Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedniče Republike Srbije, nastavljamo Prvu posebnu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije u Trinaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 110 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 150 narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: prof. dr Jelena Jerinić.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam pozvao da današnjoj sednici prisustvuju: predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju dr Petar Petković, direktor Kancelarije za koordinacione poslove u pregovaračkom procesu sa Privremenim institucijama samouprave u Prištini Miloje Zdravković, koji su prisutni sa svojim saradnicima.
Nastavljamo razmatranje Izveštaja o pregovaračkom procesu sa Privremenim institucijama samouprave u Prištini od 15. juna 2021. godine do 1. septembra 2022. godine, prema redosledu prijava za reč.
Inače, da vas obavestim da ćemo i danas da radimo bez pauze. Kažem pošto sam primetio da je u nekim medijima to bilo najvažnije pitanje i vest za danas, da smo verovatno nešto strašno uradili što smo juče radili bez pauze. Ne znam da li smo time namučili nekoga od narodnih poslanika. Mada, ruku na srce, a ja gledam ovu salu odavde po ceo dan, jedini koji je bio prisutan juče celog dana bez pauze je predsednik države. Ne verujem da je ostalima taj dan bio toliko težak. Da očekuju da će morati da se radi i danas.
I kako to obično biva, oni koji najviše viču i pozdravljaju tu činjenicu, čini mi se najviše su izlazili. Jel tako? Slobodno i danas, nikakv problem nemamo sa tim.
Prvi prijavljeni je prof. dr Jahja Fehratović.
Imate reč.

Poštovani predsedavajući, poštovani predsedniče Republike Srbije sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, jučerašnje naše zasedanje i ova današnja rasprava predstavljaju nešto o čemu trebamo otvoreno i objektivno govoriti.

Ja sam se juče kao narodni poslanik bošnjačke nacionalnosti nekoliko puta osećao, ako hoćete iskreno, kao strano telo. Svi ovi ljudi koji su govorili uglavnom su govorili o tome kao da u ovoj državi žive samo pripadnici srpskoga naroda. Jedini koji je pored Srba spominjao i ostale narode u ovoj državi jeste predsednik Republike Aleksandar Vučić i to treba ovde kazati iskreno i biti zahvalan na tome. Naravno, pitanje Kosova nije samo pitanje albanskoga i srpskoga naroda.

Spremajući se za ovu sednicu, prethodnih dana sam boravio nekoliko puta u Mitrovici, želeći da vidim zaista kako žive ljudi tamo, s obzirom da je Mitrovica grad koji je jako blizu Novoga Pazara. Bio sam i u srpskom delu, bio sam i u albanskom delu. Ali, znate šta, ta dva dela spaja nešto što se zove Bošnjačka mahala. Kada iz srpskog dela hoćete preći u albanski deo vi morate proći kroz Bošnjačku mahalu. Hoću da kažem da kako god u Srbiji žive i Srbi i pripadnici drugih naroda i na Kosovu žive Albanci, Srbi, ali i Bošnjaci i Romi i Aškalije i Egipćani i Goranci, pa jedan manji deo i Turaka. Kada pokušavamo govoriti o ovim stvarima, trebamo uzeti u obzir da je to prostor, kao što je prostor celog Balkana, koji je multikulturalan, koji podrazumeva život svih ljudi na tom prostoru.

Ono što mi je ostalo upamćeno, urezano prilikom tih boravaka tamo jeste da sam video veliku želju za životom, veliku želju i kod pripadnika srpskog naroda i kod pripadnika albanskog naroda, a i kod pripadnika bošnjačkog naroda. Takođe sam mnogo vremena tih dana proveo sa studentima bošnjačke nacionalnosti koji studiraju u Mitrovici, kojih ima više stotina i koji iz prve ruke osećaju šta znači život u tom delu našeg prostora.

Dame i gospodo, ono što smo juče čuli od predsednika Republike Srbije predstavlja jedini način kako da izađemo iz ovih problema. Pitanje Kosova je veliki čvor, on se ne odnosi samo na prostor Kosova ili na prostor Srbije, on se odnosi na prostor celog Balkana. Jako me je obradovalo to što sam čuo da konkretnog, jednobraznog, jednorodnog rešenja nema. Kada sam aplaudirao predsedniku kada je spomenuo da neće slati u kovčezima niti decu majkama albanske niti srpske nacionalnosti, bio sam usamljen u tome.

Ja pripadam generaciji koja je odrastala devedesetih, koja je pamtila sve ono što se događalo devedesetih, koja nosi traume iz tih devedesetih. Kroz moj grad Novi Pazar su tih devedesetih godina prolazile kolone i kolone izbeglica sa Kosova. Kroz moj grad su tih godina prolazile hiljade i hiljade izbeglica albanske nacionalnosti. Na moj grad je palo mnogo, zaista mnogo NATO bombi. To su traume koje pamti moja generacija.

U ime generacije moje dece, u ime generacije svih nas, ja tražim i zahtevam zaista od predsednika i svih nadležnih, i ne samo od predsednika Republike Srbije, već svih koji utiču na ovo pitanje, da ne dozvole da naša deca imaju one traume koje smo mi imali i koje su obeležile naša detinjstva.

Molim vas da učinite sve što možete da očuvate mir, da očuvate suživot, da očuvate ono što je važno za svakog građanina ove države, jer bez toga nema opstanka i nema budućnosti na ovim našim prostorima. Nemamo se čemu nadati ukoliko ne očuvamo mir. To nije pitanje jednog naroda, to nije pitanje dva naroda, to je pitanje svih naroda na Balkanu, to je pitanje svakog pojedinca. Na kraju, to je pitanje svakog čoveka na ovim našim prostorima. Hvala.

Hvala vam, gospodine Fehratoviću.
Hvala vam najlepše.
Sledeći prijavljeni za reč je Aleksandar Olenik.

Poštovane dame i gospodo, poštovani građani Republike Srbije, naš stav, stav koalicije „Vojvođani“ o Kosovu je poznat, a to je postizanje sporazuma i ja neću mnogo trošiti reči oko toga.

Juče smo čuli da se ovde mnogo puta pomenuo naš Ustav i to je u redu i to treba, ali ako pogledamo taj Ustav, vidimo da u njemu pored pokrajine Kosovo imamo i pokrajinu Vojvodinu. Ne umanjujući značaj pitanja Kosova, moramo istaći da se kod nas u našoj novijoj istoriji parlamentarizma održala samo jedna posebna sednica u Vojvodini i to daleke 2019. godine, na predlog Lige socijaldemokrata Vojvodine. Čak ni tada nije usvojena deklaracija o Vojvodini i, što je još važnije, nije donet zakon o finansiranju Vojvodine. Opet ponavljam, ne umanjujući značaj pitanja Kosova, moramo konstatovati da ova Skupština 14 godina krši taj Ustav jer nije donela zakon o finansiranju Vojvodine.

Ponavljajući važnost pitanja Kosova, i dobro je da ova Skupština raspravlja o tome i da ima puno posebnih sednica i deklaracija po pitanju Kosova, opet moramo istaći da u ovom trenutku 700.000 građana Vojvodine nema zdravu pijaću vodu. Takođe, u ovom trenutku ruski „Gasprom“ vraća 3% rudne rente, umesto 7%. Takođe, zadnjih godinu dana u Vojvodini je iščupano ili demontirano 435 kilometara pruga. To su stvari koje se moraju raspravljati ovde, i ne samo raspravljati, nego se one moraju i rešavati.

Imajući na umu važnost pitanja Kosova, neću dalje nabrajati pitanja najvažnija za građane Vojvodine, moram se osvrnuti i na izlaganje predsednika Republike, jučerašnje izlaganje. Negde ako se uradi analiza od juče do danas, može se steći utisak ili se može zaključiti da je neki cilj naše strane u pregovorima postizanje sporazuma sa Kosovom, bez priznanja, bez formalnog i bez suštinskog priznanja. Ako je to tako, ako smo dobro razumeli predsednika i njegovo izlaganje juče, onda moramo da vam kažemo da ako takav predlog dođe u ovu Skupštinu, bez obzira od koje vlasti, od ove ili neke buduće vlasti, mi ćemo takav predlog podržati, jer smo sigurni da je samo sporazum o Kosovu rešenje koje štiti interese i građana Vojvodine i građana Srbije, ali i građana Kosova.

Što se tiče izveštaja koji je Kancelarija predala, iz istih razloga taj izveštaj ne možemo da podržimo, jer u njemu je kataloški navedeno šta je urađeno, i to nije sporno, ali se iz tog izveštaja ni na koji način ne može ni zaključiti šta je cilj, da li je to sporazum ili nešto drugo. Hvala vam na vašoj pažnji.

Hvala.
Reč ima Elvira Kovač.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedniče Republike, predsedniče Narodne skupštine, predsedništvo, poštovani i uvaženi predstavnici Srba sa Kosova, dame i gospodo narodni poslanici, mi u Savezu vojvođanskih Mađara smatramo da je izuzetno značajno da još pre formiranja nove Vlade imamo posebnu sednicu po pitanju Kosova i Metohije. Smatramo da je ova rasprava izuzetno dobra, realna, otvorena, mada smo juče čuli i neke zbunjujuće stvari. Stoga ću pokušati da najpre iz ugla evropskih integracija i toga da je Republika Srbija na putu ka Evropskoj uniji, da pričam o ovom pitanju.

Dakle, Vlada Republike Srbije ima obavezu da redovno izveštava Narodnu skupštinu o ovom pitanju. Ovde juče nije ni spomenut, ali postoji i vrlo aktivno radi Odbor za Kosovo i Metohiju. S druge strane, Narodna skupština Republike Srbije je ovlastila Vladu da razgovara sa predstavnicima Prištine u okviru datih smernica, to su činjenice. Ako pričamo o realnom životu i o realnosti, mi smatramo da je uspeh svake politike da na celoj teritoriji Republike Srbije život bude što bolji, da situacija bude takva da se u svim tim juče spomenutim gradovima, mestima, da li pričamo o Kosovu i Metohiji, da li pričamo o drugim gradovima i o Vojvodini, da je život što bolji i da ljudi ostanu i ne odlaze iz ove zemlje.

Uvaženi predsednik Republike u svom uvodnom izlaganju spomenuo je da je nama, i to svakako podržavamo, najznačajnije da se čuvaju ljudi, da se obezbedi život. Zato smatramo da su izuzetno značajne regionalne inicijative, kao što je na primer „Otvoreni Balkan“ i ostale, da jednostavno svi treba da se priključe tome i da bude što aktivnije. Važna je izgradnja konkretnih puteva koji ih povezuju.

Kao što je poznato, proces dijaloga između Beograda i Prištine uz posredstvo Evropske unije je pokrenut 2010. godine i činjenično stanje je, kao što sam spomenula, da smo mi na tom evropskom putu, a još 19. aprila 2013. godine potpisan je Briselski sporazum koji je izuzetno značajan. Ali nismo ovde spomenuli da je jedna najznačajnijih odredaba upravo tog Briselskog sporazuma da se navodi da se obavezuju da nijedna strana neće jedna drugu blokirati, niti podsticati druge da blokiraju evropske integracije druge strane.

Tužna činjenica je i to da opada podrška građana kada pričamo o približavanju Evropskoj uniji, građani su jednostavno nestrpljivi, postoji zamor od čekanja da se pristupi Evropskoj uniji. Zbog toga smatram da je odgovornost svih nas da vodimo što jaču i proaktivnu komunikaciju u Evropskoj uniji, kako bi se zaista građanima Srbije približila ideja i konkretni benefiti procesa pristupanja Evropskoj uniji, jer mi u Savezu vojvođanskih Mađara smatramo da je svima nama zajednički cilj i interes da budemo u Evropskoj uniji.

Kada pričamo o tome i o procesu pregovora Republike Srbije, u samoj uvodnoj izjavi na Međuvladinoj konferenciji o pristupanju Evropskoj uniji još iz 2014. godine, dakle 21. januara 2014. godine, stoji da je od vitalnog značaja za primenu Prvog sporazuma o principima koji regulišu normalizaciju odnosa, kao i za ukupnu normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine upravo sprovođenje rezultata lokalnih izbora na Kosovu i Metohiji i formiranje Zajednice srpskih opština, u skladu sa izbornom voljom građana. U potpunosti razumevajući da je proces pristupanja Evropskoj uniji i normalizacija, to mora da teče paralelno i da oni podupiru jedno drugo. Republika Srbija će ostati, mi verujemo u to i svakako u potpunosti podržavamo, potpuno posvećena nastavku procesa normalizacije i dijaloga sa Prištinom.

Pošto su ovde u jučerašnjoj raspravi spomenute neke zbunjujuće poruke o samoj našoj saradnji sa Evropskim parlamentom, Evropskom komisijom o izveštajima, moram i to da naglasim, pošto neki ljudi to mešaju, poznato je da je Rezolucija Evropskog parlamenta o Izveštaju Evropske komisije o Srbiji za 2021. godinu objavljena, odnosno u Evropskom parlamentu prihvaćena još u julu ove godine, i naravno da se mnogi, i mi, ne slažemo sa mnogim ocenama iz te rezolucije, koja nije obavezujuća, ali ne bežimo od nje.

Stoga, kao predsednica Odbora za evropske integracije mogu da kažem da mi planiramo posle formiranja Vlade Republike Srbije da pozovemo izvestioca Evropskog parlamenta i da na sednici Odbora za evropske integracije razgovaramo o svim ovim pitanjima i da kasnije planiramo, kao što je to već ustaljena praksa, da kada u oktobru dobijemo izveštaj Evropske komisije i ovde na plenarnoj sednici organizujemo raspravu o ovom pitanju i očekujemo i predlog zaključaka poslanika.

Ali, da se vratim na Izveštaj o kojem razgovaramo, dakle, u pregovaračkom procesu sa Privremenim institucijama samouprave u Prištini od sredine juna prošle, do 1. septembra ove godine. Izuzetno je značajno da ovaj Izveštaj naglašava istorijsko pomirenje srpskog i albanskog naroda i to smo čuli juče i u izlaganju predsednika poslaničke grupe SVM, od kolikog je značaja i u izlaganju gospodina predsednika da bez ove dubinske normalizacije ni institucionalno politička normalizacija neće imati ni potrebne ni dalekosežne domete.

Izuzetno je značajan kompromis, spremnost na kompromis i konstruktivnost i to se naglašava u samom Izveštaju, a vrlo je jasno svima nama da je Beograd spreman na kompromis u dijalogu sa Prištinom i da se postigne kompromisno rešenje dok druga strana ne želi da postigne dogovor. To je jasno, mislim kada razgovaramo otvoreno i realno da je dijalog trenutno na jednoj prekretnici, dakle, ili će se formirati zajednica srpskih opština ili će ovaj dijalog, nažalost, potonuti i u relevantnost. Mislim da to i Izveštaj naglašava i da je došlo do kulminacije dugogodišnje krize ovog dijaloga, ona se spominje već, recimo, 2018. godine, da dijalog nažalost nije napredovao, ali to je sve zbog ne postupanja Prištine. Činjenica je, i to smo čuli u uvodnom izlaganju gospodina, predsednika Republike, da sa strane evropskih zvaničnika, zemalja članica i visokih zvaničnika, Priština ne dobija nikakvu kaznu ili sankcije zbog ovog.

Ono što je značajno, što po meni treba da se podvuče je da zaista Beograd očekuje da EU s jedne strane, kao posrednik, a sa druge strane, kao garant implementacije onog što je dogovoreno, što je postignuto mora u budućnosti da izvrši ozbiljniji i jači pritisak na Prištinu da se postupi u skladu sa dogovorenim, a pre svega da se formira zajednica srpskih opština.

Stoga u nadi da će zaista visoki zvaničnici i EU i ostalih zemalja, juče smo ovde pričali možda samo o najznačajnijima, znači svi oni se angažuju u ovom procesu, da će se oni odlučnije angažovati upravo u tome da Prištini objasne, da se stavi do znanja da mora da se primeni dogovoreno i da je njihov deo obaveza i da se što pre formira zajednica srpskih opština.

Savez vojvođanskih Mađara uvek stoji na raspolaganju kao partner i spremni smo za bilo koju vrstu doprinosa i pomoći. Zahvaljujem.

Hvala, gospođo Kovač.
Reč ima prof. dr Đorđe Pavićević.

Poštovani predsedavajući, poštovani poslanici i uvaženi gosti, ja bih ovde rekao nekoliko reči protiv ovog Izveštaja, objasnio bih zašto poslanička grupa Zeleno - leve koalicije neće glasati za ovaj Izveštaj, ali pre toga rekao i nekoliko reči o onome što smo čuli tokom ovog zasedanja juče. Naravno, nije se sve odnosilo na Izveštaj, tako da će možda i neke od mojih opservacija ići u tom pravcu da ne govore samo o onome što bi trebalo da bude tema.

Najpre, nekoliko reči o jučerašnjem danu, gde smo čuli mnogo velikih reči, mnogo mudrih i zapaljivih reči, čuli smo čak i neka vrednovanja zakletve, pokliče dijagnoze, ali čuli smo i nešto što bi bile optužbe čak i lične diskvalifikacije. U tom smislu se ovde, recimo, mahalo sa nekim fotografijama i papirima koje nismo doduše mogli da vidimo, ali zvuče vrlo uverljivo kada se gleda na ekranima u tom pogledu.

Mimo toga čovek bih skoro pomislio da smo unapredili onaj devetnaestovekovni deo parlamentarizma o kome su maštali, recimo, ljudi poput Benta Majgilizoa, da u stvari parlament predstavlja jedno mesto gde se sakupljaju, ono što oni kažu, urušeni ulomci društvene racionalnosti i onda u stvari ono što društvo misli na najbolji način izlazi iz parlamenta, kao odluka parlamenta. Ja ne bih rekao da smo samo to ostvarili nego da smo i unapredili takav parlamentarizam zato što se u našem parlamentarizmu sve to skuplja u jednoj glavi. Znači, sve to u jednoj glavi koja konstruiše i sabira tu realnost i hrabro se onda suočava sa njom.

Ta politika koju smo juče ovde čuli, koja se promovisala, ja ću je zvati politikom borbenog uvažavanja realnosti jeste nešto što bi svi mi trebalo da podržimo. U tom pogledu oni koji ne podržavaju to su označeni kao ekstremisti, jedni su sa desne strane, drugi su sa leve. Nama ovde u Zeleno-levom klubu je namenjena uloga ekstremista koji hoće da priznaju Kosovo i koji hoće da u stvari predaju se pred tom surovom realnošću sa kojom se drugi tako hrabro bore.

Ono što hoću da kažem jeste u stvari da nijednom jedinom rečju koja je ovde izgovorena, a i van ovog mesta, Ne davimo Beograd i Zeleno-levi klub nije dao povoda takvoj konstrukciji, ali svejedno, takva konstrukcija je morala da bude iskonstruisana. Šef poslaničkog kluba većinske partije je nazvao poput pravljenja drvenog šporeta, a ja bih podržao takvu konstrukciju, s tim što bih je možda malo i uporedio sa nekakvim pravljenjem ili slaganjem kockica u kojima više uvek ostane nekih delova sa kojima ne znate šta ćete, po ih onda proglašavate za ekstremiste, nenormalne i tako dalje.

Bez obzira ono što je govoreno i o ono što je i ranije govoreno, ne da nije nekompatibilno nego je saglasno sa onim što smo čuli i od vladajući koalicije u onom delu koji se odnosi na politike prema Kosovu, ali je važno da u stvari oni koji su zastupnici, oni koji su promoteri te ideje, budu jedini koji su u pravu, jedini koji su konstruktori i jedini koji sude o tome. Za ovu politiku koju danas zastupaju mi smo već prethodnih 30 godina slušali kada su se ljudi usudili da govore na takav način, da su izdajnici, da prodaju Kosovo i tako dalje. Sada se stvar obrnula, sada je stvar u stvari u tome da to nije više izdaja, nego hrabro suočavanje sa realnošću i to hrabro suočavanje sa realnošću jeste nešto što u stvari mi podržavamo, ali ne na način na koji većinska stranka ili većinska strana u ovom parlamentu to radi, koja pokušava da u stvari iskonstruiše jednu realnost u kojoj bi oni bili ti koji čine centar, zauzimaju centar, a svi drugi ili treba da se pridruže ili da ćute i gledaju.

Gospodo, Ne davimo Beograd i Zeleno-levi klub neće ni da se pridruži, ali neće ni da ćuti, ni da gleda, neće da se pridruži zato što ne veruje u to da ova vlast zaista iskreno radi ono što ovde govori i što piše u tom izveštaju.

Da ne bude da nismo govorili o izveštaju, ja ću kratko samo navesti tri razloga zašto mi nećemo glasati za taj izveštaj. Jedan je zato što je taj izveštaj jednostran, nedorečen i na trenutke čak i mutan tekst. Ja, gospodina Petkovića poznajem sa doktorskih studija i on je dosta jasno pisao svoje radove, tako da ne verujem da je baš on autor toga. Recimo, na mnogim mestima se toliko zamućuje da recimo nije jasno ko donosi odluke, ko je odgovoran za uspeh ili neuspeh pregovora, šta su to merila koja u stvari na neki način utvrđuju šta znači uspeh ili šta znači neuspeh pregovora.

Imenuju se neka fantomska tela koja ne postoje ni u Ustavu, ne postoje ni u drugim dokumentima ove države. Mislim, ako pogledate recimo, strane 11. do 13. videćete da se tamo kaže – imenuje državni vrh koji je javno izneo šta su to granice ili okviri unutar kojih se vode pregovori.

Ja ne znam šta znači državni vrh, koje je to telo ko ga čini, ko ga je sastavio, a da rešenja recimo predlaže nešto što se zove političko rukovodstvo. Ne znam da ova država ima političko rukovodstvo kao nekakvo telo.

Shvatam da u realnosti postoji i nekakvi vrhovi, nekakva rukovodstva, ali njima svakako nije mesto u tekstu izveštaja. Tekst izveštaja u tom smislu bi trebalo da bude precizniji.

Druga stvar jeste, i to je nešto što isto nije karakteristično za tekstove izveštaja, taj tekst sadrži puno prideva i puno samohvale, puno odricanja od odgovornosti, gde smo uvek mi super, a niko drugi ne valja. Tu imate puno tog samovrednovanja ko je hrabro, ko je odgovorno, ko je uspešno nešto odradi. Skupština ili ova rasprava bi trebala da oceni to, a ne sam tekst izveštaj.

Treći razlog je zato što sam taj tekst više nas ubeđuje nego što izveštava ili objašnjava ono što se zaista događa. Tamo imamo zaista neke statistike koje su vredne pohvale, ali kada se ulazi u nekakve detalje, onda vidite recimo, nisam siguran na kojoj strani, kaže se – naša strana, imenujemo se kao strana, uvek polazi od vladavine prava kao ideala, a čuli smo ovde, da u stvari i to pomalo licemerno zvuči, kada se ta vladavina prava nameće samo drugima kao ideal.

Taj deo podržavamo, mi bi zaista bili srećni da naša Vlada poštuje i da postavlja vladavinu prava kao ideal koji će poštovati, ali čak i u izlaganju predsednika juče smo videli, možda vas tera da to nije moguće uvek, ali smo i čuli da u stvari tu vladavinu prava, koja treba da važi za sve druge strane, naša Vlada često ne poštuje kada su u pitanju prava građana na Kosovu, ali i građana u Srbiji i tu bih se zaista složio sa onima koji su govorili na pitanje Kosova ili pitanje vladavine prava na Kosovu jeste pitanje u stvari vladavine prava u Srbiji. Hvala vam.

Dobro.

Samo da vas obavestim da je vašoj poslaničkoj grupi ostalo manje od dva minuta. Da znate zbog nastavka rasprave.

Sledeći prijavljeni Hadži Milorad Stošić.

Imate reč.

Uvaženi predsedavajući, poštovani predsedniče Republike, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici srpskog naroda sa Kosova i Metohije, poštovani građani Srbije.

Poštovani predsedniče Republike Srbije gospodine Vučiću poslanička grupa PUPS - Solidarnost i pravda zahvaljuje na ovako iscrpnom izveštaju o pregovaračkom procesu sa privremenim institucijama u Prištini.

Na početku bih istakao i da će poslanička grupa PUPS, poljoprivrednika, proletera Srbije PUPS – Solidarnost i pravda, podržati ovaj izveštaj u danu za glasanje glasati za.

Pitanje koje je na dnevnom redu već duži niz godina opterećuje ne samo naš narod na Kosovu i Metohiji, već ceo srpski narod i sve dobronamerne ljude ne samo u Srbiji već i šire.

Čulo se ovih dana od nekih da je ova sednica nepotrebna, ali mi iz PUPS smatramo da je ona bila neophodna jer smo imali priliku da čujemo iz prve ruke sve ono što znači za celi srpski narod.

Prethodni događaji ukazuju, koliko ste bili u pravu gospodine predsedniče, o svemu o čemu ste govorili. Sa druge strane sam ponosan na predstavnike

Srba sa Kosova i Metohije što su u svim tim događajima stalno bili sa svojim narodom na terenu.

Pri razmatranju prethodnog izveštaja u prethodnom mandatu o stanju na Kosovu i Metohiji i verovatno se sećate da predstavnici Srba sa Kosova i Metohije nisu bili prisutni jer su se vratili na Kosovo i Metohiju zbog incidentnih situacija privremenih institucija zato ih sada još jednom srdačno pozdravljam.

Gospodine predsedniče, kada ste preuzeli obavezu da budete bitan faktor u rešavanju ovog pitanja i predložili unutrašnji dijalog o Kosovu i Metohiji, partija PUPS je u potpunosti prihvatila vaš poziv da učestvuje u dijalogu o postizanju zajedničkog stava svih značajnih institucija, političkih partija i naroda u celini u rešavanju pitanja Kosova i Metohije na jedan demokratski način čime će biti zaštićeni interesi države Srbije i srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, ali i srpskog naroda u celini.

Poseban značaj u svemu tome zaštita našeg naroda koji vekovima živi na prostorima Kosova i Metohije i koji je opstao i koji je ostao na tom prostoru bez obzira kakvim je izazovima i pritiscima izlagan u prethodnim periodima. To je svakako značajno, jer nama pokazuje da su koreni srpstva na Kosovu i Metohiji veoma duboki i neuništivi.

Zbog svega toga poslanička grupa PUPS – Solidarnost i pravda u Skupštini Republike Srbije i PUPS u celini daje vam punu podršku u rešavanju pitanja Kosova i Metohije. Za PUPS crvena linija na Kosovu i Metohiji je imovina države Srbije, Srpske pravoslavne crkve, građana Srbije, reč je o imovini koja vredi više stotina milijardi evra.

Ako se u Srbiji postigne unutrašnja saglasnost u vezi sa tim da je to početak svih daljih, ozbiljnih pregovora o budućnosti Kosova i Metohije crvena linija preko koje niti jedan politički subjekt, bilo iz vlasti, bilo iz opozicije, neće preći onda će i budući status Kosova i Metohije biti izvestan.

Partija ujedinjenih penzionera Srbije smatra Kosovo i Metohiju neotuđivim delom svoje teritorije i to dokazuje činjenica da Srbija vraća blizu milijardu evra dugova Kosova i Metohije i vraćaće sve do 2041. godine.

U skladu sa politikom očuvanja mira i stabilnosti poštovanja svih obaveza Vlada Republike Srbije tokom ovog izveštajnog period kontinuirano ulagala napore da prištinske jednostrane aktivnosti ne ugroze bezbednost našeg naroda na Kosovu i Metohiji.

Na žalost, konstruktivan aganžman Beograda i ovog puta nije naišao na adekvatan odgovor druge strane. Kako se vidi iz Izveštaja, u ovom periodu, održano je mnogo sastanaka u okviru dijaloga i sve radi drastičnih postupaka privremenih institucija, pokretanjem diskriminatorskog carinskog rata, protiv srpske robe koja se doprema na Kosovu i Metohiji, kao i nelegalne odluke o stvaranju oružanih snaga Kosova.

Takođe, nelegalna odluka privremenih institucija po pitanju registarskih tablica i napori Beograda da se prevaziđe taj problem, urodila je plodom da se prevaziđe ozbiljna bezbednosna kriza, koje su inicirale Prištinske institucije.

U avgustu mesecu 2022. godine, postignut je važan dogovor po pitanju ličnih karata iz oblasti slobode kretanja, jedan od značajnih rezultata dijaloga je svakako dogovor o implementaciji energetskog sporazuma, kojim je obezbeđeno sigurno snabdevanje i dostizanje punu energetske nezavisnosti severa Kosova i Metohije.

Pored dela navedenih pitanja iz Izveštaja se vidi da je na sastancima razmatran izuzetno širok spektar problematičnih oblasti, pri čemu je srpska strana stalno inicirala i zahtevala da se neodložno započne proces formiranja zajednice srpskih opština, kao i pitanje nestalih lica i pitanja iz oblasti pravosuđa.

Pozitivni pomaci se prvenstveno dešavaju kada se odlučuje i angažuju posredničke i druge zainteresovane strane, i stave do znanja Prištini da u narednom periodu izvrše svoj deo obaveza u procesu formiranja zajednice.

U tom kontekstu Beograd je u svim drugim zainteresovanim stranama ukazivao da bi formiranje ZSO realno nije moguće da istinski zaživi ni bilo koji drugi institucionalni aranžman. Formiranje Zajednice srpskih opština direktno bi se odrazilo na imenovanje regionalnog komandanta policijskog direktora, kosovske policije sever, čime bi se primenio sporazum koji reguliše pitanje policije, kao i niz drugih oblasti, pravosuđa, slobode kretanja i druga pitanja.

Kada je reč o Zajednici srpskih opština, Zajednica srpskih opština je prioritetna tema za Srbiju na koju su naši pregovarači stalno insistirali i pored više od devet godina od zaključenog prvog Sporazuma nije došlo do implementacije ove centralne teme čitavog procesa normalizacije.

U narednom periodu bez obzira na delovanje druge strane i eventualnu neaktivnost EU i posrednika, naš pregovarački tim mora nastaviti snažno angažovanje po pitanju formiranja ZSO.

Molim vas da u razgovorima i pregovorima pored ostalih pitanja insistirate na rešavanju svih teritorija gde je većinski srpski živalj, a to je centralno Kosovo sa sedištem u Gračanici i nerešeno pitanje Srba na prostoru Prilužja, Plemetine i Babinog Mosta, gde je bilo obećanja da će ući u zajednicu.

Kosovsko Pomoravlje na kojem postoje četiri opštine, Novo Brdo, Ranilug, Parteš i Klokot sa većinskim srpskim stanovništvom i teritorijalno se oslanja na centralnu Srbiju.

Kako bi se presekla fizička veza centralnog Kosova i Kosovskog Pomoravlja dva srpska sela Slivovo i Dragovac koji su trebali da pripadnu Gračanici ili Novom Brdu su priključena Prištini i time se presekla teritorijalna veza ova dva regiona koja bi bila veoma značajna.

Nikako ne treba zaboraviti Sijerinsku Župu sa opštinom Štrpce gde je stanovništvo kompaktno, a posebno je interesantno za urbanizaciju tog prostora zbog sportsko-turističkih uslova koje pruža Šar planina.

Metohija je posebno interesantna, pre svega, podnožje Mokre Gore, južni deo naseljen je srpskim življem, a naslanja se na Zubin Potok kao srpsku opštinu. Prostor Dragaša i Gore koji je naseljen Gorancima i koji su lojalni građani Srbije trebalo bi da se insistira da se proglasi i da uđu kasnije nakon formiranja ZSO u zajednicu.

Kada govorimo o ugrožavanju Srba, treba reći da je delovanje aktuelnih vlasti Prištine dovelo do povećanja netrpeljivosti Albanaca prema Srbima, čime je političko i fizičko nasilje prema Srbima, njihovoj imovini, ali i prema SPC, versko-kulturno-istorijskim spomenicima, srpskog naroda na KiM.

Da je to tako govori i prekjučerašnji incident ugrožavanja života Srba iz Babinog Mosta. Posebno je zabrinjavajuće što su žrtve osetljive kategorije stanovništva stare osobe, žene i deca.

Potrebno je istaći nehumani odnos Prištine prema srpskim zdravstvenim institucijama kada su vršili opstrukciju dostave lekova zdravstvenim ustanovama i bolnicama koje funkcionišu u sistemu Republike Srbije na području KiM.

Ovaj niz institucionalnog nasilja prema Srbima se nastava oduzimanjem elementarnih, političkih i građanskih prava da glasaju na januarskom referendumu, a potom i na parlamentarnim predsedničkim izborima marta meseca.

U uslovima stalnih pretnji i terora nad Srbima kroz pokušaj kriminalizacije srpskih lidera sa AP Kosova i Metohije, onemogućavanja obavljanja verskih obreda i etički motivisanih hapšenja na osnovu lažnih optužnica privremene institucije u Prištini su nakon srpskih izbora 2022. godine nastavili nasiljem, ovog puta novim pokušajem zauzimanja kontrole nad energetskom infrastrukturom na severu KiM. Posebno je zabrinjavajuće da neki poslanici iz ove Skupštine, takođe, pokušavaju da predstavnike Srba sa KiM svrstavaju u kriminalce.

Jedinstven slučaj u svetu je kršenje Sporazuma o slobodi kretanja postignutih u dijalogu, odluka o vođenju ulazno-izlaznih dokumenata kojim se Srbima sa KiM faktički izdaje viza na 90 dana za boravak u sopstvenim kućama. Takođe, još jedna u nizu nerealnih odluka je od jula 2022. godine, odluka o potpunoj zabrani ulaska na KiM vozilima sa registarskim oznakama Republike Srbije.

Namera Prištine je da po svaku cenu izazove sukob i urušavanje dijaloga nastavljeno je 31. jula 2022. godine upadom prištinskih policijskih jedinica na sever Kosova i zaposedanje ključnih saobraćajnica na severu pokrajine.

Gospodine predsedniče, vašu borbu za Srbe na KiM ne bi trebalo niti smelo da bilo ko u ovoj Skupštini ospori. Ja sam jedan od svedoka vaših napora i borbe za položaj Srba naše južne pokrajine. Od otvaranja porodilišta u selu Pasjane, ne bih komentarisao značaj toga, vaše borbe u Štrpcu za Skijališta na Brezovici da ostanu u sastavu Skijališta Srbije, vaše angažovanje na Kosovu u Gračanici za status SPC i u Kosovskoj Mitrovici za rešavanje pitanja severa Kosova i mnogih drugih mesta gde sam prisustvovao.

Ljudi često znaju samo da kritikuju druge bez argumenata ali ne i da kažu šta su oni radili po tom pitanju. Ja bih rekao nešto o mom ličnom doprinosu, a tema je više za direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju. Pri obilascima imao sam priliku da razgovaram sa ljudima na KiM po raznim pitanjima i problemima koje imaju, ali bih istakao jedan, a odnosi se upravo na grupaciju koju zastupa moja partija, a to su penzioneri.

Od 2000. godine prestaje da funkcioniše Savez penzionera KiM kao organizacija koja se bavi statusnim materijalnim položajem penzionera i penzioneri su tražili od mene da im pomognem u oživljavanju ove organizacije.

Uz izradu statuta i drugih organizacionih akta uspeli smo da formiramo petnaest udruženja, opština i mesta sa srpskom većinom. Konačno smo prošle godine osnovali Savez penzionera KiM, Savez koji je ušao u Savez penzionera Srbije.

Imajući u vidu da je za rad tih udruženja potreban poslovni prostor i pomoć Kancelarije za KiM po drugim pitanjima. Gospodine direktore, u više navrata smo razgovarali na ovu temu, pa vas molim da nam kažete šta je po tom pitanju urađeno? Ujedno, ovo je i pitanje za predsednike Srba sa KiM.

Takođe, problem je u finansiranju ovih organizacija. Oni ne traže novac, već samo da im se omogući naplata članarine preko Fonda PIO, što sam u više navrata razgovarao sa upravnim odborom Fonda i direktorom. Rezultati su polovični.

Gospodine predsedniče, mi iz PUPS-a znamo da ćete sve učiniti radi zaštite srpskog stanovništva na KiM i za interese srpskog naroda, ove srpske države. Zato vam PUPS daje punu podršku u daljoj borbi za rešavanje pitanja KiM.

Zato će poslanička grupa PUPS – Solidarnost i pravda podržati ovaj Izveštaj i u danu za glasanje glasati za.

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem se na pažnji.