Da li reagujete zbog teme ili zbog čega?

Ali mi vas se ne plašimo.

Nisam razumeo. Ukazujete na temu dok govori čovek iz vaše poslaničke grupe ili reagujete zato što viču? Reaguju iz prvog reda kod vas, pa samo da vam kažem, verovatno je zbog tona i zbog teme, da povedete računa.

Znate li ko je Luki iz Pećinaca?

Izvinite, samo mi vratite ovo vreme što ste govorili vi, a ne ja.

Dakle, mi ćemo uvek stajati uz naše građane i na Kosovu i Metohiji i u Pećincima i u Valjevu i tamo gde imamo glasove i tamo gde nemamo glasove. Šta, je l` ne znate ko je Luki? Da li gledate vi, gospodine Vučiću, „Utisak nedelje“? A vaši medijski savetnici? Nemoguće da i oni ne gledaju. To je Luki iz Valjeva.

(Žagor u sali.)

Hoćete temu? Evo da vas podsetim nešto, kada je reč o temi. Koliko godina obmanjujete građane Srbije da je situacija na Kosovu i Metohiji takva zbog nekog navodnog pitanja pred Ujedinjenim nacijama Vuka Jeremića? Pa nije to pitanje Vuka Jeremića, to je pitanje države Srbije.

(Milenko Jovanov: Zato je nudio ostavku?)

Znači, vi smatrate da je to loše pitanje. A znači, vi smatrate da je nezavisnost Kosova u skladu sa međunarodnim pravom? A zato ste u koaliciji sa Tačijem, Haradinajem i Kurtijem? Pa to ustanite i kažite građanima Srbije – mi smatramo da treba Kosovo da bude nezavisno. Tako je, bravo, gospodine Jovanov, svaka vam čast. Kažite to vašim biračima – mi smatramo da je to loše pitanje, nama se to ne sviđa.

Nema potrebe da vičete toliko, niko ne viče na vas, samo polako.

Znate šta su po tom pitanju kazali neki vaši članovi? Evo, jedan je tu sedeo gde baš vi sada sedite. Smatram da je pitanje bilo dobro postavljeno. „Smatram da se tadašnje Ministarstvo spoljnih poslova i gospodin Vuk Jeremić dobro borio“, izjavio je u ovom zdanju, u ovoj sali, na Drugoj posebnoj sednici, 26. aprila 2013. godine, gospodin Vladimir Cvijan. Je l` vam poznato to ime? Je l` se sećate tog čoveka? Baš tu je sedeo gde vi.

(Milenko Jovanov: I šta s njim?)

Ne znam, pitajte se vi šta s tim, ja neću. Meni je tu savest i obraz čist.

(Milenko Jovanov: A je l` meni nisu? Je li, Milivojeviću?)

Možda je sada trenutak da vas, dame i gospodo, pitam – kako to da danas o statusu Kosova i Metohije odlučuje Međunarodni sud pravde, Savet bezbednosti, Generalna skupština Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i kako to da smo došli da na teritoriji Republike Srbije ne važi Ustav Republike Srbije nego Rezolucija 1244? Ko je bio na vlasti kada su 9. juna 1999. godine sa Kosova i Metohije proterane srpska vojska i policija i zamenjeni sa NATO trupama i vašim saborcima iz OVK? Ovakvu ste ostavili kartu Kosova i Metohije 1999. godine.

I vi Srbi sa Kosova i Metohije to dobro da znate, bio sam kod vas i u Peći, i u Prizrenu, i u Đakovici i u Uroševcu 1998. godine i kazao sam: „Ako glasate za radikale, bićete izbeglice kao iz Krajine“. Vi ste mi rekli: „Znate li koliko su oni dobili glasova ovde?“ Isto koliko i sad. A šta se desilo? Pa završili ste kao izbeglice.

A kako smo došli do toga? Pre nego što su neki koji sede u ovoj sali sa odela skinuli bedž sa likom Vojislava Šešelja i zamenili ga bedžom sa likom Tonija Blera, mi smo u ovoj sali svedočili politici zarđale kašike, politici Karlobag, Karlovac, Ogulin, Virovitica, mi smo u ovoj sali imali vrhunac te politike kroz jednu od najbesramnijih rečenica u istoriji političkog života Srbije – ubijte jednog Srbina, mi ćemo stotinu Muslimana. To nije kazao niko sa ove strane. To niko od nas nije kazao. A vidite, da nije bilo te rečenice, ne bi ovde sedeo samo Šaip Kamberi, bilo bi sada 50, 60 poslanika Šaipa Kamberija i sa njima bismo razgovarali o platama i penzijama. Možda bi Albanci činili Vladu Republike Srbije, kao u Crnoj Gori, kao u Republici Severnoj Makedoniji.

Nažalost, vi ste vodili jednu drugačiju politiku i mnogo je toga „možda“, ali nešto počinje sa „sigurno“, da nije bilo takve vaše politike, dame i gospodo, Srbi bi sigurno živeli danas u Prizrenu, Peći i Uroševcu i ne bi se svodili na statističku grešku, nego bi normalno živeli. Kasarna bi se u Prizrenu i dalje zvala Car Dušan Silni. Je l` znate kako se posle vaše politike zove kasarna Milan Zečar u Uroševcu? Bondstil se zove. Vi ste vašom politikom postavili kamen-temeljac za tu bazu. Je l` znate kako se zove Uroševac? Ferizaj se danas zove.

Da ste nas slušali 1998. godine, kada je već prodata Krajina, da ste imali razuma da nas čujete, kao u Pakracu, Kninu, Gospiću, možda bi Srbi tamo živeli. Mi smo vama ukazivali jedno dve godine na tu politiku. Tri decenije smo vam govorili to. Onda ste se jednog jutra probudili, zaspali kao radikali, a probudili sa namerom da budete Zoran Đinđić, kao onaj za koga ste kazali da ste se napili od sreće kada je ubijen. Je l` znate šta je vaš osnivač stranke Tomislav Nikolić kazao za Zorana Đinđića? „Ako neko vidi Zorana Đinđića ovih dana, neka mu kaže da je i Tito pred smrt imao probleme sa nogom.“

Znate, kada govorite o Zoranu Đinđiću, gde vam je taj što je govorio da je Broz imao probleme sa nogom? Osamostalilo se dete, prohodalo. Zahvaljujući vašoj politici, osamostalilo se i Kosovo. Sada vam je dete prohodalo, onestašilo se, vreme je, kantar dobacio samo do 120, nema bez Ivice do 126.

Možda će Mađari da kažu - nećemo mi to. Možda ćemo na nove izbore, što kažu dobro informisani izvori. Možda Ana Brnabić i ne bude premijer.

Pre samo par godina vodili ste politiku razgraničenja Studenice i Gračanice, danas bi verovatno vodili politiku razgraničenja Studenice i Ravanice, jer to je vaša politika.

(Predsednik: Sačekajte samo, gospodine Lazoviću, skrenuo sam pažnju poslaniku, nije hteo da posluša, kad završi reći ćete.)

Ne, on ne reklamira zbog mene, reklamira zbog dobacivanja, ali nema veze.

Moj deda nije poginuo u austrougarskoj uniformi gušeći Toplički ustanak. Sutra će Dan srpske zastave, dan kada je Božidar Milivojević, komandant Jurišne čete Desetog pešadijskog puka, poveo vojsku u otadžbinu. Ali ja ne kažem da zbog toga meni Srbija više pripada. Imaju pravo na Srbiju i oni koji su nosili drugu uniformu, imaju pravo na Srbiju i oni koji su bili s druge strane šanca, na Ivankovcu i Deligradu. Svi imamo prava da odlučujemo o tome.

Hoću da vam kažem da ja nikada nisam delio ljude na one koji se krste, križaju ili klanjaju. Jedina podela koju znam je podela na ljude i neljude. Nikada nisam bio u Hrtkovcima da brojim krvna zrnca, nikada nisam određivao jezičke patrole koje će po Vojvodini da gledaju ko zna mađarski jezik a ko ne zna. To nikada nije bio moj program. Nikada nisam kazao - dajte Mađarima jedan sendvič jer je Mađarska bliže, a Hrvatima dva. To nije politika Demokratske stranke.

Neću da uzimam vreme poslaničke grupe.

Jel to meni dobacujete da živim na Kosovu? Meni?

Jedan je živeo na Kosovu i Metohiji, zvao se Oliver Ivanović. Ubijen je. Kazao je neko u ovoj sali da zna ko su njegove ubice i biće uskoro poznate.

Ja nemam snimke sa naplatne rampe i ne znam kako je stradao ni Stanika Gligorijević, ni Oliver Ivanović.

Nažalost, imam i tada je moj brat bio mobilisan da skuplja kasetne bombe zato što je moj, a drugi je teško ranjen, zaboravljen na Kosovu. Nemojte mi dobacivati, niste na Pacolijevoj jahti. Molim vas, da se upristojite.

Dakle, da završim i privedem kraju. Nema konsenzusa sa vašom politikom. Vi me podsećate na kockara koji je izgubio najbolju njivu, a onda je pozvao najbolje stručnjake da mu kažu šta je mogao da gaji na toj njivi.

Nema rešenja ovog problema sa vama na vlasti. Izvinite, što nema nikog iz vašeg okruženja, gospodine Vučiću da vam to kaže, ali evo ja ću to da vam kažem. Iako vam smeta dobacivanje, bio je pored mene jedan poslanik, Aleksandar Vučić iz Srpske radikalne stranke u onom parlamentu, kako je taj dobacivao, pa je postao prvi potpredsednik Vlade i predsednik Republike. Nemojte to da zaboravite nikada.

Dakle, nema rešenja ovog problema sa vama na vlasti. Ja vas sada pozivam da zbog katastrofalnog vođenja ove politike sada podnesete ostavku, gospodine Vučiću, da se ne pozivate ni na kakav rejting i nikakve glasove, jer i vi i ja i svi u ovoj sali znamo da ste izbore pokrali kao i sve u proteklih deset godina, da ste ih dobili zahvaljujući batinašima iz Lučana, da ste ih dobili zahvaljujući iz Pećinaca.

Nema napretka. Završite školu za košarkaškog trenera. Evo, biće prazna klupa reprezentacije, neka Srbija ponovo bude prvak u košarci da ne budemo prvi po organizovanom kriminalu, korupciji i siromaštvu, bedi i svemu u čemu smo sada neslavni prvaci. Podnesite ostavku, to je najbolje i za vas i za Srbiju i ja ću vam to ponavljati svakog prvog utorka u mesecu. Zahvaljujem se.

Što se tiče ovog za dobacivanje. Niko odavde nije dobacivao vama, najmanje to možete da kažete predsedniku Republike.
Reč ima predsednik.

Razumeo sam, niste ga vi, gospodine Orliću razumeli. Nisam mogao da čujem od tolike vike, ali sam razumeo šta je hteo da kaže.
Pokušaću ukratko da odgovorim. Naravno, slušali smo koji god termin da bih upotrebio bio bi uvredljiv, zato ću pokušati da se uzdržim od toga, bio bi uvredljiv, govorio bi istinu i tačno bi precizno oslika sve ono što smo slušali, ali kao predsednik Republike to ne mogu da radim i ne mogu da se ponašam tako neodgovorno kao što se malopređašnji govornik ponašao.
Jednu stvar, ovde smo čuli više puta, ne samo od tog čoveka, već i od drugih ljudi, kako su ovi ljudi krivi zato što učestvuju u vladi na Kosovu. Da, interesantan slučaj. Znate, kada smo imali priču o standardima pre statusa, pa se prešlo na statuse, pa su nam i mnoge lažne patriote iz takozvanog desnog bloka pričali, a tada su podržavali neke druge političke stranke, mi smo učestvovali u vladi, albanskoj vladi na Kosovu i to upravo ljudi iz DS, gospodin Bogdanović i to u periodu između 2002. godine i 2004. godine, Vlada Bajrama Redžepija.
Vidite kako bezobzirno obmanjuju javnost, uz podršku DSS, uz podršku svih drugih. Dakle, vidite kako bezobzirno obmanjuju javnost svi sve vreme, pričajući da su ovi ljudi nešto krivi za sve ono što su oni radili pre njih, dvadeset godina. Ne interesuje ih istina. Ne interesuju ih činjenice. Jedino što ih zanima to je ako mogu da viču što je moguće glasnije ne bili nekoga uvredili.
Pa, kažu ovde smo mi lopovi, ovakvi. Da, ja mislim da smo imali pravu lopovsku vlast koju ste predstavljali, ali to nikada nisam govorio na takav način, ad personam, ali ako jesam u nekim drugim prilikama.
Da, mislim da ste razorili zemlju, mislim da ste je uništili. Mislim da nam je bilo potrebno mnogo godina da se vratimo. Mislim da nam je, kada govorite o bedi i siromaštvu, na kraju svog izlaganja, vi ste to pomešali, neko vas je vratio u period od pre deset i dvanaest godina, tada su bili beda i siromaštvo koje ste ostavili našem narodu, jer ste opljačkali sve fabrike, uništili oko 500 fabrika, a mi izgradili 300 fabrika i doveli 300 velikih stranih investitora. Vi ste otpustili 450 hiljada ljudi. U vaše vreme smo imali najveću nezaposlenost 25,9%, danas imamo najnižu stopu nezaposlenosti i to u skladu sa Eurostat modelom 8,9% koji nam ne ide na ruku zato što nam ne računa sezonske radnike, a ovamo su računati bili i sezonski radnici. To su rezultati vaše vlasti.
Ovde ste došli da nam pričate sve prazne priče iz tabloida i na svaku ću da se osvrnem. Na svaku laž i bljuvotinu koju su izgovarali u prethodnim mesecima i hvala vam na tome što mi pružate priliku.
Govorite i kukate ovde kako je neko vas nazivao pogrdnim imenima. Evo, vam šta kaže ovaj čovek koji je malo pre govori. Kaže, Andrej i Danilo, to je moj brati, mlađi brati i Danilo, to je moj stariji sin, pronađeni u šahtu kao Gadafi. Dakle, to je čovek želi da mi ubije dete. To je čovek koji želi da moje dete bude ubijeno. Nisam vas razumeo zašto mi dobacujete, što želi da mi ubije dete. Nije to rekao, nego je rekao da završi u šahtu kao Gadafi, a ne znate kako je Gadafi završio.
Sram vas bilo. Sram vas bilo sve što to radite i što govorite i što se pri tome smejete i pri tome sve vreme glumite žrtve. Ne postoji stvar koju niste u stanju da izgovorite. Ne postoji stvar koju niste u stanju da uradite. Ne postoji gadost koju niste u stanju da izgovorite i napravite, ali ste u stanju da primetite sve što je na vašoj koži.
Govorite o Toniju Bleru, bedžu. Jel to Zoranu Đinđiđu govorite, njega kritikujete pošto je on prvi ugostio Tonija Blera ovde, i to samo dve godine pošto su izvršili agresiju na našu zemlju? Da, ja sam ga sreo na raznim mestima, jedanput ili dvaput, ne, tri puta čak u životu, pokušavajući da od neprijatelja napravim prijatelje. To je moj posao. To ću da radim uvek.
A, sad odjednom za Šredera me niko ne kritikuje, pošto se vidi da je veliki Putinov prijatelj pa njega prećute nekako. Pa, to je moj posao.
Kako ste zaboravili da je Zoran Đinđić to uradio?
Vojislav Koštunica crveni tepih postavio pred Havijera Solanu. Pred Havijera Solanu. I još nam držite patriotske pridike ovde. 1
To je nešto što…
Svako vaše dobacivanje…
Ako mogu da zamolim i jedne i druge.
Dakle, svako vaše dobacivanje mi govori samo koliko vas boli istina.
To što ćete da sahranite moje dete i mog brata je mnogo lepo što ste rekli i što ste uradili.
Nisam ja uzeo nešto tajno. Nije ovo snimak nečega što je on govorio privatno, on je ovo sam uradio javno. I vas nije sramota da meni kažete – ajde, čoveče, nemoj to da govoriš, dobacujući mi.
Ne kažete mi – jel te sramota da si tako nešto izgovorio, nego kažeš onome ko je to uradio, nego to govorite meni, zato što vam se to ne uklapa u priču u kojoj vi morate da budete jadni, uvređeni, povređeni, uvek progonjeni, u teškoj situaciji. U stvari, sve vreme vi to radi. Sve vreme to radite.
Šta ću ja da gledam i šta neću da gledam, pa imam pametnija posla nego da gledam emisije koje volite da gledate, nego da gledam pevačicu Berović i da slušam te pesme. Ništa od toga ne radim.
Žao mi je što moram da vas razočaram.
Kao mantru ponavljate priču o Krajini i kažete – mi smo učestvovali u tome. Ne, mi smo tada bili jedina opozicija.
Mi smo tada bili jedina opozicija i lider stranke čiji sam član bio tada bio je u zatvoru, a ne vlasti. Ne na vlasti, a vi ste ćutali tada i ni reč niste rekli, a oni koji su bili protiv pada Krajini bili su u zatvoru.
Samo da to jednom za uvek raščistimo, pošto je to još jedna od laži i neistina koje stalno iznosite, svi, na različitim mestima.
U Hrtkovcima nisam bio i nisam bio ni član te stranke u to vreme. Ne znam na koga ste mislili. To valjda govorite gospodinu Šešelju. Siguran sam da bi on znao kako da vam odgovori i siguran sam da bi vas, kao i obično, rasturio u svakom duelu, ali to nije moj interes, niti sam se bavio politikom tada. Nije to jedanput uradi.
Što se tiče ubistava i kriminala, pa u vaše vreme smo bili svetski prvaci po broju ubistava. Pa u vaše vreme je predsednik Vlade ove zemlje ubijen.
U vaše vreme su u jednom danu po dvojica generala policijskih bila ubijena, članovi BIA koji su bili krivi samo zato što su se pojavili na sastanku kod predsednika Vlade. Ubijani ljudi po stepenicama, kod starog Merkatora, kod novog Merkatora, na svakom mestu. Imali smo 15 puta veći broj ubistava nego danas.
Vi nam držite pridike o tome.
Vi nam držite pridike o organizovan kriminalu, vi koji ste, čija je vlast postala eufemizam za organizovani kriminal i za lopovluk i pljačku. Vi nam to govorite.
Vi to govorite ljudima koji su izvadili ovu zelju i koji su napravili rast BDP-a za 10 godina veći nego za prethodnih 50 i još mislite da to što glasnije izgovarate, baš kao što ćete niže i što tiše da udavite mog brata i mog sina, pa u šahtu da budu, kako sami kažete, pa ćete, valjda, to da uspete i sa svim drugim.
Ne ubijajte tuđu decu! Samo to ne radite i ne pretite ubistvima tuđoj deci, a onda da govorite o tome kako vam je neko rekao da ste kreteni ili ne znam kakvi.
Kažete – nema rešenja. Moguće je da nema rešenja. Moguće je da nema rešenja, ali osim Bajrama Redžepija, ne zaboravite, želim da vas podsetim na tu činjenicu, nije Kosovo proglasilo, nije Priština proglasila protiv pravnu nezavisnost, koju mi ne priznajemo, u vreme Aleksandra Vučića, već u vaše vreme, a vaš ceo odgovor je bio taj, vaš ceo odgovor je bio da se sklonim taj dan u Rumuniju da izbegnem kritike stranica što bih radio na beogradskim ulicama.
To je bio sav vaš odgovor, a pre toga vam je bio junački odgovor na Pogrom Srba i uništavanje 35 srpskih svetinja na Kosovu i Metohiji. Igrali ste pasijans u Narodnoj skupštini. Možda sam ja dobacivao, ali nisam igrao pasijans kao vi što ste igrali, o čemu postoje i video potvrde.
Što se tiče ostavke, ako bude bilo potrebe ostavku ću da podnesem, i za to nemojte da brinete. Nikada vi na to ne morate da me pozivate. Ja sam već jedanput rekao – vi ste izgubili na poštenim izborima u kojima su meni bile vezane ruke zbog situacije u Ukrajini. Da nisu dobili bismo mnogo više glasova.
(Borislav Novaković: ….svi novosadski kriminalci….)

Možete li da ne dobacujete?
Možete li da ne dobacujete, da pokažete bar neki minimum pristojnosti?
Bar neki elementarni minimum pristojnosti da pokažete, ako je moguće?

Izgleda su sa ove strane otkrili ko je najveći novosadski kriminalac.
Da samo završim. Vaš je problem što ne volite da slušate ono što govorim i što polazeći od sebe ne verujete u reči koje vam izgovaram.
Da vam olakšam, pošto me vi nikada ne biste i nikada me nećete pobediti, baš kao što sam vam i rekao, ja ću sam da se sklonim jer ja nemam toliko energije, iako sam juče video da imam mnogo više nego svi vi, ali bez obzira na to ja vidim da to nije dovoljno i da nije onoliko koliko bih ja želeo.
Ja znam da mi je poslednji mandat, te ćete moći da pobedite. Plašim se da vam ni tu neće biti pomoći, zato što će narod opet da izabere nekog pristojnog, nekog racionalnog, nekoga ko voli Srbiju i nekoga ko će da uradi sve da Srbija ide napred, a ne da je vraća u tako užasnu prošlost u koju ste je vi vratili, 30 i 40 godina, svojom vladavinom dvanaestogodišnjom koja je najmračniji period svih srpskih vlasti od, bogami, 1918. godine.
Hvala vam najlepše.