Hvala presedniče Orliću.
Poštovani predsedniče Republike Srbije, gospodine Aleksandre Vučiću, poštovani Petre Petkoviću, braćo i sestre sa KiM, moram priznati da je koncept mog govora menjan iz situacije u situaciju, jer prosto niko nije mogao da pretpostavi da će opozicija i dijalog juče otići u onom smeru.
Današnja tema koja se nalazi pred nama i o kojoj smo juče diskutovali je svakako jedna od najvažnijih i najbitnijih koja se može naći u ovom plenumu. Međutim, predstavnici opozicije to nisu shvatili ili nisu želeli, svejedno, već su i ovu temu videli kao svojevrstan poligon za razračunavanje i obračunavanje sa Aleksandrom Vučićem.
Žalosno je, elementarno poštovanje niste pokazali ni prema ljudima koji sede na galeriji da niko od vas u deset sati rasprave juče, a Boga mi, evo i sada skoro dva sata rasprave danas, nije se postavio na mesto i u kožu tih ljudi koji žive na KiM.
Da ne govorim samo prazne priče, najbolje pokazuje diskusija od danas i diskusija od juče, jer u izveštaju koji se nalazi pred nama niste rekli baš ništa, sem danas što smo čuli da nije potrebno da ima toliko prideva i da se upotrebljava termin državni vrh. Kada pričamo o KiM, očekivao sam da ćete ovde izneti neke predloge, neke sugestije, ideje kako da se olakša našem narodu dole život, kako da bolje i lakše žive. Mislio sam da i će vam možda pasti na pamet da kažete da li je dovoljno 2480 adaptiranih i izgrađenih stambenih jedinica od maja 2019. godine do danas ili je potrebno da na tom polju radimo još brže i još više?
Mislio sam i da ćete pričati o tome da li je dovoljno da gradimo vrtiće, škole i rekonstruišemo i u Leposaviću, i u Goraždevcu i u Suvom Grlu, ali ni ti vam nije palo na pamet. Mislio sam da i ovih 400 ljudi koji su zaposleni od perioda korone do danas u zdravstvenom sistemu će možda za vas biti važna stavka, ali ne. Vama je jedino bitno da odavde šaljete političke parole koje su vrlo zapaljive i vrlo neodgovorne.
Juče i sinoć u vašim medijima predstavljate sebe kao heroje. Heroje iz kruga dvojke, i to ove beogradske. Zato što se niko od vas nije zapitao kako će ovi ljudi otići svojim kućama i kako se osećaju ljudi na Kosovu i Metohiji kada odavde slušaju sve najgore stvari o sebi. Nemojte da mislite da nije istina, dve stvari, pravci u kojima ste se kretali juče su vrlo opasni. Jedni od vas, a i danas nastavljate u tom tonu, su Srbe sa severa i predstavnike Srba nazivali kriminalcima, nazivali ste ih ubicama, što je apsolutno nedopustivo.
Pitam vas sada, da li vam je i jedne sekunde palo na pamet da ste na taj način, što indirektno, što direktno, dali novu municiju u ruke Aljbinu Kurtiju za nekakve njegove manifetluke i akcije na severu Kosova? Jer, on sada nakon vaših izjava može da kaže – pa, eto, i Srbi u Beogradu njih smatraju kriminalcima. Da li osećate odgovornost za to što ste izgovorili ovde?
Ova druga grupacija je ovde slala političke parole, zaklinjala se, lake teme, jeftini politički poeni. Čak ste došli do tog stadijuma da ste zveckali oružjem. Da li ste se zapitali, možda kojim slučajem, da će zbog tih tonova neko dete, srpsko dete na putu do škole biti napadnuto, jer sluša odavde iz ovog doma nekakve takve pretnje? Niste i baš vas briga. Jer, danas sutra, ne daj Bože da dođe do tako nečega, nećete se vi baviti rešavanjem tih problema, već Aleksandar Vučić. Zato vi nemate ni odgovornosti, a bogami ni savesti.
Mislio sam da ćemo mi danas pričati mnogo više o Izveštaju, ali kako je ova sednica počela vidim da se Izveštaja niko od vas neće ni dotaći. Meni je žao što o ovoj temi govorim ovako emotivno, ali osećam potrebu zbog ovih ljudi koji sede gore i onih ljudi koji su danas na Kosovu i Metohiji i gledaju ovaj prenos. Danas više nego ikada nam je potrebno jedinstvo. Danas više nego ikada nam je potreban mir. Nažalost, u ovom plenumu to jedinstvo nećemo imati, jer za sve vas koji sedite preko puta mene, a neki su i stajali, partikularni interesi, lični interesi su mnogo veći iznad interesa Srbije.
Ja bih mogao o ovome da pričam mnogo, ali ima još govornika koji će govoriti posle mene, samo želim da završim sa tim.
Poštovani predsedniče Aleksandre Vučiću, vi podršku SNS i poslanika SNS ćete uvek imati i to nije uopšte sporno, ali bitno je naglasiti da ćete uvek imati i podršku građana Srbije, posebno onih građana sa Kosova i Metohije. Neka vam ta podrška bude vetar u leđa u ovom periodu koji je težak i koji je pred nama.
Vama, braćo i sestre sa Kosova i Metohije, želim pre svega mir koji je neophodan svima nama i želim da budete spokojni, jer i juče, kao i mnogo puta do sada, imali ste priliku da vidite da dok je Aleksandra Vučića Srbi na Kosovu i Metohiji imaju budućnost.
Hvala vam i živela Srbija!