Ne, ne razumete me i ne želite da me razumete. U redu.
Vi dugo čekate na repliku i vi.
Znači, jel replika bila Fehratović? Jeste.
Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Prosto, s obzirom da mi je isteklo vreme pre nego sam uspeo sve kazati, ja se zahvaljujem i predsedniku Aleksandru Vučiću što se obratio na moje izlaganje i želim ovde samo kazati da razumem da ovo jeste i nacionalno pitanje koje se pre svega odnosi i tiče srpskog naroda i albanskog naroda, ali prosto i mi, mali narodi ili manji narodi na ovim prostorima, smo deo tog pitanja.

Kako sam spominjao Mitrovicu, Bošnjaci žive i u Peći, u Vitomirici, i u prizrenskoj regiji i znate kako? Mi se osećamo nekada kao da smo između čekića i nakovnja, a pre bih da se osećamo kao most spajanja i da damo doprinos, u stvari da se ovo pitanje reši na dobrobit svih naroda i svih građana ove države i celog ovog našeg prostora.

Samo sam to dužan kazati da će poslanici Stranke pravde i pomirenja svakako podržati ovaj izveštaj i svako nastojanje da se dođe do rešenja koje je u interesu svih nas. Znam, svestan sam da kod ovih situacija nije dovoljno da smo jedna strana teži miru, da samo jedna strana teži rešenju i to je nešto što je najveći problem i treba insistirati svakako svi da isto tako imaju širinu, da isto tako uđu nekada u tuđe cipele, da razumeju pozicije i da naravno u interesu i svog naroda i drugih naroda teže onome što je najbolje za sve nas. Hvala vam.

Hvala vama.
Pavićević, pravo na repliku.

Hvala.

Razumem gospodina predsednika. On prosto ima svo vreme ovde da objašnjava svoje stavove, ali nama se meri svaka sekunda – tako da nemamo baš toliku priliku da to radimo, ali prosto kada se radi o tome jasno mi je takođe da se on više obraća kamerama i javnosti izvan ove Skupštine nego nama, ali prosto mislim da nije fer, a reč fer smo slušali toliko puta ovih dana, da kada kritikuje nekoga njemu pripisuje stavove koje je izrekao bilo ko iz opozicije bilo kad ili čak na nekim medijima koje on smatra opozicionim, a legitimnu kritiku, sebe smatra samo u odnosu na ono što je izgovorio i u odnosu na ovo zasedanje. Znači, ne čak ni ranije.

U tom pogledu bi možda bilo dobro da onda vodimo raspravu i tom nivou da znamo o čemu se zaista radi, a da onda vidimo i kako stoje stvari sa onim što je rečeno, a to je recimo da, ne znam, ako je to jedina kritika, nisam rekao da je jedina kritika. To je pod jedan.

Pod dva, da li je to banalno, ja ću vam samo pročitati taj deo iskaza koji kaže – u tom okviru srpska strana će u granicama koje je javnosti predočio najviši državni vrh nastaviti da odgovorno i dosledno učestvuje u procesu normalizacije odnosa.

Znam puno izjava koje su baš najviši predstavnici državnog vrha do sada izgovorili o tome šta su okviri. Poslednja je premijerke Brnabić.

Vreme. Hvala vam.

Hvala za merenje sekundi.

Isto replika? Jel tako? Izvolite.

Ovako, gospodine predsedniče, evo ja se izvinjavam svima što sam se drao, ja nemam osećaj koliko se to čuje. Nadam se da je sada ton u redu. Nije mi namera da se derem, to radim kada sam na protestima. Dakle, vi opet optužujete mene da sam ja izdajnik i da vodim takvu politiku. E, pa sada ovako, da ti nisam učestvovao u Briselskim sporazumima, niti bilo ko od nas, niti je bilo ko od nas uveo Srbe u Vladu republiku Kosova ni u sudstvo, ni u policiju od nas nikada niste čuli, niti ćete ikada čuti da želimo da priznamo Kosovo.

Što se tiče onoga što ste govorili o Boru, ja nisam govorio o rudarenju, o radnim mestima, o svemu ostalom, ja samo pitam – zašto dadoste stranim kompanijama našu zemlju kao trajnu svojinu? Ja sam to postavio kao pitanje. A o pitanjima nelegalnih rudnika, kamenoloma kojima se upada ljudima u malinjake, evo, ja ću da vas pozovem da odete sa mnom, recimo, iznad Lešća, planina Baba i da nam kažete predsedniče, po kom tom zakonu je dozvoljeno na mestu gde ne postoji u prostom planu rudnik, ljudima pucaju kuće zato što je neko dinamitom tamo upao i baš ga briga za zakon? Po kom tom zakonu u Lukavcu je dozvoljeno da evrolitijum truje ljudima bunare?

Hajmo zajedno tamo na sva ta mesta. Evo, ja sam predsednik Odbora za zaštitu životne sredine i da prekinemo više s tim da li je normalno to što se radi po Srbiji. Ljudi, u Gornjim Nedeljicama žive ljudi koji nas hrane. Nama je hrana prioritet, voda takođe, čist vazduh, ako je vama to nevažno, ako mislite da je ovo nekakva politika koja služi za skupljanje političkih poena, evo sada ću vam reći svima, baš me briga za glasove, hajte sa mnom predsedniče…

(Isključen mikrofon.)

Reč ima predsednik.

Evo, ja prihvatam da odem sa vama. Nije mi problem, čim budem imao vremena prihvatam da odem sa vama, nemam nikakav problem.
Ja sam predsednik i moje je da radim dobre stvari za zemlju, nemam problem da odem, ali želim da vam ukažem u nešto. Zaboravite, naravno da nisam rekao ono što ste rekli, neću više ni da ulazim u to. Hoću jednu drugu važnu temu da vam kažem. Hajde vi da odete sa mnom da vidite kako teško gradimo autoput svaki i zašto ne možemo da gradimo. Hoćete da vam kažem zašto? Zbog mnogo marifetluka i veštaka i poreskih uprava i advokata i svih ostalih koji nam ne daju da uđemo, i građevinske mafije, i ove i one, koje nam ne daju da uđemo u kamenolome o kojima govorite za koje mislim sve suprotno, mi ne možemo. Plaćamo velike penale zato što je danas luksuz postao izvoditi kamen, svi bi hteli puteve i autoputevi, ali samo ne bi da kamen ide baš iz njegove opštine, nego ako može da ide iz neke druge opštine.
Kao odgovorni ljudi to morate da znate, jer autoput koji se gradi kroz 10 ili 12 opština mora negde kamen da dođe, ne možete bez toga da gradite autoput. Mi sada više nigde ne možemo kamen da uzmemo, jer svuda imamo velike pokrete koji kažu – e, dajte nam puta četiri cenu. Onda nam se dogodi da poreskoj upravi to bude najlakše, pa oni spuste cenu da oni ne bi bili odgovorni, a onda, naravno, veštaci kažu nešto višu cenu, a onda dođu političari i advokati, kažu - dajte nama 10% od toga, mi ćemo da dobijemo tri puta veću cenu ukoliko idemo u sudski postupak, i sve znate da govorim istinu, jer ja se bavim državom i ja znam kakvi su državni problemi po tom pitanju. I mi sada ne možemo da radimo na putu Preljina – Pakovraće – Požega, zato što ne možete, jer nisu dobili pare. Što je najgore, dvoje ili troje njih su u pravu, jer oni plaćaju porez na imovinu, a nisu dobili takvu ponudu poreske uprave. Ostali, naravno da nisu, plaćaju porez na imovinu u vrednosti celog imanja od 10 hiljada evra, ali od države sada traže 100 hiljada evra. Zašto? Pa, kaže, ne vredi danas, ali vredeće toliko kada prođe autoput. Pa, čekaj, ti 40 godina, ti 35 godina plaćaš porez na imovinu na određenu vrednost, a onda nama kažeš ne vredi to toliko, nego vredi 10 puta više, pa i da nađemo pare, pa da platimo 10 puta više tada biste nam vi rekli, pa vi kriminalci oteli ste te pare od naroda i plaćate nešto što ne treba da platite.
I došli smo u tako začarani krug u kojem da potvrdim ono što ste pitali, tačno je, svi stiču političke poene i bave se time, niko neće da bude pošten i da kaže šta je stvarno. Ja se ne libim pred vama da kažem na najpošteniji način šta stvarno mislim i o Nedeljicama i o svemu drugom. To je ono što stvarno mislim i nemam problem sa tim da vam to kažem i to ću reći i za pet, i za deset i za dvadeset godina – da, propustili smo najveću šansu, da propustili smo najveću šansu za ubrzani razvoj Srbije. Jesam li za to kriv što sam slušao vas i podlegao pritiscima, više neki drugi, a onda sam ja njih poslušao, nije ni važno, kriv sam. I nemam problem sa tim. Šta će biti za nekoliko godina, to sam Bog sveti zna, sada neće. Tako da ne morate da podižete paniku, pa da mislite – vreme mi je za sticanje poena.
Dakle, suština je u tome da mi moramo da budemo realni id a budemo fer kada sagledavamo državne poslove i kada sagledavamo šta je to što može da se radi, da mora da se radi. Meni je jedan poslanik rekao – planina mi je bela. A jel si dobio put? Pa jesam. Kako misliš onda? Šta misliš da uradimo, da donesemo meteorima iz svemira kamen? Kako to ljudi mislite?
Država je suviše komplikovana stvar i suviše ozbiljna stvar i državom ljudi treba da se bave. Ja sam veteran u tome, znam ceo aparat kako funkcioniše. To nije samo deset godina na vlasti, što je najduže od svih, govorim da imate stvarnu vlast, ne pričam o onom što ste prilepak ili ne znam šta. Stvarna vlast je deset godina i stvarno sam ponosan na to. zato znam to. Samo vas molim malo više realizma u sve to, malo više realizma, manje pobune, a više onoga – čekaj, pa nisu baš ovi ljudi toliki idioti da bi to radili protiv naroda. Ništa drugo, a ja hoću da idem sa vama, nikakav problem. Spreman sam u drugoj polovini oktobra da odemo gde god hoćete. Ako hoćete, vodite kamere, ako nećete nemojte, da idemo bilo i gde i da čujem šta ljudi imaju da mi kažu po tom pitanju. Hvala.