Ne.
Čeka na repliku Stefan Krkobabić.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Konačno smo digli malo temperaturu danas. Valjda je to nekima i bio cilj, pa ajde da krenemo redom.

Da li je ovo srpska Vlada? Čija je ovo Vlada? Privatna Vlada? Za ovu Vladu će sutra ili naredne nedelje glasati 148 narodnih poslanika. Tih 148 narodnih poslanika izabrali su građani Srbije, a ja vidim da od 25 ministarstava smeta nekome gde će da bude Milan Krkobabić i gde će da bude Goran Vesić, Zorana Mihajlović, Vulin, Dačić itd, a onda se uhvatimo toga da li ovde ima kulture dijaloga ili nema kulture dijaloga.

Ko nam priča o kulturi dijaloga? Oni koji su unosili kamen u Narodnu skupštinu i onda kažu – to je kamen sa Kosova, a svi znamo da je to kamen za potapanje kupusa. Čiji je to kamen? Onda kažu nepotizam.

Gospodine Obradoviću, vi ste vašeg oca u Čačku kandidovali i imenovali za člana komisije za glasanje u Čačku itd. Da li je to istina? Istina je, svi znaju. Vama bliski mediji su o tome pisali. Šta je tu problem? Vi nekome pričate o nepotizmu. U kakvom vremenu ovo živimo? Mislim da ste se uhvatili, kako vi kažete, nekih nebitnih. Čim nas spominjete, znači da nismo baš tako nebitni.

Uvaženi građani Srbije, videli ste s kim imaju SNS i koalicioni partneri posla, a onda sami repliciraju i kažu – dobacuje se, radi se ovo ili ono. Gospodine Obradoviću, vaši saradnici su nosili motornu testeru. Ne kažem da ste to vi radili. Da li je to bilo normalno?

Gospodine Krkobabiću, dva minuta.
Reč ima Milenko Jovanov.

Ponovo se ponavljaju neke stvari. Ne kažem da ne treba na njih da se odgovori, ali već je rečeno. Ponoviću. Ako se ponovo budu javljali, ja ću ponovo ponavljati.

Dakle, postoji određeni rok, a u tom roku vi možete da prvog dana roka ili poslednjeg dana roka uradite stvar koja vam je na raspolaganju, za koju ste ovlašćeni. Možete se koristiti svakim danom roka, prvim i poslednjim. Ne vidim šta je sporno. Ili smo u roku ili nismo u roku. Ako smo u roku, onda sve radimo na vreme, jer je ustavotvorac, zakonodavac, onaj koji je određivao rok dao rok za koji smatra da je adekvatan. Mi smo u tom roku. Ako nismo u roku, onda vas molim da to konstatujemo, da se razilazimo i da idemo na izbore. Treće opcije nema.

To je otprilike kao kada bi, juče sam o tome pričao, sud rekao advokatu – a što si poslednjeg dana podneo žalbu. Moje pravo kao advokata je da podnesem u roku koji mi je ostavljen, prvog ili poslednjeg, i to je to.

Da nemamo Vladu devet meseci, koliko ste rekli, šest meseci, prosto nije tako. Zaboravljate jednu činjenicu. Molim vas radi korektnosti, jer ste učestvovali u tome. Na zahtev opozicije smo prihvatili neke stvari za koje smo pretpostavljali da u praksi mogu da izazovu određene probleme, ali na insistiranje smo ipak to uvrstili u zakonodavni okvir i u Zakon o izborima narodnih poslanika - trostepenost odlučivanja, rokovi za podnošenje prigovora itd.

Srećom nije prihvaćena suluda ideja koja je dolazila od Saše Radulovića, da svaki građanin na svakom biračkom mestu može da traži obaranje biračkog mesta. To bi zatrpalo tih 8,5, koliko već ima, hiljada biračkih mesta. Dakle, napišete 10 žalbi po biračkom mestu, to je 85.000 žalbi. Kada će to da se reši? Ne bismo završili izbore nikada. Očigledno je to bila nečija ideja, sad pretpostavljam, nemam dokaze za to, ali prosto mi se čini, da se napravi jedan vakum i da se napravi jedan haos i da se onda na ulici odlučuje ko će da bude vlast, a ko opozicija.

Tu dolazimo i do ulice koja se desila 2016. godine kada je američki ambasador pozvao i sedeo zajedno sa predstavnicima opozicionih stranaka, neke su tada prešle, neke nisu prešle cenzus, a onda je traženo poništavanje izbora, onda su se oni dogovarali ko će kome da da glasove. To je ta direktna umešanost stranaca u naš izborni proces, ali u tome nismo učestvovali mi, nego vi.

Belgija dve godine nije imala Vladu. Funkcionisalo je. Namerno se uvećava, zaboravlja se jedan deo, prećutkuje se, drugi deo se prenaglašava ne bi li se napravio utisak, ne znam ni ja kakav. Ovo je jako važno.

U stranim kompanijama radi veliki broj naših sugrađana, naših komšija, prijatelja, građana ove zemlje. Ne možemo ići tako na strane kompanije. Hajde da ih pozatvaramo sve zato što su to zli stranci koji su došli da nas izrabljuju. Nije ovo prvi put. Imali ste takvu reakciju i u Vladičinom Hanu. U taj Vladičin Han je Vučić doveo fabriku. Niko pre njega i niko posle njega. Taman ljudi krenuli da rade, dobili neku platu, e sada ajde da zatvaramo. Zašto? Zato što su stranci.

Kontekst u kom sam govorio oko stranih kompanija, da li će da zatvore ili neće svoje kompanije, jeste kontekst gasa koji je bio spomenut, ako se sećate, ako ste pratili, jer je bila priča kako će oni da se naljute zbog našeg odnosa prema EU, pa će zatvoriti kompanije. Ja sam pitao – dobro, a šta ako zatvore se i domaće i strane kompanije, jer ne vidi gas da li je vlasnik fabrike građanin Srbije ili stranac? Dakle, gas ide u fabriku da bi se koristio za ono za šta je potreban toj fabrici, da li za proizvodnju, da li za grejanje, da li za ne znam ni ja šta. I u potpuno smo istoj situaciji.

To što vi imate tu tezu to je vaše pravo, i političko, i svako drugo. Ja nemam sa tim zaista ništa da polemišem, ali prosto zbog građana je potrebno reći da to, kako vi zamišljate da može da funkcioniše komunikacija sa strancima, prosto ne ide tako. Dakle, mi moramo da shvatimo i ja znam da naši ljudi moraju da čuju, ja znam da to prija uhu, ja znam da je to udaranje na emocije, ja znam da svi građani Srbije mnogo vole svoju zemlju, da građani Srbije imaju mnogo toga da zamere predstavnicima briselske birokratije kada nam se obraćaju i kako nam se obraćaju, ali ona je takva kakva je i mi sa tom briselskom birokratijom moramo da komuniciramo, jer je to u interesu naše zemlje.

Nije interes ni reći, ni zalupiti vrata njima, ni zalupiti vrata istoku i zato tražimo taj uzan prolaz za politiku koju vodimo, a ovo su laka rešenja, a kada su laka rešenja davala rezultate? Šta je to lako u životu što možete da uradite, a što je važno i što će vam doneti neki prosperitet? Sami se, evo, zapitajte – jel lako završiti školu, jel lako završiti fakultet, jel lako dete vaspitati? Ništa od toga nije lako. Onaj ko to radi lako radi pogrešno.

Što se tiče toga šta smo radili za domaće privrednike itd, evo jedna samo vest, dakle, Zakonom o porezu na dohodak građana, Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje od 1. marta prošle godine predviđene su olakšice za poslodavce, pa poslodavac koji u periodu od 1. marta do 31. decembra 2022. godine zaposli lice koje nije imalo status zaposlenog itd. oslobađa se plaćanja 70% poreza na zarade i 100% doprinosa na PIO prilikom obračuna isplate zarade za ovo lice itd. Takvih imate još zakona koje smo mi ovde usvojili u prethodnom mandatu itd, tako da treba čitati i nešto drugo, osim „Alana Forda“.

Postoje domaće banke. Lepo zvuči kad kažete, jer ljudi znaju, da su većinu banaka u privatizaciji kupile strane banke itd. Vi sad kažete – sve su banke strane. Nisu, dakle postoje i „Poštanska štedionica“ i AIK banka i to je to. Ali, nije to naša krivica, to je nasleđeno stanje.

Sa druge strane, to je bila politička volja, čak ne ni političkih stranaka. Tada je narod tako glasao, smatrao da je to dobar put. Šta da radimo? Opterećenja zarada sa 64% na 59,4%.

Takođe, pomoć privrednicima. Pomažemo i mladima, pomažemo i penzionerima. I, sad opet dolazimo u jednu kontradiktornu situaciju, ne vi lično, ali da nam se sa jedne strane upućuju kritike zašto pomažemo, a onda se kaže – a, što ne pomažete svima, što ne pomažete i ovima i ovima i onima? Onda, stvarno se čovek zapita, šta uopšte on da radi?

Mi nećemo biti na vlasti onoga momenta kada građani Srbije budu to odlučili. To nije sporno. Na izborima, dakle, zna se kako i na koji način i tu će stvar da se završi.

I to čekanje Godoa koje se ponavlja iz godine u godinu. Evo sad će, evo sad će. Evo, sad ih teraju, sad moraju ovo, sad moraju ono. Ništa od toga se nije desilo. Znači, ta priča se ponavlja godinama. Evo, 10 godina jedna te ista priča – evo, samo što nisu. Pa, nećemo priznati nezavisnost Kosova, to je predsednik rekao milion puta.

Znači, ne radi se uopšte o tome, to uopšte nije tema. Iako je tema to da ne budemo na vlasti, pa dobro, nećemo biti na vlasti, ali onda i vi treba da brinete kao građanin ove zemlje, jer ako zbog toga što mi odbijamo da tako nešto uradimo, a šta god to bilo, neko sa strane može da utiče da se promeni vlast u ovoj zemlji, onda je ova zemlja u problemu, jer na vlasti neće biti oni koje narod hoće, nego oni koji će doći tu da poslušaju te naloge. Neki se i danas preporučuju, a to preporučivanje ćemo slušati i ubuduće.

Najzad, koncept koji ste sami rekli bi bio glomazniji od onoga koji smo mi ponudili koji ste kritikovali kao glomazan. To što vi četiri, pet oblasti smestite u jedno ministarstvo, to ne znači da vi po vertikali ne možete da imate, možete da nemate, da se pravilnije izrazim, organizaciju za tu oblast. Bio bi jedan ministar, ali bi ste po vertikali morali da imate kompletnu upravu za to ministarstvo da bi delokrug i nadležnost mogle da budu realizovani.

Dakle, da je to tako kao što vi kažete, onda bi bilo dovoljno da imamo pet ministarstava. Sad hajde, nabijemo sve u jedno, zvaće se ministarstvo pa nabrajamo do ujutru zašta je sve i to je to. Tu dolazimo do ključne stvari – smanjili ste na 15. Pa, možete da smanjite i na pet, nije to sporno. To je sada stvar koncepcije. Kada vi budete bili u prilici da formirate Vladu, ta Vlada će imati koliko ste rekli članova, 15 ili koliko već.

(Svetozar Vujačić: Znači, nikad.)

To će narod da odluči. Ja ne kažem da je nikad. Kad narod bude rekao, to će tako biti.

Ali, drugu stvar radite, isto kao što je radio kolega pre vas. Vi nećete da kažete kakve je struktura vlada koju uzimate za primer ili kontraprimer nama. Dakle, kakva su ovlašćenja i koliko ima državnih sekretara u vladama sa malo ministarstva?

Njihovi državni sekretari u različitim oblastima u tom ministarstvu bili bi u rangu ministra kod nas po ovlašćenjima i odgovornosti. Dakle, nije to baš da to tako može da se, hajde moderno rečeno, zipuje ili kompresuje u jedno i onda da kažemo eto, to je to. Jer, da je tako, onda jedan član, dva člana, tri člana Vlade, dvojica su kvorum i ćao. Ili dvoje je kvorum i ćao đaci.

Dakle, ovo je naš koncept za koji mislimo da je dobar. Naravno da je vaše pravo da imate suprotno mišljenje, ali samo ne želim da ostanu bez odgovora navodi koji jednostavno ne stoje i da koliko-toliko mogu da pokušam da ukažem na nešto što lepo zvuči, a suštinski ne može da funkcioniše i nije tako.

Mislim da nam je u ovo vreme mnogo važnije da budemo odgovorni, nego da pokušamo da, kako se to popularno kaže, postignemo neki politički poen, laki poen, nečim što građani žele da čuju. Ali, građani svakako žele da čuju da se administracija smanjuje, da ovo, da ono i sve je to u redu. Mi se ne nalazimo, i kolega Đukanović je govorio o tome, dakle mi se ne nalazimo u redovnim okolnostima, mi se nalazimo u vanrednim okolnosti. Ne u vanrednom stanju u formalnom smislu, ali okolnosti oko nas i u društvu, u okruženju u kome živimo su vanredne, ratne i mi moramo i svoju upravu u skladu sa tim da formiramo. Hvala.

Pravo na repliku, dva minuta, Boško Obradović. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Naravno, ja bih u ovom kratkom vremenu u odnosu na vreme ovlašćenog predlagača probao da odgovorim na nekoliko stvari koje su, meni barem, najinteresantnije.

Pitao je uvaženi gospodin Jovanov – šta je lako? Meni je, recimo, lako da se setim kako je Aleksandar Vučić nosio Dinkićevu sliku u robijaškom odelu ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a Dinkić je danas pod 10 godina vaše vlasti i dalje je na slobodi. To je recimo lako setiti se.

Dakle, o čemu se radi? Ili ste vi lažno optuživali Dinkića da je grobar i uništitelj srpske privrede i srpskog bankarstva, pa treba da se izvinite javno čoveku i kažete – Gospodine Dinkiću, izvinite, lagali smo. Ili on ne može da bude na slobodi, odnosno vi ga štitite da ne bude u zatvoru, zato što je u svoje vreme postao savetnik predsednika Vučića i to je na neki način verovatno i do dan danas.

Nisu sve banke propale u vreme bivšeg režima, mnoge su propale u vreme vaše vlasti i vaših koalicionih partnera, SPS, koja je imala sva mesta u upravnim i nadzornim odborima, u Privrednoj banci, Univerzal banci, Srpskoj banci, da ne nabrajam dalje šta je sve uništeno u vreme vaše vlasti. Vi ste prodali Komercijalnu banku. Na kraju smo sada na preko 90% bankarskog tržišta Srbije koje drže strane banke. Šta mi možemo da radimo i kako da funkcioniše naša privreda kada stranci drže sve banke i praktično nas drže u nekoj vrsti zavisnosti i ropstva?

Konačno, pomoć svima. Ja upravo nisam za pomoć svima, ja sam za veoma selektivnu pomoć, a ne kao što vi bacate pare iz helikoptera godinama unazad. Navešću vam dva primera. Kada povećate penzije svima za 5%, nije isto povećanje onome sa 15.000 dinara i onome sa 100.000 dinara. Nemojte povećavati penziju onome sa 100.000 dinara. Povećajte duplo 10% onome sa 15.000 dinara.

Ili, kada podržavate privrednike i sa tim ću završiti, gospodine predsedavajući, nemojte podržavati one koji su, recimo, u vremenu pandemije ostvarili ekstra profit, istok kao one koji su u vremenu pandemije propali. Podržite više one koji su u krizi, koji su u problemu, a ne one koji su bogati i koji su uspešni.

Reč ima Milenko Jovanov.

Vrlo kratko.

Dakle, ovo s opet laki poeni. U političkom smislu ja ne znam da postoji omraženija ličnost od Mlađana Dinkića i to kad zapljunete, otprilike to je to. Sto godina možemo da budemo na vlasti, nismo mi ti koji sude. Sudovi neka sude. Isto mogu da kažem što sam rekao i kolegi Oleni, sve što imate, predajte tamo. Očigledno da ovo što smo mi radili nije bilo dovoljno, pa ako će sud da ga osudi, neka ga osudi.

Banke koje su uništili, sada kažete naši koalicioni partneri, ali ljudi sa kojima ste vi sarađivali blisko, sa kojima ste zajedno išli na proteste itd, „Metals banka“, „Agrobanka“, „Razvojna banka Vojvodine“, „Tesla banka“, opet dolazite u situaciju da njima opraštate sve što nama niste ili što niste oprostili kolegama iz SPS ako su imali bilo kakve veze što su sedeli u upravnom odboru. Zna se ko je i u to vreme, a posebno u ovo vreme, direktno rukovodio ovim bankarskim sektorom i ko je davao kredite za koje su znali da nikada neće biti vraćeni i ko je za kolaterale uzimao šupe po banatskom i bačkom ataru, a davao 100.000 evra da se nikada ne vrati i kako je „Tesla banka“ i čemu služila itd. To je sada već drugi par rukava, ali kažem, upravo taj čovek koji je sve to organizovao je zajedno sa vama sedeo kod ambasadora Kajla Skota kada je trebalo poništiti izbore da bi se povećao broj poslaničkih grupa opozicije u ovom domu.

Tako da što se tiče ovog kome se daju sredstava ili se ne daju sredstva, daju se sredstva, ali je bila kritika da treba još da se da, pa ste naveli neke konkretne kategorije kojima treba dati, pa sam to samo rekao - s jedne strane se kaže što ne dobijaju svi, a sa druge strane se kritikuje da se ne daje dovoljno. Tako da to je bilo, ali moguće da se nismo razumeli.

U svakom slučaju, ovo jeste i par ekselans politički akt i ova većina na ovaj način misli da će strukturisana Vlada ili struktuirana Vlada moći da realizuje ciljeve koji su preda nama, a osnovni cilj, još jednom ponavljam, jeste samostalna i slobodna Srbija koja donosi odluke u skladu sa sopstvenim interesima i mislimo da će na ovaj način Vlada biti u mogućnosti da taj cilj, glavni cilj, jer iz njega proizilaze svi ostali, i ostvari. Hvala.

Hvala.
Sledeći po prijavi dr Muamer Bačevac.

Uvažene koleginice i kolege narodne poslanice, narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, moram da se osvrnem na Alana Forda. Pokušavao sam da izbegnem, ali čini mi se da niko nije bolje definisao govor ovako nekog evroskeptika i nekog ko misli da je centar danas znanja i razvoja i nauke na Kamčatki nego upravo Alan Ford. Taj govor se može svesti na onu parolu Alana Forda, i one njegove stranke i istine, koji kaže – mi ništa ne obećavamo i to ispunjavamo. Eto toliko.

Nego da se vratimo na sadašnji trenutak koji je jako komplikovan i težak za sve građane ove države, ne samo za građane koji žive u glavnom gradu, nego čini mi se i one koji žive na rubovima i one koji žive na margini, uz granice, koji teško žive i da i vidimo šta nam je činiti, kako da podignemo kvalitet njihovog života u ovom teškom trenutku.

Danas period evropskog mira koji je za neke evropske zemlje bio jako dugačak, za našu zemlju, nažalost, nije, je završen, brutalno je prekinut i danas dve najveće evropske zemlje ratuju, a to će da ima i ima već polako velike posledice na celu ekonomiju, energetsku krizu izaziva. Nema više Ukrajine kao žitnice koja je hranila veliki deo svetske populacije. Preti glad ne samo afričkom kontinentu, nego i nekim drugim zemljama u svetu i na zemljinom šaru.

Zaista je jako kritična situacija. Nema više doba ekonomskog rasta, i na istoku ni na zapadu, nema više ni rasta Kine u ekonomiji, to smo juče videli. Današnja realnost je kraj i inflatorne krize u SAD i Evropi. Ukratko, današnje vreme je vreme jedne ekonomske neizvesnosti. Ovim želim da napomenem sve ovo upravo i kažem da bih ilustrovao zaista pred kakvim se izazovima nalazi ova država i njeno vodstvo, pa i Vlada koja će biti formirana ovih dana.

Izuzetno je bitno da novi sastav Vlade, nova kompozicija ministarstava doprinese sigurnom navođenju naše države kroz nesigurno vreme, da se strateške odluke donose i implementiraju na efikasan način i da se u ovom teškom vremenu ne zaborave ugrožene grupe koje zahtevaju posebnu brigu i pažnju i posebnu zaštitu njihovih socijalnih i ljudskih prava, jer to su grupe koje će podneti najteži udarac svake krize, svake krize, svakog rata.

Padaju mi na pamet reči Dimitrija Tucovića koji onda reče da u rat bogati šalju svoje konje i ovnove i ovce, ne znam, volove, a sirotinja može samo sama da ode i svoje sinove da pošalje. Stoga želim da kažem da hoću time da impliciram da moramo da vodimo računa o najugroženijoj populaciji naše države, posebno ljudima koji su na rubu egzistencije.

Dalje, mislim da i mi imamo izuzetno važnu ulogu danas i sa svojim pozitivnim, pa i negativnim stavom i sa konstruktivnom kritikom. Uvek bih je kao predstavnik vlasti prihvatio ako je logična i ako će doprineti nekakvom boljitku. Ono što ja znam, iako sam lekar, i nisam ni pravnik ni politički strateg, a to može da zna svako ko i malo ima razuma u ovoj zemlji, jeste da Srbija danas u ovom trenutku da bi preživela treba da ima stabilne partnere kako spoljnopolitičke tako i ekonomske.

Podsetiću vas u ekonomskom smislu na koga se mi oslanjamo i istina je da je Srbija zabeležila odličan rast, da smo uspeli da stabilizujemo svoju ekonomiju i da krenemo uzlaznom putanjom. Pre svega matematika i brojke su neumoljive kada se govori o ekonomiji, tu nema prostora za neko tumačenje i neka vrdanja. Naši najznačajniji trgovinski partneri su zemlje EU i zemlje regiona naravno. Samo za nešto više od jedne decenije od 2009. godine pa do danas učetvorostručili smo razmenu sa njima. Reći ću vam da je izvoz naših privrednika ka zemljama EU u ovoj godini, odnosno razmena dostigli 14 milijardi evra. Ali, ovaj podatak je još mnogo bitniji, mi smo nekada imali razmenu na uštrb samo našeg uvoza, danas to nije tako. Ova saradnja podigla je konkurentnost naše privrede na nivo o kome je malo ko mogao i misliti pre jedne decenije i danas je pokrivenost našeg izvoza uvozom 85%, a pre 12 godina bila je manja od 50%. To je najbolji pokazatelj.

Brojke kažu da je ekonomija Srbije danas čvrsto vezana za EU, da je ova veza obostrana dobit i da je ova veza jedan od razloga za ekonomski rast koji je naša država ostvarila poslednje decenije uprkos brojnim izazovima na korist, pre svega, naših građana.

Stvaranje posebnog ministarstva, i tu se ne bih složio, koje će se baviti trgovinom unutrašnjom i spoljnom je neophodnost ovog trenutka i to smo videli. Tvrdim da je ministarstvo koje smo mi vodili radilo perfektno, ali mislim da je razložno i mislim da je pametno u ovom teškom trenutku, kada se teško dobavljaju najosnovnije stvari, imati ministarstvo koje će se baviti time.

Prethodno ministarstvo kojim je rukovodila moja stranačka koleginica Matić je ostvarilo značajne rezultate o kojima prethodne brojke govore mnogo, mislim da je velika stvar za naše građane, i ono što smo usvojili, onaj odličan evropski zakon, čak bolji od zakona u mnogim evropskim zemljama o zaštiti, o pravima potrošača gde smo pokušali i pokušavamo na svaki način da zaštitimo naše građane koji svakodnevno kupuju.

Trgovina i indikatori toga u kom smeru naša privreda se kreće i kuda treba da ide i gde ona da traži svoje partnere, taj indikator jasno i nedvosmisleno pokazuje da je put Srbije ka EU i da je ta veza koja omogućuje razvoj veza sa EU.

Floskula jeste floskula da EU nema alternativu. To je floskula, ali je istina da posle ovako razvijenog puta koji je Srbija prešla i reformi koje je odradila da bi bilo suludo birati neki drugi neizvesniji put. Opet vas podsećam na onog Alana Forda. Taj vam se put svodi na tu floskulu i na tu parolu – mi ništa ne obećavamo, to i ispunjavamo, a vi ljudi gladujte i ne stajte ko nacija, kao narodi jer u ovoj zemlji ne žive samo Srbi, nego žive i brojne nacionalne manjine, manjinski narodi – bolje rečeno, koji ovu zemlju uvažavaju i vole nimalo manje nego većinski narod.

Deo uspešne reforme sprovodimo zato što su nama neophodne i naše zakone prilagođavamo evropskim zato što nama trebaju. Najbolji primer za to je otvaranje Klastera četiri koji obuhvata Zelenu agendu. Očuvanje prirode i očuvanje našeg životnog prostora za buduće generacije je tema koja dominira javnim mnjenjem.

Evo, ja ću reći, cela većina opozicione politike se svodi na, da kažem, upotrebu ove teme, a zna se koje je rešenje i premijerka Brnabić je u Poglavlju 7 o životnoj sredini, o klimatskim promenama, navela da je potrebno više od 10 milijardi evra ulaganja za prečišćavanje otpadnih voda, kanalizacionih mreža, regionalnih deponija, reciklažnih centara, transferne stanice, unapređenje kvaliteta vazduha i subvencije za električna goriva. Odakle ćemo dobiti te novce i koja svetska organizacija se najbolje brine o ekologiji? Jasan je pravac, jasan je put pragmatičnom političaru.

Netaknuta priroda je, kad sam se dotakao toga, naša velika šansa i to je pokazalo naše Ministarstvo turizma, koje je posebnim akcijama okretanjem ka vaučerima, favorizovanjem i da kažem kvalitetnim reklamiranjem potencijala naše zemlje Srbije i pokazalo da je Srbija jako atraktivno mesto za turizam i podigla je dobit mnogostruko od našeg državnog turizma. To je nešto što mogu da kažem smo mi, iz SDPS – Rasima Ljajića, takođe kreirali i na tome insistirali.

Eksponenti i oporavak turizma, nakon pandemije, predstavlja zaista veliki uspeh i Srbija je zabeležila rast u oblasti turizma, od čak 73% u odnosu na pred pandemijsku 2019. godinu. Na pred pandemijsku 2019. godinu. Opet kažem, razvoj domaćeg turizma dobio je u prethodnim godinama dodatni zamajac kroz sistem vaučera, izuzetno popularnim i omogućio brojnim građanima naše zemlje da upoznaju, posete razne i jako lepe delove naše zemlje.

Ali, nije prirodna lepota jedino što privlači ljude iz regiona i iz celog sveta, u Srbiju. Ljude u Srbiju treba i mora privlačiti njen slobodarski duh i otvoreni duh. Ovaj divni grad Beograd, u koji svi volimo da dođemo, većina voli u njemu i da živi, je više puta u svojoj istoriji bio najželjenije mesto života naumnijih glava balkanskih naroda, od Krleže Jujevića, preko Selimovića i čuvenog Davorina Jenka, pa do Bekima Fehmijua. Tada je Beograd u tim trenucima, ali i cela Srbija dominirala po svojoj otvorenosti, kosmopolitizmu, a Beograd je tada bio i ekonomski i kulturni centar Beograda, a Srbija privlačila sve balkanske narode da žive i rade u njoj. Meni se čini da ova Vlada ima šansu da kreira i ona već i kreira jedan ambijent koji će povesti Srbiju u ovom pravcu.

Politika ove Vlade i predsednika danas stavlja Beograd i Srbiju ponovo na taj kolosek. To nije samo proces pridruživanja, nego usvajanje i implementiranje evropskih vrednosti u naš sistem.

Kada pogledamo obim robne razmene i privrede aktivnosti, jasno možemo da vidimo da postoji želja među građanima da stvaraju nove veze i razvijaju nove vidove saradnje. Nadam se i uveren sam da će novo ministarstvo uspeti ovim putem i nastaviti putevima uspeha kojim smo ga do sada mi vodili, jer prostora za unapređivanje uvek ima i da će turizam u budućnosti postati jedna od okosnica razvoja privrede Srbije.

Mnogo sam danas govorio o budućnosti, o ogromnom i važnom poslu koji nas ček i oprostićete mi na floskuli naša budućnost, to su mladi ljudi, jer kako kaže narod - na mladima svet ostaje.

U eseju velikog srpskog pesnika 20. veka, Borislava Radovića, najboljeg druga Vaska Pope, verovatno ste čuli za njega, prevodioca Sen Džon Tersa u velikom njegovom eseju koji vam preporučujem da pročitate, on je veliki patriota, on kaže krucijalnu stvar, zapamtite – treba ostati na zemlji. Sve je u tome. To je krucijalna stvar za svakog političara. Pogotovu se ovo odnosi na mlade ljude, a mlade ljude u ovoj državi možemo zadržati samo ako im damo perspektivu, neko ako ih zatvaramo, ne ako ih plašimo. To je jedini put da se ova zemlja ne isprazni, a svi dobro znate, trendovi u kojima se nalazi ne samo ova zemlja, nego većina balkanskih zemalja. Da bi zadržali svoje najkvalitetnije mlade ljude treba da kreiramo zaista jednu omladinsku politiku koja će ih zadržati i to pre svega ispunjavanjem njihovih potencijala i ambicija. Stoga mi je drago što ćemo u Ministarstvu turizma imati odsek koji će se baviti mladim ljudima.

Kao predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava moram da se osvrnem na izuzetan značaj postojanja u budućem resoru Odbora za ljudska i manjinska prava. To je izuzetno značajno i za naš evropski put i za nas same i za naše međusobno uvažavanje i poštovanje, jer su problemi na ovom polju mnogobrojni i mi ih svakodnevno rešavamo.

Moj odbor je imao fenomenalne aktivnosti sa ovim ministarstvom i čini mi se da smo zaista puno toga uradili. Pred nama je mnogo problema, evo samo podatak da je u Srbiji u toku godine ubijeno 33 žene u porodičnom nasilju, ukazuje da moramo još mnogo više da radimo. Zakoni su dobri, zakoni su fantastični, institucije dobro rade. Zadovoljan sam kako radi Poverenik za ravnopravnost, mislim da to treba pohvaliti, ali mnogo toga treba da menjamo u javnom mnjenju. Svi zajedno, i pozicija i opozicija, jer je to krucijalni problem našeg društva. Moramo da se suprotstavimo svakom vidu agresije, agresivnim ljudima. Apsolutno je neprihvatljiva ovakva brojka. Stoga, mislim da je fenomenalna stvar što će postojati ovo ministarstvo.

Na kraju, ja sam predstavnik jedne od manjina, mada uvek naglašavam veliki broj Srba odakle živim je dao podršku mojoj listi i mojoj stranci, što mi daje posebnu težinu u govoru. Možda pola, pola, da vam ukažem na neke stvari. Ogromni je problem, mi sada imamo popis i odlično je ministarstvo promovisalo da se popišu svi ljudi u Srbiji, da slobodno kažu ko su, šta su, koja im je vera, nacija, jezik i pozivam sve manjine da to urade slobodno na način na koji oni žele.

Moram da kažem da će nam ovaj popis fokusirati jedan od glavnih problema, a to je neravnomerna zastupljenost manjina u državnom aparatu. To je nasleđeni problem koji se rešava, ali vrlo sporo. Ne možemo dozvoliti da u gradu kao što je Novi Pazar, gde su većinsko stanovništvo bošnjaci, imamo apsolutno manjinu zastupljenosti u policiji. To je neprihvatljivo. Još neprihvatljivije od toga je ovo što smo imali sada, u konkursu za vatrogasce. Od 290 polaznika koji su upisani, nijedan bošnjak nije prihvaćen da bude kandidat za vatrogasca u Novom Pazaru i Sjenici. Statistika je neumoljiva. Ako u Novom Pazaru u vatrogasnoj jedinici od 44 vatrogasca ima samo četiri bošnjaka, o čemu mi razgovaramo? Hoću namerno ovde na ovom mestu da ukažem na taj veliki problem, na tu frustraciju koja se rađa kod ljudi koji oberučke vole ovu državu i pokušavaju uđu u njen sistem. To je jedno osećanje koje je neopisivo. To je atomska bomba na jedno strpljivo građenje međunacionalnih odnosa. Iskreno ću reći, meni koji je ceo svoj politički angažman posvetio tom putu, mnogo je teško izgraditi dobre odnose između manjinskog i većinskog naroda, između bošnjaka i Srba, a zar ima dva bliža naroda na Balkanu?

Jako mi je drago što predsednik Republike razume ovaj problem. Rekao je i naglasio da će to rešiti najvećom zastupljenošću manjina u Vladi, ali se to obavezno mora preslikati na sve institucije naše države.

Na kraju, želim da kažem da će moja poslanička grupa podržati ovaj zakon o Vladi i nadamo se da ćemo svi zajedno imati više razumevanja jedni za druge, jer na kocki je naša budućnost, a pre svega budućnost naše dece i mislim da oko nekih osnovnih stvari treba da imamo zajednički stav. Hvala vam.