Poštovani predsedavajući, uvažene kolege, građani Republike Srbije, naši sunarodnici širom sveta, svašta je izrečeno u proteklim minutima, ali neodoljivo me podseća na onu priču kada jedan čovek drugome udara šamar a treći stoji pored njega i brani ga, kobajagi, i govori – ajde još jednom, ajde još jednom, a onda onaj mučenik kaže – nemoj više da me braniš ko boga te molim.
Ako krenemo od amandmana, nemoj više da nas branite ko boga vas molimo. Pravili su dijasporu, samo u jednu do dve godine 200 hiljada ljudi u ovoj zemlji je prilikom privatizacije i pljačke preduzeća, razaranja ove zemlje, ostalo bez posla, a onda su ljudi trbuhom za kruhom put belog sveta bežali iz ove zemlje i postajali dijaspora. Ko je pravio više od njih? A da je po predlagaču, da vam kažem, svi Srbi koji žive van teritorije nekadašnjeg beogradskog pašaluka bi bila dijaspora ili Srbi u regionu.
Sećamo se mi brige o Srbima u dijaspori i Srbima u regionu. Znate na šta se svodila briga? Lovili su ih kao divlje zveri širom Srbije a onda ih vraćali preko Drine na drugu stranu, neke i nisu, ali konačni cilj se znao – belosvetski kazamati. To je bila briga o Srbima u regionu, pogotovo oni preko Drine i oni preko Dunava. Valjda su krivi što su branili ovu zemlju u najgorim vremenima. Onaj deo o kojima se nisu brinuli na taj način su obično u belim košuljama tapšali, grlili. Sve se na to svodilo.
Uporedite to sa ovim sada. I onda vam kažu – Jermenija. Jel znate nekog Jermena koga je Jermenija iz Nagorno-Karabaha spakovala i poslala u bilo koji zatvor na svetu, pogotovo u Azerbejdžan? Ne znate. A onda vam kažu – Izrael. Pa, Izrael je svoje neprijatelje lovio širom sveta, a vi ste svoje branioce slali širom sveta, a po pravilu su bili Srbi iz dijaspore i regiona. Bilo malo, onda je došlo do Crne Gore, pa su i Srbi iz Crne Gore napravljeni dijasporom, bez ikakve akcije i pokušaja da se to spreči, valjda da se brže ratosiljamo tog balasta koji se zove Srbi u Crnoj Gori. I postadoše Srbi u Crnoj Gori, Srbi u regionu, a trude se njihove vlasti da ih nazovu dijasporom, šaljući ih nazad u Srbiju, valjda smatrajući da im je to matica, da im matica nije Srbija.
Vrhunac, 2008. godine, Srbi sa Kosova i Metohije potrudiše se da ih postave na mesto Srba u regionu ili Srba u dijaspori, bog će ga znati. I sve to pečatiraše 2013. godine dokumentima za koje se Kurti i šiptarska secesionistička politika i dan-danas hvataju kao osnov svog delovanja.
E, to vam je briga o Srbima u dijaspori i Srbima u regionu, tako da je ovaj predlog, u najmanju ruku, licemeran. Šta sve preživesmo, dobro i pretekosmo, nemojte da nas više branite ko boga vas molimo.
Ne mogu a da se ne dotaknem ovog mosta u Novom Sadu. Moj uvaženi kolega Jovanov kaže i trudi se dobronamerno da objasni šta je to važnost mosta u Novom Sadu, ali nije to, Milenko, suština. Suština svega je kao i u Majdanpeku – zatvoriti rudnik, izbatinati radnike, a onda bi polako na red došao Bor, jer su i njega počeli da spominju, pa bi došla Železara u Smederevu, onda industrijske zone širom Srbije, pa bi Srbija tako unižena postala kompletna dijaspora, bez ikakve prilike da se bori za one koji žive van nje, a da brane jedino one koji cirkus prave.
Čuli ste prethodnih dana, bili su advokati najgorih kriminalaca u Srbiji. Spominjali su ove glavoseče beogradske, ali već smo to apsolvirali. Bili su branioci oni koji su u Majdanpeku prebijali radnike. Od šest privedenih u Majdanpeku, za koje se tako zdušno zalažu, svih šest su krivično gonjeni i osuđivani ljudi u proteklih 10 godina, svih šest. Ni jedan od njih nema bez kriminalne prošlosti i bez krivičnog progona.
Onda je na red došao Novi Sad, valjda sa potomcima crnogorskih fašista da terorišete Novi Sad, novinare, javnost, građane. Iako se moj kolega Milenko Jovanov trudi to dobronamerno da objasni, ne vredi. Suština je potpuno druga.
Na kraju, ako će nam potomci fašista, neki Brkovići, neke Ćute, ili šta ja znam, voditi računa o Novom Sadu, kako reče Miloš Vučević, neka nam je gospod bog u pomoći, a isto važi ako će nam o dijaspori i Srbima u regionu voditi računa oni koji su ih slali i unižavali decenijama unazad. Hvala vam.