Hvala vam.
Reč ima Milenko Jovanov, predstavnik predlagača. Izvolite.

Naravno da ne aplaudiraju, zato što šefa poslaničke grupe Veljko Belivuk - koljemo po kućama, pristojan svet ne bi da podržava.

Čovek je mleo pse u pljeskavice, a sada bi da melje ljude u ćevape, da promeni delatnost, ali dobro. Bila „Hokus-pokus“ hamburgerija u Kruševcu, uđe kuče izađe pljeskavica, ali dobro. To je ta magija bila.

Optužuje čovek sudsko veće da je primilo pare ili da je na drugi način na to veće uticano da…

(Srđan Milivojević: Koje veće?

A ko odlučuje ako ne veće, genije? Je li, primerak, ko odlučuje? Ko odlučuje? Znači, ipak je neko naterao veće? Jel tako?

(Srđan Milivojević: Zna se ko je.)

Znači, ljudi koji su sudili Šariću su ljudi bez karaktera na koje se utiče ili parama ili uticajem. Odlično. Zato smo menjali Ustav, zato je bilo važno da pravosuđe bude nezavisno, da ovakvi ljudi na ovakvim mestima ne bi vršili ovakav pritisak.

Meni je žao. Da sam imao prilike ranije da čujem ovakvo jedno izlaganje, ja bih podneo amandman na drugačije definisanje Ministarstva zdravlja, jer je ovo očigledan dokaz da naše Ministarstvo zdravlja ne funkcioniše. Ne funkcioniše kako treba, ne pokriva kako treba bolesnike i bolesnici, umesto budu na lečenju, bolesnici se šetaju slobodno ulicama. To je pogrešno.

I to je u redu, problem je samo u tome što imamo bolesnike koji imaju dijagnozu da su bolesnici, kao, recimo, Milovana Brkića koji ima dijagnozu i kada tužite, on pokaže dijagnozu i zbog toga ne može da bude odgovoran na sudu, a imamo one koje štiti imunitet i onda mogu tako da lupetaju šta hoće i da pričaju gluposti.

Oni su ovu Skupštinu i ovu salu uneli svedočenje, kako kažu, Veljka Belivuka, iako nije u pitanju svedočenje, jer je svedok dužan da govori istinu, nego izlaganje optuženog koji može da priča šta hoće.

Isti ti su vrištali i skakali do plafona kada su neki drugi optuženi u nekim drugim delima govorili o njima i njihovim šefovima. Tada je to bilo strašno, tada je to bilo pogrešno, a danas je postalo poželjno.

Ko je kriv za ubistvo Momira Gavrilovića? Ko je kriv za ubistvo generala Boška Buhe? Vi garantujete bezbednost policajcima, a generala policije ustrelili kao pseto na sred ulice? Vi da garantujete nekom bilo šta? Premijera ubili u vaše vreme.

Ali, ono što je dobro, što, nažalost, nije sprovedeno na širem planu, to je što je taj premijer uveo psihičke testove za članove Vlade, psihološke testove. Da je tada za neke opozicione aktiviste uveo psihološke testove, danas ne bismo imali ovo što imamo.

Ko je ubio Milana Pantića? Ko je ubio generalnog sekretara Fudbalskog saveza Jugoslavije Branka Bulatovića? Sve ih je ubila Demokratska stranka. To je logika koju vi koristite, jer ako je SNS, kako kažete, i glavni šef pobio sve u Srbiji, onda ista logika važi za vas. Jesam li u pravu?

(Srđan Milivojević: Niste.)

Nisam? Naravno da nisam, jer za vas ne važi ono što drugima lepite. To je taj vaš šizofreni svet.

Da li će neko da dobošari po ulici ili neće, to je njegovo lično pravo i opredeljenje i u to neću da se mešam, niti ću na to utičem. To može sam i bez uverenja, ali u ovoj sali i u ovom domu smo dobili ono što nikada nismo imali. Nikada nismo imali ljude koji čitaju iskaze optuženih za najteža krivična dela i traže da se to ponavlja u nedogled, ne bi li na taj način naudili predsedniku Republike itd.

Juče je ponovio ne da će da podnese ostavku, nego da će da ide u zatvor, da će da završi sve ono što treba ukoliko se dokaže da je video nekog od njih. Ali, to ne vredi, može da priča koliko hoće, jer gebelsovska logika kaže - hiljadu puta ponovi, biće istina. Milion puta možete da ponovite, neće biti istina, ali će se potvrditi ono što sam rekao - da ste formirali poslaničku grupu Veljko Belivuk – koljemo po kućama, i danas u ime te poslaničke grupe nastupate.

Molim, predsedniče, da poslaničkoj grupi Vljeko Belivuk – koljemo po kućama oduzmete tih osam minuta koje je prethodnih iskoristio.

Hvala.

Povreda Poslovnika, Zoran Lutovac.

Član 104. Dakle, gospodin Jovanov je pomenuo Demokratsku stranku uvredljivom i rekao je sledeću stvar. Pominjao je neka ubistva iz prošlosti, ali ja postavljam pitanje zašto niste rešili ta ubistva? Imali ste deset godina. Šta ste radili sve ovo vreme? Zašto niste otkrili ko je to uradio?

Gospodine Lutovac, kada ukazujete na povredu Poslovnika meni se obraćate i meni objašnjavate u čemu je povreda koju sam napravio eventualno. Ne pitate druge narodne poslanike i ne odgovarate njima, nego samo meni kažite u čemu sam povredio Poslovnik.

Dakle, povreda Poslovnika je u tome što je uvredljivo govorio o stranci čiji sam ja predsednik.

Dakle, ono što je govorio gospodin Jovanov, on mora da nam da odgovore na ta pitanja, a ne on da postavlja pitanja. On je tu da daje odgovore. On je na vlasti, nije više u opoziciji, nije više u DSS-u.

Niste razumeli. Znači, član 104. predviđa pravo na repliku. Nikome to pravo nije bilo uskraćeno da bi vi sada na to ukazali, tako da ne smatram da sam prekršio bilo šta, a narodni poslanici govore na način na koji su sami odabrali. Čuli ste prvo kako je govorio predstavnik vaše poslaničke grupe. Nisam primetio da ste imali primedbe na uvredljiv sadržaj, a bilo ga je i te kako i mnogo goreg od toga. Ali, izabrao je sam da govori na taj način, vi ste sa tim bili saglasni, ali pretpostavljam onda da ste u stanju da saslušate i odgovore sa druge strane.
Iako nije bilo problema sa članom 104. moram da vas pitam da li želite da se Skupština izjasni?
(Zoran Lutovac: Da.)
Izjasniće se, nije problem.
Ovo više nisu prijave za povredu Poslovnika.
(Srđan Milivojević: Replika.)
Možete da govorite po amandmanu ako hoćete.
(Srđan Milivojević: Želim da govorim po amandmanu.)
Po amandmanu, Srđan Milivojević.

Ja imam pravo na repliku, gospodine Orliću.

Možda niste razumeli da me je gospodin Jovanov više puta direktno uvredio i prozvao. Dakle, imam apsolutno pravo po replici, a ne po amandmanu.

Rekli ste da želite reč po amandmanu. Tako sam vam reč dao. Dobili ste reč.
Možete da nastavite da govorite ako želite. Ako ne želite, ne morate.

Dakle, ovo je sramotno što ovako branite vladajuću većinu, ali ako ste mi već dali pravo da odgovorim, pa iskoristiću ga.

Dakle, sudsko veće koje je Šarića osudilo na 14 godina nije htelo da mu sudi po novom zakonu, kojim je bila predviđena doživotna kazna zatvora.

(Vladimir Đukanović: Pa, ne može.)

Zbog čega, vi to bolje znate.

(Vladimir Đukanović: Ne može.)

Može. Kada dobijete 100 miliona evra sve može, razumemo i vi i ja. Ma, razumemo sve. Sto miliona evra u ovoj zemlji može mnogo toga.

Dakle, samo dve stvari. Ja vam neću replicirati na taj prostački rečnik, da su u nekom „Hokus-pokusu“ ulazili psi, a izlazile pljeskavice, ali vas se sećam da ste svaki put bili u Kruševcu i jeli 20 pljeskavica iz „Hokus-pokusa“ i nije vam smetalo to kereće meso.

Bruka je što Kruševljane optužujete da jedu kereće meso. To je slika Srpske napredne stranke.

Evo, vidite, građani Srbije, građani Kruševca, oni vas prikazuju kao divljake koji jedete pseće meso. Zato ste dobri da vas bombarduju NATO bombama, jer to ovi prizivaju.

A kada govore o ubistvu Zorana Đinđića, gledajte u patos kada spominjete Zorana Đinđića, jer ste na mitingu kazali da je i Broz pred smrt imao probleme sa nogom. Sram vas bilo!