Zahvaljujem, predsedniče.
Nemate smo vi mlade poslanike, imamo ih i mi. Evo, iza mene je dr Jelena Kalajdžić profesorka, odnosno asistent na fakultetu Poljoprivrednom u Novom Sadu, udata, majka dvoje dece. Nikola Nešić, inženjer telekomunikacija, oženjen čovek, otac dvoje dece, mlad inženjer. Sada kažite vi – samo mi imamo, vi ništa drugi nemate. Onda pođite od toga da je sve počelo i postalo zahvaljujući vama. Pa nije tako, nemojte da pričate svašta.
Hoću jednu važnu stvar da otvorim, vezano je za to kako izgleda, kako su strukturisana ministarstva, čuli smo vrlo interesantna večeras izlaganja gospodina Dačića i čuli smo od gospođice Staše, ja se izvinjavam ne znam prezime. Dakle, kaže to je u najboljem interesu građana Srbije i vi ste rekli, ovaj poslednji govornik, mladi gospodin, isto to rekao, u najboljem interesu građana Srbije. A sad ja vas da pitam a šta je taj interes i kako ste ga definisali i kako ste vi do njega došli? Da li uopšte vi znate kako se do interesa dolazi? Da li ste negde to učili možda? Jeste li učili na nekom fakultetu, školi, političkoj školi ili akademiji?
A zašto vas to pitam? Samo molim vas, dakle vrlo interesantno, gospodin Dačić reče, pošto je on dobio glasove na ovim izborima na samo jednoj rečenici a to je: „Mi nikada nećemo uvesti sankcije Rusiji“, pitanje je sad da li je to interes pošto je on malopre pozvao sve nas ovde da se ujedinimo oko tog interesa, ne govoreći tačno šta je to? I vi što ste pozvali i rekli hajde da se ujedinimo oko interesa, ne govoreći šta je tačno taj interes i kako se on ostvaruje.
Znate, ja kada sam postao gradonačelnik, nisam znao da definišem interes, pa sam išao da pitam ljude koji to znaju da rade, da. Sad ću da vam objasnim, pošto ćemo doći do toga da ni vi ne znate to da radite, jer da znate ne bi ste se deset godina mučili ovde i mi svi sa vama zajedno, a ne znate, nećete da priznate. Možete da pitate i da naučite, ljudi hoće da vam pomognu.
Ja sam otišao u Grac, u Štajersku regiju i pitao tamo ljude koji vode njihov sektor za evropske integracije kako se to radi. Ispostavi se, na primer, kada odete tako u neku uređenu organizaciju, dobijete vrlo konkretne odgovore, dobijete jednu ovako knjižicu u kojoj ima definisanih pet interesa, pet interesa Štajerske regije i grada Graca. Inače, to je grad u kome se nalazi najmodernija industrija na svetu. Tamo se proizvode avioni poslednje generacije, najskuplji automobili, najkomplikovanije mašine i kompjuteri. Ako ne verujete, možete da odete da vidite, neka vam organizuje Privredna komora Srbije to.
Tamo vi pitate ljude – kako se definiše interes? Onda dođete do toga da jedan od tih pet interesa koje su oni postavili sebi, da jedna transnacionalna železnica koja ide sa Baltika do Atlantika prođe baš kroz industrijsku zonu grada Graca i da je to za njih jedan od pet vrhovnih interesa.
Sad, zamislite jednu Štajersku koja u okviru države Austrije ima definisan interes. Ja sada ovde pokušavam da utvrdim da li postoje nekakvi definisani interesi na nivou države. Ja znam da Šumadija nema nikakav interes, da niko nikad nije definisao niti jedan šumadijski interes, niti zapadne, niti istočne Srbije, niti južne, a ni Vojvodine. Kako onda da radite i da sprovodite politiku? Kako onda da uradite to što verujete da je ispravno ako ne znate šta je interes građana Srbije?
Da bi ste došli do interesa, morate da pitate građane zaista, ne da svako malo na nekim izborima kupujete dodatne mandate, kupujete dodatno vreme, čekate da neko drugi nešto uradi između vas, nego definišete. Mi smo definisali kad smo imali priliku u javnim poslovima te interese, kako ljudi da zarade više, kako ljudi da odluče više, kako da bude najbolja usluga po najnižoj ceni, kako da niko ne bude zaboravljen, da imate kvalitetnu socijalnu i zdravstvenu zaštitu i kako da imate moderno obrazovanje za 21. vek. Ispod tih pet interesa idu vrlo konkretne mere.
Sad bih ja voleo da čujem šta znači, kako se taj interes odvija i dešava i u ovim ministarstvima, u svakom pojedinačno od 25, sa nekakvim vrlo konkretnim rešenjima? Ako će rešenje da bude ovo što kaže gospodin Dačić, mi nikada nećemo uvesti sankcije Rusiji, a gde je tu interes? Zašto bi smo to radili ili to ne bi smo radili? Ja bih voleo o tome da razgovaramo, da iskreno razgovaramo o tome.
Možda ima neki novi ili će se pojaviti u međuvremenu, ali da vi od godine do godine, od šest meseci do šest meseci, od izbora do izbora trgujete interesima građana Srbije, ne govoreći im šta oni zaista jesu i gde se krije njihovo blagostanje, to je onda jedan put bez cilja. To je jedno besciljno lutanje.
Ja vas sada pozivam da prestanemo da lutamo, da se pomirimo sa tim okolnostima, izazovima i šansama koje se ukazuju u onom retkom istorijskom trenutku i da pitamo građane šta zaista misle, da stavimo sve na sto. Vi naročito iz većine, vi ste dobili većinu na ovim izborima, da stavite na sto šta su to interesi i kako ćete ih vi ostvariti, vrlo konkretne mere, a ne da bude, kao što reče malo pre gospodin Lutovac, ovde duplo skuplja hrana nego u Nemačkoj. Duplo skuplje mleko, dva i po puta skuplja hemija, kozmetika.
Vidite, kada ja dobijem kontra argument u raspravi koji se zove – jeste malo skuplja hrana, ali je jeftin šećer, znate? Šta, hoćemo da jedemo šećer svi? Hoćete sada kada vam pođe dete u grad da mu kažete – e, slušaj, nemam para, sve je skupo, uzmi grickaj šećer? Hoćemo tako da pričamo? Da li se tako rešavaju problemi? Ljudi ne mogu da kupe to što treba da kupe, a vi im kažete – jedite šećera i jedite belog hleba.