Ako se slažete da zaključimo krug replika sada i da pređemo na sledećeg govornika, gospodin Vladimir Obradović.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena predsedavajuća lepo je što se setili da ova Skupština treba da ima redovno zasedanje i lepo je što se setili da negde dva i po meseca od konstituisanja Srbija treba da ima Vladu. Tačno dva i po meseca je bilo potrebno da građani znaju šta je pred nama. Dakle, to je dokument od devet strana koji predstavlja Predlog izmena i dopuna zakona. Dakle, dva i po meseca je bilo potrebno da se tih devet strana sastavi.

Sa druge strane, šteta je što je ovo najglomaznija Vlada koju formiramo i naročito što to dolazi u vremenu krize, u vremenu kada svi apeluju na štednju, vi predlažete Vladu koja je bezmalo 20% veća, odnosno brojnija u odnosno na prethodnu. Efikasnost se ne može postići povećanjem broja ljudi u Vladi, već boljom organizacijom rada i boljom organizacijom resora.

Ovim trendom kako ste krenuli ubrzo ćete imati više članova Vlade nego narodnih poslanika, što možda za neke od stranaka manjih koje čine vladajuću koaliciju već slučaj da će imati više ministara i državnih sekretara nego što imaju poslanika u ovom domu. To svakako nije dobar put, ali se vidi da se razmišljalo o tome da se namire partijski interesi, da se odužimo saborcima koji su bili, borili se za to i da se oni nameste na određene pozicije, ne vodeći računa o troškovima koji padaju na teret građana. Iako ste ovde naveli da nema dodatnih troškova, ti ljudi će mora odnekud da primaju plate, da imaju kabinete, pomoćno osoblje, činovnike za javne nabavke, limuzine, vozače itd. Sve to neko treba da plati gospodo.

Moram da pohvalim iskreno to što je u ovom Predlogu odvojena nauka od prosvete, mislim da je to dobar iskorak, mislim da je to dobro. Nauka se dugi niz godina utapala u jedan veliki konglomerat ministarstva sa prosvetom i mislim da je to dobar korak i nemam problem sa tim da to pohvalim. Bilo bi bolje da je i visoko obrazovanje u tom delu, ali o tome ću govoriti kroz amandmane.

Predvideli ste i ministarstvo za javna ulaganja, kao neko ko se time bavi smatram da je dobro da se posveti pažnja boljem upravljanju projektima, boljem planiranju, kontroli i realizaciji utroška novca građana, ali se bojim da ovo nije najbolje rešenje, jer imate izrazito preplitanje nadležnosti između ovog predloženog ministarstva, između Ministarstva finansija koje ima sektor za kapitalne projekte, između ministarstva nadležnog za poslove građevine, infrastrukture itd. bojim se da ćemo imati rasuto to svuda po malo i da opet nećemo imati centralizovan sistem, centralizovanu metodologiju kako se projekti prate u ovoj zemlji i opet ćemo dolaziti do kašnjenja, probijanja rokova, većih budžeta itd.

Privredu ste iscepkali na nekoliko resora. Nema razloga da se iz privrede izvuku trgovina, turizam, to su sve grane privrede i to treba da bude jedno ministarstvo, dok sa druge strani zaštiti potrošača niste posvetili dužnu pažnju. Tu su svega dve reči u ovom zakonu, dok je zaštita potrošača jako bitna i štiti interese građana od trgovaca, velikih trgovinskih lanaca. Dakle, ovim opredeljenjem vi pokazujete da vam zaštita potrošača, odnosno građana nije prioritet.

Takođe, smatramo da mladi treba da dobiju poseban resor. Mladi su jako bitni u svakom društvu, a naročito u ovom našem. Spajanjem sa turizmom nema mnogo smisla, izuzev što mladi odlaze „Vizerom“ iz ove zemlje, ne vidim drugu spojnicu. Mislim da treba to ministarstvo odvojiti, posvetiti se brizi o mladima, sprečiti njihov odlazak iz zemlje i preduzeti sve druge mere da oni ovde što bolje žive. Za kraj, pošto smo to čuli juče od predlagača, zamolio bih da nam se dostavi plan Srbija 20-25 pošto je zvanično obrazloženo da je ova izmena Zakona o ministarstvima u funkciji toga da se realizuje plan Srbija 20-25, evo 2025. godine je iza ćoška, mi taj plan nismo videli, pa bih molio predlagača da nam do dana za glasanje dostavi taj plan kako bismo znali da se odredimo. Hvala.

Milenko Jovanov.

Najpre, hvala vam na korektnoj diskusiji i na tome što ste govorili o tački dnevnog reda.

Vi ste izneli vaše viđenje kako biste vi možda, da ste u prilici, organizovali ministarstva. Neke stvari vidite na način o kome se da diskutovati, a neke stvari, prosto, niste u pravu. Ako kažete ministarstvo privrede, pa mogli bismo da imamo samo jedno ministarstvo onda koje bi obuhvatalo sve privredne grane, i poljoprivredu, i šumarstvo, i vodoprivredu, i trgovinu, i turizam, bukvalno sve, ali biste onda u toj situaciji imali ministra koji ne zna gde će pre i pitanje da li bi mogao da koordinira sve te resore, čak i da imate onu varijantu o kojoj smo govorili juče, da imate više državnih sekretara koji će svaki, faktički, imati ovlašćenja kao da je ministar za resor za koji dobije po vertikali.

U tom kontekstu je to pitanje organizacije opet stvar onoga ko Vladu pravi i onoga ko ima uvid u to kako će i na koji način najbolje zadovoljiti potrebe države Srbije i građana Republike Srbije kada je u pitanju situacija u kojoj se nalazimo i okolnosti u kojima će ova Vlada funkcionisati.

Sa druge strane, pitanje koje se često postavlja je pitanje odlaska mladih. Ne odlaze samo mladi, nažalost. Mislim da konačno treba da demistifikujemo tu priču. Ne odlaze samo mladi, odlaze i srednje generacije, odlaze i stari, ali ne odlaze samo iz Srbije. Odlaze i iz Hrvatske koja je članica EU. Imate situaciju da su čitavi delovi Hrvatske potpuno prazni. Kada prođete autoputem noću, mi smo išli na neki skup u Banja Luku kao delegacija Skupštine Vojvodine, pre neku godinu, tu je mrak kada pogledate sa autoputa, nema svetala u kućama, nema nikoga ili je mali broj ljudi, nije tačna konstatacija da nema nikoga.

Postavlja se pitanje gde ti mladi odlaze, gde ti ljudi odlaze? Odlaze na radna mesta koja se otvaraju u nekim drugim državama. Kako se otvaraju ta radna mesta? Između ostalog demografijom u tim drugim državama, ali i odlaskom ljudi iz tih država. Kvalitetni lekari, visoko kvalitetni lekari, recimo, iz Nemačke odlaze u Dubai, odlaze u Kinu, odlaze u SAD, odlaze tamo gde mogu da dobiju veće dnevnice nego što su u njihovim zemljama.

Ne mislim da postoji čarobni štapić. Zato volim da pričamo o tome, jer, iskreno rečeno, vi možete da dobijete neki politički poen na toj temi, ali sutra da se promeni vlast ne postoji način da se to čarobnim štapićem zaustavi. Iz prostog razloga što vi danas imate potpuno suprotnu situaciju u odnosu na pre deset godina, a da ne pričamo od periodu od pre 50 ili 100 godina, kada je ogroman broj ljudi ceo svoj život provodio u mestu u kome je rođen. Da ode do nekog većeg mesta par puta u životu i na to se sve svodilo. Govorim o početku 20. veka ili do sredine 20. veka. Tako se živelo.

Vi danas, evo sada, telefonom uzmete i ukucate kamera u Londonu lajv, kamera u Njujorku lajv i gledate šta se damo dešava. Vi ne možete da sprečite protok ljudi i da ih na neki način zadržite u odnosu na način koji je nekada bio.

Što se tiče načina da se to reši, to je podizanje standarda. To je ono što radimo, što se trudimo da postignemo i to je ono što je i predsednik Republike dobio kao nekakvu informaciju od predstavnika, čini mi se, Estonije, ili tako neke zemlje, da kada dođete do određenog nivoa prosečnih zarada, recimo preko 1.000, 1.200 evra, da onda počinje povratak ljudi itd.

Mi mislimo da ćemo upravo „Planom 2025“, i time ću zaključiti odgovor, da ćemo realizacijom tog plana postići prosečnu zaradu u Srbiji od 900 evra i da će to biti jedan korak ka zadržavanju ljudi da ostanu u Srbiji. Jer, kada pogledate neke druge stvari, neke druge parametre, troškove života itd, mislimo da će u Srbiji biti još bolje mesto za život.

Najzad, što se tiče „Programa 2025“, on je predstavljen i on se nalazi, čini mi se, ako ne na sajtu Vlade, možete ga naći na sajtu predsednika Srbije. On je predstavljen tamo, pronaći ćete ga tamo. On je krajem 2019. godine usvojen. Vlada ciljeve koje je tamo definisala, i u prošlom mandatu i u ovom mandatu, mi očekujemo. Prošlom smo svedočili, u ovom očekujemo da će realizovati, jer to jeste menjanje Srbije iz osnova, to jeste promena i što se tiče infrastrukture i što se tiče svih drugih uslova života.

Još jednom, hvala na korektnoj diskusiji.

Vidim da ste u sistemu, po kom osnovu?
(Vladimir Obradović: Replika.)
Nemate osnov za repliku, niste spomenuti.
(Vladimir Obradović: Pogrešno tumačenje.)
Da li je pogrešno ili nije, sledeći put budite, molim vas, prilično jasniji.
(Marinika Tepić: Poslovnik!)
Po kom osnovu?

Član 104. stav 1. koji ste sada izignorisali.

Jesam li dobila reč?

Jeste, dobili ste reč.

Gospođo potpredsednice, prekršili ste upravo član 104. stav 1. Niste mom kolegi narodnom poslaniku Vladimiru Obradoviću dozvolili da odgovori na pogrešno tumačenje onoga što je izneo, a replicirao mu je Milenko Jovanov, šef Poslaničke grupe SNS.

Dakle, nije gospodin Obradović govorio o odlasku ljudi iz Hrvatske, nego o odlasku ljudi iz Srbije. Zašto mu niste dozvolili da se osvrne na ono što je pogrešno protumačeno? Govorio je o tome da u Srbiji imamo desetine hiljada ljudi godišnje koji napuštaju ovu zemlju, pa i sam gospodin Jovanov je priznao…

Gospođo Tepić, vi upravo zloupotrebljavate Poslovnik. Mogla sam da oduzmem vreme po članu 103, ali nisam to učinila, stav 8. član 103. Molim vas da vi sada ne replicirate po osnovu Poslovnika i molim vas da nastavimo dalje diskusiju.

(Marinika Tepić: Molim vas dozvolite mi da završim obrazloženje. Zašto ste me prekinuli?)

Počeli ste da replicirate, odnosno da zloupotrebljavate povredu Poslovnika.

Sledeći po prijavi za reč je gospodin Veroljub Arsić.

Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, mogu da kažem da sam više očekivao od svojih diskutanata, od diskutanata pripadnika bivšeg režima.

Recimo, u svojoj političkoj impotentnosti prva zamerka je kada je zakon dat u proceduru. Jedan zalutali poslanik, inače predsednik jedne tada nekada velike stranke, ne zna da za vreme vlasti njegove stranke predsednik Skupštine je utvrđivao dnevni red za zakone koji nisu bili u skupštinskoj proceduri. Pitamo gde su? Na putu. Ali, stavljamo ih na dnevni red. E, tako je bilo za vreme vaše vlasti.

Broj ministarstava i nadležnosti jesu više tehničke stvari, kako budući mandatar vidi raspored nadležnosti u okviru Vlade koju će da vodi. Ništa drugo. Ono što je mnogo važnije jesu rezultati vlasti. Da bi mogli da utvrdimo kakve su rezultati vlasti, moramo sa nečim da ih merimo.

Pa, recimo, bivša vlast i bivši režim za četiri godine uspeli su da naprave dva mosta i nekih dvadesetak kilometara autoputa između Beograda i Novog Sada. To je koštalo oko milijardu evra. Dakle, 600 miliona evra je koštao most na Adi za vreme vlasti bivšeg gradonačelnika Dragana Đilasa, oko 200 miliona evra most kod Beške i to pola, pošto je pola napravljeno za vreme Jugoslavije, i tih tridesetak kilometara autoputa.

E, sada, kako to izgleda sa vladama koje su započete da reformišu i reindustrijalizuju Srbiju, prva Vlada Aleksandra Vučića, zatim druga. Znači, utvrdili smo, dva mosta, jedan 600 miliona, jedan 200 miliona i 30 kilometara puta, ukupno milijardu evra. Ovako, Moravski koridor ima 88 mostova i nadvožnjaka, 29 podvožnjaka, 11 tunela, 118 kilometara i košta 900 miliona evra. Pazite, manje košta nego dva mosta i 30 kilometara puta. Da ne pričamo o razlici u cenama koje su bile 2009, 2010, 2011, 2019. i 2020. godine. Pa, odakle tolika razlika? Kralo se za vreme bivše vlasti.

Evo ovako, Koridor 10, Južni krak – 30 mostova, dva tunela, 26,3 kilometra, 400 miliona evra. Tunel Manojle ima istu dužinu kao most na Adi i sa još 29 mostova i još jednim tunelom i 26 kilometara puta košta manje nego most na Adi. Očigledno je da se kralo kada je bio u pitanju most na Adi.

Idemo dalje. Istočni krak Koridora – 87 mostova, 86,8 kilometara, 500 miliona evra. Za celih 100 miliona evra jeftinije nego most na Adi.

Smisao javnih radova jeste da država dođe do neke imovine, a realan sektor da dobije neka sredstva jer je realan sektor taj koji pokreće državu. Za vreme bivše vlasti nije se uvećavala državna imovine, nego njihova privatna i sada u naletu naknadne pameti nama pričaju kako se danas lošije živi nego kad su oni vladali.

E, sada da vidimo kako to izgleda. Godine 2008, početak apsolutne dominacije jedne političke stranke, bilo je zaposleno 2.821.000. Godine 2012, kraj dominacije – 2 miliona 228 hiljada. Dakle, 593.000 ljudi je izgubilo posao. Odakle vama ta naknadna pamet? Odakle vam moral? Odakle vam hrabrost? Jedino da ste toliko pokvareni da imate pravo o ovome da govorite.

Godine 2020. zaposleno je 2.894.000. To su naši rezultati, rezultati Aleksandra Vučića, SNS, Vlade koju je on vodio, Vlade koja je nastavila kontinuitet, sadašnji mandatar gospođa Ana Brnabić.

Hoćemo li dalje da pričamo o vašim i našim rezultatima? Nema problema. Hoćemo li o minimalnim zaradama? Hoćemo li o kursu evra? Evo, 5. avgusta 2008. godine – 78/80 je bio evro. Baš taj datum sam uzeo. Godine 2012. 5 avgusta evro je bio 119,80. Svaki građanin Srbije, svaki privredni subjekat u Srbiji izgubio je za vreme vaše vlasti polovinu svoje vrednosti. Koliko je danas evro? Danas je 117. Hoćete da kažete da je bila kriza? Šta je sad ovo?

Možemo dalje da pričamo. Hoćemo li o direktnim investicijama? Evo, hvalite se kako ste uspešni. Godine 2009. dve milijarde 99 miliona. A, šta je ta investicija, hajde recite mi. Prodaja NIS-a. Prodali ste NIS. To vam investicija, prodaja imovine. Sad nas pitate, vi koji ste prodali NIS, koliko košta gorivo u Srbiji. Pa, nije više državni, ne možemo ništa mi da utičemo na to. Ako nemaju povoljne uslove zatvoriće fabriku. Šta ćemo onda da radimo? Vi ste prodali.

Recimo, 2011. godine, evo, kažete, to je godina kad smo imali najveće investicije – tri milijarde 544 miliona. Što ne budete iskreni, što ne kažete da je više od polovine tog iznosa prodaja „Maksija“ „Delezu“? Vama su, ljudi, direktne strane investicije prodaja imovine, i to u ovom slučaju čak nije ni državne. Jer, već ste dali Miškoviću „Maksi“ i novac nije završio u Srbiji, nego je završio na Kipru, ali to su vama investicije. Dok, recimo, 2021. godine, za vreme naše vlasti, prave investicije su tri milijarde i 600 miliona evra. Možemo i o 2020. godini. Krizna godina – tri milijarde i 14 miliona evra.

Hoćemo li o uvozu i izvozu? Nema problema. Evo, izvoz – godine 2012. osam milijardi 737 miliona, godine 2020. 17 milijardi. Ljudi, duplo više. Više nego duplo, zato što nije bilo javnih radova koji će da pokreću realan sektor, nego ste javne radove pravili da biste krali i uvećavali svoju imovinu. Sad imate naknadnu pamet da nam govorite o tome kako narod lošije živi. Hoćemo li o prosečnim zaradama? Dakle, 34.000 za vreme vaše vlasti ili 71.000 koja je bila u decembru 2021. godine. Više nego duplo. Hoćemo li o BDP-u? Dakle, 33,4 ili 58 na kraju 2021. godine, u milijardama evra.

Morate da shvatite, narod interesuje kvalitet života. Narod se prema tome opredeljuje. Ne opredeljuje se prema kokoškama iz Morovića. Ne opredeljuje se prama tome šta priča Belivuk. Ne opredeljuje se ka tome šta je radio Dinkić, nema ga više. rezultati se računaju. Rezultati koji poboljšavaju kvalitet života građanima Srbije.

Baš zato što će i naredna Vlada koja je pokazala, koja vodi kontinuitet na osnovu prethodnih vlada koje su pokazale i da su naše javne finansije u dobrom stanju i da je privreda prilično žilava jer, da vas podsetim, imali smo 2020. godine ekonomsku krizu izazvanu pandemijom korone koja je u odnosu na krizu 2008. godine, ta kriza iz 2008. godine bila je mala beba. Pa, imamo ekonomsku krizu zbog krizne situacije u Ukrajini. Opet je kriza iz 2008. godine, koja je vama stalno bila izgovor za sva ova izgubljena radna mesta, mala beba za ovu sadašnju krizu.

Zato, nas iz SNS interesuju rezultati, rezultati koje će ova Vlada da ima, šta ćemo da ostavimo našim građanima. Po tim rezultatima će da se pamti i ova i prethodnih nekoliko vlada, a vaše pamtiće se po tome koliko ste uvećali svoju imovinu, koliko je ostalo nezaposlenih, koliko ste fabrika zatvorili, koliko ste života upropastili i koliko ste zbog nemogućnosti opstanka upropastili građana koji su napustili Srbiju.