Dobro, davao sam vam repliku i kad je imalo makar teorijskog smisla, a sad nema teorijskog smisla, nema nikakvog. Kada gospođa Manojlović iz vaše poslaničke grupe viče da se trese cela sala i vređa čoveka dok govori i ometa ga, vi da dobijete repliku zbog toga? Ne.

Gospodine Redžepoviću, vi ste se prijavili za reč.

(Zoran Lutovac: Vi morate da se izvinite, zato što on kaže da smo mi bednici.)

Ako ne umete da se izvinite za ponašanje vaše poslanice, ne morate. Vaša stvar i vaš obraz. Ali omogućite gospodinu Redžepoviću da govori.

(Zoran Lutovac: Molim vas, on je rekao da smo mi bednici. Da li se vi slažete da smo bednici?)

Poštovani predsedavajući, kolega, molim vas da posle svega što sam slušao dobijem i ja koji minut, a da mi ne uzimate vreme.

Poštovane koleginice i kolege, građanke i građani Republike Srbije, slušali smo argumente zbog čega je dobro da imamo predloženi broj ministarstava, slušali smo i argumente zbog čega nije dobro da imamo ovaj broj ministarstava, čuli smo da će Vlada biti skupa, glomazna, čuli smo i da neki smatraju da je 25 nešto mnogo različito od 24 ili 26, koliko smo imali u prošlosti. Čuli smo svašta, ali meni se čini da to nisu glavni problemi i da mi ne treba da se bavimo tim tehničkim stvarima. Oni koji su pobedili na izborima formiraće Vladu i formiraće Vladu za koju veruju da može da ostvari zadatke i ciljeve koje su dobili.

U tom kontekstu se ja time ne bih mnogo bavio. Ono što mene kao poslanika SPP-a i građanina ove zemlje brine i o čemu bi trebalo više razgovarati jeste da će ta Vlada raditi u jako teškim okolnostima, pod velikim pritiskom, kriza u svet, rat u Ukrajini, problem sa Kosovom i Metohijom, problem sa gasom, zima koja nailazi i svašta, sve bi to trebalo da se proračuna i kada se uzme u obzir da će i u ekonomiji sigurno biti teže, onda je jasno da treba da trošimo energiju na neke druge stvari, a ne na broj ministarstava. Neće to bitno uticati na troškove. Ko je bio u izvršnoj vlasti trebalo bi da zna da i ti ljudi koji se tamo izaberu moraju i svi rade u interesu građana u meri u kojoj su u mogućnosti, a za to su dobili mandat od građana, a posle i od Narodne skupštine.

Ono što je meni važno i smatram da je jako dobro što se akcenat stavlja na tehnološki razvoj i inovacije, turizam i omladinu, informisanje i telekomunikacije. Zaista mislim da u ovom prostoru ima mesta za popravku i ovo bi bilo nešto oko čega bi trebalo valjda svi da budemo saglasni. Ovde treba popravljati stvari i dobro je što se ovo tretira posebno i na ovaj način.

Šta mene interesuje i šta nas iz SPP-a interesuje mnogo više od tog broja? Zanima nas da se nastavi sa započetim projektima u Sandžaku. Skoro smo otvorili putni pravac Novi Pazar-Tutin koji je koštao više od 20 miliona evra građane Republike Srbije. Izuzetno smo zahvalni što se to desilo kod nas. Važan nam je auto-put preko Peštera. Gradi se najskuplja škola u Sjenici. Najskuplja škola u Srbiji se gradi u Sjenici, i to bi trebalo da bude dobra stvar i nadam se da je tako svi razumeju.

Nama je jako važno da nastavimo razgovore o aerodromu u Sjenici. Moramo bolje da iskoristimo resurse sa Peštera. Zaista na tome moramo svi da radimo i nije mnogo bitno da li ste u vlasti ili opoziciji. Ovo je prostor Republike Srbije u koji je najmanje ulagano i valjda bi trebalo svi da taj patriotizam pokažemo i pokažete na način kako je započeto poslednjih godina da se tamo više ulaže.

Meni je jako važno da tražimo i nađemo način da vratimo, recimo, Osnovni sud i Tužilaštvu u Tutinu, to je opština koja je na samoj granici sa Crnom Gorom, nije dovoljna sudska jedinica. Građani ima problema zbog toga i to treba rešavati. Verujem da će to u novoj Vladi imati ko da čuje i da će to ljudi rešavati.

Potrebno je da se fokusiramo na Kliničko-bolnički centar u Novom Pazaru. Potrebne nam je još novih škola. Potrebni su nam putevi. Tako ćemo doći do tih famoznih investicija koje nas stalno mimoilaze. Nije ni čudo, tamo gde su loši putevi i nema aerodroma teško je dovesti ozbiljne investitore. Zbog toga mi nastavljamo i hoćemo da Vlada ima kontinuitet da se ove stvari urede, a tada ćemo dobiti, uveren sam, i ozbiljne investitore. Važno nam je da ova Vlada ima razumevanja i da razume kada mi pomenemo Sjever šta mi mislimo.

Nama je jako važno, i to je jako važno za državu, da svi nadležni, pre svega nadležno Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanje, rade na tome u najboljoj nameri da porodice žrtava ostvare prava koliko je god to moguće. Važno, jer se na taj način poverenje u državu Srbiju povećava, a Srbija se pokazuje pravednom. To jeste naš cilj.

Nama je takođe važno da Bošnjaka bude više u svim institucijama u ovoj zemlji, od Vlade, preko EPS-a, preko raznih ministarstava, preko različitih organa, preko policije, preko vojske, svuda treba da bude Bošnjaka više. To je jako dobro. Na taj način se poverenje u državu povećava, na taj način država postaje stabilnija, država postaje na neki način prihvatljivija nego onda kada smo izbegavani, kada nas nije bilo u institucijama i kada nas nije bilo tamo gde treba da nas bude. Ovo je naša zemlja i to tako treba da se tretira.

Izuzetno nam je važno…

Završite, gospodine Redžepoviću.

Izvinjavam se, završavam.

Izuzetno nam je važno da se vodi računa o konkursima koji se raspisuju. Imali smo situaciju sa vatrogascima. Izuzetno je važno da se to preispita, proveri i da tamo gde se ti konkursi raspisuju, a žive većinski Bošnjaci, Bošnjaci budu i u prilici da tamo rade.

Završiću sa time da mi svakako hoćemo da glasamo za zakon jer verujemo da će, bez obzira na sve teškoće koje se dešavaju, ipak ova Vlada pokazati i dokazati da s punim pravom i da u punom kapacitetu može da realizuje zadatke i ciljeve koje su postavili pre svega građani onda kada su dali svoje glasove.

Hvala vam.

Hvala.
Reč ima Predrag Marsenić. Izvolite.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam zaista pažljivo slušao sva ova izlaganja koja su se ticala ovog zakona, nažalost, nije ih bilo baš mnogo, i uočio sam neke određene nelogičnosti koje bih sada podvukao.

Dakle, čuli smo da je vreme u kome se nalazimo izuzetno loše i ja se potpuno slažem sa tim. Ne znamo šta će biti. Čuli smo gospodina Đukanovića da je ovo praktično ratna Vlada. Pa, nije logično da ratna Vlada ima 25 ministarstava, valjda je logično da ona bude kompaktnija, efikasnija. Uostalom, neko je ovde rekao i pitao – zar je bitan broj ministarstava? Predstavnicima većine bio je bitan broj ministarstava, i predsedniku Vučiću, 2012. godine, kada je rekao da je maksimalan broj ministarstava 15.

Godine 2014. je uradio dobru stvar, napravio je jednu kompaktnu Vladu. Zašto? Zato što su okolnosti u kojima se Srbija tad nalazila takođe bile loše. Takođe je bila ekonomska kriza, bili su veliki politički pritisci i to je bilo opravdanje za Vladu od 16 ministarstava. Ja mislim da je to bilo dobro, da je to bio dobar potez tada. Ne razumem zašto takav potez nije urađen sada?

Sada na potpuno isti način branite 25 ministarstava kroz situaciju koja je potpuno ista. Znači, imamo situaciju koja je, kako je gospođa Brnabić rekla, najgora situacija od Drugog svetskog rata, gde je velika kriza. Mislim da je bilo logičnije da se napravi broj ministarstava koji bi bio kompaktniji, s tim što se potpuno slažem sa vama, gospodine Jovanov, ja isto mislim, kao i vi, da je to stvar Vlade i da mi uopšte ne treba da imamo ovakvu vrstu zakona. Ali, šta da radimo, tako je kako je.

Još jedna stvar mi je zasmetala. Vi se opravdavali broj ministarstava time što određeni ministri ne mogu da stignu da obrade sva ministarstva. Jel tako? To je jako loše što ste rekli. Znači, to se ne rešava time. Jeste, gospodin Jovanov je to rekao. To se ne rešava time što ćete vi da povećate broj ministarstava, nego što ćete postaviti ljude koji to mogu da urade. To ste uradili 2016. godine.

Jer, ako je to tačno što ste rekli, šta to implicira? To implicira da vaše Vlade koje su imale manje ministarstava, a ja mislim da je to dobar put, i vi treba da vašu pozitivnu praksu primenite ovde, da su one bile loše, da ti ministri nisu dobro radili, da vi zbog toga sada povećavate broj ministarstava. Dakle, imamo 2014. godine 16, danas imamo 25. To je, naravno, vaše pravo i vi imate pravo da napravite ministarstava koliko hoćete, ali evo to je moj stav i mislim da to jednostavno nije dobar put i nije dobra poruka građanima Srbije.

Dalje, ministarstvo za KiM. Da, mi se zalažemo za to ministarstvo, ali ja potpuno razumem vaš stav što niste ukinuli ni Ministarstvo za evropske integracije. Niste želeli da u ovim teškim vremenima pošaljete lošu poruku EU. To je moj utisak. Ali, kakvu poruku građanima Srbije šaljete kad ste ostavili Kancelariju za KiM i niste je podigli na rang ministarstva. Ispada da je vama bitnija EU od KiM. Siguran sam da to nije tako. Zaista, iskreno verujem da to nije tako i da je vama stalo do KiM kao meni. Zaista, ali takvu poruku šaljete. Nije trebalo da pošaljete takvu poruku.

Dalje, govorimo o Vladi koja je ratna, tako je rekao gospodin, Đukanović. Da li je logično da ratna Vlada ima Ministarstvo za turizam? Jeste, zaista je turizam velika razvojna šansa ove zemlje, ali onda treba da uskladimo. To je moglo, i zaista mislim da je bilo mnogo bolje rešenje da taj deo bude u okviru nekog drugog ministarstva, kao što je bio do sada. Zaista, mislim, kako će ti turisti da dolaze ukoliko se zaista desi Treći svetski rat o kome priča i predsednik, o kome je pričala i premijerka. Znači, kako će da dolaze, na tenkovima. Čemu onda Ministarstvo za turizam? Nije logično.

Eto, ja bih sada ostavio gospodinu Radosavljeviću da nastavi. Mi nećemo glasati za to, to je naše pravo. Mislim da Srbija treba da ostane na ovom neutralnom putu. Mi nikada za EU nismo rekli da ne treba da sarađujemo sa EU, i zato nemojte da nas kritikujete, samo moramo biti svesni šta je na kraju tog puta, to je priznanje Kosova i Metohije. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima, Milenko Jovanov.

Loše vreme, upravo mislimo da zahtevalo ovakvu strukturu vlade. Dakle, mi se sada tu razlikujemo, vaše viđenje je da to treba da bude manje i operativnije, a mi mislim, i to ljudi misle koji u ovom trenutku vode Vladu, da su događaji takvi i da su okolnosti takve da zahtevaju ovakvu strukturu. Dakle, da se događaji odvijaju takvim tempom, takvom brzinom i da zahtevaju toliku angažovanost da je potrebno da taj broj ljudi bude uključen.

Naravno, postoje i politički razlozi. Vlada mora u ovakvoj jednoj situaciji da ima širinu i napraviću paralelu, opet sa 20074. godinom. Dakle, i tada je država bila u sličnoj situaciji i ta Vlad birana 2007. godine je bila pod pritiskom da prihvati Ahtisarijev plan. Tada je pokušavano da se napravi nešto širi konsenzus i tada je ta vlada imala 24 člana. Ova ima 25, u vrlo sličnim okolnostima.

Hoću da vam kažem, da različite okolnosti, a očigledno teške okolnosti u kojima se nalazimo diktiraju određene odluke i određena rešenja koja su izgleda vrlo slična. Dakle, nisu iste okolnosti bile ni 2014. godine ni 2016. godine, kao danas. Voleo bih da su danas nalazimo što se tiče okruženja i situacije u svetu u 2014. godini ili 2016. godini, ali nažalost nije tako.

Nisam rekao da ne mogu da postignu nego da će biti bolje fokusirani na posao kojim se bave, upravo zbog ovoga što sam naveo da je dinamika procesa takva, da su se procesi ubrzali, sa jedne strane, a sa druge strane da non-stop izlaze neke nove situacije na koje treba reagovati. Lakše je, jednostavnije je da bude neko fokusiran na taj način da resor koji vodi bude drugačije koncipiran od onoga što smo imali u nekom prethodnom periodu.

Evropska unija, Kosovo i Metohija, drago mi je da ste rekli da nije tako. I nije tako. Dakle, nikada ne stavljamo ništa ispred države Srbije, to je bar jasno, ali sa druge strane, mi ne možemo ni na koji način, prosto, protivi se i našoj politici da pošaljemo poruku da odustajemo od onoga što jeste politika i vladajuće koalicije i stranke kojoj pripadam, dakle, da je naš cilj da Srbija postane punopravni član EU.

Svesni smo činjenice da to ne zavisi samo od nas. To što mi želimo i druga strana treba da pokaže nekakvo razumevanje i želju. Da li će do toga da dođe ili ne, to zaista ne zavisi samo od nas. Toga smo takođe, svesni, ali smatramo da je Srbija zahvaljujući činjenici da je bila na tom putu u proteklih 10 godina oporavila u velikoj meri svoju ekonomiju i u velikoj meri rešila neke probleme sa kojima se suočavala.

Najzad, što se tiče turizma i trećeg svetskog rata, mi se upravo nadamo da Srbija neće biti deo svega toga.

Dakle, da je ovo stvarno, i gospodin Đukanović, prosto jeste tako govorio, ali bih voleo da pre to shvatite kao metaforu, nego kao bukvalno, mi se bukvalno nalazimo u okruženju koje podrazumeva treći svetski rat, nije to toliko, to je na 500, 600 kilometara od Srbije, ali sa druge strane, ono što jeste činjenica to je da je naša želja da ovaj svetski rat prođe bez Srbije, jer smo nenadoknadivo stradali i u Prvom i u Drugom svetskom ratu.

Danas kada govorim o posledicama depopulacije, kada govorimo o posledicama loše demografske strukture mi i te kako govorimo o posledicama Prvog i Drugog svetskog rata.

Zato naše odluke moraju biti mudre, moraju biti promišljene, moramo razmišljati o posledicama naših odluka, da razmišljamo o tome šta je ono što nas čeka iza donošenja odluke za koju smo uvereni da je ispravna, ali nekada treba biti dovoljno mudar i sačekati da neke stvari prođu da bi narod preživeo.

Meni je bilo lično, sada vam govorim jedno lično iskustvo, strašno saznanje, nisam na to obratio pažnju, nisam ni pratio to, kada sam od jednog prijatelja dobio informaciju koliko jedna susedna zemlja, neću da govorim o tome da ne bi to bilo posle protumačeno kao ono što sam rekao za terazijske Crnogorce, pa je ispalo da vređam Crnogorce, a nije mi to ni namera, ni bilo šta drugo, dakle, neću reći koja je zemlja u pitanju, da je ta zemlja u toku Drugog svetskog rata izgubila 28 hiljada ljudi, 18.000 hiljada vojnika i 10.000 civila. Sada uporedite to, ne sa Srbijom današnjom, uporedite to sa bilo kojim okrugom u Srbiji.

Dakle, ne kažem da mi možemo da pobegnemo od nečega što je biće ovog naroda, ali samo mislim da nas više nema da bismo eksperimentisali bilo kakvim avanturama, jer to može da nas košta toliko da nas bukvalno nestane, i da tu moramo biti vrlo, vrlo oprezni i da tu moramo biti vrlo, vrlo promišljeni, jer ukoliko se to ne desi, onda ćemo zaista doći na ono što su nekada pričali, a što bi bilo zaista strašno, da će svi Srbi da stanu pod jednu šljivu.

Zato nam je veoma važno da se vodimo interesom Srbije, a glavni interes Srbije je danas mir, glavni interes Srbije je da bude van sukoba i da pokušamo da preživimo, da narod preživi, da nam ekonomija preživi i da nastavimo da radimo svako na svoj način u korist ove zemlje. Hvala. Mislim da sam vam na sve odgovorio.

Hvala vama.

Nema osnova stvarno. Čist odgovor, bez ulaženja u komentare i izazivanje odgovora. Samo da vam kažem, imate još jednu prijavu za reč. Znači, Radosavljević, vaša poslanička grupa prijava za reč. Imate posle toga i vreme ovlašćenog, nema nikakve potrebe.

Reč ima narodni poslanik Dušan Radosavljević.

Izvolite.

Zahvaljujem.

Uvaženi gospodine predsedniče, dame i gospodo, poštovani građani Srbije, ima jedna divna izreka koja kaže – otmenost obavezuje. Moju malenkost je obavezala da dva dana nikome nisam dobacio, i vas molim da u ovih tri, četiri minuta, obzirom da sam sedamdeset i drugi govornik i da se ovim završava, koje li simbolike, meni časti, i prošlu sednicu sam završio kao poslednji i dao neku završnu reč i ton i ovu završavam. Tu čast mi samo ukazuje moja stranka, jer tamo govorim uvek poslednji, ali verovatno da je ovde neka simbolika i koincidencija.

Učiniću sve da u ime opozicije saberem i sublimiram ovo što je dva dana rečeno, ali ne da bi se sa vama svađao, jer trebali bi da zapamtite reči velikog patrijarha Pavla: „Blage reči, jaka dela“.

Kada se bira Vlada u jednoj zemlji i donosi ovakav zakon, to su dani radosti, jer se biraju najbolji sinovi i kćeri jednog naroda, a ne dani svađe. Ako sva opozicija koja je ideološki šarenolika uporno ukazuje na određene stvari koje nisu dobre, onda se treba zamisliti, a to je broj ministarstava, dužina biranja institucija i takozvani kontinuitet Vlade. Treba da se zamislite dobro, ako svi ovde, s leva na desno u opoziciji zajednički to konstatuju.

Ja ću malo da se našalim. Kada bi stavili jedan stočić sa nekoliko aktivista kod „Grčke kraljice“ u Knez Mihajlovu i čekali da prođe 20.000 ljudi i pitali da li treba Srbija da ima 15 ministarstava ili 25. Dobili bi 20.000 odgovora – 15. To je logika.

E, sad, i vaš je izbor to. Vaš je uvek odgovor bio – dobili smo poverenje od naroda. U redu, sprovodite ga, a mi se narodu i obraćamo da ovako ne bi trebalo da bude, nego da se vodi računa o kasi.

Kada govorimo o kontinuitetu, da bi neko nosio najviše državne funkcije i da bi Vlada bila Vlada, ona podrazumeva reprezent i moć. Nažalost prošla Vlada to nije imala. Ne bi da budem ad personam, ali ko je bio premijer. Da li je imala kapacitet? Da li je imala integritet? Znanje, ona i mnogi ministri? Nije, nažalost. To nije ni moralno. Oni nesretnici nisu ni krivi zato što je poremećen sistem i uništen Ustav i unakažen. Zato mi i jesmo ovde gde jesmo.

(Veroljub Arsić: Sram te bilo!)

Dozvolite mi, molim vas. Završavam, još minut i po, dva.

Niko iz opozicije ovde, nisu ljudi koji manje vole otadžbinu od vas. Naprotiv. Vi ovde govorite o ratnoj Vladi. Nemojte molim vas, ne dao Bog. Da bi bila ratna Vlada ovo treba da bude ratna skupština, a napolju vanredno ratno stanje. Daleko je to od toga.

Dalje. Kada govorite o jezivim pritiscima na nas nemojte toliko preterivati. Ne dao Bog da su jezivi pritisci, obzirom na konstelaciju u svetu ne bi ovo trajalo 20 minuta.

Pustimo velike da se razračunavaju, da izvrše smenu straže i slično, a mi budimo mudri, maksimalno mudri. Vremena su daleko od toga da su dobra. Valjda i ovi ljudi koji su opozicija nešto znaju i mogu dati neke predloge.

(Veroljub Arsić: Vole pare.)

Kada je pomenuta dijaspora ovde? Pomenuo je predsednik, po tome je Kraljevina Srbija, moj kolega, gospodin Voja Mihajlović, dodaću nešto – ako bi trebalo ministarstvo koje treba da bude u pet, takozvani top five, pored pravde, zdravstva, spoljno unutrašnjih poslova, to je dijaspora. Zašto? Zato što pola našeg naroda živi van otadžbine, zato što ono preko 3,5 milijarde dolara putem doznaka upumpa u ovu zemlju. Da li je to donator ili bilo šta.

Ta dijaspora je bila marginalizovana sedamdeset godina. Zašto? Zato što su je formirali ljudi koji su pobegli od komunističke kame, a tamo ih je okupila kruna i oltar.

Dajmo, za ime Boga, da vratimo na taj način, napravimo reprezentativno ministarstvo dijaspore gde bi bio ministar dijaspore iz dijaspore, gospodin par ekselans, sa više fakulteta od autoriteta i uticaja. Podignimo taj rejting, ujedinimo se barem na nekim principima zdrave logike i zdrave pameti.

Obzirom da mi je isteklo vreme i da završavam ovu sednicu, sigurno da svojoj otadžbini želimo dobro, želimo da nas zaobiđu svi ovi talasi užasa.

Vi koji ste dobili poverenje naroda ne igrajte se s tim poverenjem i njegovom mukom. Obzirom da traje svađa dva dana, ne može se drugačije ni završiti nego nečim da te svađe ubuduće ne bude, a to je samo još jedan dokaz da bez kralja Srbija ne valja.

Hvala.