Zahvaljujem, predsedniče.
Uprkos ovoj dobronamernoj sugestiji, ja ću ipak govoriti, svesna činjenice da nema televizijskog prenosa koji mi nije najvažniji kada govorimo o ovako važnoj temi, o Predlogu zakona o ministarstvima.
Pažljivo sam slušala danas većinu diskusije, ne mogu reći sve, i moram priznati da ponovo imam taj utisak da često pribegnemo politici pre nego temi kojom se bavimo, a tema kojom se danas bavimo i o kojoj razgovaramo je jako važna, to je Zakon o ministarstvima, to je buduća Vlada Srbije koja će svakako sedeti pred nama sa nekim predlozima zakona, sa mogućnošću da ih kritikujemo ili pohvalimo.
Malo mi je, moram priznati, čudno zašto smo današnji dan iskoristili da sada kritički se osvrnemo prvo na broj ministarstava. Onda tu ima malo kontradiktornosti, jer sam ja probala da ispratim i kakvi su amandmani koji su uloženi na Zakon o ministarstvima. Tu ima predloga da se čak pojača za još jedno ili dva, da se neke kancelarije pretvore u ministarstva.
Da li je ovo pitanje broja ili je ovo pitanje samo naše potrebe da u srpskom parlamentu pokažemo kako ne mislimo svi isto, što je dobro, jednoumlje vodi u bezumlje, ja se potpuno sa tim slažem, ali bi bilo sasvim prirodno da se osvrnemo, onako ljudski, kritički, bez ambicije da uvek ulovimo neki politički poen na prvoj krivini ili eventualno posle nje.
Dakle, broj ministarstava neću komentarisati, tim pre, što je za mene, nisam ni izbrojala koliko ih ima dok danas nisam čula one koji su precizno brojali, zato što mi je bilo važno koji su to resori i čime će se oni baviti.
Suštinski, mislim da je to lepo raspoređeno, osim možda u jednom delom koji je po meni malo čudan, ali cenim da ćemo definiciju svega dobiti u ekspozeu premijerke, odnosno gospođe Ane Brnabić, pa nije bilo potrebe da danas ovde na bazi ovog Predloga zakona o ministarstvima razgovaramo niti tonom, niti načinom na koji smo razgovarali.
Šta je suština? Suština je da moramo da imamo svest koliko god da ova sednica jeste zakazana po hitnom postupku. Ja nekako cenim da smo, gotovo da imam preciznu informaciju svaki dan jedan ozbiljan broj narodnih poslanika je bio u parlamentu Srbije. Vrlo smo bili aktivni i bavili se odborskim radom. Nekako mi se čini svi potpuno svesni da ulazimo u ono vreme kada ćemo de fakto birati Vladu, a prethodi tome svakako Zakon o ministarstvima.
Zašto je po hitnom postupku? Jeste dobra platforma za kritiku ako bolje nema, ali da li je to neki presedan koji se sad baš desio, a da nikada nije, ne naravno nije, svašta pamti ova Skupština, tako da ne vidim ni to kao neki ko zna kako veliki problem da se nismo mogli spremiti da razgovaramo danas o Zakonu o ministarstvima.
Opada nam koncentracija, čujem žamor u sali, potpuno je prirodno, radimo već deset sati. Vrlo smo uporni danas i to treba tako da bude. Meni žamor ne smeta. Verovatno sam neinteresantna sa ovom svojom pričom, ali znam šta je poenta zbog koje sam ipak odlučila da, čak kao jedini prijavljeni iz SPS govorim večeras u momentu u kom nema prenosa. Da vam objasnim da se politikom možemo baviti na način što ćemo se baviti suštinom, bez onog prostora da zaradimo politički poen ili tu privilegiju imamo samo mi kao socijalisti. Možda mi posle 30 godina ne moramo da jurimo političke poene.
Važno je da shvatimo još jednu stvar. To je, šta je ono što proizilazi iz naših htenja da po svaku cenu budemo protiv. Tako imamo u amandmanima predlog da se Kancelarija za Kosovo pretvori u ministarstvo, što mi čini mi se, prvo imali smo tu praksu i nije sretno završila. Drugo, to nas tera korak dalje i korak ka onima koji bi da južnu srpsku pokrajinu proglase nezavisnom.
Ovo je samo jedan od primera na koji imam pravo da se osvrnem i da daljem mislim da tu treba da bude kancelarija do nekog konačnog oslobođenja, kad god se ono desilo, ali nam ništa ne daje za pravo da se tim pitanjem bavimo na drugačiji način, osim na način koji smo to radili do sada. Da li treba unaprediti rad Kancelarije? Da, svakako, ali i o tome moramo da razgovaramo sa premijerkom, a ne na bazi Zakona o ministarstvima. Zašto smo upali u ovaj tajming? Neko bi rekao, čulo se danas raznih optužbi na temu vladajuće većine i oko toga koliko smo čekali konstituisane Skupštine i koliko smo čekali konstituisanje Vlade. Jedino nekako ili nismo čuli ili nismo videli u kom to trenutku danas živi Srbija i u kom to trenutku Srbija treba da izabere svoju Vladu i koliki je pritisak koji država trpi u ovom momentu, kao posledicu globalnih dešavanja.
Ono što je za mene važno, a čula sam to u najavi, pre svega svog kabineta, gospođa Brnabić, čini mi se rekla da će ovo biti Vlada koja će se baviti, biće ozbiljna i baviće se teškim pitanjima, ali će biti sposobna da odgovori.
Imamo energetsku svetsku krizu i zaista mislim da bismo kao odgovorni ljudi najpre morali da se osvrnemo na to. Hoćemo li uspeti da imamo energente, hoćemo li uspeti da ih platimo i odakle? To je sve daleko važnije od toga koliko će ko od na bazi tek prve sednice u redovnom zasedanju ovog saziva uspeti da profitira politički.
Pred nama je mandat, vidim da će biti beskrajno interesantan, to se nazire već posle ovog prvog zasedanja. Međutim, mi imamo ili bi bar morali da imamo jednu obavezu, kao odgovorni ljudi prema građanima koji su nas birali, a to je da kada razgovaramo i sasvim je svejedno kome pripadamo, neka ovo bude kritika prvo od mene, mislim u odnosu na moju političku opciju, pa i na sve vas koji sedite u sali, moralo bi da iz ove sale izađe jedan odnos koji je pre svega civilizovan i ljudski. To ne smemo da zaboravimo uprkos svim razlikama koje imamo bilo da su ideološke ili kakve god, prosto ne znam šta smo sve u stanju da merimo, a čuje se da umemo da uporedimo svašta.
Dakle, Predlog zakona o ministarstvima je prvi korak, do drugog koraka imamo još neka tri radna dana i to intenzivna radna dana. Drugi korak će biti momenat u kome će ministri, budući ministri i premijerka Srbije sedeti preko puta nas. Kritikovati ih unapred, nemamo mnogo osnova, čulo se ovde prozivki pojedinim ministara danas. Ne mislim da je dovoljno da ga nekoga kritikujemo samo zato što ne pripada našoj političkoj opciji i morali bismo da imamo argumentaciju koja zaista stoji kao takva, a ne pogrešne ocene.
Pa, čak i to da smo doveli u pitanje postojanje nekih ministarstava za koja ja moram da kažem, da koliko god ona nama bila nepoznanica, nesrpska, atipična potpuno za ovaj kraj, uradila su veliki deo posla. Ovo govorim pre svega zbog toga što su kritike išle na temu Ministarstva za društveni dijalog, ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, jer smo potpuno nesvesni da smo u obavezi kada su u pitanju ljudska i manjinska prava, a pre svega kada je u pitanju dijalog.
Ne branim ovo zbog ministarstva, branim ovo zbog jedne inicijative iz prošlog saziva. Molila sam i vrlo su me čuli iz ministarstva da održimo okrugli sto na temu toga u kakvom nam je mentalnom stanju nacija posle lokdauna, odnosno dve teške godine opterećene kovidom i imali smo sjajan razgovor na tu temu i vrlo kvalitetan okrugli sto iz kog su mogli da izađu zaključci.
Dakle, nemojmo da kritikujemo samo da bismo kritikovali, nego da malo zađemo u suštinu onoga čime su se ljudi bavili i čini mi se da to u dobroj meri zavisi od pojedinca. Zato i na kraju mislim da kada govorimo o broju ministarstava, to je zaista daleko manje važno od činjenice ko će biti ministri koji će pokrivati resore, koliko će odgovoriti zadatku i poverenju, pre svega, koje će im ukazati gospođa Brnabić, a ono što je najvažnije jeste da je ovo treća Vlada Ane Brnabić i to ne Vlada voljom bilo koga od nas koji sedi u sali, nego vlada voljom građana. Ovo je vladajuća većina koja je i na ovim izborima dobila poverenje upravo zahvaljujući tome što je radila u proteklom mandatu i kao izvršna i kao zakonodavna vlast, tako da dovoditi u pitanje danas jeste svrsishodno kada ste opozicija, ali opet kažem, treba biti racionalan jer je pitanje vlasti i opozicije relativno i svi se negde borimo da zamenimo uloge. Mi da sačuvamo svoju vladajuće većine, vi, uvažene kolege, da nas pobedite.
Ali, probajte da u toj trci nekako budemo pitki za ovaj narod, da ne dođemo do faze da i sami sebe ne možemo da slušamo, a kamoli da nas neko gleda i da nam ne bude primarno da li nas slušaju, da li ima direktnog prenosa, da li ima naslovne strane, nego da bude primarno ono zbog čega, na kraju krajeva, jedan ozbiljan procenat nas prima platu u Skupštini Srbije, što znači da odgovorimo i vodimo računa o tome šta ćemo ovde uraditi, a ne kakva će slika i kakav će snimak odavde izaći i kakav će biti taj mini isečak koji ćemo okačiti na društvene mreže. Odgovorno tvrdim da, zahvaljujući tome, niko nije osvojio vlast, niko nije vladao Srbijom i niko nikada neće. Čak iako je jednom Srbija podlegla jednom medijskom pritisku, to nije bilo tako davno, tu grešku, sigurna sam, srpski narod neće ponoviti dva puta.
Poslanici SPS će onako kako je šef poslaničke grupe Đorđe Milićević rekao, podržati Predlog zakona o ministarstvima sa punim poverenjem u izbor gospođe Ane Brnabić, kada je u pitanju buduća Vlada Srbije, jer sam sigurna da, čak i ako bude grešaka, to će biti ljudi koji će čuti i naše sugestije i naše zamerke, a na nama je da budno pratimo njihov rad i unapredimo ga onoliko koliko imamo i sposobnosti, ali pre svega obavezu prema građanima Srbije koji su nam ukazali poverenje.
Hvala vam.
