Dobro. Sve ste videli. Čoveka sam lepo zamolio, nije želeo. To je bio njegov izbor.
Da li želite da se mi izjasnimo? (Ne)
Hvala.
Gospodine Lazoviću, da li sada želite reč kao ovlašćeni?
Ne želite reč? Ako hoćete, prijavite se. Bili ste u sistemu malopre.
Molim ostale da ne viču i da ne dobacuju.
(Boško Obradović: Da li imamo mi pravo na repliku? Pominjanje imena, pravo na repliku.)
Molim vas da ne vičete i da ne dobacujete, doći ćete na red svi.
Izvolite, gospodine Lazoviću.

Kako ne želim reč, gospodine predsedavajući, jako sam se temeljno spremao, koncentrisan sam i imam svašta da vam kažem.

Poštovani građani, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici i poslanice, poštovani gosti, dragi mi je zaista da u Narodnoj skupštini razgovaramo o procesu pregovora, a o izveštaju koji je pred nama možda najbolje govori kontekst u kome se on donosi. O tome bih hteo prvo malo reći, a posle bih prešao i na ono što mislim da bi trebalo da budu prioriteti u pregovorima koji treba da se vode.

Dakle, danas se pred Narodnom skupštinom nalazi Izveštaj Vlade čija premijerka za dva svoja mandata nijednom nije posetila Kosovo. Nijednom nije otišla da vidi kako žive oni sa čijim sudbinama se igra i čijim životima trguje. Trebalo je da dobije i treći mandat kako bi se naterala da ode jednom da poseti ove ljude.

Danas ovaj izveštaj Vlade brani predsednik, čovek koji je i inače protivustavno uzurpirao sve poluge moći u društvu, pa valjda ne treba da čudi što je preuzeo i posao premijerke, a prepreka mu nije ni Poslovnik Narodne skupštine koji je na ovaj način prekršio, jer u Poslovniku stoji da Poslovnik predviđa posebnu sednicu, ali za obraćanje predsednika ili za podnošenje izveštaja Vlade, što treba da radi premijerka. Pitam se šta je ovo, kakav je ovo format? Izgleda da više ne može da se odluči da li je predsednik, da li je premijer, da li je predsednik mesne zajednice ili možda sve to odjednom…

Gospodine Lazoviću, povreda Poslovnika?

Idem ka temi, ne brinite.

I kao što stih jedne popularne pesme kaže: „Ti lutaš, bebo, skrenuo si s puta, bebo“, mi smo kao društvo skrenuli s puta, jer očigledno ne poznajemo institucije i pravila u ovom naprednom rijalitiju.

Ali, da se vratimo na temu. Ne brinite, gospodine predsedavajući, trudim se da se držim teme. Danas ovaj izveštaj Vlade brani predsednik koji je u osvit NATO agresije birao zavese za svoj novi stan. Zašto baš sada ovo pominjem? Jer je stan, dok su drugi ginuli na svim stranama, dobio za zasluge gušenja slobode.

Lazoviću, Poslovnik!

Gospodine predsedavajući, poštujem vas zaista, molim vas samo, nema potrebe, ovo su neki stavovi iza kojih stoji moja poslanička grupa, a vi posle možete utvrditi da li su oni u redu ili nisu.

Dakle, da nastavim, danas on ove veštine, zbog kojih je tada dobio stan, koristi kako bi svakoga ko se usudi da u javnosti govori kritički o naprednjačkom režimu prosto rastrgao napadima i optužbama da je izdajnik ili strani plaćenik, a posebno kada se govori o Kosovu, o temi nad kojom bi najviše voleo da ima monopol. Ovaj monopol služi da nam se svaki put kada se vrati iz Brisela predstavi kao pobednik i kao spasilac.

Priča nam te pomenute bajke, kako je Srbija pobedila 5:0, a za tih deset godina položaj Srba i na severu i na celom Kosovu je sve lošiji. Te njegove priče mi liče na onaj vic „Bili Amerikanac, Rus i Srbin“, ne znam šta je dalje bilo, ali naš je pobedio. Meni taj vic nije uopšte smešan. Ni ovo poređenje mi nije smešno. Tužno mi je.

Danas većinu u Narodnoj skupštini, većinu koja će izglasati ovaj izveštaj i ushićeno aplaudirati predsedniku, kako smo videli mnogo puta, čine politički inspiratori ubistva Olivera Ivanovića. Šokantno mi je ljudi što se to sada tek pominje. Koji je ovo sat, koji je sat ovo? Mi sada pominjemo ubistvo čoveka za kojeg ne možemo da utvrdimo ko ga je ubio, ali ne možemo izgleda da utvrdimo. Ne možemo da utvrdimo ni ko je platio kampanju na televiziji „Pink“, koja ga je isto tako rastrzala, kao što za sve protivnike režima radite.

I ubistvo Olivera Ivanovića je, slažem se, najeksplicitniji primer, ali svako ko otvori temu Kosova u javnosti može da očekuje optužbe da je izdajnik i strani plaćenik i napad svih sila režima. Monopol nad pitanjem Kosova u javnosti se postiže da slučajno neko ne bi pitao, ono što se svi ovde pitamo, kuda vode ovi pregovori i u čijem interesu se vode, ukoliko nisu posvećeni boljem životu ljudi na Kosovu.

Dok obe strane maksimalno podižu tenzije oko svakog tehničkog detalja pregovora, videći u svemu samo korak ka nezavisnosti, koji u slučaju Prištine treba osvojiti, a u slučaju Beograda odbraniti, ovi obični ljudi su kolateralna šteta i za njih malo ko pokazuje interesovanje. Ja vam ne verujem kada kažete da se interesujete za njihove probleme.

Dok pregovori traju, Srbima na Kosovu se ograničavaju osnovna ljudska prava, poput slobode kretanja, mogućnosti zaposlenja, lečenja, obrazovanja, priznavanja ličnih dokumenata, slobodnog raspolaganja svojom imovinom. Da odgovorim ovim, ne mogu reći kolegama koje dobacuju – govor mi pišu ti ljudi koji tamo žive ove probleme. Ja ovde vidim i prioritete za ove sledeće pregovore koji će se dešavati. Ukoliko se ne reše ta životna pitanja ljudi, sam konačni sporazum neće imati nikakvu svrhu. Ljudi će izgubiti budućnost. Na hiljade su otišle i odlaze. Kroz ovo pitanje će iznova biti moguće kreiranje novih kriza.

Rekao bih o prioritetima konkretno. Prioriteti u pregovorima treba da budu stvarno rešavanje problema ličnih karata tako da one važe na svim graničnim prelazima koje Kosovo ima, a ne samo onim sa Srbijom. Prioritet u pregovorima treba da bude rešavanje problema civilne registracije koja prouzrokuje nepriznavanje srpskih izvoda iz matičnih knjiga izdatih nakon jula 1999. godine.

Prioritet u pregovorima treba da bude zdravstveni i obrazovni sistem, koji bi trebalo da budu u nadležnosti Zajednice srpskih opština. Zašto ovo nije prioritet, nego ljudi moraju da švercuju lekove, jer od 2015. godine srpska državna apoteka nema licencu da radi? Prioritet u pregovorima treba da bude verifikacija diploma Univerziteta u Prištini, jedine visokoškolske ustanove na srpskom jeziku na Kosovu, jer bez toga je nemoguće dobiti posao u javnoj upravi.

Prioritet u pregovorima treba da bude prihvatanje udžbenika. Srpskoj zajednici se garantuje upotreba nastavnog plana odobrenog od Ministarstva obrazovanja Srbije. Prioritet u pregovorima treba da bude usklađivanje fitosanitarnih sertifikata. Beograd i Priština su uskladili svega 15-ak, od ukupno preko 50. To znači da samo deo proizvoda može da se uvozi. Ovo su konkretni primeri gde treba usmeriti vreme i energiju, kako srpskih, tako i kosovskih vlasti da se pitanja kao ova reše.

Jedna velika, velika, važna, jako važna stvar, ne mogu da naglasim dovoljno koliko je važna ova stvar. Pazite sada. Kao što nijedno važno pitanje koje je povezano sa SNS-om ne može da prođe bez kriminala i korupcije, tako je i sa kosovskim. Samo je ovde reč o nečemu opasnijem i neodgovornijem, jer su kriminalci promovisani u tzv. zaštitnike Srba na Kosovu. Tu konkretno mislim na ljude koji su 2013. godine vršili strašan pritisak na Srbe kako bi izašli na kosovske izbore tada. Od tada počinje njihova strahovlada u srpskim sredinama na Kosovu, pre svega na severu, i na Zvonka Veselinovića i na Milana Radojičića.

Nivo korupcije od predstavnika Srpske liste je opšte mesto na kojem se javno govori na Kosovu, ali pre svega među kosovskim Srbima, i koji trpe najveću štetu, uostalom, na nameštenim tenderima koje dobijaju jer su usvojili vaše načine kako to radite u Srbiji. Tužna je naša pozicija kada se pozivamo na vladavinu prava na Kosovu, a sever smo tako žrtvovali kriminalcima koji su najbrutalnije zaveli tu strahovladu.

Ali da se osvrnemo i na prava manjina. Najbolje merilo da se utvrdi koliko je neko društvo pravedno, napredno i demokratsko jeste odnos prema manjinskim zajednicama, prema onima koji su u ranjivoj situaciji u odnosu na većinsko stanovništvo i to treba da važi kako za kosovsko, tako i za srpsko društvo, a nema Kosova ni bez Srba ni bez Albanaca.

Kada govorimo o položaju srpske zajednice na Kosovu, jasno je da Srbi nisu zaštićeni od diskriminacije i da im se prava uskraćuju. Kako se onda to pobeđuje deset godina? Samo me taj deo zanima. Kako ste se vratili kao pobednik, kao spasilac, toliko puta, ne jednom, toliko puta i iznova i iznova? Za dugoročno rešenje koje će pre svega krenuti od interesa građana smatramo da Srbija treba da insistira na sledećem: formiranju ZSO, kako bi se dodatno ojačale garancije za srpsku zajednicu na Kosovu, ali kroz to i ostvarivanje kvalitetnog obrazovanja i zdravstva koje bi trebalo da bude u njihovoj nadležnosti, obezbeđivanje pojedinačnih i kolektivnih prava Srba i drugih nevećinskih zajednica na Kosovu po najvišim međunarodnim standardima, a tu uključujemo i prava na posebne veze sa Srbijom, obezbeđivanje maksimalne zaštite kulturne, istorijske i umetničke baštine srpskog naroda na Kosovu.

Mada imamo jedan mali problem sa time, moram da primetim da vam to ne ide ni u Beogradu. Evo, u ovom izveštaju koji predstavljate vi govorite, pozivate se na organizaciju Evropa Nostra, koja se bavi zaštitom kulturnog nasleđa. Ista ta organizacija vas je upozorila da je u Beogradu ugrožena Kalemegdanska tvrđava gondolom koju planirate da gradite. Pa eto kako se odnosite prema kulturno-istorijskom nasleđu.

Trebalo bi insistirati na relaksiranju rešavanja tehničkih pitanja koja mogu imati velike pozitivne uticaje na stanovništvo. Nije svako tehničko pitanje put u priznavanje nezavisnosti. Naravno, trebalo bi insistirati na dekriminalizaciji društva, što će biti jako teško, s obzirom na to da je SNS promovisao zapravo kriminalce u zaštitnike Srba na Kosovu.

Srbija u pregovorima mora pažljivo da balansira svoju međunarodnu poziciju tako da ne ugrozi svoj strateški pravac ulaska u Evropsku uniju. Svoje interese treba da vezuje za svoje najbliže susedne države i da ne dozvoli da u polarizovanom svetu bude izolovano ostrvo u Evropi. Obraćanje i Rusiji i Kini za zaštitu naših interesa ne donosi rešenje, već stvara nove probleme u svetlu ideje da Srbija pripada evropskom prostoru i politički i ekonomski i na sve druge načine.

Predlažemo drugačiju strategiju u dijalogu – stavljanje običnog čoveka i njegovog života u centar pregovora. Mora se omogućiti normalan život svima na Kosovu i pre konačnog statusa Kosova. Ne može se čekati završetak pregovora i sveobuhvatni sporazum da bi građani tek onda nekad u budućnosti vodili iole normalan život. Ljudižele da mogu slobodno da se kreću, da rade, da trguju, da se obrazuju i da se efikasno leče, sve ono što mi svi ovde hoćemo.

Za kraj, da završim, vidim da ste nestrpljivi, SNS neće rešiti probleme građana Kosova, isto kao što neće rešavati zagađenje vazduha ili kvalitet obrazovanja u Srbiji. Oni se time prosto ne bave. Bave se održavanjem na vlasti, rejtingom i sopstvenim interesima. Srbiji treba promena. Hvala.

Reč ima predsednik Republike.

Poštovani narodni poslanici, ja sam uvek za to da pustite ljude, prosto, bilo je ovo dobro i poučno čuti i slušati, zato što su građani Srbije imali priliku da upravo saznaju i vide koliko sam istine izgovorio jutros, predstavljajući Izveštaj i kasnije, odgovarajući na primedbe nekih poslanika i poslaničkih grupa.
Podsetiću vas da sam tada rekao da nikada ne znate šta je to što od vas traže pojedini politički akteri, pojedini medijski poslenici, jer jedni s jedne strane će da kažu - prekidajte sve pregovore, a drugi će sa druge strane da kažu - živelo nezavisno Kosovo, kao što je gospodin Lazović upravo saopštio, samo što to nije izgovorio direktno, ali vam je potpuno jasno da je to njihova politika. Čak je rekao i direktno, rekavši, da citiram - kako to jednako radite to i na Kosovu, baš kako to radite i u Srbiji, pošto valjda Kosovo nije Srbija i Srbija nije Kosovo. Ali, pretpostavljam da je to bila tehnička greška, ne biste vi to. Ili vam je to već prešlo u naviku?
Kad kažete da Brnabić nije išla na Kosovo, išao sam ja koliko su nam dozvoljavali. Ne zavisi od nas, upravo zbog Sporazuma o slobodi kretanja po kojem uvek morate da tražite dozvolu za dolazak visokih zvaničnika i onda vam oni kažu - ne možete da uđete, a taj sporazum je iz 2011. godine, a ne iz 2013, 2015, 2018. ili 2020. godine.
Na lične uvrede neću da vam odgovaram, ali ću da odgovorim zbog građana Srbije. Na vlasti sam 10 godina. Moja imovina i imovina članova moje porodice, i uže i šire, ni na koji način se nije uvećala. A što se vas tiče, molim vas samo da pokažete narodu račune, ko su oni koji vam daju novac, pa da ljudi zaključe i čije to interese štitite. I ništa više od toga.
Rekao bih - meni nije potrebno da vas vređam lično, niti da vam govorim stvari ni kako ste se bahato ponašali kada su nam bili evropski predstavnici i u Skadarliji, šta ste sve činili i šta ste sve radili, jer ja ne mislim da vaša politika može da predstavlja budućnost na bilo koji način ove zemlje.
Što se tiče toga zašto sam u Skupštini, malo pre ste me kritikovali zašto nisam u Skupštini češće? Sad me kritikujete zašto sam u Skupštini. Hajde, ljudi, dogovorite se, da li hoćete da dolazim u Skupštinu, da govorim u Skupštini i da vam neko odgovara, ili mislite da možete da izgovarate stvari a da vam niko ništa ne odgovori nigde?
Kažete - ti lutaš, bebo, skrenuo si s puta, bebo. Ja vam čestitam na tome. To je, rekao bih, nešto što će ući u anale Narodne skupštine da u raspravi o Kosovu i Metohiji ljudi slušaju o tome - ti lutaš, bebo, skrenuo si s puta, bebo! Ja mislim da je to najviši stepen odgovornosti koji ste mogli da pokažete baš u raspravi oko Kosova i Metohije! Nit` sam beba, niti lutam, već imam svoju politiku, a što se vas tiče, vaša politika je loša, ni malo nije naivna i nevina kao dečija ili detinjasta politika, već je veoma opasna po interese Srbije, zato što biste vi Srbiju i bez struje ostavili, zato što biste vi Srbiju uništili i gašenjem Kolubare i gašenjem svih naših rudnika, i rudare bez posla ostavili i mnogo toga lošeg za našu zemlju uradili.
Dobro je što ste pokrenuli jednu važnu temu. Govorite o kriminalu na severu Kosova i Metohije. Sad vas molim, poštovani građani, ovo je važno, i poštovani narodni poslanici, obratite pažnju da na toj tezi uglavnom insistiraju, naravno, kriminala, korupcije, posebno kada nemate svoje organe, ne možete za to ni da budete odgovorni, sasvim sigurno da ima i nema nikakve sumnje u to, ali, obratite pažnju da je to jedna floskula koju koriste svi protivnici Srbije, ne želim da kažem - njeni neprijatelji, i iz inostranstva, naravno, potaknuti ovde u zemlji, da bi uništili odbranu srpskog naroda na svaki način, jer to su neki kriminalci tamo, i to su narkodileri, ubice i kriminalci. Bez ikakvog dokaza, bez ičega. Ono što izmišljaju i govore najgore neistine, da ne bih rekao težu reč, od dana ubistva Olivera Ivanovića, to ponavljaju ovde misleći - ako slažemo sto puta, postaće istina.
Što se Olivera Ivanovića tiče, ja sam ga ne samo poznavao, već sam slao i svog sina dok je bio u zatvoru da odnese pomoć i da razgovara. Pomagao sam i njemu i porodici, neću da kažem bezbroj puta, ali mnogo puta, i to ne državnim resursima, već lično. I mnogo dugo sam ga poznavao. Ne mogu da ga nazovem prijateljem, ali veoma, veoma dobrim poznanikom, bez obzira na to da li su nam se poklapali politički stavovi ili ne, sa kojim sam uvek s poštovanjem razgovarao.
Preduzeli smo i dali sve od sebe, kao što vidite, za mene ta tema nije teška da bih je preskakao, težak je sam događaj, užasan je, ali hoću da o tome razgovaramo. Vidite, vi kad odete, ja kad o tome govorim, ja govorim sa pijetetom i govorim sa poštovanjem i gledam šta je to što možemo da učinimo i da pomognemo, bez obzira što su od nas krili i satelitske snimke, bez obzira što nam nisu dali da vodimo uviđaj, bez obzira što su baš želeli da vi pravite ovakvu atmosferu u Srbiji da bi se uništio sever Kosova i Metohije, da biste mogli da izmišljate te najgnusnije optužbe protiv pripadnika srpskog državnog vrha i protiv srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.
Doneo sam da vam pokažem kako ovo izgleda. Kažu, veliku zahvalnost dugujemo ljudima iz Ne davimo Beograd koji su došli na pomen četiri godine od ubistva Olivera Ivanovića. Pogledajte, oni sami objavili, smeju se svi ko lud na brašno, u kafani slave. Znate, kod Srba kada idete na daću i kada idete u crkvu ili idete da date pomen ili počast nekome onda se ne ponašate na ovakav način. A kaže da je sve to čuo od Srba sa Kosova, pa od kog Srbina sa Kosova i Metohije ste čuli kad ste u Prištini gde smo mi dobili 643 glasa, vi dobili nula glasova. U Prizrenu mi 115, vi nula glasova. U Uroševcu nula glasova, u Peći nula glasova, u Zubinom Potoku čitavih šest glasova ste dobili. Dobili ste i čak četiri glasa u Zvečanu, verovali ili ne. I u Velikom Štrpcu ste dobili čak jedan glas. U Novom Brdu, naravno, nula i Obiliću jedan.
Ko su ti ljudi koji su vas izveštavali? Gde vam se denuše ti ljudi? Ko su ti ljudi? To Srbi sigurno nisu. Ko su ti ljudi koji su vam govorili te neistine, pa se pozivate na njih. Pazite, ja sam, pogledajte, sve vreme kukaju i žale se kako neko nekoga ne sluša. Ćutim, trpim i slušam najgore neistine sve vreme. Nijednim tikom nisam pokazao šta mislim o onome što govore. Nijednu reč im nisam uputio. Svaku rečenicu mi je prekidao od kada govorim, misleći da će da me nateraju da se povučem, da prestanem da govorim ili da ne govorim istinu ili ne znam šta, da ću da ih se uplašim, zato što su naučili valjda da jure ljude po gradu, da maltretiraju negde nekoga, pa svi trebamo da ih se uplašimo.
Dakle, vi koji govorite o kriminalu na tenderima, da li to iz sopstvenog iskustva pričate? Ja nikada u svom životu ni u kakvom kriminalu niti na jednom tenderu nisam učestvovao. Nikada, niti me je to ikada interesovalo, ali kada vidim kod nekoga takvu posebnu pažnju, kao kod vas, ja znam u stvari za čim vi čeznete. Samo sanjate da možete da raspisujete tendere i da kradete, jer vas ništa drugo u državi nije ni zanimalo, a niste izneli nijedan dokaz niti jedan pokazatelj niti bilo šta rekli narodu šta se to i gde, stvarno dogodilo.
Kažete, vraća se kao pobednik i spasilac svaki put. Ja to nikada nisam rekao ni da sam pobednik ni da sam spasilac i to ste izmislili. To vam odgovara, odgovara vašem narativu, narativu besmislenih izmišljotina u kojem ćete - jao, evo ga veliki pobednik. Ja sam bezbroj puta rekao da tu nema pobednika, tu nikada niko neće biti pobednik. To je jedna teška rovovska borba u kojoj ste naterani da uđete u blato do grla, iz kojeg nikada ne možete da izađete kao pobednik.
I, da to ponovim još sto puta, nikakav nisam ni spasilac, ni pobednik, samo borac za interese našeg naroda, za razliku od vas koji ste veliki borac, ali protiv interesa našeg naroda u svakom trenutku i na svaki način, samo što niko opet nije smeo da vam kaže to nikada. Onda ste se pozvali na sve to šta treba da uradimo, a to je formiranje ZSO. Pa, da mislite onaj ZSO za koji taj tupavi spasilac i pobednik koji je lagao sve vreme, se izborio da postoji, da li na to mislite? Da, hoćemo taj deo. Ne, ne morate da mi dobacujete, ja sam vas slušao duže nego što vi mene slušate.
Ja nemam problem sa tim, ali, znate kad vidite da neko ne može da vas sluša, onda vam jasno koliko su vam argumenti snažniji i koliko činjenicama možete da pobijate one koji su izlazili sa tim, „skrenuo si s puta bebo“, ili kako ide, da ponovim tu genijalnu devizu, izvinite što ne znam te narodne pesme, „ti lutaš bebo, skrenuo si s puta, bebo“. Nije narodna, e, kakva god da je, izvinjavam se, vidim da dobro znate. Svi oni koji, znate, pričaju o „Zadruzi“, kritikujući „Zadrugu“, znaju i „Zadrugu“ i sve pesme znaju, ali o ovome drugome, nečem ozbiljnijem, o tome ne znaju ništa. Ja, ne znam koja je to pesma, niti me naročito zanima, da vam iskreno kažem.
Što se tiče kulturnog, istorijskog nasleđa, slušajte, mi krezubi, sendvičari, a vi tako pametni, samo mi završili fakultete sa najvišim ocenama, a, vi još jedno 30 godina ga nećete završiti, ma koliko se trudili.
Dakle, zbog vas izlazimo u vam u susret, i opet ćemo svim večitim studentima, da damo priliku da još 10 godina studiraju, da biste i vi mogli da privedete kraju studije, posle 30 godina studiranja. Ali, nevezano za to, oko kulturno-istorijskog nasleđa, dakle, mi sendvičari, krezubi, mi glupi, otvorismo, ne otvorismo, nego renovirasmo, uložismo desetine miliona evra i u Narodni muzej, i u Muzej savremene umetnosti, najbolje postavke iz sveta doveli u naše muzeje. Sve smo to uradili, a nas sačekali zatvoreni muzeji. I, niko ništa nije radio.
E, tako znate, kad je neko umislio da je lep i pametan, da su školovaniji i obrazovaniji, zamislite, ti ljudi su držali pridike Siniši Malom, Ani Brnabić, nemam pojma kome, oko obrazovanja, diploma, ili ne znam čega.
Možete da ih pustite još 30 godina da studiraju, fakultete da završe neće. Ali, to nikada niko ne sme da im pomene. Nikada niko neće da im kaže, jer mi smo krezubi, mi smo ti koji smo nekulturni, necivilizovani, zato što ja ne znam pesmu „skreni s puta bebo, lutaš bebo“, ne znam kako se već zove. Džabe mi je što znam Dostojevskog, džabe mi je, što sam to sve pročitao.
Ne, tema je da vam objasnim šta je politika i da se u politici pobeđuje činjenicama, a ne lažima. E, to je tema, i hvala vam na tome.

Borislav Novaković, povreda Poslanika.

Predsedniče, povređen je član 27. druga alineja, koji kaže – predsednik Narodne skupštine stara se o primeni ovog Poslovnika. Primena Poslovnika je formalno-pravno pitanje jednim delom, a drugim delom je pitanje vašeg stila. Ali, bez obzira koji vam je stil predsedniče, da li ćete biti restriktivni i strogi u primeni Poslovnika, ili ćete biti tolerantni, vaš posao je da uspostavite isti aršin kada su u pitanju predstavnici pozicije i kada su u pitanju predstavnici opozicije. Vi otelovljujete političko jedinstvo ovog parlamenta i morate biti podjednako objektivni i distancirani i u odnosu na poziciju i odnosu na opoziciju. Ni u jednoj vašoj rečenici, pogotovo ne u načinu na koji vodite Narodnu skupštinu ne sme da se oseti vaša stranačka pripadnost. Ne samo da se oseti, nego vidno ste pristrasni i neobjektivni.

U drugom minutu replike bio gospodin Obradović prekinuli ste ga, i on je seo. Gospodin Dačić je govorio preko dva minuta, opomenuli ste ga, ali mu dozvolili tri minuta. Vi imate pravo kao predstavnik Narodne skupštine da prekinete predsednika Republike, koji je ovde došao i maltretira nas onim što uopšte nije tema. Dakle, sve vreme govori o stvarima koje se ne tiču zbog čega smo se ovde sastali, vi mu to tolerišete. Ja vas pozivam da primenite, dakle, član 27. drugu alineju, i da strogo vodite računa o tome ko šta govori. Svi moraju biti u temi i moraju da poštuju vremenski okvir koji im je zadat ovim Poslovnikom. Hvala. Ne insistiram dalje.