Gospodine Zukorliću, vi ste sledeći prijavljeni.

Dame i gospodo narodni poslanici, prirodno je da se vrše rekonstrukcije ministarstava, da u nekom narednom premijeru nešto što je moglo bolje da se realizira na terenu, da se realizira. Prirodno je da trgovina bude sa privredom, da informisanje bude sa telekomunikacijama.

Mi pozdravljamo ono što je ovde u ovoj Skupštini izjavljeno, da će se formirati manjinski inkluzivna Vlada i što je ponovljeno na otvaranju puta Novi Pazar-Tutin da će u ovoj Vladi biti rekordan broj pripadnika bošnjačke nacionalnosti.

Kao Stranka pravde i pomirenja zalažemo se da ti Bošnjaci koji budu u Vladi na pozicijama ministara i državnih sekretara baštine politiku pravde i pomirenja, da baštine politiku partnerstva, a ne politiku poltronstva.

Ovo neće biti prvi put da u Vladi budu zastupljeni u značajnom broju Bošnjaci. Ali, u nekim pređašnjim režimima ti Bošnjaci nisu bili konstruktivan i koristan faktor, naročito za svoj narod. Želimo Bošnjake u Vladi koji će baštiniti politiku partnerstva, a ne politiku primitivizma.

Mi smo imali i one koji su sedeli ovde u ministarskim klupama, a nisu ništa korisno ni radili, ni govorili, kako za Bošnjake, tako i za druge nacionalne zajednice.

Zalagaćemo se da kroz zakonodavnu i izvršnu vlast u narednom periodu kao Stranka pravde i pomirenja radimo na konkretnim projektima koji će biti od koristi kako za mesta gde žive nacionalne zajednice, tako i za ruralne i pogranične delove ove države.

Posebno nam je važno da u tim mestima se rade putevi, da Ministarstvo građevinarstva posebnu pažnju posveti da se što pre završi auto-put koji će proći preko Sandžaka do Crne Gore, da gradimo preko Ministarstva zdravstva, gradimo i obnavljamo bolnice i domove zdravlja, kao što se sada radi u Sjenici, da se projekat kliničkog centra u Novom Pazaru u što kraćem periodu realizira.

Želimo suštinski razvoj ne samo u glavnom gradu i u centralnom delu Srbije, već i u mestima kao što su Novi Pazar, Sjenica, Tutin, Prijepolje, Priboj, Nova Varoš. Zato želimo da u strategijama razvoja vazdušnog saobraćaja u Srbiji u narednom periodu i mesto Dubinje, gde ima vojni aerodrom, bude konverziran u civilni. I drugi projekti, da ne nabrajam, na polju gasovoda, železnice. I želim da već jednom u ovih 32 godine, od kad vlada višestranačje, dođe jedna velika investicija u region Sandžaka.

Mi nismo imali za 32 godine jednu investiciju, ali se nadam da će predstojeća Vlada posebnu pažnju posvetiti tome i to uzeti u obzir. Pored projekata koji imaju za cilj da zaustave iseljavanje naroda, mi ćemo se zalagati za podizanje prava nacionalnih zajednica, među kojima su i Bošnjaci. Navešću samo par primera gde prava mogu da budu mnogo bolja. Ova Vlada, ovaj režim je učinio na određenim poljima da se poprave prava Bošnjaka i drugih nacionalnih zajednica, ali na tom polju imamo još puno posla.

(Predsednik: Gospodine Zukorliću, samo završite misao.)

Dakle, navešću tri samo primera. Primer je Sjeverin, gde ćemo u subotu obeležavati 30. godišnjicu od zločina, gde zločinci nisu kažnjeni. Primer je 290 vatrogasaca koji su na konkursu primljeni na teritoriji Sandžaka, a gde nema ni jedan jedini Bošnjak. I primer je Bošnjačko nacionalno veće koje neradi svoj posao, pa je i velikim delom krivo za nedostatak tih prava gde će se, nadam se, u narednom periodu i to promeniti.

Stranka pravde i pomirenja će biti prepreka retrogradnim i štetnim politikama, a biće konstruktivni deo buduće Vlade. Hvala vam.

Hvala vama.
Reč ima Miodrag Linta.

Poštovani gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ova dva dana slušali smo neargumentovane kritike vezano za Predloga zakona o ministarstvima. Zbog malo vremena koje preostalo našoj poslaničkoj grupi, ja ću vrlo kratko na tu temu govoriti i ponoviću jednu činjenicu.

Dakle, pitanje broja ministarstava nije suštinsko pitanje. To je, pre svega, tehničko pitanje, pitanje za mandatara i njegovu viziju Vlade sa kojom će raditi u narednom periodu. Mi smo mogli da imamo Predlog zakona o ministarstvima sa 10, 12 ili 15 ministarstava, a da sa druge strane imamo, u tom smanjenom broju ministarstava, 20 ili 30 novih sektora na čelu sa državnim sekretarima. Šta bi suštinski promenili? Ne bi suštinski ništa promenili. Dakle, ključna stvar nije broj ministarstava, nego program buduće Vlade i realizacija toga programa u narednom periodu i rezultati koje ćemo meriti, dakle, nakon isteka mandata te Vlade.

Ono što je važno istaći jeste da se Srbija suočava sa brojnim i teškim izazovima u današnjem vremenu. Na prvom mestu su brutalni, sve žešći pritisci vezano za KiM i sukob u Ukrajini. Stav državnog rukovodstva je veoma jasan. Dakle, Srbija nikada neće priznati lažnu državu Kosovo, Srbija se zalaže za postizanje pravednog, trajnog rešenja koji će poštovati Ustav naše države i Rezoluciju 1244. Naravno, do tog rešenja treba doći isključivo putem dijaloga.

Koji su drugi brojni izazovi? Znači, to je pitanje daljnjeg ekonomskog razvoja i napretka i očuvanja i povećanja životnog standarda građana u teškim uslovima, koji su izazvani sukobom u Ukrajini, vezano za nestašicu hrane, vezano za nedostatak energenata, povećanu inflaciju itd.

Sledeći izazov tiče se zdravstvene situacije, odnosno potencijalne opasnosti da ćemo u nastupajućoj zimi imati možda novi talas korona virusa i potrebno je maksimalno jačati kapacitete našeg zdravstva.

Naredni izazov tiče se energetske krize. Naravno, svi smo svedoci činjenice da je jedno od ključnih pitanja u današnjem svetu pitanje cene nabavke energije, energenata, odnosno da se naša država, ali i sve druge države u svetu suočavaju sa pitanjem nabavke energenata.

Sledeći izazov tiče se odbrambene i vojne moći, odnosno važnost da nova Vlada nastavi sa jačanjem naše policije i vojske vezano za opremu, naoružanje i povećanje životnih standarda njenih pripadnika.

Važno pitanje, takođe, jeste pitanje demografije, jedno od ključnih pitanja. Činjenica jeste da su prethodne Vlade preduzele niz konkretnih mera i aktivnosti sa ciljem da se poveća natalitet. Naravno, rezultati nisu zadovoljavajući, ali to nije problem samo Srbije. To je problem niza razvijenih zemalja i treba da vidimo iskustva tih pojedinih zemalja koje su bile uspešne u borbi protiv pada nataliteta, da učimo iz tih iskustava i da sami preduzmemo dodatne sistemske mere u tom pravcu.

Takođe važno pitanje jeste pitanje poljoprivrede i dodatnih ulaganja vezano za proizvodnju hrane.

U drugom delu izlaganja dao bih akcenat na dva važna pitanja, a jedno se tiče položaja Srba u regionu. U osam država regiona živi blizu dva miliona Srba. Možemo reći da samo u dve države položaj Srba je dobar, odnosno da današnja Mađarska i Rumunija poštuju prava Srba, poštuju njihov nacionalni, verski i kulturni identitet.

U ostalim državama regiona, nažalost, položaj Srba je težak. Posebno je tragičan na području današnje Hrvatske i Federacije BiH gde imamo ratno nasleđe. Dakle, pola miliona proteranih Srba sa područja današnje Hrvatske, pola miliona proteranih Srba sa područja današnje Federacije BiH.

Naravno, problem Srba u Sloveniji i pitanje njihovog statusa. Srbi kao najveća etnička grupacija i dalje nemaju status nacionalne manjine, dok slovenačka nacionalna manjina u Srbiji, kojih ima svega 5.000, imaju taj status. Treba da ga imaju, ali mislim da je to važno pitanje da konačno se reši pitanje statusa našeg naroda u Sloveniji.

Takođe, težak položaj Srba u Crnoj Gori, Makedoniji, Albaniji vezano, dakle, za diskriminaciju i u delu zakonodavstva, ali pre svega za diskriminaciju u postupanju nadležnih državnih i lokalnih vlasti. U tom smislu mislim da bi bilo dobro razmišljati da imamo ministarstvo za Srbe u regionu. Dakle, da imamo jedno ministarstvo koje bi imalo dve snažne pravne službe – pravnu službu za Hrvatsku, pravnu službu za BiH, jer u Srbiji živi stotine hiljada proteranih Srba, a veliki broj proteranih Srba živi širom sveta, dakle, u današnjoj Evropi, evropskim zemljama, Americi, Australiji, Novom Zelandu i na drugim mestima. Velika većina njih nisu ostvarili svoja imovinska, stečena i statusna prava. Mislim da bi te dve pravne službe trebale zajedno sa tim ministarstvom da vode aktivnu borbu za povratak tih oduzetih imovinskih, stečenih i statusnih prava vezano za stanarska prava, vezano za oteto poljoprivredno, šumsko zemljište, za naknadu štete za uništenu imovinu, zaostale neisplaćene penzije, otete stanove, lokale i niz drugih pitanja.

Potrebno je pokrenuti suštinski dijalog. Temelj tog dijaloga treba da bude jedan veoma važan međudržavni sporazum. To je Bečki sporazum o sukcesiji koji je ratifikovan u parlamentima svih država naslednica bivše Jugoslavije i po međunarodnom pravu i po ustavima tih država ima jaču pravnu snagu od domaćih zakona. Posebno je značajan Aneks sedam toga Sporazuma koji se zove privatna svojina i stečena prava. U njemu se veoma jasno kaže da svim građanima i svim pravnim subjektima moraju biti zaštićena i vraćena prava koja su imali na dan 31. decembar 1990. godine, a svi ugovori sklopljeni pod pritiscima i pretnjama moraju biti proglašeni ništavnim.

Drugo važno pitanje jeste pitanje progona časnih i čestitih srpskih veterana. Mi smo svedoci činjenice da etnički motivisana pravosuđa u Zagrebu, Sarajevu i Prištini pokreću montirane sudske postupke, otvaraju istrage, podižu optužnice, organizuju suđenja na osnovu lažnih dokaza, na osnovu lažnih izjava svedoka saradnika, a imaju dva cilja. Prvi cilj je zastrašivanje srpskih veterana i prognanih Srba i drugih oštećenih građana da se ne vraćaju na svoja ognjišta, a drugi cilj jeste da se verifikuje bezočna laž, odnosno lažni mit o srpskoj agresiji 90-ih godina. To jedna brutalna izmišljotina.

Srpski narod 90-ih godina nije bio agresor, srpski narod je vodio oslobodilačke ratove i na području današnje Hrvatske i Bosne i Hercegovine i na području Kosova i Metohije.

Imamo primer današnje skandalozne presude predsedniku Privrednog veća opštine Zvečan, Ivanu Todosijeviću, koji je osuđen od strane Osnovnog suda u Prištini zbog verbalnog delikta, odnosno samo zbog toga što je rekao nespornu istinu, da je Račak izmišljena stvar i da je to bio povod za NATO agresiju. Nadam se da će više istance imati dovoljno razuma i mudrosti da se poništi ova skandalozna i sramna presuda.

Treba da razmišljamo o tome da imamo jednu posebnu instituciju, kancelariju za pomoć osumnjičenim, optuženim i osuđenim Srbima za ratne zločine. Ta bi kancelarija trebala da ima ozbiljan budžet i da pruža svu stručnu, pravnu i finansijsku pomoć časnim srpskim veteranima koji su se borili za svoj narod i svoju državu, da im pomogne da se brane od montiranih sudskih postupaka koje, ponavljam, pokreću etnički motivisana pravosuđa u Zagrebu, Sarajevu i Prištini.

Hvala lepo.
Reč ima Vojislav Mihajlović.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo poslanici, odmah da kažem u ime koalicije NADA, koju čine Nova demokratska stranka Srbije i POKS da mi nećemo glasati za ovaj Zakon o izmenama i dopunama ministarstava.

Jedan od razloga, a ima ih više, jeste da jednostavno nisu uvršćena neka ministarstva koja smatramo da su morala biti. Kao prvo, to je ministarstvo za dijasporu. Isto tako, jednako važno, ako ne i važnije, da se vrati ministarstvo o Kosovo i Metohiji.

Smatramo da ministarstvo o Kosovu i Metohiji je u ovom trenutku i te kako važno, kako bi podigli nivo i status tog pitanja na jedan najviši nivo, a ne na nivou Kancelarije razgovarati o jednom vitalnom pitanju za naciju.

Kada je u pitanju ministarstvo za dijasporu, složićete se da mi i dan-danas najviše doznake i najviše novca godišnje dobijamo upravo od naših ljudi iz inostranstva i mislim da je njihov položaj time što je spušteno na nivo neke agencije ili kancelarije, više i ne znam šta postoji u okviru Ministarstva inostranih poslova, da to zaista nije značaj dovoljan njima dat.

Čuli smo ovih dana, u stvari više danas, kako one vlasti od pre 10 godina, pa današnje, i složiću se sa prethodnim govornicima, da jedna trećina ljudi je u svakoj vlasti. Isto tako, verujem da ćete se složiti da poređenja 2012. godine o platama su deplasirana, jer kad uzmete današnje cene i ondašnje, to bi zaista u neki odnos kad se stavi moglo da bude pod velikim znakom pitanja.

Posebno mi smeta kad govorite o nezaposlenosti koju ste rešili, a u stvari ignorišete činjenicu da je 500 hiljada ljudi manje nego što je bilo pre 10 godina, a sa tim odlivom ljudi, evo, čujem da je i 600 hiljada, znači i više od 500 hiljada, zaista na jedan način koji nije primeren uopšte nekom pozitivnom trendu, već ugrožava i čitavu našu naciju. Mi se hvalimo kako smo smanjili nezaposlenost. Ne, nezaposlenost se smanjila tako što nas je mnogo manje.

Hteo bih još da kažem da mi zaista ne možemo da se otmemo utisku da povećanje ovog broja ministarstava nagoveštava da će ovo biti Vlada kontinuiteta. Ne gledamo to baš u pozitivnom smislu, jer kontinuitet u ovom slučaju može da bude nešto što naciji ne odgovara.

Jer, kako kažete, čekaju nas teška vremena. Ona Vlada u mnogo boljim uslovima nije obavilo potpuno svoj zadatak, a tek ovo, šta će biti kasnije, možemo da vidimo i da se nadamo da neće biti baš tragično.

Pošto želim da ostavim i svojim kolegama vreme da bi mogli i oni da kažu po neku reč, ponavljam da mi nećemo glasati za ovaj zakon. Mi smo opozicija ovoj vlasti i možemo se složiti samo oko nekih nadstranačkim pitanjima i to bi moglo da bude oko Kosova i Metohije, ali vidim da vlast tu i nije zainteresovana na najbolji način. Hvala.

Hvala.
Reč ima prof. Jahja Fehratović.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poslanici Stranke pravde i pomirenja podržaće ovaj Predlog zakona o ministarstvima, prosto jer znamo da ono što sledi je još važnija stvar od toga kako će koji sektor ili resor biti raspoređen, a isto tako smatramo, za razliku od onih koji su to kritikovali, da je dobro što su neka ministarstva izdeljena. Ovde prvenstveno mislim na to da je jako važno i dobro rešenje što ćemo imati zasebno Ministarstvo prosvete i zasebno Ministarstvo nauke, jer je prosveta izuzetno složen, važan, a ja bih rekao i jedan od najbitnijih stubova ove države, kao i svake države i vrlo zahtevan aparat, a nauka je nešto što treba razvijati i što će osigurati budućnost ovoj državi.

Isto tako, dobro je što smo Ministarstvo kulture i informisanja izdelili, jer je kultura nešto što je bogatstvo Balkana, a posebno države Srbije, jer je naša kultura i kulturno nasleđe i ono što imamo izuzetno bogato i smatram da zaista mnogo više treba ulagati i mnogo više treba promovisati sve ono što postoji od kulturnih bogatstava, kulturnih različitosti, kulturnog nasleđa i onoga što trebamo u budućnosti raditi, tj. promovisanje i promicanje tih kulturnih vrednosti.

Mišljenja sam da se možda moglo još razmisliti o tome da se vrati ono što je nekada bilo, a to je ministarstvo vera. Ono je danas pri Ministarstvu pravde. Verujem da bi to bilo jako korisno i da bi se time izašlo u susret mnogim potrebama verskih zajednica i crkava i verujućim ljudima u ovoj državi, jer, svakako da je to mnogo važnije od toga koji su sektori i ko će biti na pozicijama onih koji će voditi te sektore.

Pravo da vam kažem, slušajući jučerašnju i današnju diskusiju, opet se moram nekako osvrnuti na ono što znači konformizam prestonice i neophodnosti za potrebe građana Republike Srbije, posebno onih koji žive u unutrašnjosti u onim regionima i centrima koji su manje razvijeni i koji osećaju, uprkos onome što se tvrdi od dela narodnih poslanika, da se ne radi ništa, i te kako osećaju napore, dosadašnje napore ove Vlade i prethodne Vlade da poboljša ukupne uslove života njih.

Nažalost, mi to nismo kod prethodnih vlada i prethodnih režima i dobro je da se ponekad ovde čuje termin lustracija i ono što je govoreno o lustraciji, ali nije dobro da se ima amnezija za ono što se dešavalo u prethodnim periodima. Mi verujemo da to građani Republike Srbije prepoznaju.

Isto tako verujemo da će napori koje će učiniti nova Vlada ići i dalje u korist isključivo građana Republike Srbije, jer sve ono što je započeto daje nam za pravo da verujemo da će tako biti. Sve ono što je započeto, konkretno na našim prostorima, prostoru Sandžaka, daje nam za pravo da verujemo da će biti nastavljeno i kada su u pitanju kapitalni projekti, autoputevi, kada su u pitanju projekti kliničko-bolničkog centra, kada su u pitanju projekti aerodroma, kada je u pitanju mnogo onoga što se radi i što je već u fazama projektnih dokumentacija za izradu. Zato mi, kao poslanici birani glasovima građana s tog prostora, tvrdo smo uvereni da će se taj kontinuitet nastaviti. Isto tako, tvrdo smo uvereni da će se razrešiti i mnoge posledice koje su naslage nepravde iz prošlosti.

Kada sam kazao amnezija, dobro se sećamo i tih perioda 2006, 2007, 2008. godine, kako smo mi prolazili sa onima koji su tada bili režim. Dobro se sećamo i svega onoga što se dešavalo i tada na izborima itd. nemamo amneziju, ali nas raduju lustracije, pa makar bili i u unutrašnjim redovima i verujemo da konačno, kao društvo i kao društva krećemo ka boljitku, ali smo ih uvek za to da imamo politiku konkretnih vrednosti, konkretnih rezultata, a to smo se uverili da je prethodna Vlada i da će ova Vlada takođe to imati, naravno uz sve ono što znači vladalaštvo, uz sve ono što znači odgovornost i uz sve ono što znači, pre svega, briga za građane Republike Srbije. Hvala.

Hvala, gospodine Fehratoviću.

Reč ima Gorica Gajić.

Hvala predsedavajući.

Poštovane koleginice i kolege poslanici, slušajući dva dana raspravu o Predlogu zakona o ministarstvima, koji prethodi formiranju nove Vlade, a na koju čekamo skoro punih sedam meseci od dana kada su održani izbori, a evo sada u pet do 12, po hitnom postupku, bukvalno prateći ovaj rok za formiranje nove Vlade, raspravljamo o ovom ministarstvu.

Možda znam, a možda i ne znam, zašto me ovih sedam meseci čekanja za formiranje nove Vlade asocira na pesmu našeg poznatog pesnika Jovana Jovanovića Zmaja „Jututunska jukahaha“. Možda zato što trebamo da budemo srećni da posle sedam meseci konačno dobijamo novu Vladu, pa da nasmejani i srećni odemo kući.

No, da se ja vratim na Predlog zakona o ministarstvima. Prvo, zašto se sedam meseci čekalo? Pošto se ja to pitam, ali verovatno i svaki naš građanin zašto sedam meseci skoro čekamo na formiranje nove Vlade, da li je to pre svega namerno taktiziranje zbog strašnog pritiska na Srbiju da zarad evropskih unija, Vlada mora, pazite, mora, evo i do decembra koliko, da donese vrlo važne odluke, pre svega, sporazum sveobuhvatni sa Prištinom, što bi značilo priznavanje secesija KiM i uvođenja sankcija Ruskoj Federaciji. To su dva teška pitanja zbog kojih se verovatno taktiziralo i Vlada nije doneta ili se donosi u pet do 12.

Drugo, što možda se zapitamo da li su bili teški pregovori sa koalicionim partnerima oko podele resora, ali gospodo vi ste znate, dugo ste zajedno u koalicionoj Vladi, pa ne verujem da je to argument koji može da obrazloži zašto kasnimo ili donosimo Vladu u pet do 12.

Predlogom zakona o ministarstvima predviđeno je 25 ministarstava, četiri nova, koja su nastala što podelom postojećih ministarstava, gde smo spojili nespojivo ili razdvojili spojivo i jedno potpuno novo ministarstvo, a to je ministarstvo za kapitalna ulaganja.

U momentu kada Srbiju, kao i ceo svet i Evropu čeka teška ekonomska kriza, teška energetska kriza, kada se na građane apeluje sa najvišeg nivoa vlasti da štedimo, a očito kada se formira nova Vlada ili kada se predlaže sa 25 ministarstava, nije se mislilo na štednju. Gospodo, ovolika Vlada košta, i ove prostorije, i nove zaposlene, i, nove materijalne troškove i ne stoji poređenje sa nekoliko puta ovde spomenutom drugom Koštunicinom Vladom, koja je imala 24 ministarstava. Da je tada DSS imala komotnu većinu kao danas SNS, ne bismo toliko čekali i ne bismo toliko morali da udovoljimo tada i koalicionim partnerima i verovatno bi Srbija išla mnogo drugim putem.

Osvrnula bih se i na Ministarstvo omladine i sporta. Mnogi su ovde rekli, pa između ostalog i mi iz koalicije Nada, to je gospodo spojivo nespojivog. Jedino ako na čelo tog ministarstva ne mislite da dovedete mladog čoveka koji voli da putuje.

Kancelarija za javna ulaganja podignuta je na nivo ministarstva za javna ulaganja. Dobro je da postoji koordinacija kada su projekti, a tiču se javnih objekata, u pitanju, od republičkog do lokalnog nivoa. Samo se bojim da je to jedno novo ministarstvo kao centralizovani organ koji će kontrolisati ogromne tokove novca za kapitalne investicije i jednostavno se pitam koliko će uticaja na to na koje će se javne objekte trošiti novac, pitati i lokalne samouprave.

Naravno, mi kao koalicija Nada kažemo – treba brisati Ministarstvo za evropske integracije. Koliko juče je Fonkramonova rekla da smo mi danas dalje od EU nego 2000. godine. Čemu onda ovoliko vreme potrošeno i ovoliki novac kada se po njenim rečima, nismo pomakli sa mesta?

Na kraju, treba da uvedemo ministarstvo za KiM. Srbija danas nema većeg i preče nacionalno pitanje, nego da sačuva KiM u okvirima Srbije. Zato srpska koalicija Nada neće glasati za ovaj Predlog zakona o ministarstvima. Hvala.