Reč ima Milenko Jovanov.

Ponovo moram da govorim ono što sam juče bar pet puta rekao, ali dobro, nema veze, kao što sam već najavio neće mi biti teško da ponavljam hiljadu puta sve dok poslanici koji svrate u salu da vide da li smo svi tu, ne čuju, jer izgleda da ni u kancelarijama ne prate šta se dešava u sali i ne slušaju šta se govori. Ili slušaju, pa ih baš briga, nema veze, govor je pripremljen pa što bi ga menjali, ako je nešto i rečeno, neka je rečeno.

Sedam meseci se kasni. Sedam puta ste rekli da se sedam meseci kasni. Od kog trenutka računate sedam meseci, od dana održavanja izbora, jel, 3. aprila? Kada su završeni izbori? Koliko puta su ponavljani izbori u Trnovcu? Baš vas briga, nema veze, lepo zvuči sedam meseci. Pa sedam puta, pa sedam meseci, pa sedam meseci, a nije sedam meseci. Nema veze sa sedam meseci.

Sada ne znam šta mi je strašnije, pošto ste poslanik u ne znam kom mandatu, da ne znate da nije sedam meseci ili da znate i namerno lažete građane da je sedam meseci. Šta je od to dvoje?

(Tatjana Manojlović: Opet se derete na ženu.)

Gospođa iz DS dobacuje kako se derem na ženu. Juče je dobacivala kako mrzim žene. Stanite da vam objasnim, ako vam je moguće objasniti.

(Tatjana Manojlović: Bijete građane.)

I bijem žene?

Koje žene ja bijem?

(Tatjana Manojlović: Građane.)

Koje građanke ja bijem?

(Tatjana Manojlović: Građane.)

Ja bijem građane?

(Tatjana Manojlović: Građane, u Novom Sadu.)

Ja bijem građane?

Molim vas da ovo takođe uđe u zapisnik pored ovoga što je prisustvovao sednicama Vlade, da bude upisano da ja bijem građane i sada molim i kao šef poslaničke grupe, nadležne službe da me ispitaju na temu toga što sam bio građane, da se vidi kada bio građane, gde sam bio građane i sve ostalo.

Ako se utvrdi da vi ne govorite istinu, onda ćemo na drugi način da razgovaramo.

(Tatjana Manojlović: Ova vlast bije građane.)

Vi ste rekli da ja bijem građane.

(Predsednik: Gospođo Manojlović, ako možete samo jednu rečenicu da dozvolite, da završi.)

Vi ste rekli da ja bijem građane, a pre toga ste vikali da bijem žene i da mrzim žene.

Za vašu informaciju, pored supruge sa kojom živim, živim i sa dve ćerke i ne mogu da mrzim žene, jer znam da su mi ćerke najveće bogatstvo u životu i šta ćerka znači.

Vas treba da je sramota, nikada me u životu videli niste, da vi imate pravo meni da kažete takve stvari, da li ja nekoga mrzim ili ne mrzim. Na šta liči da ja sad vama kažem da vi mrzite stare ljude, da mrzite ljude sa invaliditetom? Jel treba vama da kažem da mrzite decu ometenu u razvoju zato što su neki drugi funkcioneri DS od njih otimali pare u Heterlendu? Na šta bi to ličilo? Kako vas nije sramota? Dokle više te vaše paušalne ocene i optužbe prema nama? Mislite da ćemo da vam ćutimo na te budalaštine koje iznosite, da smo isto kao Hitler, da mrzimo ove ili one? Kako vas nije sramota? I to vam je ta nova stranka koja će da osvoji simpatije građana? Dobacujete ovde i ceo dan kukate kako vam se dobacuje. Urlate čim progovorim i mislite da će to nešto da postigne? Pa neće!

Ovo je digresija, nastaviću tamo gde sam stao.

Dakle, ne kasni se sedam meseci. Vodili su se razgovori o tome kakvi će biti izborni uslovi, kakva će biti izborna pravila. Vi ste kao opozicija podržavali zahteve drugih opozicionih stranaka da se ta pravila dovedu na ivicu besmisla i, kao što sam rekao juče, na sreću nije prihvaćeno suludo rešenje koje je predlagao Saša Radulović, da svaki građanin, npr. vi iz Svilajnca možete da podnesete prigovor na biračko mesto na kome ja glasam u Kikindi, zato što smatrate da nešto nije bilo u redu. Znate kad bismo završili izbore? Nikada. Sad je problem samo u tome verovatno što smo mi prihvatili vaše zahteve. To je poenta, mi smo pogrešili, da vam više zahteve ne prihvatamo.

Drugo je pitanje rokova. Pa, valjda znate šta su rokovi? Ako je rok tri meseca, onda je rok tri meseca. Da li će biti prvog dana ili će biti poslednjeg dana, to je naša stvar i odgovornost. I šta je tu sad sporno? Ceo dan juče na tu temu govorim, pet puta ponavljam i, evo, danas ponovo na kraju rasprave opet ista tema.

Nemamo ministarstvo za kapitalne investicije, pročitajte predlog. Kapitalne investicije su bile u nekom drugom vremenu. Javno ulaganje. Lapsus? U redu. Ako je lapsus, onda u redu.

Ministarstvo za Kosovo i Metohiju. Pa, u vreme kada smo imali ministra za Kosovo i Metohiju Kosovo je proglasilo nezavisnost. Šta je ministar pomogao? Šta je to rešilo? Jel imamo Kancelariju koja se time bavi? Imamo. Jel ta Kancelarija radi mnogo više nego što je radio taj ministar? Radi, neuporedivo. Koliko se ulaže, u šta se ulaže i šta se sve realizuje, neuporedivo.

Razumem i u redu je, to bi bilo vaše rešenje, ali jednog dana kada budete, ako ikada budete bili ponovo u prilici da to realizujete, vi to realizujte. Mi mislimo da je ovo adekvatno rešenje, jer ne postoji ni u Španiji ministarstvo za Baskiju i Kataloniju, pa ih to ne sprečava da se bore za celovitost svoje zemlje.

S druge strane, da li time što bismo baš istakli to ministarstvo sami kažemo da na neki način taj problem podižemo na nivo toga da imamo nekakvu saradnju sa nekakvom teritorijom koja nije sam deo Srbije. Bavi se Kancelarija, to je deo Srbije, kao i druge kancelarije koje se bave drugim delovima Srbije i to je to. Ali, to je vaša koncepcija, imate prava na tu koncepciju i mene to ni na koji način ne dotiče i to vam ne zameram.

Zameram vam ovaj prvi deo koji je već neverovatan - sedam meseci. Sedam meseci, pa sedam puta po sedam meseci. Dakle, ne kasnimo nijedan jedini dan, nijedan jedini sat, nijedan jedini minut. Apsolutno smo u roku, jer rok ako je ostavljen možete da se koristite tim rokom u prvom danu, a možete da se koristite tim rokom u poslednjem danu. To je volja onoga kome je rok ostavljen.

Sa treće strane, i time da završim ovo izlaganje, ceo dan slušamo kako nije uopšte bitna Vlada, jedan čovek odlučuje o svemu, jedan čovek sa Andrićevog venca uređuje RTS, jedan čovek uređuje ovo, jedan čovek kaže ono. Pa, kako onda kukate što nemamo Vladu sedam meseci kad jedan čovek sve to radi? Malo kontradiktorno ponovo.

Dakle, ne kasnimo, kapitalne investicije nemamo, imamo ministarstvo za javna ulaganja, neće biti novih troškova. Dakle, sve ono što je bilo u kancelariji sada će se zvati ministarstvo. Drugačije su nadležnosti, šire su, podiže se na viši nivo, ali nema novih zapošljavanja jer ti ljudi već rade u upravi itd. To je odgovor na neke druge primedbe koje su bile upućene.

Dakle, to ne znači apsolutno nova zapošljavanja, novo ovo ili novo ono, već postojeći upravni aparat će biti raspoređen drugačije i drugačije će biti strukturisani unutar same Vlade. Ništa više i ništa manje od toga.

Dakle, mi mislimo da je ovo rešenje dobro, mi smatramo da je ovo rešenje dobro. Mi mislimo da apsolutno broj resora može da se poredi sa nekim drugim periodom. Bez obzira da li je to Vlada Vojislava Koštunice ili bilo koja druga vlada, ako je broj resora bio taj, a bio je taj – 24, ne znam zašto to ne može da se poredi? Ne može da se poredi zato što ste vi rekli da je tada DSS imao 120 mandata drugačije bi izgledala Vlada. Kako vi to znate?

Palaliću, jel bi bilo tako? Evo, Palalić je bio predsednik izvršnog odbora u to vreme, da nam kaže on da li bi bilo tako. On je bio u toj stranačkoj hijerarhiji iznad mene i iznad vas, pa da čujemo da li bi bilo tako. I sa 120 mandata nemate većinu da sami pravite vladu. Nemamo mi 126, 128 ili ne znam ni ja šta. Imamo i mi koalicione partnere. Ako već smatrate da je tada to bio izvinjavajući razlog i da je to bilo dopustivo zato što nema te većine, kako to danas nije izvinjavajući razlog i nije dopustivo i kako to nije uporedivo? Jeste uporedivo.

Da li je bila koaliciona vlada ovakva ili onakva, koaliciona vlada je koaliciona vlada. To je to. Da li bi bilo nešto 2007. ili ne bi bilo 2007. godine, uz dužno poštovanje, to ne znate ni vi ni ja. Možete da pretpostavite ovo ili ono, možete da mislite ovo ili ono, ali u svakom slučaju ne znate ni vi ni ja. Možda bi bilo ovako, a možda ne bi bilo tako.

Tako da, i strukturno smo imali ovakve vlade, drugačije su se zvala ministarstva, po strukturi vlade smo imali taj broj ministarstava, imali smo takvu strukturu i prosto ne vidim da ima osnova kritika i legitimitet kritika koje dolaze od ljudi koji su tada tu strukturu podržavali.

Dakle, nemam problem sa tim da se ukaže da, kako ste rekli, spajamo nespojivo itd, to je vaše mišljenje. Ponovo postavljam pitanje koje sam postavio i šefu vaše grupe – ko kaže da je normalno da budu omladina i sport zajedno? Zašto je to nešto logično? Da li se samo mladi ljudi bave sportom? Pa, bave se i veterani, bave se i ljudi srednjih godina, bave se različite kategorije sportom. Omladina je na najrazličitije načine, ili mladi, kako je to ukazano ovde, čak bi se saglasio sa tim, su na najrazličitije načine vezani u različitim državama. Negde sa socijalom, negde sa porodicom, negde imate ministarstvo za socijalna pitanja i mlade.

Dakle, to je struktura u jednom ministarstvu koja će se u ovom slučaju baviti turizmom i mladima. Mi smo dali objašnjenje čak i za to, da postoje brojni konkursi u kojima možemo da učestvujemo i da donesemo nešto u našu zemlju, Novi Sad sam navodio kao primer, koji se odnose upravo na te dve oblasti, na turizam i na mlade. Jednostavno, kada imate proglašen Novi Sad za prestonicu mladih za 2021, ili kako je to već išlo, onda dobijete situaciju da je to i za mlade i za turizam. Takvi su brojni konkursi i zato mislimo da će to moći da funkcioniše.

43/3 MV/MJ

Sport je zahvaljujući nama, kada kažem nama mislim na ovu vlast i na ovu Vladu, između ostalih, narastao toliko da je potrebno da ima zaseban resor, jer toliko se i ulaže u strukturu sportsku i to se vidi kroz rezultate koje sportisti donose ovoj zemlji.

Nikada više medalja na Olimpijadi, osvajamo ozbiljne turnire na svetskom i na evropskom nivou u raznim sportovima i to je nešto što pokazuje da je sport već toliko odmakao da nam je to ozbiljna grana kojom se na jedan ozbiljniji i fokusiraniji način treba baviti.

Dakle, izvinite ako sam u nekom momentu otišao sa odgovora vama, a jesam jednom dužom digresijom koja ne da nije bila na mestu, nego je bila podla, pokvarena, neistinita i uvredljiva. Ali ne sa vaše strane, naravno, ne sa vaše strane, ali prosto sam na to morao da odgovorim i da se udaljim od polemike sa vama, jer to nije moglo da ostane neodgovoreno, jer ovde niko niti mrzi žene, niti na bilo koji način bije nekoga ili nešto drugo radi, ali je zanimljivo da je ista koleginica ćutala kao zalivena kada su bili seksistički komentari upućeni Sandri Božić, kao potpredsednici Skupštine Srbije, da bi jako voleo neko da ga ona kažnjava itd. To je prećutala, to nije smetalo, jer to je iz SNS.

Je l' se oglasila o progonu Staše Stojanović? Je l' se bavila svojim bivšim članom, onim idiotom Višekrunom? Je l' se bavila njime? Nije, baš je briga. Je l' osudila negde to? Nije. Pet dana devojku provlače kroz blato, nazivaju najodvratnijim imenima, zato što je neko montirao porno klip sa njenom glavom i predstavio neku nepoznatu devojku kao nju i to pustio na Jutjub i svi se cerekaju i guraju laktovima, uživaju, a ovde mi glume nekakvu zaštitu žena. Licemeri, bre, bedni. Licemeri, to ste vi.

(Gorica Gajić: Može li po Poslovniku?)

Nema, gospođo Gajić, osnova. Daću vam reč, ali nema osnova. Tražili ste da reagujete na priču o sedam meseci, a znate i sami valjda kada su proglašeni konačni rezultati izbora. Rekao sam vam to već i vaš je predstavnik glasao za te rezultate. To je bilo u julu mesecu. E sada, ako treba da raspravljamo da li od jula do danas ima sedam meseci, evo daću vam reč.

Hvala, predsedavajući.

Pa ne znam zašto je to da li je bilo sedam, prošlo sedam meseci ili četiri meseca od dana proglašenja konačnih rezultata toliko sporno da se ovoliko rasrdi moj cenjeni kolega Jovanov, koga cenim još iz vremena dok je bio u Demokratskoj stranci Srbije, pa je čak zarad toga povisio ton i na koleginice iz susedne poslaničke grupe.

Gospodo, ništa nije strašno …

Nije povisio ton na koleginice ni iz jedne poslaničke grupe. Da se razumemo oko toga šta se dešavalo. Bilo je dobacivanje, ne samo neukusno, ne samo neprilično, nego mnogo gore od toga.

Dobro, ali može povreda Poslovnika po tom osnovu.

Ne, dao sam vam reč i objasnite to što ste hteli za sedam meseci, ako zaista mislite da ima smisla, ako zaista mislite. Izvolite.

Dobro, prošlo je četiri meseca. Šta se to strašno desilo, je li bilo ratno stanje u Srbiji da nismo mogli da razgovaramo o Predlogu zakona o ministarstvima i o novoj Vladi početkom oktobra, krajem septembra? Prosto je to logično pitanje koje nam se svima nameće.

Drugo, kolega je vrlo često govorio i nama spočitavao učešće u pregovorima oko izbornih uslova. Pa gospodo, ja učestvujem 30 godina u izbornim procesima na lokalnom nivou i najbolje znam šta se sve radi kada su izborne kampanje, i najbolje znam ko iz SNS dolazi da sve nas iz drugih stranaka disciplinuje, razgovara sa nama, ne bismo li spustili loptu ili prešli na drugu stranu. Nemojte meni o tom da pričate. Trideset godina učestvujem u izbornim kampanjama. Dajte da skrenemo pažnju na to koliko će koštati ova vlada i koliko će zaposlenih svako novo ministarstvo dobiti. Pouzdane informacije imam i za novoformirano ministarstvo iz prethodne Vlade, Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog. Preko 50 ljudi zaslužnih članova SNS se zaposlilo u tom ministarstvu dok još nije bila doneta ni sistematizacija ministarstva.

(Predsednik: Prošla su dva minuta.)

Zato se s pravom pribojavam da ćemo samo povećati budžetska sredstva za nova ministarstva i učiniti Vladu nefunkcionalnom.

Gospođo Gajić, tražili ste od mene dodatno vreme da objasnite da li je prošlo sedam meseci od jula.
(Gorica Gajić: Dobro, kažem četiri meseca.)
I sada vidite da li ste ih iskoristili za to ili da mi kažete – nije sedam, nego je malo manje, možda četiri itd. i da govorite sve sem toga. Sada vas pitam samo još jednom – da li zaista mislite da ovo smisla nekog? Nema nikakvog.
Gospodine Jovanov, imate i vi pravo i zatvorićemo krug replika i reagovanja.

Ovo je potpuno identičan razgovor koji sam juče vodio, ali potpuno identičan. Rečeno je, ne znam, tad nije bilo sedam meseci, nego je bilo 3. aprila i onda kažemo – nisu završeni izbori 3. aprila, pa dobro, svejedno. Pa dobro, ako je svejedno da li je četiri ili sedam, pa što niste rekli istinu?

(Zoran Lutovac: Pravo na repliku, član 104. stav 2.)

Nije bitno. Pa kad nije bitno, zašto ste sedam puta naglasili ono što nije bitno?

(Zoran Lutovac: To nije tačno.)

Znači, nije bitno, nije tačno, ali je sedam puta naglašeno. Ako je tako, onda ni ja nemam čemu da repliciram.