Stvarno nisam čak ni razumeo šta su rekli. Nije ni važno.
Da vam kažem, ponavljam reči koje su izgovorili ovde i reagujem na njih. Dakle, moje je ovde da odgovorim na ono što vi govorite. Ja ponavljam vaše reči. Vi kažete – svi drugi treba da ćute. Ko vam je to kad rekao? Ko vam je to kad rekao? Ja sam ovde, slušam vas sve i trpim i lične uvrede i diskvalifikacije i sve drugo od svakog od vas. Ko vam je rekao da treba da ćutite? I to ste izmislili, nego biste vi voleli da ja ćutim zato ne možete da izdržite, zato dobacujete, zato što ne možete da me pobedite argumentima, zato što ne možete da pokažete ništa, osim praznine u politici, osim toga da ne možete da ponudite ništa sem - ua Vučić, onda je problem u tome što ja imam pravo da govorim. Valjda, ako sam toliko loš, toliko glup, i ovakav i onakav kako govorite svaki dan, pa što onda brinete zbog mojih reči, što onda brinete zbog mog angažmana.
Kažete – piše u Izveštaju državni vrh. Nije Izveštaj ni zakon ni Ustav, i on ne mora da normira ništa, on samo objašnjava šta se zbivalo u prethodnom periodu, a zna se ko su nosioci najviših državnih funkcija, a kada se kaže državni vrh to znači svi predstavnici državnog vrha i ništa to posebno nije značilo u Izveštaju. Ako vam je to primedba na Izveštaj i to najozbiljnija primedba na Izveštaj, onda sam stvarno zadovoljan tim izveštajem i moram da kažem da sam shvatio da suštinskih primedbi nemate.
Što se tiče vladavine prava, vladavina prava, ali nešto mnogo više, demokratska atmosfera je u tome da saslušate onoga koji govori, audijatur et altera pars - dajte da se čuje druga strana. Juče za 10 sati i 17 minuta nijednom niste istrpeli da mi ne dobacite, nijednom, ni u jednom mom obraćanju niste bili dovoljno trpeljivi da saslušate i da ne dobacite nešto, a u svakom vašem obraćanju bio sam dovoljno i strpljiv i trpeljiv da nikome nisam dobacio. Dakle, samo da to ljudi u Srbiji znaju, a da ne pričamo o tome koliko vam je stalo do Kosova da ste se svađali oko toga gde će ko da sedne i da je to bila najvažnija rasprava juče i da vas je to toliko zanimalo.
Gospodine Stošiću, uz zahvalnost to što vidim i zbog prirode vašeg posla odlično poznajete i geografiju Kosova i Metohije, i toponime, sve ih znate. Značaj Slivova i Dragovca, što mali broj ljudi i na Kosovu i Metohiji zna, ali neće oni nama da dozvole ni to, neće mnogo manje stvari da nam dozvole. Lepo je ponekad kad vas čovek čuje onda pomislite da imamo više prostora, nemamo. Ja neću da obmanjujem ni vas, ni neke druge, nije naš prostor tako širok, niti možemo da naiđemo na razumevanje mnogih drugih koji jednostavno jedinu politiku koju imaju to je kako da isključe Srbiju sa Kosova i Metohije, i kako da Srbija na Kosovu i Metohiji ne bude. Uzgred, oni to misle i za Srbe, ali prvo bi da isključe Srbiju, jer znaju kada isključe u potpunosti Srbiju da onda neće biti ni Srba ili da će ostavi veoma mali broj Srba.
Zato su varali na Prilužju, Plemetini i Babinom Mostu, a mi imamo druge probleme u centralnom Kosovu. U Kosovu Polju, Bresju sve je manje Srba, skoro da ih nema. U Bresju još nešto malo ima, u Kosovu Polju minimalan broj Srba, i to ima više prijavljenih nego onih što stvarno prenoće. U Ugljaru, Čaglavici, u kojoj smo već prodali mnogo zemlje Albancima samo što o tome ne volimo da pričamo, jer kada to kažete nekoga morate da kritikujete, prosto ih gubimo. Više od pola Čaglavice i više od pola Čaglavice je u albanskim rukama. To na centralnom Kosovu, od Gračanice do Lipljana, Gušterica jedna, druga, Laplje Selo, je ono što možemo da prikupimo. U Pomoravlju je nešto lakša situacija upravo zbog naslonjenosti na centralnu Srbiju, ali ni tamo nije laka, čak ni u Ranilugu, ni u Šilovu, ni u Velikom i Malom Ropotovu koji se direktno naslanja na centralnu Srbiju. Nije lako, kao i na severu Kosova.
Što se tiče Sporazuma o policiji ZSO-a, što ste pominjali, ne zanima to njih, jer kada dođe… Kakvo je obrazloženje? Kada se Albanci sastanu sa Kvintom, oni znaju da su oni pogazili sve sporazume, ali onda kažu – mi nemamo pravo da se mešamo, jer iz ugla naših vlada u Berlinu, Parizu, Londonu, Vašingtonu, iz ugla naših vlada to je suverena zemlja, ona ima pravo da radi na svojoj teritoriji šta hoće, bez obzira na to šta je potpisala sa Beogradom.
Što se tiče poslednjeg izlaganja, ja ću pokušati da odgovorim na pristojan način, ne povisujući ton i ne vređajući ni govornika, niti bilo šta drugo. Dakle, oko tih priča – strani plaćenik, izdajnik već sam bezbroj puta rekao. Samo pogledajte šta je to što vi govorite, pogledajte šta je to što vaši mediji čine, ali ponekad vam je lakše da živiti u paralelnoj realnosti, nego u stvarnom životu i onda drugu stranu ne želite ni da čujete, ni da vidite.
Ključno pitanje koje ste postavili – koje je tačno rešenje? Znate, mislim da čovek u 30 godina političkog delovanja, ja još nemam 30 godina političkog delovanja, nisam od 1990. godine, ali i to je jedna mantra laži i izmišljotina, što ne mislim da je vaša, ovaj se mali deo ne odnosi na vas, sve ostalo će se odnositi na vas. To je jedna inače mantra, izmišljotina kada ne znaju šta će, onda pričaju o tome šta sam radio 1990, 1991. godine. Ništa, učio sam na fakultetu, nisam se bavio politikom, čak ni 1992. godine. Tek kasnije, u drugom delu 1993. godine, kada su gotovo svi ratovi suštinski bili završeni, ostale su, nažalost, teške operacije 1995. godine i veoma loš i u Bosni i Hercegovini i u Hrvatskoj, ali ovaj stvarni rat odavno je bio započeo, a ja sam tada bio na fakultetu.
Nevezano za sve te izmišljotine, to je onako usput što svi rade. Nekoliko važnih tema i to je ključno pitanje – koje je tačno rešenje? U tih 28, 29 godina promenila se situacija. Menjala se situacija i ne samo našom voljom, već i voljom velikih sila i u skladu sa tim jedino magarac ne bi primetio da se nešto promenilo i da nešto mora da promeni. Svaki normalan čovek, a ne racionalan političar koji mora da brine o interesima naroda mora da promeni tu poziciju i nije ista pozicija, to je ono što sam ja juče govorio, i hvala vam što mi pružate priliku da na to na takav način odgovorim. Ne može da bude ista pozicija pre 1999. i posle 1999. godine, jer se nešto u međuvremenu dogodilo. Ne može da bude ista pozicija ni pre, ni posle 2004, ni 2008. godine, a pogotovo ne posle 2010. i 2011. ili 2009. godine zbog različitih događaja.
Sve to nosi nešto sa sobom, sve to nosi dodatno usložnjavanje i komplikovanje situacije. Da, ja ne krijem ništa. Ja sam mislio i imao sam dovoljno hrabrosti da kažem sve ono što biste svi vi voleli samo nikada niste imali hrabrosti da kažete. Da, ja sam mislio da je razgraničenje rešenje. Shvatio sam da je to nemoguće, pošto ste mi svi vi skočili na glavu, i oni koji su za nezavisno Kosovo i oni veliki junaci koji nisu bili u stanju da urade ništa sem da izdaju saopštenje kada su nam napali narod.
Ja koji nisam veliki junak nikada ne bih i nikada neću dozvoliti da nam proteraju 4.000 ljudi, da nam unište 35 crkava i manastira, već ću znati kako da reagujem i zato ih upozoravam. Razlika je u onom što činite, a ne u onome što ćete da govorite.
Danas gledam kako na realan način da sagledamo situaciju, šta je to što možemo da dobijemo, kako da obezbedim da možemo da razmenjujemo jagode i da gajimo jagode sa Albancima, ali ja bih za razliku od vas bez zastave nezavisnog Kosova. To je mala razlika između vas i mene. Inače, što se jagoda tiče, sa jagodama nema problema. Mislim da je važno i mislim da je dobro da se te ideje o jagodama, malinama i o svemu drugom čuju, zato što su to ideje „Otvorenog Balkana“. To su važne ideje.
Vi možete to sebi da dozvolite, danas ne bi bilo dobro kao narodni poslanici, ali možete sebi da dozvolite da sedite pod zastavom nezavisno Kosova, ja ne mogu i ne smem, jer me i Ustav na to obavezuje, zakoni ove zemlje i ne mogu to da radim i neću to da radim, u krajnjoj liniji.
Ovde ste govorili sve vreme o onome i posebno naglasite i posebno počnete da vičete, to sam primetio da se kod svih dešava, kada počnete da govorite o Srbima kriminalcima sa Kosova ili Srbima kriminalcima od nekud. Da li vi to, pošto je valjda lepo da vas neko tobože naziva izdajnicima i stranim plaćenicima, iako to niko ne radi, ali ćete vi da nazivate ljude o kojima ništa ne znate da su kriminalci zato što ste vi tako odlučili, jer ste vi sebi dali pravo da budete i tužilac i sudija? Nisam znao da je to u skladu sa vladavinom prava na koju se, profesore, tako pozivate često. Nisam znao da ste sebi dali u ruke mogućnost i da tužite i da sudite. Ja sam mislio da to rade nadležni tužioci i nadležne sudije.
Pričate o Gornjim Nedeljicama i Kosovu. Toliko je nefer to što radite, toliko je to nefer, toliko je to neistina, da je to zastrašujuće. Prvo, u Gornjim Nedeljicama u svakom delu zemlje, jedino ako hoćete da ukinemo rudarstvo, u svakom delu zemlje kada govorite o istoku Srbije, pošto ne znaju svi ljudi o čemu ste govorili, ja znam o svemu šta ste govorili, dakle ja sam ponosan na ono što smo uradili sa „Ziđinom“. Želim građanima Srbije da kažem o čemu se radi.
Dakle, mi smo imali godinama i decenijama strahovite gubitke, decenijama, užasno krvarili jedan od nerešivih problema. Zna to Ivica Dačić, ja sam 2014. godine rekao kada bi smo rešili Železaru i Bor, mi bi smo za najveći broj, Železaru u Smederevu, i kada bi smo rešili Bor, RTB, Rudarsko-topioničarski basen Bor, dakle da budem precizan, mi bi smo rešili najveće probleme, ne računajući politički koji se uvek tiče Kosova i Metohije, rešili bi smo najveće probleme za budućnost Srbije.
Mi smo se time bavili danonoćno, pokušavali na različite načine, više aranžmana pokušali, nismo uspevali. Tek kada smo uspeli da izmolimo predsednika Narodne Republike Kine, Si Đinpinga 2016. godine u Smederevu, a podsetiću vas Amerikanci su nam vratili Železaru zato što su gubili pare na Železari, a 5.190 ljudi u tom trenutku radilo je u Železari, u kooperantskim firmama, u kooperantskim preduzećima, računajte najmanje 15 do 20 hiljada ljudi. Uz PKC koji smo doveli, koji danas zapošljava 3.863 čoveka u Smederevu, dakle zamislite mi smo uspeli da obezbedimo danas, pošto ima 5.600 – 5.700 danas Železara zaposlenih, dakle mi smo uspeli gotovo 10.000 ljudi da obezbedimo, da sačuvamo posao ili da dobiju novi posao u jednom gradu.
Zašto pričam ovo sve? Da bi ljudi znali istinu o Boru. Bor najbrže napreduje i proporcionalno najbrže raste cena kvadrata u Boru. Zbog čega? Zbog koga? Pa, zbog „Ziđin-a“. Hoću da ljudi u Srbiji znaju, mi smo bili u gubitku milijardu i 200 miliona evra. Mi nismo imali tržište, mi nismo imali opremu, mi nismo imali znanje. Mi smo morali da pronađemo stranog investitora. Jedini koji su se prijavili bili su Kinezi i Rusi.
Izgubili smo, sada ću to da vam otkrijem, mi smo želeli, jer smo videli da je ova kineska kompanija uspešnija od ruske i hteli da napravimo odmah aranžman. Onda su mi Evropljani došli i rekli, pet komisija, delegacija, ne znam koga, rekli su – morate da idete na kompletnu tender proceduru, na sve drugo, da ne bi bilo korupcije. Ja kažem – nije pitanje korupcije, nego žurbe, mi krvarimo, naš budžet krvari, mi gubimo pare. Ne možemo to da podnesemo, a znamo da su one najbolje. Kažu – ne, ne, morate u proceduru. Izgubili smo osam meseci jer su nam rekli da će da se jave pojedini evropski ponudioci i na kraju se nisu javili. Tih osam meseci smo plaćali da bi smo doneli, naravno, na osnovu svih važećih zakona u skladu sa tenderskom procedurom. Nekad vam se žuri, a žuri vam se ne zbog ne znam čega jer nećete da bacite 150 ili 200 miliona koje su nam nekada bile ogromne pare.
Dolaze ljudi, spasavaju nas. Bukvalno nas spasavaju. Spasili smo istok Srbije, spasili ga. Danas ljudi mogu da protestvuju zato što žive mnogo bolje, naslanja nam se ne samo Bor, nego naravno i Boljevac i Negotin i Zaječar, sve do Rgotine, pa Boga mi i sam Zaječar, svi se naslanjaju na RTB i žive od toga.
Nemojte da vam pričam koliko smo imali neuspelih pokušaja i privatizacija između 2008. i 2012. godine i da vas podsetim, tada ste nudili građanima Bora da bambus i kikiriki proizvode, kao što znate.
Dakle, to je jedan od najvećih uspeha na koji sam ponosan. Vi ga predstavljate ovde kao, pa zamislite neko je kupio i platio ogromnim novcem nešto pa će tu zemlju valjda da uzme ovako iz zemlje, pa da je prebaci u svemir, pa će iz svemira da je vrati u Kinu. Što to govorite? Što to radite? Što to radite sve vreme? Ako planirate da jednog dana vodite zemlju, što to radite sa svim uspešnim projektima i sa svim uspešnim stvarima. Presrećan sam i ponosan sam na to.
Kažete – u Nedeljicama je problem. Ja se ni u čemu sa vama ne slažem sa tim u Nedeljicama, ni u čemu, sve suprotno mislim, ali vam dozvoljavam da imate strast da tako mislite. Ja mislim da smo napravili najveću grešku jer bi smo tamo imali 2.800 dece, a sa 280 zbog toga što smo vas poslušali, pašće nam broj dece na 100. Ja mislim da smo uništili budućnost slušajući vas, da smo uništili budućnost i Loznice i Nedeljica i čitavog Jadra i čitave rađevine i čitave zapadne Srbije. Ja mislim i ne stidim se da vam to kažem u lice i celoj javnosti. Da, ja sam kriv zato što smo slušajući vas uništili budućnost zapadne Srbije, zato što je trebalo da tražimo od Nemaca ili ne znam koga najbolje moguće nivoe zaštite životne sredine i trebalo je da podignemo Loznicu sa realnih 70.000 ljudi koji prenoće, koji žive, a ne 90 koliko sami danas kažemo, 92 ili 72 imamo, a 92 govorimo da ima stanovnika itd. Dakle, da dođe do 150.000 padaće nam na ispod 50.000.
U celom Podrinju, ljudi, nemamo 100.000 ljudi. U celom Podrinju nemamo 100.000 ljudi. To je bila velika šansa za Srbiju, a da ne pričam o tome da su mogli svoj budžet da uvećaju petostruko, ali je to naravno trebalo na drugačiji način da se radi. Naravno da smo mi u Vladi u mnogo tome pogrešili, neobjašnjavajući to i ne boreći se za to što smo smatrali da je interes Srbije. Na kraju smo poklekli pred vašim pritiscima i ja mislim da je to moja najveća greška.
Kad govorite da se dešava Kosovo, koliko ljudi veruje o Kosovu, o Gornjim Nedeljicama, Aleksandar Vučić - 109, govorim o listi glasova. Lista „Moramo“ dva glasa, e tek toliko da vidite šta misle ljudi u Gornjim Nedeljicama i da vidite kako ljudi u Gornjim Nedeljicama dobro vide ko čuva Kosovo, ako su Gornje Nedeljice Kosovo, a ko ne. Stotinu devet prema dva, čini mi se na prilično racionalan način o tome govori. Zahvaljujem se.
(Aleksandar Jovanović: Replika.)
(Ivana Parlić: Poslovnik.)
(Đorđe Milićević: Poslovnik.)
