Ako ovo nije zloupotreba vaše funkcije, ja ne znam.
(Aleksandar Olenik: Ja ne verujem da se gospodin Jovanov krije iza zabrane, ali vi kako hoćete.)
Izvinjavam se, gospodine Olenik, na ovome što morate da trpite od strane predsedavajućeg i od strane vladajuće većine. Nema potrebe za ovako nečim. Imate većinu, imate poluge ovog parlamenta u svojim rukama. Baš je šteta što ih koristite za ovako nešto, ali to samo govori koliko sam bio u pravu na Konstitutivnoj sednici kada sam upravo na taj način govorio o vašem izboru.
Malo mi je sad teško da kažem – poštovani predsedavajući, ali hajde da krenemo odatle.
Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici i poslanice, pred nama je danas Zakon o ministarstvima, a u njemu leži vešto čuvana tajna srpske Vlade na koju čekamo, evo, 10 meseci. Srbija nema regularnu Vladu od 15. februara. Izbori su trajali tri meseci. Skupština je konstituisana u poslednjem roku, a kao što vidimo to će biti slučaj i sa Vladom.
Deset meseci odugovlačite formiranje ovog tela, a sada ste odlučili da izuzetno hitno, pa nam na hitan način sazivate hitnu sednicu i dajete 24 sata opoziciji za pripremu. Čega se, gospodo, vi plašite? Zašto se ne hvalite ovim planom? Zašto nije svuda? Zašto niste sa narodom? Zašto ga ne pokažete? Zašto ne govorite na televizijama o njemu? Dajte da vidimo to, 24 sata, sakrili ste se, bre! Sakrili ste se od javnosti.
Dakle, da nije možda problem u posledicama vaše desetogodišnje vlasti u Srbiji, jer više ni „Informer“, ni „Pink“ ne mogu da sakriju da, kada uđete u prodavnicu, hleb i mleko koštaju preko 300 dinara, obična pašteta 150. Ja znam, gospodo, da ovo vama ne znači puno, da vam ne znači puno koliko pavlaka košta, da li je 100 ili 50 dinara, da li je piletina 800 ili 400, jer vi ne živite kao obični građani, već ste namireni svojim kombinacijama.
Uprkos ovakvim opstrukcijama, ovaj zakon zapravo govori više o vama. Zakon o ministarstvima donosi nam Vladu sa najviše ministara u novijoj srpskoj istoriji. Mi ne znamo koliko će članova Vlada imati. Dvadeset i pet ministara će imati, a koliko članova - to ćemo tek da vidimo. Ovo je ujedno i najveća Vlada u Evropi, ako se poredi sa brojem stanovnika i sa sličnim sistemom. Mađarska ima 12 ministarstava, mi imamo 25. Finska ima još manje – 11, mi imamo 25. Doduše, Bugarska ima 20, ali zato Slovačka, Norveška po 15, a Irska 14.
Čekajte, bre, malo, građani da štede, kao da do sada nisu štedeli sa tih 40 hiljada minimalca od koga premijerka može da živi 2-3 dana. Ne uključujete im grejanje koje su već platili i plaćaju cele godine. Nemaju za minimalnu potrošačku korpu, a ovde se pravi 25 ministarstava. Koliko je to vaših sekretara, službi, automobila sa zatamnjenim staklima, koliko je to podobnih zaposlenja.
Ministarstva, prema ovom zakonu o kome govorimo, predsedavajući, ste razdelili, tako da zadovoljite partijske apetite.
Pogledajte, na primer, razdvajanje Ministarstva nauke i obrazovanja, koji su neki od vas hvalili. Podelili ste nadležnosti mehanički, jer dva ministarstva ima dva ministra, ima duplo više zaposlenih, pa možete lepo da ih upošljavate i da ih uhlebljujete.
Jasno je da ova velika Vlada ne odgovara interesima građana, ne odgovora interesima našeg društva koje se suočava sa ozbiljnim problemima, kao što je najveća ekonomska nejednakost u Evropi, ogromno iseljavanje mladih ili katastrofalno zagađenje, već ovo samo odgovara interesima da li vaše partije ili koalicije.
„Zeleno-levi klub - Ne davimo Beograd“ vredno je radio u ova prethodna 24 sata. Mogu vam reći da vaše opstrukcije nisu uspele. Podneli smo ukupno 15 amandmana, kojima smo lepo demaskirali ono šta ste ovakvim zakonom pokušali.
Ja ću pomenuti samo neke, a moje kolege su spremne da obrazlože detaljno svaki od amandmana. Predlažete ministarstvo za javna ulaganja. Već postoji Kancelarija. Zašto celo jedno novo ministarstvo za nešto što bi trebalo da bude u nadležnosti drugih resora? Jedan od poslanika kaže – pa da bi mogli da pratite. Da li to znači da vi priznajete da mi ne možemo da pratimo transparentnost i javnost vaših ministarstava i ministara i svih onih koji donose odluke? Da li to znači da treba posebno nešto da se pravi, da zakoni ne važe, da nije dobro gospodo? Ovo više liči na neko ministarstvo za „pi ar“, ministarstvo za sečenje vrpci, ministarstvo za funkcionerske kampanje kojima ste skloni. Naša poslanička grupa podnela je amandman u kome tražimo da se ne pravi ovo ministarstvo.
Predlažete ministarstvo turizma i omladine. Kakav spoj. Ovo zvuči kao jako loša šala, a neko je već pomenuo da mladi odlaze iz Srbije u hiljadama, a vi umesto da ponudite podršku i način da oni svoju budućnost vide ovde, ali ne kroz vaše programe zapošljavanja partijskog, vi ih spajate sa turizmom. Nažalost, ne idu turisti iz Srbije, idu iz drugih razloga. Idu jer vide kakvu zemlju im ostavljamo.
Zamislite jednu mladu osobu koja treba da iznajmi stan po ovim cenama ili da živi bez pomoći već osiromašenih roditelja. Mi želimo društvo u kome će naša deca videti budućnost za svoju decu, a to se postiže konkretnim podrškama i merama razvoja.
Predlažete samostalno ministarstvo informisanja i telekomunikacija. Valjda da spojite poslove koje „Telekom“ pravi u polju medija, pa sada potpuno protivzakonito imamo jednu telefonsku i kablovsku kompaniju u javnom vlasništvu koja ima ne jednu, nego pet televizija na kojima se hvali vlast. Pa, dokle više, ljudi? Ko će da gleda sve to?
Nakon dokazanog potpunog fijaska sa Ministarstvom za ljudska prava i društveni dijalog, ono je ipak ostalo u ovom Predlogu zakona. Vi dijalog, ljudi, ne razumete. Vi ste dijalog zamenili pesnicama i štanglama. Evo sada dok ovo pričamo ljude prebijaju u Novom Sadu, nalaze se u zatvorima ljudi u Majdanpeku, koja je ista ta policija koja bi trebalo da ih brani je pretukla i sada ih drže zatvorene.
Ja sam sugerisao na Odboru za zaštitu životne sredine da se pokaže ljudskost, pa da i vi imate priliku da se ispravite, da nešto uradite. Odbili ste tako nešto i odbili ste da se apeluje da se ljudi puste iz zatvora.
Na mostu u Šapcu poslali ste batinaše da ljude prebijaju motkama. O kakvom dijalogu mi pričamo? Na novinare ste slali pomenutog Veljka Belivuka da čuva inauguraciju vašeg predsednika. Reći ću „vašeg“, zato što mislim na predsednika partije.
Da vidimo malo oko ove brige o selu. Ministarstvo za brigu o selu, kao da selo ne treba da bude briga svakog ministarstva, nego ćete da ga izdvojite sada. Kao da selom ne treba da se bavi i saobraćaj i zaštita životne sredine i telekomunikacije.
Ono što bismo mi kao „Zeleno-levi poslanički klub - Ne davimo Beograd“ predložili jeste fokusiranje nove Vlade na smanjenje društvenih i ekonomskih nejednakosti, a mehanizmi za to u smislu formiranja Vlade, ministarstava i onoga o čemu danas pričamo, a to je Zakon o ministarstvima, postoje u mnogim državama.
Recimo, Španija ima Ministarstvo za jednakost, Francuska solidarnost i socijalna kohezija. Naš predlog koji smo amandmanima predložili je ministarstvo za društvenu solidarnost i podršku porodicama, o čemu će moje kolege više govoriti. Ako već želite nova ministarstva, neka budu takva da pomažu ljudima.
U Srbiji dve trećine radnika prima platu koja je manja od prosečne. Najveći broj naših radnika ne radi za prosečnu platu, kojom se hvalite, nego za minimalnu platu. Zato smo predložili i ministarstvo za rad, zapošljavanje i ekonomsku demokratiju. Evo, da vam prevedem i pomognem da znate šta to znači. Ima tih velikih reči, pa da malo doprinesem razumevanju.
To znači da ne možete da se hvalite da je Srbija „ekonomski tigar“, a da ljudi nemaju osnovne potrebe. Kakav je to napredak ako nije za ljude? Za koga je? Šta znači uspeh ako ljudi nemaju osnovne potrepštine? Uspeh za vas, razumem. Treba platiti skupa odela, treba platiti skupa kola.
Ono što bismo mi kao „Zeleno-levi klub“ voleli, jeste posvećenost Vlade u rešavanju problema iz domena zelenih politika, zagađenje, ulaganje u pravičnu energetsku tranziciju, podizanje energetske efikasnosti. Ono što danas vidimo od Ministarstva za zaštitu životne sredine, niti je ta zaštita, niti je vizija novih izvora energije, niti stvaranje načina za smanjenje potrošnje.
Potrebne su nam dalekosežne i strateške odluke o energetskoj tranziciji, koje bi zaista mogle da promene to kako Srbija danas izgleda. Pa možda je upravo jedno takvo ministarstvo dobro rešenje, kao što mnoge države imaju ministarstvo za energetsku tranziciju, jer želimo da umesto prljavih fosilnih goriva, uglja, mazuta, gasa, pređemo na održive izvore, ali tako da nikoga ne otpustimo. To je budućnost da smanjimo potrošnju energije kroz energetsku efikasnost i da umesto onoga što nas truje koristimo „zelenu energiju“.
Ono na čemu mi iz „Zeleno-levog poslaničkog kluba“ takođe radimo, jeste da Srbija promeni svoj trend. Da se u mesto u obrazovanje, u zdravstvo i socijalnu zaštitu, mi ulažemo u vojsku i u policiju.
Za kraj, a nisam mislio o tome da govorim, ali o Belivuku nešto. Ja sam na početku pitao – šta će Vulin i gospođa Dolovac uraditi povodom svedočenja o kojima je Belivuk govorio o rušenju u Savamali? Pitao sam i takođe o tome šta će uraditi povodom tvrdnji predsednika Aleksandra Vučića da je vrh Beograda bio umešan u rušenju Savamale?
Ono što vidimo da radi i ono što svi očekujemo jeste da Siniša Mali još jednom dobije poziciju, jednu od najvećih pozicija u državi, a čoveka je Aleksandar Vučić optužio da je učestvovao u tom rušenju?
Kome je lider Belivuk? Kome je prijatelj Belivuk?
(Marko Atlagić: Tebi.)
(Nebojša Bakarec: Tebi.)
Odgovoriću vam, vidim da ste požurili. Kome je prijatelj, govore fotografije sa kime se on slika, a slika se sa porodicom predsednika.
Nisam ih poneo, nisam hteo o tome da pričam, ali kada ste već pomenuli, poneću ih sledeći put, a građane molim da na internetu pogledaju sa kime sedi taj o kome tako pričate. To je desna ruka ove organizacije koja upravlja Srbijom.