Replika, dva minuta.

Zahvaljujem, predsedniče Narodne skupštine.

Ovo o EU i investiciji neću sada, stvarno mislim da nije ni vreme ni mesto, vratićemo se to sledeće nedelje kada budemo slušali politički ekspoze mandatarke, pa će biti dosta vremena za raspravu. To je svakako važno pitanje.

Inače da vam kažem, gospodine Jovanov slažem se sa vama, ne možemo mi da diktiramo naša pravila, ako smo na tom putu, zato ja mislim da od tog puta nema ništa. Tu je potpuna saglasnost, a ne izvlačimo iste zaključke.

Kratko, što se tiče broja ministarstava, on je veliki, pa je veliki. Da li je bilo nekada i gore, neko od vas je pomenuo, posle 5. oktobra, čini mi se, šta ste rekli, 31 ministarstvo. Dakle, uvek može i gore, ali to što je nešto bilo loše, ne znači, ne opravdava da loše i dalje radimo. Ja sam izneo razloge zbog kojih smatramo, mi u Srpskoj koaliciji Nada da bu bilo uputnije, bolje, efikasnije da ta Vlada bude malo suženija.

Samo za kraj, omladina i sport i tu, legitimno je da imamo različite stavove, znam da ste porodičan čovek, kao i ja. Nekako mi je veći prioritet da moja deca idu na sport, nego da putuju po svetu. Mislim, da danas sport i to što je bio vezan dugo za omladinu, kud i kamo logičnije nego da bude turizam taj koji je vezan za omladinu, pogotovu danas u ovom svetu, kako ste vi rekli novih tehnologija, telefona, tableta, raznih drugih stvari. Mislim, da negovati zdravo telo da bi našoj omladini bio i zdrav duh, mislim da je jedan od prioriteta. Tako da mi je ta veza kud i kamo logičnija, nego ova, ali dobro. To je vaš izbor, ovo je naša kritika. Imate većinu i sve u redu. Vama, hvala na replici.

Ništa, samo imajte u vidu, pre nego što opet bilo šta u vezi ove sednice, nazovemo nepoštovanjem. Samo to.
Marinika Tepić, izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, da smo imali slobodne i demokratske izbore u aprilu, da smo imali slobodne medije, da smo imali slobodu izbora, a naročito u javnom sektoru gde su ljudi mahom glasali pod pritiskom, danas bismo ovde govorili o zaista pravom zakonu o ministarstvima, kojima bi sutra rukovodili stručni i sposobni ministri, koje bi predvodio stručan i sposoban premijer, dostojan ovako visoke državne funkcije, a ne Ana Brnabić.

I nije tačno da baš ne znamo koji je razlog. Prethodnici su se pitali, ne znamo formalan i zvaničan razlog zašto se ovoliko odugovlačilo sa formiranjem Vlade? Rekla nam je gospođa Brnabić. Pohvalila se pre neki dan, kaže – mnogo je putovala u prethodnom periodu.

Pa, sada kada se gospođa Brnabić naputovala, konačno i građani Srbije mogu da dođu na red i to u vreme najveće političke krize posle Drugog svetskog rata, najteže ekonomski energetske krize, kada imamo situaciju sa galopirajućom inflacijom, ali sve je to moralo da čeka, jer je gospođa mandatorka morala da putuje. I, zato je sve ovo farsa. I, ovaj zakon je farsa, i uspostavljanje čak 25 ministarstava je takođe farsa, i zakazivanje ove sednice preko kolena je takođe farsa i ova sednica zakazana od danas za sutra i tobož rasprava o nekim ozbiljnim tonom o nadležnostima najvišim u ovoj državi, o tome kome će u čije ruke i za koji budžet otići, jer to je novac građana Srbije.

Zašto kažem da je farsa? Zato što u tom papiru o kome tobože raspravljamo i treba da glasamo, da nešto i piše. Ima delova gde ne piše loše, čak negde i odlično, ali svi dobro znamo i u ovoj sali kao i u celoj državi da odluke neće donositi niko u tim ministarstvima, da odluke neće donositi nijedan ministar, da će se one donositi na Andrićevom vencu, a ne kako bi to trebalo u Nemanjinoj u samoj Vladi. Na kraju krajeva, predsednik Republike, Aleksandar Vučić ni sam to više ne krije.

Samo u takvoj situaciji nažalost u našoj državi razvlašćenih institucija, i razvaljenih ministarstava, može da se dogodi da imamo lica koja šuruju sa mafijom, da imamo lica koja štite ubice koje melju ljude, da imamo one koji vide rotkvice na najvećoj plantaži marihuane u Evropi, da uhode jedni druge, da prisluškuju jedni druge, a da niko od njih nije kriminalac, zamislite, već da su ministri i članovi Vlade.

Zato smo i imali ovakve izbore, da nije bilo tako, danas bismo ovde već donosili prave zakone. Danas bismo ovde imali ozbiljnu raspravu, a ne biste krili buduće ministre kao zmija noge. Čega se stidite? Čega se plašite? Pa, u svakoj civilizovanoj, demokratskoj državi nakon izbora gde je poznata vlast, gde se vlast ponosi svojim rezultatima, pa najbrže će krenuti da promoviše svoje najkvalitetnije ljude, da se podiči njima, da ih promoviše jer u njihovim rukama će biti životi naših građana i plate, i penzije, i lečenje, i obrazovanje, i investicije, i natalitet, i briga o selu, i sve o čemu se ovde zvanično ovde govori. Ali ne, gospodo, vi ih krijete, sve nešto u mraku, sve nešto u satima uoči same sednice kao i ova što je zakazana, bez ikakve potrebe. Zato je osnovno pitanje, čega se stidite, čega se plašite.

Očigledno da nakon šest meseci, nakon izbora i 75 dana od konstituisanja ove Narodne skupštine, otkrićemo sledeće nedelje šta je to u političkom kolaču koji ste podelili, a što ste držali sakriveno do poslednjeg momenta od građana Srbije. Ili, pokušavate da se sakrijete iza pomenutih, drugih ekonomskim, političkih, energetskih kriza da biste sakrili da je vaš ekonomski tigar kojim ste se hvalili onemoćao.

Cene su skočile za 50%. Plaćamo najskuplje gorivo u regionu, država nam je pred finansijskim kolapsom. O kakvom tigru pričamo kada se hvalite, minimalcem od 40.000 dinara, za koji sama mandatarka priznaje da ne bi uspela s tim novcem da preživi više od nekoliko dana. Kako si tigre dozvolio da dečiji dodatak bude jedva 3.326 dinara za decu u Srbiji. Dvesta četrdeset i pet dečaka i devojčica prima jedva 3.326 dinara mesečno, a gotovo 25% dece živi ispod granice siromaštva.

Za njih si tigre izdvojio manje nego za kineski Lin Long kome si obezbedio da na najplodnijoj vojvođanskoj oranici otvori fabriku guma, najotrovniju industriju, dok Srbija danas uvozi luk i krompir.

Imali ste proteklih dana i štrajk glađu radnika „Pošte“, ovde, prekoputa ulice, ispred nosa Narodne skupštine, zato što ne mogu sa svojom platom da prežive od početka do kraja meseca, a vaš direktor „Pošte“ Srbije, daje milione za tabloid „Objektiv“ ili za fudbalske klubove funkcionera BIA.

Sve se ovo dogodilo i sve ovo traje mnogo pre početka rata u Ukrajini, 24. februara ove godine. Nemojte da se krijete iza ove tragedije koja je zadesila i odražava na čitav svet.

Vašim nestručnim upravljanjem, vašim bahatim ponašanjem siromašne ste učinili još siromašnijim, bogate i privilegovane još bogatijim, dok nam je država pred kolapsom i udavljena u korupciji.

Da vas podsetim na još jednu tragediju pre nekoliko dana. Vi i vaši ministri ste odgovorni za to što su ljudi stradali u Ovčar banji, na mostu koji se srušio, zato što nadležni nisu održavali i renovirali taj most. To su ljudi koji su došli iz Republike Srpske da posete svetinje. Trebalo je da stradaju da bismo mi otkrili, čak i tu neodgovornost ove vlasti. Zašto? Zašto niste ulagali u ove mostove?

Kako je moguće da ima 2,5 miliona evra za renoviranje vile u kojoj treba da živi i živi mandatarka Brnabić sa svojom porodicom, a nema za obične ljude. Dakle, para ima, ali ne za obične ljude.

(Veroljub Arsić: Šta ste dali vi običnim ljudima?)

Znate šta obični ljudi treba da rade? Kada idu u bolnicu, obični ljudi za koje nema para, treba da nose svoje gaze i svoje flastere, zato što država duguje zdravstvu 40 milijardi dinara.

Znate šta još obični ljudi moraju da rade? Kada vode decu u vrtić, treba da nose ubruse i plastične čaše, zato što država i vaša neodgovorna ministarstva duguju prosveti dve milijarde dinara, 68 milijardi dugujete ukupno i infrastrukturi, odbrani i pravdi. Pa, gde su onda te pare kojima se hvalite da ih ima? Za prosvetu, zdravstvo, lečenje, nema.

(Veroljub Arsić: Što lažeš?)

Možete da pričate ovde šta hoćete i da dobacujete, nevaspitani ste. Saberite se.

Svaki čovek u Srbiji zna dobro kako živi i zna šta je mogao da kupi prošle godine, a zna šta može ove godine da kupi za isti novac.

(Veroljub Arsić: Zato ste izgubili izbore.)

Ja ću vam izneti samo nekoliko podataka od kojih svaki odgovoran čovek, svaki pravi patriota koji voli ovu zemlju, ne recitujući, nego živeći za to da ljudima pomogne i da im bude bolje treba da se strese kada ovo čuje.

Srbija od Drugog svetskog rata nikada nije imala manje rođenih ni više umrlih. U 2021. godini ta razlika je iznosila, čak 73.839 ljudi, što je više od jednog Užica, Požarevca ili Vranja.

(Veroljub Arsić: To što čitaš to je tekst iz 2012. godine.)

Ne treba da dobacujete, treba da poslušate, da se zabrinete i da vidite kako ćete da pomognete ovim ljudima.

Po životnom standardu smo među četiri najnerazvijenije evropske zemlje i godinama ćemo nastaviti, nažalost, da se vrtimo u tom krugu siromaštva.

Dakle, 83% radno sposobnih ljudi želi da napusti ovu zemlju, a desetine hiljada to već čini svake godine.

Odgovor vaš na to je 25 ministarstava, 25 ministarstava u vreme štednje, krize ekonomske, političke, energetske. Šta je ideja?

Evo da postavim kroz jedno, za nas, iz poslaničke grupe Ujedinjenih i Stranke slobode i pravde, važno pitanje.

(Milimir Vujadinović: Kako se zove nova stranka?)

Da li će tih 25 ministara, plus premijerka imati hrabrosti da donesu važnu odluku koja od Srbije neće napraviti i ostaviti pusto ostrvo usred Evrope? Hajde da čujemo i to.

Umesto da smo u ovih šest meseci doneli neke nove zakone. Evo, zakoni se donose i bez Vlade, ona je tehnička. U redu, mi možemo da donosimo zakone i bez nove Vlade. Poslanici imaju pravo da ih predlažu. Svaki poslanik ima pravo da predloži zakon.

Zašto nismo mogli već da pomognemo građanima? Mogli smo da usvojimo zakon o alimentacionom fondu, mogli smo da usvojimo zakon roditelj-negovatelj, mogli smo da usvojimo izmene Krivičnog zakonika, da uvrstimo femicid kao zvaničnu kategoriju, mogli smo set antikorupcijskih mera ovde da donesemo.

Vi ništa od toga niste hteli da čujete. Niste hteli, čak da čujete ni predlog moje Stranke slobode i pravde, gde smo želeli vama da pomognemo da sagledate pametne predloge, sposobnih ljudi sa iskustvom kako da ova kriza bude što manje štetna za građane.

Predložili smo da se ograniče trgovačke marže da bi se zaustavilo divljanje cena, da se zabrani izvoz sirovine iz Srbije jer će samo Zijin izvesti rude bakra u vrednosti većoj od milijardu evra. Predložili smo da se uvede porez na milijarde ekstra profita koji će napraviti kompanije zbog svetske krize, a preko leđa naših građana. Tražili smo da se uvede vanredno stanje u EPS-u, da se uvede stručni menadžment i da se spasi što se još spasti može. Predložili smo kako da se povećaju plate za 12%, tako što bi se promenio način finansiranja zdravstva. Ništa od toga niste hteli da čujete.

Znate šta je još gore? Ne samo što ove predloge, dobronamerne, niste hteli da čujete, nego što okrećete glavu na plač dece u Pećincima koja ni dan danas ne mogu da se vrate u vrtić samo zato što su njihovi roditelji članovi opozicione Demokratske stranke. To je istina. Nema ni jednog drugog opravdanja za to.

Zato, gospodo draga, ovo stanje ne može da promeni ni jedna izmena Zakona o ministarstvima. Ovakvu Srbiju može da promeni samo promena vlasti.

Zato ćemo mi iz Ujedinjenih i Stranke slobode i pravde, naših partnera iz Pokreta za preokret, iz Pokreta slobodni građani, Sindikata „Sloga“, nezavisnih ličnosti, nestranačkih, koji su u našem poslaničkom klubu glasati protiv ove vlasti i raditi na tome da se ona što pre promeni. Zahvaljujem.

Što se tiče saziva razume sam. Poruka kao Zoran Lutovac. Da, tražili smo sednicu i sada je nećemo.
Reč ima Milenko Jovanov.

Pitanje legitimiteta ove Skupštine, legitimiteta i legaliteta izbora bi zaista moglo da se postavi u kontekstu poslaničke grupe kojoj pripada prethodna govornica.

Oni su u kampanji lagali da su principijelno protiv sankcija Rusiji, a onda, 4. aprila okrenuli priču potpuno 180 stepeni u drugom pravcu.

Ako je neko lagao narod, ako je neko lagao građane, ako je neko nelegitiman ovde, onda su to ljudi koji upravo postavljaju pitanje legitimiteta. Ako su izbori bili neslobodni, ako izbori nisu bili legitimni zašto sedite ovde? Zašto dajete legitimitet nelegitimnom sastavu Narodne skupštine svojim učešćem, svojim divnim inicijativama i sličnim stvarima?

Kaže, neko je lažno predstavljao rotkvice u „Jovanjici“, i to priča osoba koja je istinito predstavlja kokoške u Moroviću, jer koke iz Morovića to je živa istina koja nikada niko niti je video, niti je čuo, vojna ustanova nema veze sa tim. Koke gaje drogu, koke gaje koku, ili gaje travu.

To nikom više nije bilo jasno, ali koke iz Morovića, to je realnost Srbije, baš kao i dete oslobodilac iz Kikinde, kada se gospođa slikala sa čovekom i predstavila ga kao čoveka koji je oslobađao Kikindu u Drugom svetskom ratu, a ispostavilo se da je napunilo godinu i po dana, otprilike, kada je Kikinda bila oslobođena, ali to je sve istina, jer sve što oni kažu to je istina i nema pravo niko da sumnja u to da je to istina.

Jedino što je u mraku u ovoj zemlji, to su Đilasovi milioni. Njih niko ne može da pronađe, osim onih koje pronađu na Mauricijusu, ali u Srbiji ih nema. U Srbiji ih nema. Malo ima u Sloveniji, malo tamo, malo amo, po celom svetu. Pa, ima malo čak i u BiH, ima u Bugarskoj, ima i u Rumuniji. U Srbiji nema ništa i to je jedino što je u mraku i to je jedino što je sporno.

Politička nekrofilija toliko izražena kod prethodne govornice koja po svaku cenu gleda svaku smrt da iskoristi i mislim da niko u Srbiji nije doživeo nekakvu nesreću, a da se ona kao neki crni gavran niotkuda nije pojavila sa željom da na tome osvoji nekakav politički poen.

Pa, dokle, bre, ljudi? Kako vam nije žao tih žrtava? Kako vam nije žao tih porodica? Jeste li ih pitali da se vi za njih zalažete? Niste? Pa, evo, vidim i ja da niste. Klimate glavom da niste. Vi bez pitanja, šta vas briga kako se oni osećaju, vi ćete da objasnite da je kriva Vlada, kriv je ovaj, svi su krivi.

(Marko Atlagić: Kriv je i Vučić.)

Vučić je kriv. Vučić je ubio ovog, ubio onog i sve se na to svodi.

Sad će patetičnim pričama – tigre, gde ti je ovo, tigre, šta ti je ono. Dobro je tigar, samo koka iz Morovića još nema, ali tigar je…

A kada nam te koke pokažete, onda ćemo moći sa vama da pričamo o bilo čemu drugom, jer toliko ste izmišljali i lagali da je jako teško bilo koji argument koji upotrebite uzeti za ozbiljan.

Pričate o sprezi sa kriminalcima, vi koji ste tražili iseljavanje novinara koji vam se nije sviđao kako piše? Iseljavanje novinara iz Pančeva, Miće Milakova. Vi? A ko je taj koji je trebao da ga iseli? Kako se zove taj koji je trebalo da ga iseli i čime se bavio? I nije vas sramota.

Organizovali ste performans prošle nedelje. Prvo konferencija za štampu u holu Narodne skupštine, a onda odlazak u Poštu da se tamo pravi cirkus i da se tamo pokaže kako ljudi, eto, protestvuju protiv ovoga i protiv onoga. Jedino što niste rekli jeste da nije u pitanju reprezentativan, nego politički sindikat koji od 15.000 zaposlenih u Pošti, ima 50 članova, a performans propao. Bili malo, malo se slikali, poruku poslali, pokupili se i otišli. Toliko je trajao protest da biste vi imali šlagvort da danas kažete – eto, i u Pošti.

A da li znate šta je sve dogovoreno sa reprezentativnim sindikatima? Nemate pojma, baš vas briga. I isplata zarada iz dobiti za 2021, 2022. godinu, ali šta vas to briga, što biste se vi zamarali time.

Tako je. Klimajte glavom, razumem ja to. To je vama previše. Vi vidite ono što niko ne vidi, a ono što svi vide, to vam nije bitno i to je super, jer koke iz Morovića vas u tome potpuno podržavaju.

Da li će Dragan Đilas biti ili neće biti na čelu Vlade Srbije, o tome će odlučiti građani.

(______________: Biće, jednog dana.)

Biće, biće. Jednog dana će biti. Jednog dana će sve da se desi.

Ono što sam ja siguran da bi se desilo, kad već dobacujete, to je da bi Dragan Đilas bez ikakvih problema bio izabran za premijera Mauricijusa na dva pucanja prstom. Toliko je učinio za njih. Toliko je novca uneo u njihovu zemlju da ja verujem da bi to građani Mauricijusa cenili i listom glasali za Dragana Đilasa. Jedini problem je što ga vi kandidujete u Srbiji, a u Srbiji ga neće.

(______________: Boli te Đilas.)

Boli me Đilas? Ne boli me. Nisam imao još uvek tu potrebu da me boli Đilas.

Ono što jeste poenta, to je da lažima, izmišljotinama, političkom nekrofilijom i nuđenjem strancima da uradite i oposlite ono što ova vlast neće, na vlast doći nećete.

To nije nešto što naš narod ceni i ne verujem da naš narod blagonaklono gleda na to kada neko ode u Vašington da se tamo slika i pravi selfije po principu – Pinki je video Tita, a SSP je video Eskobara.

Sve vreme kažete – evo, mi smo ti koji će uraditi sve ono što ovaj grozni Vučić i ova vlast neće, mi smo ti koji će uvesti sankcije, mi smo ti koji ćemo uraditi sve. Ako mislite da ćete time i biografijom časnog i poštenog čoveka Dragana Đilasa dobiti podršku za izbore, mislim da se grdno varate. Da li će to biti tako i da li ću ja biti u pravu ili ne, pokazaće neki izbori u narednom periodu kada će građani imati prilike da se izjasne i o nama i o vama. Ovoga puta su se izjašnjavali i o kokama iz Morovića i o Mauricijusu i o svemu ostalome.

Onda ste i te koji su vam poverovali slagali i političkim porukama koje ste slali i time što ste slagali da ste ujedinjeni, a sutradan ste se razjedinili, pa se svađali preko novina ko je koga psovao oko mesta za sedenje i sve ostalo.

Pa, vi oko mesta za sedenje ne možete da govorite i vi zemlju da vodite?

Petsto hiljada otkaza ste podelili običnim građanima za koje sada brinete. Petsto hiljada otkaza je bila vaša politika. Petsto hiljada otkaza porodica koje su ostale bez prihoda. To je ono što je vaš rezultat. To je ono što je vaš minuli rad i sada kažete – šta ste vi uradili za te obične ljude? Pa, zaposlili ih, dali im hleb koji ste im uzeli. Eto, to je ta mala razlika.

Već sam govorio, pošto u salu svratite ponekad, pa niste bili tu, odgovarao sam već što se tiče Pećinaca i još jednom kažem – osamdesetoro dece je ostalo bez vrtića. A kojoj stranci pripadaju njihovi roditelji, o tome smo mogli da pričamo, ali je to neukusno i ne pada mi na pamet da u tome učestvujem, a vi se dičite time što se bavite decom i što se bavite mrtvima ne bi li ste dobili neki politički poen.

Povreda Poslovnika, Ivana Parlić.

Gospodine predsedavajući, povređen je član 108…

(Aleksandar Marković: To je bilo.)

… i član 107. koji se odnosi na dostojanstvo Narodne skupštine. Dozvolili ste poslaniku Jovanovu da proziva poslanike opozicije što na legitiman način učestvuju u radu Skupštine. To je nedopustivo.

Mi predstavljamo slobodne građane Srbije, one koje niste uspeli da ucenite, da prevarite, da uslovite, da izmanipulišete. Mi smo predstavnici slobodnih građana Srbije i sasvim je…

Ja vas da ucenim, prevarim?

Izvinite, molim vas, ne prekidajte me. Prekidate me non-stop.