, a verovatno i dan danas jedini formalni ugovor i sporazum između jednog grada u Srbiji i jednog grada sa većinskim albanskim stanovništvom na Kosovu i Metohiji, sa opštinom Peć. Vi to verovatno ni ne znate.

Ali, zašto smo mi to tada uradili? Uradili smo zato što smo smatrali da je važno da pokažemo da stvari mogu da izgledaju drugačije, da je važno da je moguće uspostavljati partnerstva, da je moguće raditi na stvarnim potrebama ljudi, da je moguće rešavati njihove svakodnevne probleme, da vam za to često nisu potrebne velike državničke odluke. Dovoljno je da verujete da ono što radite je ispravno. Mi smo tada verovali.

Inače, za one koji ne znaju, šabački kraj je najveći proizvođač jagoda u Srbiji, na 1500 hektara se proizvodi jagoda toliko da se godišnje obrne 30 miliona evra. Sada po ovim cenama možda malo i više.

Naši farmeri koji su se dobrovoljno javili tada 2019. godine su dobrovoljno dali svoja znanja koja su imali u tom trenutku albanskim i srpskim porodicama, srpskim u selu Goraždevac, to je najveće selo južno od Ibra, dakle, najvećem srpskom selu i njegovim proizvođačima i albanskim porodicama koje su to želele. Prijavilo se tada 20 porodica, albanskih i srpskih, da zajedno uče od šabačkih farmera i jagodara kako da proizvedu najbolji mogući proizvod. Iz nekog razloga, u tom trenutku to nije odgovaralo ni predstavnicima srpske liste niti tada važećoj politici i vlasti u Srbiji i počeli su da vrše pritisak na ljude koji su želeli da nauče kako da proizvode jagodu. Kroz stalni i konstantne pritiske, od 20 porodica spali su jedni i drugi na sedam. Mi smo i dalje nastavili da guramo projekat.

Podsetiću vas, 2019. godine su bile one strašne takse koje su uvedene na Kosovu sa 100%, pa je bilo nemoguće zapravo dovesti frigo sadnice. Smišljali smo načine kako preko Srbije i Crne Gore da dođu oni i ipak uđu na Kosovu. Posađene su jagode i u Goraždevcu i u selima oko Peći sa većinskim albanskim stanovništvom. Od 2019. godine do danas ti ljudi proizvode jagodu i sada imaju veće zasade nego tada. Konstantno zarađuju dva evra po hektaru od tih jagoda, i Srbi i Albanci.

Zbog tog projekta, zbog moje posete Peći, kao i zbog posete predstavnika grada Peći Šapcu, ja sam proglašen izdajnikom, ja, moji saradnici svi, moja porodica, moja deca. Zato što je ovde vrlo lako da na najstrašniji mogući način osudiš ljude koji samo misle i rade drugačije. U čemu je problem, evo, sada pitam sve vas, u čemu je problem s jagodama? Kome su one štetu nanele? Neki ljudi i dan danas zarađuju novac od toga. Ako mi ne verujete, pitajte ljude iz Goraždevca, pitajte Miloša, pitajte Srbu, pitajte Darka, pitajte Mladena, sve one koji danas to rade. Pitajte, naravno, i Gazmenda Muhadžerija, predsednika opštine Peć koji i dan danas smatra da je to odličan projekat.

Mi verujemo da je to put kojim treba ići, da je to način da se uspostavljaju odnosi, gradi poverenje i da počnu neki ljudi nešto zaista da rade i da zarađuju novac, da to ne bude nikakva milostinja i socijalna pomoć, nego da ih osposobimo da zarade novac. Poljoprivreda je samo jedna od tema.

Zašto je važan ovaj strateški dogovor sa zapadom i za ljude koji žive severno i južno od Ibra i za ljude koji žive na Kosovu i za ljude koji žive u Srbiji? Zato što će oni omogućiti ekonomski razvoj čitavog ovog regiona.

Podsetiću vas još jednu stvar. Vi niste mogli čuti ni od koga od nas da bilo koga iz SNS nazovemo izdajnikom, u bilo kom trenutku, niko nikada. Zašto? Zato što se to ne radi, pogotovo se ne radi u ovakvim okolnostima. To nije politika. To je populizam i kukavičluk.

U čemu je problem da napravimo veliki dogovor sa zapadom koji će ovde zaista omogućiti ekonomski zamah? Taj ekonomski zamah će omogućiti da i srpske firme investiraju na Kosovu i Metohiji, da od te investicije dobro rade i dobro žive i Srbi i Albanci podjednako. Omogući će kvalitetnije, kao što sam u jednom trenutku čuo od predsednika Republike, kvalitetnije investicije, investicije koje će modernizovati društvo. Evo, mi smo za modernizaciju, da izađemo iz faze motanja kablova u zaista visoko tehnološku industriju, da se spreme naši fakulteti, naši stručni ljudi, da se spremi ovo društvo za taj sledeći korak.

Znate, kada govorimo o strateškom dogovoru sa zapadom i o tome šta sve može dobro da se uradi, ovih dana me duša boli kada vidim naše poljoprivrednike, jednako i u Srbiji i na Kosovu i Metohiji. Kod nas 4000 dinara je subvencija po hektaru, u Hrvatskoj od 350 do 400 evra, u Mađarskoj od 180 do 350, u Rumuniji od 200 do 400, u Bugarskoj 280 i sad će da ide gore. Znate, naši poljoprivrednici moraju da proizvedu neku robu da budu konkurentni. Pa, kako da budu konkurentni? Kako da prežive? Kako da se spreme za sledeću sezonu? Veliki dogovor sa zapadom, veliki dogovor sa EU i to podrazumeva. Kako da se ovde normalizuje situacije, da tamo neki ljudi koji žive sada teško od svog rada počnu najzad da žive bolje?

Kada govorimo o ekonomiji, ovih dana bio mi je vrlo interesantan razgovor sa češkim ambasadorom, na primer, 1989. godine Srbija je, koja je po svim svojim karakteristikama, geografskim, socijalnim, vrlo slična Češkoj, imala sedam puta veći društveni bruto proizvod. Evo, ove godine Češka ima šest puta veći društveni bruto proizvod od Srbije, gospodo, za 30 godina, 42 puta bolje i više nego Srbija.

Mi smo svoje šanse imali priliku da iskoristimo, ali nismo propustili priliku da ih prokockamo. Čuli smo ovde i priču o generacijama i izgledima svake generacije. Prilike su propuštene, ali vam kažem – uvek je moguće da se stvari urade i na dobar način.

Šta može da bude naša perspektiva? Naša perspektiva, uvažene kolege narodni poslanici, može da bude da zaista krenemo u taj novi život, da zaista počnemo da donosimo odgovorne odluke. I ne samo to, mi možemo da povedemo ceo Balkan tim putem, mi možemo da budemo lideri na Balkanu, da budemo ono što zaista svi očekuju od nas da budemo, ne tamo neka mala Srbija, kao što neko reče, nego Srbija koja je bitna i važna, a bitna i važna zato što ima nešto što može da unapredi život, da ima tu snagu da privlači različitosti, da ima tu snagu da razume manje i slabije, da im pomaže, da ima snagu da gura i da bude vodilja. Srbija koja predvodi, a ne Srbija koja kaska.

Jednu stvar ću još reći, kada je potpisan Vašingtonski sporazum, iako čujem ovde razne predstavnike vlasti, i ne baš toliko opozicije, više neke predstavnike vlasti, kako taj, zaboga, Vašingtonski sporazum je nekakva važna stvar, kada se desio mi smo rekli da je to izvanredna vest za Srbiju. Svaka prilika da se normalizuju odnosi, svaka prilika da počnemo da radimo zajedno, kao ovi Srbi i Albanci u Peći i u Goraždevcu, treba da je iskoristimo. Treba da je iskoristimo. To da je neko drugi nešto kriv, pa mi zbog toga nećemo da uradimo, jeste da ćemo sve izgubiti, ali zaboga nismo mi krivi, manite se toga.

Treba donositi velike i važne odluke, imamo partnere sa kojima može o tome ozbiljno da se razgovara, verujem, i dalje verujem, čvrsto verujem da je moguće da idemo u Evropsku uniju i da budemo lideri na tom putu, ali to će zavisiti samo od nas, samo od nas.

Znam da je taj, kako ga nazivamo, uređeni svet ili zapadni svet nama doneo puno problema u prošlosti, znam da je bilo dosta teško, znam, pa svi znate, ali ne postoji bolje mesto na svetu u ovom trenutku i verovatno u budućnosti, ne postoji od njega. To je naš svet, to je svet slobode i institucionalnog života. Mi tome želimo da pripadamo. Uradićemo sve da se do toga dođe. To su izgledi, prilike i šanse koje se ne smeju propuštati.

Nažalost, uvaženi predsedniče, nažalost, predstavnici Kancelarije za Kosovo i Metohiju, poslanička grupa „Moramo – Zajedno“ neće glasati za izveštaj, neće glasati zato što sve ovo o čemu sam vam ja govorio mi ovde nismo pročitali i nismo našli i nismo videli. Nema predloga, nema plana, nema te ideje o kojoj govorimo. Kako da podržimo? Kako da podržimo?

Dakle, svaki dan je prilika da se odlučuje, svaki dan je prilika da se donose dobre odluke, svaki dan je prilika da se prave velika strateška partnerstva. Teško je, nikad nije bilo lako. Ako su mogli naši uvaženi prijatelji iz opštine Peć, iz sela Goraždevac i drugih pećkih sela da rade zajedno, ne vodeći pritom priliku ni ko je čiji, ni ko je šta, ako su mogli da nauče zajedno, mi iz tog projekta možemo izvući politiku za svaku srpsku porodicu na Kosovu i Metohiji, svaku ponudu svakog pojedinca koji tamo želi ozbiljno da radi. Ja sam o tome pričao.

Kada sam posetio Pećku patrijaršiju, sa predstavnicima patrijaršije razgovarao sam, sa vladikom, razgovarao sam i kada sam bio i u našoj crkvi i u Peći i u Goraždevcu. Hoće ljudi da čuju, hoće da pričaju o tim stvarima. Nikome nije strano da nađe sebi put da živi bolje, da može na kraju sezone u junu da prebroji nekih pet-šest hiljada evra za svoju porodicu od jagode ili bilo čega drugog. Samo ako se dogovorimo da je to plan. Plašim se da ćemo ostati i bez tih izgleda i prilika.

Hvala vam puno što ste saslušali.

Mi ćemo ovo preostalo vreme podeliti. Moj uvaženi kolega Aleksandar Jovanović Ćuta će dalje govoriti u ime poslaničke grupe „Moramo – Zajedno“.

Reč ima predsednik Republike.

Zahvaljujem se.
Najpre želim, gospodine Jovanoviću, sačekao sam da vas trojica govorite, nešto ću i o povredama Poslovnika koje su opet bile kontradiktorne, naravno. Sačekao sam da govori više ljudi da bih mogao onda da odgovorim svima.
Kada govorite o imovini, govorili su o tome predstavnici PUPS-a i vaše političke partije, to je jedan užasan problem koji ćemo teško rešiti i uopšte ne treba da obmanjujemo i da lažemo svoj narod i svoje građane, zato što Albanci imaju sasvim drugi plan i tzv. međunarodna zajednica ima sasvim drugi plan i sasvim drugu ideju.
Ne postoji nijedna ideja koju su toliko uporno odbijali kao ideja o tome da se razgovara o privatnoj, državnoj i društvenoj imovini, dakle, državna i društvena, kome i kako pripada i kako da se vrati privatna imovina Republici Srbiji. Dakle, vi tu imate 14% društvene imovine, 29% državne, privatne 15%, a ostalo privatne 41%.
Ovo što vi sada kažete je tačno, ali oni u stvari od nas žele i traže da sve što je društveno i državno apriori pripada nezavisnoj kosovskoj državi i to bismo bilo kakvim aktom o normalizaciji morali da potpišemo, ali nisu oni na tome stali, ne zadovoljavaju se time. Hoću samo da razumete da je ceo okvir potpuno drugačiji. Oni žele da nama naplate i ratnu odštetu, oni žele da kažu da smo mi izvršili agresiju na nezavisno Kosovo, ma kako to sumanuto zvučalo, dokazivaće 20.000 silovanja, a kada su tražili da se da dodatak žrtvama silovanja, javilo ih se 184, ako se ne varam, dakle to je broj, ali onda su rekli – oni se nisu javili zato što ih je sramota da o tome govore itd. U svakom slučaju, tražiće da budemo osuđeni za genocid, kao što je to tražila Bosna i Hercegovina, dakle tražiće mnogi drugi.
Samo hoću da vam kažem da taj optimistički ton, racionalno-optimistički koji dajemo, a šta je to što bi trebalo da uradimo? Takođe samo hoću da vam saopštim da nije realno, da to znamo svi, jer to znaju svi koji idu na razgovore i pregovore, to nije pitanje – mogu da lupim šakom o sto? Nije problem. I šta je rešenje? Hoće li oni da se povuku iz toga, ne pričam o Albancima, već pričam o zapadnjacima? Neće.
Opet sam slušao, kroz različite smicalice, kako neko reče, a zašto sam ja ovde danas? Pa zato, što ste vi to tražili. Govorili ste, pa kako to Vučić neće da izađe ni na jednu debatu, ne sme da se suoči sa argumentima, ne sme da se suoči sa onima koji drugačije misle, ne sme da izađe na megdan nikome, ne sme da se pojavi nigde. Važna nam je tema Kosova, treba da govorimo sve vreme o Kosovu.
Pet puta ste danas i mene i predstavnike Vlade, one koji podržavaju Vladu, dakle, optuživali da ne govore o temi, a u svakom svom govoru ste pričali o svemu drugom, a ponajmanje o Kosovu. Onda ste odjednom prekinuli, valjda sebi da dobacujete, kao što ste svaki put dobacivali i meni i svima drugima koji su govorili sa druge strane. Tačno je, i oni dobacuju vama i vi sve vreme dobacujete i meni i njima. Nikome od vas nisam dobacio, ni jednu reč. Svakoga sam saslušao. Samo se pravite naivni i nevešti.
Što sam dolazio? Pa, ne moram ni da dođem. Ja sam verovatno jedini ovde koji nije napustio salu pet i po sati i planiram da do 11 večeras ne napuštam salu, da odgovorim na svako pitanje, iako mi je juče bio težak dan i prekjuče i pre tri dana i pre četiri dana, a i sutra će. Zato što time pokazujem poštovanje, ne samo prema vama, voleli vi to ili ne, zato što time pokazujem poštovanje prema građanima i zato što time pokazujem i koliko neki drugi ljudi kojima je posao samo da retko sednu u skupštinske klupe, pa nisu u stanju ni te skupštinske klupe da zagreju kako treba, pošto im je svaka dva minuta potrebno da napuštaju ovu salu.
I sada kada vas pitam, ja sam veoma zadovoljan i daću vam priliku da idete na repliku gospodine Zelenoviću, veoma sam zadovoljan, vidite to je fer odnos pomenuo sam vas zbog toga, nisam govorio u načelu, jer se ja ne plašim vaših odgovora i mislim da su oni uvek blagorodno da imamo tu vrstu dijaloga i debate, razgovora.
Dakle, sa mnogim stvarima bih mogao da se saglasim, sa mnogim, ali imaju neke sitnice, koje nisu baš uvek sitnice, a koje ste zaboravili da kažete narodu. Lepo je slušati priču o jagodama, nisu subvencije više četiri, već osam hiljada, i to ste zaboravili da kažete narodu, a budžet je recimo, za poljoprivredu u vaše vreme dok ste bili na vlasti, u piku kada je bilo najviše, izdvajani za budžet poljoprivredni 28 milijardi, a danas je 60 milijardi. Dakle, bilo je 250 miliona evra, danas je 520 miliona evra. Ne kažem da je dobro i ne kažem da je dovoljno, samo kažem da je mnogo bolje, nego kada ste vi na tome radili.
Što se tiče ovoga, ima jedna važna stvar, kažete, jagode, pa zato i ulazimo u „Otvoreni Balkan“ zato što mislim da je to važno, ali u „Otvorenom Balkanu“ i u svakom našem razgovoru moramo da pokušamo da sačuvamo naše nacionalne i državne interese. Ja ne koristim ništa trajno. Koristim ono što ste sami pokazali javnosti.
Ovo je jedna sitnica koja vam govori zašto vas Srbi sa Kosova i Metohije nisu pozdravili i nisu dočekali. Prvo, niste ih pitali, niste ih pozvali. Institucije Srbije niste pozvali ni jednu. Nikoga od privremenih organa na Kosovu niste konsultovali nizašta. Nikoga od Srba niste pitali, vi ste sve dogovarali sa Albancima direktno. A, ovo je ta sitnica, gospodine Zelenoviću, ovo ste vi na tom sastanku u Peći. Zato tim Albancima je to prijalo, jer ste sedeli i pored kosovske i albanske i NATO zastave. Mi nemamo pravo da sedimo pored kosovske, tzv. kosovske zastave kao država i ne smemo to sebi da dozvolimo. E, to je ta sitnica.
Mene na bezbroj pregovora, bezbroj pregovora, ne znam koliko puta tačno, svakako preko 120 puta sam bio u različitim formatima na različitim pregovorima sa Albancima, niste me još nikada videli da sedim ispod zastave nezavisno Kosovo. E, zato su želeli taj kontakt, zato su ga ostvarili i svi naravno, znamo da su na svemu tome insistirali stranci.
Ja vas samo molim, kao čoveka koji danas predstavlja jedan deo ljudi, ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, konsultujte se sa svojom državom. Radite to sa jagodama, super je, ali da poštujemo i da ne gazimo svoju državu. Mi nemamo sporazum sa njima da su oni nezavisna država ili bilo šta slično, pa da treba da sedimo ispod simbola nezavisne države. To je moja molba za vas.
Rekli ste, neko vas je proglasio za izdajnika. A ko to? Ja nisam ni tad ni sad. A vi kažete, vi to nikada niste rekli nikome od nas. Evo, čovek koji sedi iza vas, izašao sa vama na izbornoj listi, sada, pre nekoliko dana, 6.8.2022. godine u tekstu, u tabloidu „Danas“, kaže, mi smo patriote, režim je izdajnički. To kaže, gospodin, Lazović. Izgleda niste govorili istinu, gospodine, Zelenoviću.
Ali, dobro, na to smo već, odnosno na tu vrstu priče kako vas neko naziva stranim plaćenicima i izdajnicima čak i kada to uopšte ne radi i niko ne radi, ali to je valjda mantra koja treba da postoji za vas junake koji se suprotstavljate populistima u režimu, kako bih vam rekao, to slušam već… Hoću da građani čuju, sada kada ovo odgovaram, oni mi dobacuju i viču – tema. Govorili su o poljoprivredi 133, minuta i nemam ništa protiv što su govorili o poljoprivredi. Kada im samo odgovaram, odgovaram na sve to i to bukvalno odgovaram, jer su rekli da oni nikoga nisu nazvali izdajnikom a da mi njih jesmo, i onda im pokažete kakva je to neistina, onda vam kažu – tema. Zato što oni su mislili da pozovu predsednika Republike u Narodnu skupštinu, da ovde bude javno suđenje, pre svega meni lično, ali i politici Srbije, ali pre svega lično pošto od stvarnih primedbi, sve su bile lične i ničim drugim se niste bavili danas, većina.
Dakle, ovo ne govorim vama, gospodine Zelenoviću, zato što tačno je, ima jedna stvar, i ako se slažem sa vašom politikom, poštujem to što neku politiku imate, za razliku od nekih drugih koji bi samo da udaraju u talambase, a nikakvu politiku nemaju i tri godine ne bih mogao da ustanovim kakva im je politika.
Dakle, ja vas molim da o ovome povedete računa, kao i o tome, jer je to važno za državu Srbiju da ne pokazujemo i pre nego što postignemo bilo kakav sporazum. Nadam se da ćemo jednom moći, iako sam skeptik po tom pitanju, da postignemo neku vrstu kompromisnog sporazuma sa Albancima, jer je važno da živimo zajedno, važno je da gradimo mirnu budućnost i za jedne i za druge i po tom pitanju nema sumnje da svi normalni ljudi, normalni ljudi misle isto. Molim vas da vodite računa o osnovnim nacionalnim i državnim interesima. Ono što je, i ne moram ja da definišem, definisao Ustav Republike, samo to, ništa više.
Želeo bih gospodinu Markoviću, koji nije prisutan ovde, da nekoliko stvari kažem. Neki su se osmehivali i podsmehivali gospodinu Markoviću dok je govorio o određenim stvarima. Sad želim građanima Srbije da kažem jednu stvar koju mogu da čitaju, slušaju, svakog bogovetnog dana i besprizorno je i neverovatno je da te laži da slušate svakog bogovetnog dana, ali morate. Oni vam kažu, kada vi obezbedite u trenutku kada nema novca na finansijskom tržištu. Tržište kapitala defakto ne funkcioniše u celom svetu. Novac je najskuplji u svojoj istoriji. Vi obezbedite po tri posto milijardu, morate da imate deficit, ne postoji zemlja u svetu koja u ovom trenutku nema deficit. Nema je, nigde u svetu, nije ni Švajcarska, ni Norveška, u uslovima rata, korone i svega drugog. Mi da sada izlazimo na tržište, pa to bi bilo sedam do osam posto, kao u vaše vreme, ni krivi ni dužni, ali to je zato što nismo uveli ovde sankcije Rusiji, zato što nismo NATO i nismo EU, to da ljudi razumeju, a ne zbog stanja javnih finansija.
Onda vam kažu, zadužili su nas kao ne znam ko i ne znam koliko i govore u apsolutnim brojkama o čemu niko u svetu nikada ne govori. Da li vi ljudi razumete šta oni pričaju? Oni kriju od vas, Srbija je dužna 30 milijardi dolara ili evra, sada je potpuno svejedno, pošto je ista vrednost. Što je da budem sasvim otvoren, ništa u odnosnu na 99% evropskih zemalja, jer je to 54,7% javnog duga u odnosu na BDP. Jedna Nemačka, savršena Nemačka ima 68,2, Francuska 114,4, Velika Britanija 99,6.
Da biste razumeli kakve neistine ljudi izgovaraju. Ja vas molim da čujete sledeće podatke.
Oni vam pričaju o tobož velikim zaduženjima iako nikada stabilnije i bolje javne finansije nismo imali. Nemačka je dužna 2.482 milijarde, ako ćete da pričate u apsolutnim brojkama, a niko normalan neće da priča u apsolutnim brojkama, i sada 2.482 milijarde, a mi 30, dakle, 83 puta više para duguju, 83 puta više para duguju nego mi, pa šta Nemačka neuspešna, loša, iako i proporcijalno i procentualno ima veću stopu javnog duga nego Srbija.
Pa ljudi, molim vas, te elementarne stvari, da se ne vraćamo u 1991. godinu, ja se sećam, gledao sam to na televiziji, nisam se bavio politikom ni 1990. ni 1991. ni 1992. godine, učio sam školu.
Dakle, hoću da vam kažem, tada sam gledao programe, šta mislite o kulturi, pa mislim da kultura treba da bude najvažniji deo našeg života i da svi treba tome da se posvetimo i bolje i lepše biti kulturan nego nekulturan.
A o poljoprivredi, poljoprivreda je fabrika pod otvorenim nebom, treba da uložimo mnogo novca i da podignemo subvencije za 10 puta i da naši poljoprivrednici uživaju.
Dajte ljudi, prošlo je vreme gluposti. I to opet ne govorim vama zato što vi niste imali neozbiljan govor po tom pitanju.
Dajte ljudi, da ne pričate ovakve gluposti u javnosti oko javnog duga i da ne moramo to svaki dan da demantujemo i da objašnjavamo neznalicama o čemu se radi.
Ipak, ova država je toliko napredovala i toliko su napredovali i njeni političari da mogu da zaboravljaju gluposti koje su nekada izgovarane pre 30 godina i koje prosto nemaju veze i nemaju nikakvog smisla ni sa čim. To je moja molba.
A što se vas tiče, dakle, ja mislim da je važno da mi počinjemo da tretiramo Albance i koji ne žive samo u Srbiji, već i u Albaniji i svuda po svetu, da ih tretiramo kao ravnopravne nama, i to jeste jedan od naših problema za koji smo svi mi pomalo odgovorni, za šta smo mi mislili da smo mi valjda nešto posebno mnogo više i drugačije, nikada nismo pokušali da realno i na ravnopravnim osnovama sagledamo neke druge ljude.
Po tom pitanju takve inicijative ću uvek da podržim i da pozdravim, ali vas samo molim da vodite računa o državnim simbolima Republike Srbije i o tome da državni simboli nekih drugih kvazi državnih tvorevina koje su formirane na silu, na teritoriji Republike Srbije ne mogu da budu u vašoj blizini.
To je moja molba, a pri tome ni na koji način mi ne pada napamet da vas vređam ili da vam govorim sve ono što su vaši koalicioni partneri govorili o nama i sve ono što sam čak i danas morao da slušam, a o nekim ličnim stvarima govoriću na kraju, da vidite da su i tu lagali, da su i tu izmišljali sve što su danas izgovarali. Hvala vam najlepše.

Povreda Poslovnika, Tatjana Manojlović.

Poštovane kolege, javljam se po povredi Poslovnika, zato što je ovlašćeni predlagač, izvestilac poslaničke grupe prekinut dok je govorio o nečem što je dobro i korisno uradio za ljude koji žive na Kosovu i Metohiji.

Da li je zabranjeno da se priča o tome da i neki drugi ljudi imaju neke dobre ideje i neke korisne projekte? Ja svedočim o tome da je taj projekat sa jagodama bio vrlo koristan.

Pitaju narodni poslanici, samo kažite, na koji član se pozivate?

Na član 107.

Znači, svedočim da je taj projekat bio vrlo koristan, više puta sam na programu RTS u emisijama koje sam pripremala o životu Srba sa Kosova i Metohije, i o tome govorila. Poslednji put sam slikala porodicu sa četvoro dece u Goraždevcu, koja i dan danas živi zato što vredno rade i proizvode jagode.

Takođe, želim da kažem, da je 2010. godine, grad Beograd u vreme dok je DS preuzela odgovornost za upravljanje gradom, pomogla izgradnju vrtića u Osojanu i taj vrtić je do sada ostao neuseljen i neosposobljen, i više puta je morao da bude renoviran i još uvek ne radi, a neki ljudi…(isključen mikrofon).

Gospodine Jovanoviću, vi ste hteli po Poslovniku isto. Vidim vas u sistemu. To je slučajno. Dobro.
Sledeća po prijavi za reč Milica Đurđević Stamenkovski. Izvolite.
Trenutak, gospođo Stamenkovski, izvinite zbog galame. Samo trenutak, molim vas.
Gospodine Zelenoviću, niste se prijavili za reč, treba da pritisnete. Evo, sad vas vidim.
Znači, gospođa Đurđević Stamenkovski je bila jedina u sistemu. Izvinite, zbog ovoga. Dobijate reč, ali morate da se javite.

Hvala.

Dakle, u vezi sa ovim izdajstvom i tim ko šta priznaje, šta ne priznaje, neću uopšte to produbljivati, vi ste, kako bih rekao predsedniče vrlo kao i svaki čovek osetljivi i na svoje članove porodice, na svoju decu, baš kao što i svi mi ovde imamo svoju decu i vrlo smo osetljivi.

Znate, strašno je kada krene neka televizija, lokalna, Prva, Pink, već koja da krene po mom rodnom gradu i da intervjuiše na ulici i na pijaci ljude, od jednog do drugog i kaže, da li ste čuli da je vaš gradonačelnik izdao Kosovo i da je priznao Kosovo? Ide redom i tako postavlja pitanje, a to uopšte nije prijatno, i ne morate da vi lično nekoga da nazovete, dovoljno je što su to uradili svi članovi SNS u Šapcu, svi do jednog.

Ja sam morao zbog toga dete da ispišem iz škole.

Simboli, ova gospoda ovde, gde oni sede u kojoj Vladi i u kojoj Skupštini, kojih institucija, gde sede i kod koga platu primaju i šta rade i koga zastupaju? Sede u nekakvom parlamentu. Taj parlament ima svoje zasedanje, pa na početku zasedanja rašire zastavu, svira himna, ima grb, sednu pa pričaju.

Jel tako, jel sam u pravu i sada sam ja kriv?

I ja sam nešto pogrešio?

Nije, nego su to činjenice sa kojima moramo početi da se suočavamo, i ne mogu neki da budu više krivi, a neki manje krivi. Ili niko nije kriv.

Nemojte ljude maltretirati samo zato što misle drugačije.

Druga stvar, oko poljoprivrede…

Dva minuta, gospodine Zelenoviću…