Dva minuta, gospodine Zelenoviću…

Izvinite molim vas, brzo ću završiti. Oko poljoprivrede, jeste bio manji budžet, ali je bilo gorivo jeftinije, i stizala je subvencija u svako poljoprivredno domaćinstvo.

Kako je moguće da duplo veći budžet ne završi tamo gde je planiran?

Jel to to?

Kako je moguće sa duplo većim budžetom da ne stigne do svakog poljoprivrednika, ljude boli nepravda.

Reč ima predsednik Republike.

Vidite, znao sam da ćemo do ovoga da dođemo, nije pregovore i naravno, uvek se to svede na lično, jer nekoga boli sve ono što valjda drugoga ne treba da boli.
Vidite, vi prebacujete onim ljudima koji žive. Neko je rekao, pod okupacijom, neko je rekao na ovaj ili onaj način. Ti ljudi moraju da prežive, nisu ti ljudi od juče tamo, da izađu iz tih institucija, da ne postoji nikakav način da zaštite sebe, a moguće da će i to da urade u narednom periodu, zato što više ne vide nikakav spas osim u potpunom napuštanju svih institucija.
Niste vi u istoj poziciji sa njima. Godine 2006. ste krenuli u pregovore, tada ste bili vlast, od Bečkih pregovora, pa posle toga Briselskih pregovora, vraćanje iz UN u EU, i sve drugo. I svi su učestvovali, što je bilo negde normalno, u svim vladama nevezano ko je od privremenih institucija bio na vlasti, zato što su time pokušali da zaštite deo srpskih interesa.
Vi o tome niste našli ništa drugo, već izvinjavajući razlog za nešto što vi nije trebalo da uradite. Niste vi u istoj poziciji kao oni. Oni se bore za svoj opstanak i za svoj život.
Vi iz Šapca se niste borili ni za svoj opstanak ni za svoj život, i trebalo je da imate drugačiji odnos prema državnim simbolima.
Ovo vam govorim, ne kao neko ko vas doživljava kao velikog političkog protivnika ili opasnost, ne, znam ja i koji i kako sve to organizuje.
Želim samo da vam kažem da mi moramo da vodimo računa o državi, jer nemamo drugu državu, te vas molim da o tome ubuduće vodite računa.
Vidite, kažete ja sam osetljiv na decu. Jesam. Svaki čovek je osetljiv. Imam ih troje. Dvoje imaju samo oca. Ja sam zadovoljan njihovim vaspitanjem, uvek bih voleo da mogu više i bolje.
Vi pričate o televizijama. Vi pričate o televizijama, napadate ih, a ne napadate one televizije koje kažu da sam negativno rođen, koje su mi dete proglasili za člana Kavačkog i Škaljarskog klana. Nikada niste reagovali. Nisam video da je neko vašu decu proglasio za to. Pri tome, nikada nisu bili odgovorni ni za jedno krivično delo, ni za jedan prekršaj, čak ni saobraćajni.
Dakle, samo hoću da vam kažem kako su vam različiti aršini, kako vas teško i strašno boli kada vam neko nešto kaže, a kako je velika neosetljivost i kako je potpuno normalno kada to radite nekim drugima i kako na sve to imate pravo, jer tobož ste ugroženi, a vlast je ta koja mora nešto da obezbedi.
Došli ste jutros imali ste dogovor da ide puno vreme, došli ste jutros sa prvim zahtevom populističkim da tražite da se poveća duplo vreme pošto ćete valjda duplo pametnih stvari da kažete neki iz opozicije. Prihvatili smo, evo, duplo vreme. Evo, nema problema neću izaći danas 13 sati, neću izaći sutra 13 sati odavde. Nije problem.
I, sve je to rađeno zbog toga što će nešto posebno da se uradi ili napravi, već samo ako može neka rečenica više da se izgovori bilo protiv mene, bilo protiv nekoga u vlasti, a da baš i ne znamo šta bismo da izgovorimo, ili će to da budu potpuno kontradiktorne stvari.
Dakle, moja molba za vas je. Što se poljoprivrede tiče i goriva, ne ljutite se to je jedini trenutak kada sam se danas nasmejao. Dakle, vi pričate o ceni goriva u trenutku kada imamo svetski rat i u i trenutku kada i dalje subvencionišemo cenu goriva zato što 10% akciza, imali smo i 20% akciza, nismo naplaćivali.
Kao što znate, nije samo cena brenta, imate kotacijske cene. Današnje kotacijske cene su više od onih koje građani plaćaju. Današnje kotacijske cene su za dizel 221, 222 dinara, a kotacijske cene za benzin su dinar ili dva veće.
Mi gledamo da spustimo kotacijske cene, one po čemu možete da kupite. Pri tome za poljoprivrednike davali za 178 dinara dizel. I, pri tome, odjednom sam shvatio da ima više testera u Srbiji, nego što ima traktora, jer nam je 70% prodaje išlo za testere u kanistere umesto u traktore i kombajne i velike mašine.
Sve je to država Srbija izdržala i sve to država Srbija subvencioniše i sve to država Srbija uradi, i na sve to vaš je odgovor – pa, viša je cena nafte. Pa, da, a gde nije? U kojoj to zemlji na svetu nije? Gde to nije? Ali to je tako najlakše. Eto, tako. Sviđa nam se da to tako kažemo i to je u redu.
A to što je 520 miliona evra više nego duplo više u odnosu na 250 miliona evra, mogli ste da kažete – pa, čestitam uspeli ste, a da javni dug držite pod kontrolom i da vam stopa javnog duga bude bolja nego što je u Nemačkoj, nego što je u Francuskoj, nego što je u Italiji, nego što je u Hrvatskoj, nego što je u Sloveniji, nego što je u Austriji, nego što je bilo gde.
A, što se ovoga tiče, imate otvorena vrata, možete da kad hoćete o svim važnim temama, i kao opozicioni poslanik, što se toga tiče, spajanje sa ljudima drugih nacija, vera u regionu spreman da dođete i kod mene u Kabinet i da mi kažete javno i narodu šta ste predložili, da podržim inicijativu, svaku dobru, svaku pametnu, svaki razgovor sa ljudima koji pripadaju drugim nacijama, da vidimo kako da još unesemo novih inicijativa u „Otvoreni Balkan“, sve sam spreman da vas saslušam, sve sam spreman da čujem i sve sam spreman da pokušamo zajednički da uradimo. Samo vas molim da budemo fer i da se zna o čemu govorimo i šta radimo.
Dakle, moja molba za vas vodite računa samo o Ustavu naše zemlje i o tome da mi sebi ne skačemo u usta pre nego što smo postigli nešto, pre nego što smo dobili nešto, pre nego što smo obezbedili nešto za svoju zemlju i za svoj narod.
Hvala vam najlepše.

Hvala vam.
Pošto treba i formalno da to pročitam kao obaveštenje.
Dakle, poštovani narodni poslanici saglasno članu 27. i 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da ćemo danas raditi posle 18.00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre razmotri Izveštaj iz dnevnog reda ove sednice.
S obzirom na tekuću dinamiku, samo ovlašćeni da završe, to bi stvarno moglo da bude blizu 23.00 časova, ukoliko to nije previše. Predsednik je tu onda tačno 13 sati i jedini nije izlazio danas.

Mi ćemo morati i sutra. Nemam ništa protiv večeras do 23.00 časova, ali pošto je rasprava 10 sati, ima još šest ili sedam šefa poslaničkih grupa po 20 minuta, to je više od dva sata, plus sve drugo, dakle, svakako ni do 23.00 časa nećemo završiti. Moraćemo i sutra. Samo da ne mislite da je moguće da završimo večeras. Ništa drugo.

Ako sam vas ja dobro razumeo, Vi ste rekli da mislite da možemo da završimo večeras. Nemoguće je.

Jeste. Čeka nas i lista. Moraće i sutra.
Reč ima narodna poslanica Milica Đurđević Stamenkovski.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče Republike, poštovani predsedavajući, braćo i sestre sa Kosova i Metohije, uvaženi predstavnici Diplomatskog kora, za mene je ovo čast što u ovom Domu srpskog parlamentarizma imam priliku da govorim o najvažnijem srpskom državnom i nacionalnom pitanju, o našem zavetu, o našoj istoriji, o našoj prošlosti, o našoj sadašnjosti, ali i o našoj budućnosti.

Nećete mi zameriti što ću u svega nekoliko rečenica da iznesem i lični momenat, ali najpre da podsetim da je Srpska stranka Zavetnici odabrala ime prema kosovskom zavetu i da smo tada kada smo doneli odluku okupljajući se na barikadama na Kosovu i Metohiji nailazili na nerazumevanje, na osporavanje od strane tadašnjih nosioca najviših državnih funkcija koji su nas pitali – a čemu ste se vi to zavetovali? Zavetovali smo se Ustavu Republike Srbije, zavetovali smo se slobodarskom karakteru i principu koji nam je ostavio Knez Lazar, zavetovali smo se našim precima, zavetovali smo se našem narodu, zavetovali smo se onome što prva dama Srpske kraljevske akademije nauka i umetnosti, Isidora Sekulić kaže da je temelj, da je aksiom i da je naša nepromenljiva priroda, a to je Kosovski zavet.

Srpska stranka Zavetnici nije govorila samo o vrednostima nego i u praksi delovala. Godine 2017. kada ste pozvali sve političke i društvene subjekte na unutrašnji dijalog objavili smo platformu o Kosovu i Metohiji, izneli zaista, po mom dubokom uverenju, najozbiljnije predloge koje smo imali do sada prilike da vidimo, ali ni do dana današnjeg niko od predstavnika Kancelarije za Kosovo i Metohiju nas nije pozvao da sasluša naše mišljenje.

Tada ste obilazili okrugle stolove Sonje Liht i drugih nevladinih organizacija koji su se sakrivali tobože iza parola o nekakvoj našoj budućnosti u Evropskoj uniji, a zapravo podmetali priču o razgraničenju, o modelu dve nemačke, o nekakvoj razmeni teritorija, gde nama valjda treba da podvale da trampimo ono što je naše za nas, da damo naše Preševo i naš Bujanovac da nam se oni smiluju, neki Kurti i Murti, i daju našu Kosovsku Mitrovicu i naš Zubin Potok. To su bili predlozi koje smo tada slušali.

Ono što je Srpska stranka Zavetnici sa najozbiljnijim stručnjacima iz oblasti međunarodnog prava, geopolitike, međunarodnih odnosa, bezbednosti, ljudskih prava, demografije, ekonomije, sačinila kao platformu, nije dobila priliku da se predstavi pred najvišim državnim organima.

Razumeću da niste imali vremena vi lično da to učinite, ali ne mogu a da ne konstatujem da je očigledno ovoga puta zakazao vaš tim ili da on sam po sebi nije dovoljno kvalitetan.

Takođe, moram da pomenem da potičem iz porodice u kojoj su bez obzira na činjenicu da nismo poreklom sa KiM, svi moji preci činili sve da pomognu položaj i srpsko pitanje na KiM.

Imala sam devet godina kada sam upoznala Danicu Milinčić. Znate o kome govorim. Ubili su joj sina na kućnom pragu, Danila Milinčića 1982. godine, metak je prošao kroz njeno rame i njega usmrtio. Napasao je stoku na svom imanju.

Danica mi je govorila o toj tragediji, ali je bila tvrda u muci, baš kao i svi naši Srbi sa Kosova i Metohije, naročito oni iz Samodreže, koji nisu želeli da napuste svoje ognjište jer su znali da se upravo u toj Samodreži pričestila Lazareva vojska, ali ću vam isto tako, poštovani predsedniče, reći da se sada u moj kući ovog časa, dok ovo govorim, nalazi Hisin Samaj iz sela Donji Streoci, koga smo primili pre 15 godina, kada je došao da leči svog sina od leukemije u Beogradu, jer u prištinskoj bolnici su mu rekli da mu je maltene potpisana smrtna presuda i da on nema nikakve šanse za isceljenje.

Ovo govorim ne zbog toga što želim da milosrđe niti moje porodice, niti bilo koje druge porodice ili pojedinca iz srpske stranke „Zavetnici“ ističem u prvi plan, niti da ga na bilo koji način politizujem, ovo govorim da bi neki koji možda imaju dilemu shvatili sa kojih vrednosnih postulata danas ovde nastupam.

Albanci na Kosovu i Metohiji su građani Republike Srbije. Albanci na Kosovu i Metohiji će uvek biti za nas građani Republike Srbije koji mogu da ostvaruju svoja prava, ali ono sa čime ne možemo da se pomirimo jeste ekstremizam, separatizam, uzurpacija 12% naše teritorije, naše vekovne kolevke.

Ovde je započeta polemika oko stihova novokomponovane muzike, a nećete mi zameriti što ću ja malo u drugačijem tonu započeti svoje današnje izlaganje koje se odnosi na tačku dnevnog reda. Kažu da na Kosmetu nema ništa naše, ali to kažu oni koji nemaju ništa u svojoj glavi. To su reči blaženopočivšeg mitropolita Amfilohija i njegovim citatom želim danas da pružim odgovor i na vašu opasku da Kosovo nije bilo uvek naše.

Čini mi se da ništa nije više naše od Kosova i Metohije i čini mi se da nam ništa nije osporavano tako agresivno, tako brutalno i tako kontinuirano da izgovorimo, svedočimo i kažemo kao to da su Kosovo i Metohija sastavni i neotuđivi deo Republike Srbije i zato moram da vam skrenem pažnju na vašu opasku da oni koji kažu da su Kosovo i Metohija deo Srbije, jedu jagnjetinu, banče po kafanama, jer ta banalizacija nacionalnog identiteta, istorijskih vrednosti nije sklona nekome i ne sme da bude sklona nekome ko obavlja tako visoku državničku funkciju, jer, gospodine predsedniče, ne želim da verujem da ste ovaj obrazac preuzeli iz Bulajićevih filmova, jer samo tamo sam primetila da se na takav način karakterišu srpski rodoljubi i srpske patriote.

U krajnju ruku, vi ste na ovaj način uvredili najmanje četiri petine našeg stanovništva koje tvrdi i veruje da su Kosovo i Metohija deo Srbije i ne vidim razloga da se na bilo koji drugi način, u tako omalovažavajućem tonu, takve poruke okarakterišu.

Kažete – šta ćemo postići time što ćemo reći da su Kosovo i Metohija Srbija? A šta ćemo postići i šta smo postigli time što smo rekli da nemamo ni jedan metar na Kosovu i Metohiji? Šta smo postigli time što uporno tvrdimo da je sve izgubljeno? Ako ne znate šta ćemo postići time što ćemo reći da su Kosovo i Metohija Srbija, potražite odgovor u rukopisima Njegoša, prote Matije, Karađorđa, Nušića, Rakića, Ive Andrića koji su istu ovu sintagmu koristili i kao najveći srpski intelektualni umovi trudili se da proniknu u suštinu kosovskog pitanja i suštinu i važnost kosovskog zaveta kao naše vrednosne vertikale. Da oni to nisu učinili ne samo da bismo mi danas zaboravili Kosovo, nego bismo zaboravili Srbiju i možda ne bismo imali prilike da sedimo u ovom zdanju u kome se danas nalazimo.

Govorili ste o demografiji kao argumentu koji valjda treba da nas obeshrabri, da klonemo, da kažemo – pa dajte da predamo, tamo i onako više nema Srba i to što je ostalo, otprilike, da se ponašaju kao Srbi u Hrvatskoj ili u nekoj drugoj državi koja je međunarodno priznata. Ne mislim da je argument demografije uopšte ozbiljan i primeren, jer ajte onda da pozovemo, recimo, SAD da Kaliforniju predaju Meksikancima, dajte da ih pozovemo da Aljasku, recimo, predaju Rusima, a i mi Srbi bismo mogli da se zainteresujemo barem za jednu četvrtinu Čikaga ili recimo Beča ili, zašto da ne, da se Austrijanci zainteresuju za južni Tirol u Italiji.

U 21. veku je neozbiljno tvrditi da države treba da budu etnički čiste i u tom smislu nacionalnog identiteta i porekla homogene. Ako mi kao država uvažavamo i konstatujemo da postoje nacionalne manjine, naši sugrađani, naši sunarodnici, ljudi sa kojima delimo i dobro i zlo, bez obzira na njihovo nacionalno poreklo, ne vidim zbog čega bi se na Kosovu i Metohiji prebrojavala krvna zrnca? Uostalom, ako to neko drugi čini nije naša obaveza da takav argument na bilo koji način uvažavamo kao ozbiljan.

Vi jako dobro znate i sasvim sigurno i bolje od mene kako je trajala geneza rasrbljavanja Kosova i Metohije i koliko dugo su, vekovima unazad, Srbi proterivani sa Kosova i Metohije.

Tačno je, nalazili smo se u prošlosti pod okupacijom i tačno je, bila je tu i osmanska imperija, bila je tu i austrougarska čizma, videli smo i oružane snage nacističke Nemačke, Musolinijeve Italije. Videli smo i ilegalnu intervenciju NATO-a i njihovu bazu „Bonstil“. Razne su okupacije ovde boravile, ali isto tako vas podsećam i na jedno istorijsko iskustvu, da smo im svima videli leđa.

Jedina realnost na koju želim da pozovem i sebe i vas je ta da su Kosovo i Metohija sastavni i neotuđivi deo Republike Srbije koji nakon ilegalne intervencije NATO-a uzurpiran, a 2008. godine prekršeno je sve ono što je dogovoreno Rezolucijom 1244, kada je jednostrano proglašena nezavisnost tzv. Kosova.

Postavlja se pitanje šta je to što mi tražimo, a da nama ne pripada. Koji su to nerealni maksimalistički zahtevi o kojima ste maločas govorili? Kažemo da Srbi, i vi ste to baš i na početku rekli, da Srbi nisu uvažavali ničija prava i da nismo želeli da saslušamo i Albance. Pa, jako je dobro poznato da su Albanci u Kraljevini SHS imali veća prava nego i za vreme osmanske imperije, ali s obzirom da je vreme kratko, ne želim da idem dalje u istorijsku genezu. Osvrnuću se na aktuelni trenutak.

Uporno se govori o tome da EU pred Srbijom postavlja ultimatume, postavlja zahteve, ali isto tako ne vidim da pripremate bilo kakvu strategiju za pružanje odgovora EU. Zbog čega svaki ćata i svaki pisar koji dođe iz belog sveta da nam zavrće uši ima prava sa vama da održava konferenciju za javnost? Da li će sutra Lihtenštajn da nam pošalje specijalnog izaslanika za Kosovo i Metohiju? Koja to više država nije poslala? Evo, verujem da od kako smo počeli sednicu mi imamo najmanje još tri nova izaslanika specijalna za Kosovo i Metohiju.

Da li je Lajčak izaslank EU? Da li su se članice EU oko toga saglasile? Ako su se saglasile, hoće li Makron i Šolc sada da kažu da je Lajčak nesposoban, odnosno da je Brisel poražen i da više nije medijator pregovora? Ako je to tako, šta nas sprečava da mi danas kažemo da Brisel više nije merodavan da bude pokrovitelj pregovora?

Ja vas pozivam u dobroj veri da razumete da ja jako dobro znam da je najlakše biti opozicija koja kritikuje, da je mnogo zahtevnije biti vlast, ali da je najteže biti državotvorna opozicija koja, bez obzira na naša politička neslaganja, želi da pomogne svojoj državi i zato vas pozivam da osnujete tim za odbranu Kosova i Metohije, da okupimo najstručnije ljude, da ne ide Marko Čadež u Vašington da pregovara, da ne ide Marko Čadež da bude jedan od tri članova delegacije ili Marko Đurić koji je tvrdio da je Briselski sporazum 5:0. Gde je politička odgovornost za tako pogrešne političke procene? Marko Čadež, koji u okviru svog futurističkog instituta govori da Srbija treba da amputira Kosovo i Metohiju i da će na taj način da zaradi 111 milijardi, taj čovek je član delegacije za pregovore.

Govorite o usmenim sporazumima. Pa, usmeni sporazumi su postignuti sa ROSU-om 2015. godine, odnosno sa Prištinom da ROSU neće patrolirati severom Kosova i Metohije bez saglasnosti četiri opštine. Sada vidimo da se to dešava.

Lične karte i dokumenta su ausvajsi za Srbe. To su ausvajsi, ni posredno ni neposredno ne smemo da ih prihvatimo. Briselskim sporazumima narušen je Ustav Republike Srbije. Ništa nismo dobili zauzvrat. Nadamo se zajednici srpskih opština kao nevladinoj organizaciji bez bilo kakvih izvršnih ovlašćenja.

Šta znači Zajednica srpskih opština? Pa, ljudi moji, valjda su sve opštine na Kosovu i Metohiji srpske? Ili mi na taj način pristajemo da postoje i one koje nisu? Dajte da koristimo drugu formulaciju - zajednica opština u kojoj su Srbi respektabilno ili većinsko stanovništvo. Ne znam zaista zašto je to smešno? Meni nije smešno. Nije mi smešno jer je ta Zajednica srpskih opština bila jedini vaš argument i do dana današnjeg ona nije osnovana.

Zaklinjao se Tomislav Nikolić u crkvi u Kosovskoj Mitrovici da će poništiti Borkove sporazume. O Borkovim sporazumima mogu da pričam da posebnoj sednici, i da i ne ispričam do kraja šta je tu sve urađeno. Ali, to vas ne abolira odgovornosti, jer ste nastavili sa tom politikom, jer ste nastavili da unapređujete davanje prerogativa državnosti tzv. republici Kosovo, a sve to pod izgovorima da će Srbi na Kosovu i Metohiji živeti bolje, a i sami ste malo čas konstatovali - 50% napada je više za vreme vlasti Aljbina Kurtija, etnički motivisanih napada nad srpskim narodom na Kosovu i Metohiji.

Gospodin Zelenović nas poziva da sadimo jagode a Srbima skidaju vrata sa kuće. Gospodine Zelenoviću, to je bilo "Grlom u jagode", to što vi predlažete. Da li ste vi svesni da su Srbi na Kosovu i Metohiji najugroženija etnička zajednica prema podacima OEBS-a u čitavom svetu i čitavoj Evropi, da je najmanja stopa povratka raseljenih lica upravo na Kosovu? Pa, više se u Siriju vratilo nego na Kosovo i Metohiju! A to govori kakva je atmosfera i kakva je klima tamo.

Na kraju, želim da kažem da najslikovitije politiku prema Kosovu i Metohiji definiše nedavna situacija, kada je Ana Brnabić otišla i upisala se u istoriju svetske politike kao jedini državnik i jedini premijer koji je da bi ušao na teritoriju zemlje kojom rukovodi prekrio njene nacionalne simbole, odnosno stavio stiker na srpsku zastavu.

Mislim da sam bila dovoljno jasna i konkretna kada je u pitanju kritika.

Ali, isto tako, reći ću da pozdravljam, i videli ste da je naša poslanička grupa jedina opoziciona grupa koja je danas aplaudirala konstataciji da u UN prvi put oni nemaju natpolovičnu većinu i da je veći broj onih zemalja koje nisu priznale Kosovo. Ali, dajte da to iskoristimo. Dajte da to konkretizujemo. Dajte da ne idemo sa tim malodušnim stavom da ne možemo da vratimo pregovore pred UN. Naš pravni tim vam stoji na raspolaganju i spreman je da pruži svu neophodnu pravnu i političku argumentaciju da se takav proces sprovede u delo.

Isto tako, želim da vam kažem, zaista molim kolege iz SNS da saslušaju ovo što govorim, kritikujete prethodnu vlast da je prenela pregovore, a kada vas lepo zamolimo da nešto uradimo po tom pitanju, da se završi taj kontinuitet pogubne politike prema Kosovu i Metohiji, vi galamite, upadate u reč, oponirate. Nemojte više da tretirate pitanje Kosova i Metohije kao teret i kao balast.

Da li vi zaista mislite da je vama teže nego kralju Petru koji je prelazio Albaniju? Da li vi zaista mislite da je vama teže nego onim generacijama koji su živote davali?

Vama, predsedniče, u svakom slučaju jeste teže. Teže vam je nego i knezu Lazaru, jer on je imao sa desne strane Miloša, a vi pogledajte ko vama sedi sa vaše desne strane!