Dame i gospodo, teško je, mnogo je teško na ovakve stvari i odgovoriti. Danas sam vam objašnjavao šta je 11.000, žao mi je što niste bili u sali, pomešali ste tih 11.000 novčane naknade za ljude koji su izgubili posao u fabrikama, koje ste vi ugasili i uništili, a mi im danas dajemo podršku i pomoć od 11.000 dinara, a u centralnoj Srbiji koji su ostali bez fabrika, opet zahvaljujući vašoj nesposobnosti, 8.000 dinara, to je naša pomoć, novčana naknada, a ne minimalac, kao što su neki drugi rekli.
Inače, gerontodomaćice, zaposlili smo ih 90 u Zvečanu, da bismo ženama dali da imaju ljudi drugu platu u porodici, da bi mogli lakše da žive. Oni primaju 37.000 dinara, a ne 11.000 dinara. Ali šta vas briga šta je istina, sve može da se kaže, jer vam je to neko javio sa Kosova i Metohije, samo nijedno ime i prezime ne čusmo ko je taj sa Kosova i Metohije ko vam je javio. Ali oni umesto da se žale policiji, umesto da se žale bilo kome, oni se žale vama izgleda.
Kažete da sam ja došao pa sam rekao – ja sam Bog. Ja to nikada nisam ni rekao, niti sam pomislio, ali ja vidim da ste vi i tužioci i sudije i bogovi. Vama je sve dozvoljeno, baš vama. Vi možete da uradite šta god hoćete, možete žive ljude da sahranjujete po šahtovima, možete da određujete ko je kriminalac, možete da određujete ko je ubica, a ko nije, i to sve sa tako punom sigurnošću, pošto vam je to izgleda sami Bog dao nalog ili vi ste i božji izaslanik, pa imate mogućnost da takve zaključke donosite. Ko li vam je dao to pravo? Jeste li to naučili 2009. godine, kada ste onakvu reformu u pravosuđu provodili, da ste bogovi i da možete da radite šta hoćete po stranačkoj liniji? Vi ovde niste u stanju da govorite o državi, vi sve vreme o partijama govorite. Vi još ne razumete šta je Skupština, a šta je predsednik, vi i dalje govorite o političkim partijama, zato što drugo ne umete.
Kažete – nebezbedno je Srbima na Kosovu jer se plaše Kurtija. Je l` to onog istog Kurtija za kog ste govorili i članovi vaše stranke da je vrhunski intelektualac, da je mnogo pametan, mnogo dobar i da je u stvari čovek sa kojim ćemo lako da vodimo dijalog? Od tog vašeg Kurtija odjednom se plaše ti Srbi, pa se osećaju nebezbedno.
Meni nije problem, govorite o mojoj ostavci, kažete da podnesem ostavku. I šta biste onda, pošto vam se ceo život sveo na to da mrzite mene? Propao bi vam život, ne biste mogli ni jutarnju kafu da popijete, i nju popijete uz – mrzim Vučića. Vi večeras niste rekli – obraćam se predsedniku Vučiću ili predsedniku Republike, da poštujete instituciju, nego – Aleksandre Vučiću, obraćam se tebi. Okej, nisam znao ni da se poznajemo, ali večeras sam saznao. Večeras sam saznao da smo ovce zajedno čuvali. Sve je to u najboljem redu, nije moja sujeta takva, to govori o vašem odnosu prema institucijama.
Nego moje pitanje je – šta ste to vi uradili za Kosovo, pošto pričate o vladi sa Aljbinom Kurtijem? To mi pričate vi koji ste ušli u Vladu sa Bajramom Redžepijem još 2002. godine, nego što mislite da se toga ja ne sećam i da ne mogu da podsetim naciju. To mi pričate vi pod kojima su se Srbi osećali bezbedno 17. marta 2004. godine. O bezbednosti mi pričate vi koji ste ćutali i bežali u Rumuniju na dan kada je Kosovo proglasilo nezavisnost, pa mi još držite pridike. Hajde što slušam od ovih drugih koji su baš po onom mom principu, pošto slabo crtam i nikada nisam umeo da crtam, šta ćete, netalentovan, morao da napišem šta je to što sam nacrtao, pa sada i vi morate da nacrtate da ste patriote, ko što i oni moraju da crtaju da su patriote.
Sada ćemo da imamo dve patriotske opozicije, svi će da budu patriote u ovoj zemlji. Hajde ponovo vi u isti patriotski front i opet nemojte da stavite Kosovo i Metohiju u sporazum sa narodom, koliko ste velike patriote i koliko brinete o ovom narodu, i tako svaki dan.
Ali onda dolazimo do nečega što je mnogo važno. Kaže: „Srpska napredna stranka“, pošto valjda ne postoji institucija države, okej, a onda kaže: „i ćerka firma – Srpska lista“. Šta je u njihovoj prirodi? Samo firme. Samo ćerka firme. I tako oni zamišljaju politiku, tako oni zamišljaju političke odnose, tako zamišljaju sve. Sve im je biznis. Sve im je biznis, ćerka firme, biznisi. Nemam ćerka firme, ne bavim se biznisom, ne znam o kojim firmama govorite, a ponajmanje me interesuju ćerka firme.
I kad sam vas pitao gde sam šta ukrao, gde sam šta uzeo, a ovo je sada već 13 sati skoro koliko danas odgovaram i nisam ustao sa ove stolice, dakle 13 sati sedim ovde bez prekida, slušam da čujem sve te mudre optužbe i to kako me uništavate i kako raskrinkavate moju zločinačku i zlu prirodu itd, samo još ništa nisam čuo, sem ćerka firme, Srpska lista – ćerka firma. Je l` to maksimum do kojeg ste dosegli?
(Tatjana Manojlović: Mogu ja još.)
Čestitam, imamo još ćerka firmi? Imamo. I vaša stranka, s vremena na vreme, i mnoge druge su nam ćerka firme kad je potrebno, ne brinite. Javljaju se svi s vremena na vreme, što se toga tiče, tako da se ne sekirate.
Da ponovim, da, zaposlili smo 90 gerontodomaćica zato što je važno da žene zaposlimo, nema tamo fabrika, ne možemo mi da dovodimo investitore, zato što zapadni investitori misle da to pripada državi Kosovo i ne žele da razgovaraju sa nama po tom pitanju, zato su nam ruke vezane, ali sve što možemo da država Srbija uradi, to uradimo.
Ali kada govorite o izgradnji, mi ne možemo da završimo ni „Sunčanu dolinu“ zato što oni neće da nam daju neophodne dozvole ni za „Sunčanu dolinu“. Šta god da radimo, dakle, mi smo završili kompletnu projektnu dokumentaciju, obezbedili novac za Gračanicu, oni neće da nam daju ni lokacijske ni građevinsku dozvolu. Samo da i to imate u vidu, da vam unapred kažem u čemu je problem. Ali što biste to pitali, što bi vas to interesovalo, kad svi znamo da vas mnogo ne zanima? Ali evo, ja da vam kažem, a da bar nešto kažemo o Kosovu i Metohiji, da ljudi znaju šta su pravi razlozi za probleme sa kojima se suočavamo. Hvala vam najlepše.
(Tatjana Manojlović: Može li replika? Molim vas da mi omogućite, želeo je predsednik da čuje da mu kažem još nekoliko stvari. Zašto mi uskraćujete to pravo?)
