Hvala.
Na član 10. amandman sa ispravkom zajedno su podneli narodni poslanici Boško Obradović, Tamara Milenković Kerković, Milovan Jakovljević, Radmila Vasić.
Reč ima Boško Obradović.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, približavajući se kraju ove velike skupštinske rasprave o Zakonu o ministarstvima, dozvolite da još jednom podsetim na stavove naše poslaničke grupe u vezi sa jednim zaista po nama i po našem mišljenju pogrešnim konceptom za novu Vladu Republike Srbije, koja će imati najveći broj ministarstava u čitavoj Evropi i to 25, plus kao što se najavljuje, možda i nekoliko ministarstava bez portfelja, što znači da će biti još veći broj ministara pa ćemo videti tek na kraju koji je to zapravo pravi broj, ali nesumnjivo je evropski rekord.

Mi smo bili veoma precizni i želeli smo kada već kritikujemo nešto što mislimo da ste loše uradili, da onda pokažemo kako bismo mi to uradili da smo u ovom trenutku u vašoj poziciji. Pre svega smo predvideli deset ministarstava manje u odnosu na one koje ste vi predložili. Smatramo da je nepotrebno da postoje samostalna ministarstva za javna ulaganja, za evropske integracije, za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, za turizam i omladinu, za zaštitu životne sredine, za unutrašnju i spoljnu trgovinu, za državnu upravu i lokalnu samoupravu, za brigu o selu, za nauku, tehnološki razvoj i inovacije i za informisanje i telekomunikacije.

Da bi građani razumeli, mi ne kažemo da su nam nepotrebni ovi resori, odnosno da se Vlada bavi ovim temama, već da je nepotrebno da ovi resori budu samostalna ministarstva. Time smo broj ministarstava smanjili sa 25 na 15 i ako uzmete u obzir da smo predložili dva nova ministarstva koja su istinski potrebna ovoj državi, a to je ministarstvo za KiM i ministarstvo za Srbe u regionu i rasejanju, ta naša Vlada Republike Srbije bi imala najviše 17 ministarstava, što smatramo da je i racionalno i realno i funkcionalno i svakako mnogo bolje rešenje nego ova vaša varijanta.

Naravno da smo mi, da bismo sve ove resore predvideli u sklopu drugih ministarstava ili integrisali više resora u jedno ministarstvo, dali svoje predloge kako bi to moglo da izgleda, pa bih želeo o tome da informišem građane Srbije.

Dakle, mi smo predložili osam takvih zbirnih ministarstava. Prvo je ministarstvo domaćeg ekonomskog razvoja, nacionalne privrede, trgovine, turizma i preduzetništva, jer smatramo da su sve to privredne grane koje se jednostavno mogu naći na jednom zajedničkom mestu. Takođe, u jednom ministarstvu treba da budu selo, poljoprivreda i proizvodnja hrane, što mislimo da je veoma važno u ovom vremenu.

Takođe jedno ministarstvo treba da bude nekadašnje ministarstvo rudarstva, energetike koje smo mi nazvali ministarstvo prirodnih resursa i zaštite životne sredine, dovodeći u vezu da svaka eksploatacija naših prirodnih resursa mora da ima vezu sa ekologijom, odnosno sa zaštitom životne sredine.

Takođe smo spojili Ministarstvo pravde, državne uprave i lokalne samouprave i njima pridodali kancelariju za ljudska i manjinska prava u jedno ministarstvo. Takođe jedno Ministarstvo prosvete, nauke, telekomunikacija i tehnološkog razvoja. Zatim smo spojili u jedno ministarstvo porodicu, sport i omladinu i u jedno ministarstvo kulturu, informisanje i tome dodali vere, što smatramo da i te kako ima smisla da bude zajedno.

Konačno, postojećem Ministarstvo zdravlja dodali smo i bioetička pitanja, jer smatramo da u ovim novim okolnostima ima sve više bioetičkih pitanja na koje moramo da damo odgovor zato što zadiru u Ustavom zagarantovana porodična, roditeljska, ljudska i verska prava. To su teme abortusa, to su teme homoseksualizma, transrodnosti, veštačke inteligencije, eutanazije, surogat materinstva i, naravno, vakcina i svega onoga što je povezano sa tom temom vakcinacije. Sve su to teme oko kojih treba da odgovori neko buduće ministarstvo zdravlja i bioetičkih pitanja na jedan Ustavom prihvatljiv način.

Ono što ovde želim posebno na kraju da istaknem jeste to da smo mi u situaciji da pored 25 ministarstava, a niste nam otkrili koliko će biti ministarstava bez portfelja, pa vas to sada pitam, da vidimo da li je 25 konačni broj ili je možda konačni broj 30. Jer, zašto? Zašto je potrebno da građani Srbije znaju ovoliki broj ministarstava? Recimo, da bi Goran Vesić, evo pristigao je, ceo dan nije bio tu, kad ga već, gospodine predsedniče, pominjete, evo još jednog narodnog poslanika koji ceo dan nije bio tu, a njega niste spomenuli…

Iznenadiće vas da je bio ipak više nego vi.

…možda da bi Goran Vesić bio ministar, ali vi možete, recimo, da mu date neku stranačku funkciju u SNS, ne morate da ga stavljate na državni budžet. Ili da bi možda dinastija Krkobabića imali svoje ministarstvo da radi u njemu šta hoće, a nikada nisu izašli samostalno na izbore, niti verovatno imaju više od 1% glasova građana Srbije, ali, eto, dobijaju ministarstvo na poklon sa vaše strane.

Ili da bi, recimo, Nebojša Stefanović ili Zorana Mihajlović imali ministarstvo, a oni mogu da budu zaposleni u američkoj ili britanskoj ambasadi, jer inače rade za njihove interese. Ne vidim zašto bi dobili ministarstvo u Vladi Republike Srbije. Slično je i za neke druge primere, ali meni su najinteresantniji kadrovi bivšeg režima koje vi stavljate u Vladu Republike Srbije, Gordana Čomić, Siniša Mali. Da ne pominjem vaše prijatelje, poput Jelene Trivan, Nebojše Krstića ili Mlađana Dinkića.

Dakle, ovde se postavlja to suštinsko pitanje - da li će ova Vlada Republike Srbije biti u funkciji srpskih nacionalnih i državnih interesa, da li će raditi za domaću privredu i poljoprivredu ili, kao do sada, za strane banke, za strane kompanije, za interese Brisela i Vašingtona, za nešto što nije srpski nacionalni državni interes?

Zaista smatram da ovde imamo jednu veoma jednostavnu situaciju. Ako pogledate istraživanja javnog mnjenja, i vaši birači u svim anketama su protiv uvođenja sankcija Rusiji, protiv bilo kakve vrste priznanja lažne države Kosovo, protiv ulaska Srbije u NATO, protiv organizacije gej parada u Srbiji i, što je naravno u celom ovom paketu naših priča lažno, za uvođenje ministarstva za Srbe u regionu i rasejanju, za uvođenje ministarstva za Kosovo i Metohiju.

Dakle, ja vas molim da se u tom vašem budućem rukovođenju Vlade Republike Srbije opredelite da li je vama bliži bivši režim i politika bivšeg režima ili su vam bliži srpski nacionalni i državni interesi, u čemu uvek možete očekivati podršku svakoga onoga ko je srpski patriota, ali nemojte očekivati podršku za bilo kakvu vrstu izdaje i prodaje naših državnih i nacionalnih interesa.

Iskoristili ste ukupno vreme. Hvala.

Reč ima Dušan Radosavljević.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo, polako privodimo treći dan, pa bih vas zamolio za malo pažnje, jer, eto, po nekoj tradiciji monarhisti to moraju da zaokruže. Dobro, tako i treba.

Znate kako, u politici i u političkim obračunima politički se i odlučuje. Međutim, često puta onaj ko ima apsolutnu vlast, kao što je vi imate, zaboravi da je najopasnije onda kada ste isključivi i kada apsolutno ništa što je predložila opozicija za ova tri dana, ali baš ništa se ne usvaja.

Neverovatno, ja ću se osvrnuti na jedan zajednički imenitelj, a to je recimo ministarstvo za dijasporu. Cela opozicija je predlagala argumentovano zašto je ono dobro za našu zemlju, zašto je to državnički potez. Tu nema nijedan logičan odgovor koji ne bi temeljno razvlastio to. Zašto ovo govorim? Kao da imamo momenat da ima tu nekih ideoloških recidiva, jer dijaspora je nastala od onih ljudi posle Drugog svetskog rata koji su nekako pretekli od te komunističke kame.

Rekao sam prošli put, tamo ih okupila crkva, tamo ih je okupila srpska kruna i oni su postali neka vrsta neprijatelja. Ja ne kažem da se nisu vremena menjala, ali nikada se nije osetio taj dah da se zaista poželi da se ti ljudi vrate. Da ne pominjem što su pomenuli pre mene, i tri i po miliona ili četiri miliona i ugledni ljudi i desetine i stotine hiljada ljudi najobrazovanijih, svi ljudi koji mogu da pomognu, ali nemaju taj osećaj matice zato što se mi tako, po meni nedržavnički ponašamo prema njima.

Navešću jedan primer. Godine 2005, ovo je knjiga „Vidovdanski dani dijaspore u Srbiji“, jedan zbornik radova, tada sam bio na početku nekakve političke karijere i bio sam predsednik Skupštine opštine Šabac i bio sam gost gde smo reprezentovali naše lokalne samouprave. Nisam u životu bio na lepšem skupu, oko pet hiljada najuglednijih ljudi, a ovamo šef države, Vlada, Privredna komora, SPC, impresivna scena u Sava centru. Tako jedno divno zajedništvo, tako jedna divna poruka, tada je bilo Ministarstvo za dijasporu. Umesto da se razvijamo tako, da se na taj način približavamo, mi odjednom taj volan skrećemo levo i sada smo se sveli na upravu i još niže od kancelarije.

Vaš je izbor, drage kolege, tu ne može niko ništa. Državnički je to loše, ali, kažem, politički je to dobro za opoziciju, jer vas će neko pitati zar je moguće da baš ništa ne vredi kod onih ljudi, nijedan predlog? To je apsurdno. To nije normalno. U krajnjoj liniji, to malo nije ni pristojno, zato što mi predstavljamo jedan priličan broj ljudi i izuzetno smo dali racionalne predloge.

Ovde se stalno apelovalo i na sabornost i potrebno nam je za vreme koje dolazi, koje nosi sve opasnosti. Sve je to u redu, ali onaj ko ima toliku količinu vlasti red bi bio da pokaže gest dobre volje, pa da kaže – u redu, ako tri dana govorite o tom ministarstvu, iznosite argumente koji se teško mogu pobiti, onda ne vidimo razloga zašto ga ne bi uvrstili, a ne tu da li je 21, 26, to se zove formalnost. Mi tu prenebregavamo suštinu.

Dalje, pred nama je izbor Vlade. Mi vas molimo da one loše navike koje su bile pokušate da sklonite, da ih amputirate. Mnoge kolege su navele, da ne ponavljam, ali je možda neko zaboravio, u zadnjih par godina najmanje smo viđali ministara da obrazlažu određene teme na televiziji. Vi ste formirali jednu kastu koja se zove analitičari, od nekakvih Krstića do nekakvih Tutlića tamo. Ti ljudi toliko sve znaju da se ja pitam zašto oni nisu odlikovani Nobelovom nagradom. Sve oni tumače, a dolaze ni odakle, nikom nikakav račun ne polažu i, oprostite molim vas, ponižavaju ministre koje ste vi predložili. Sve će oni da znaju.

Dajte ubuduće onaj ko je izabran ispred resora da govori, a ti ljudi, kažem ta nova kasta, jednom za svagda nek osnuju stranke, nek se negde učlane i neka nešto rade. Na to treba obratiti pažnju. Zašto? Jer na taj način samo možemo uozbiljiti političku scenu. Radi se o tome da se sve u životu deli na ozbiljno i neozbiljno, na logično i nelogično. Nije logično, kažem, da tri dana opozicija toliko predloga daje i garantujem da je svaki išao na referendum da bi prošao, jer mi ne smemo da se kockamo sa ugledom da predlažemo nešto što je besmisleno. No, to je vaš izbor i ja na to neću da utičem. Zašto? Pazite, morate nešto da shvatite, kod nas monarhista nije politička isključivost i mi nemamo tu stranačku ostrašćenost, za nas je da jednom za svagda dođe do vaskrsa plemenitosti, ideja, pozitivizma.

Mi politiku doživljavamo da u nju ulaze racionalni ljudi, altruisti, ljudi koji žele da pomognu, i to je politika, ona prava iskonska, ali postoji njen antipod, a to je politikanstvo, to je špekulanstvo, to je ciketanstvo, i slično. Svako neka se nađe tamo gde treba. Birači koji ovo gledaju samo će jedan zaključak izvući. Zar je moguće da sto ljudi za tri dana predlaže nešto, a sa druge strane to niko ne usvaja? Zapamtite nešto, neko će vas zbog toga na nekakvim sledećim izborima kazniti, ali to je vaš problem.

Pošto su sitni sati, već je ponoć, želim svima da se zahvalim što ste nas saslušali i apsolutno želim da rođendan koji ste danas proslavili sledeći proslavite u Kraljevini Srbiji, s verom u Boga, za kralja i otadžbinu. Živeli.

Na član 12. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Radomir Lazović, dr Biljana Đorđević, Robert Kozma, dr Jelena Jerinić, dr Đorđe Pavićević.
Jelena Jerinić ima reč.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Molim vas da poslanike opomenete, da bismo mogli da nastavimo sa obrazloženjem amandmana. Imamo samo još dva. Strpite se malo.

Ovaj amandman koji smo podneli na član 12. stav 3. odnosi se suštinski na naš predlog da se briše Ministarstvo za javna ulaganja, i samim tim nije potrebno ukidati uredbu o kancelariji. U delokrug ovog ministarstva praktično ste prepisali tekst iz Uredbe o Kancelariji za upravljanje javnim ulaganjima. Razlika je u tome, i ponoviću to još jednom, što će sada postojati i ministar za to, poneki državni sekretar, do tri posebna savetnika i jedan fini kabinet. To je večeras ovde i potvrdio predsednik jedne poslaničke grupe, i to je u redu, samo što nema procene efekata ove mere. Zato mi ponovo pitamo – na koji način će to doprineti razvoju države, a neće proizvesti dodatne troškove za budžet, kao što tvrdite?

Ovde je pominjan i poneki kandidat za ovu važnu funkciju, moram da kažem da nas ubija neizvesnost da saznamo ko je to. Još jedan razlog za ukidanje ovog ministarstva jeste u tome što on u suštini ne odgovara onome što je ministarstvo kao organ državne uprave po Zakonu o državnoj upravi. On u suštini ne obavlja upravne poslove, nema nikakav upravni postupak u svom delokrugu, nijedan inspekcijski nadzor. Ovo je jedna projektna kancelarija za prigodna, svečana otvaranja u toku predizborne kampanje.

Čuli smo na kraju od jednog poslanika da je dobro da ovo bude ministarstvo da bi mogla Skupština da ga kontroliše. Samo da vam otkrijem jednu tajnu o nadležnosti Narodne skupštine iz Ustava, mogli ste i Kancelariju do sada da kontrolišete, ali vam to nije bilo na agendi. Zahvaljujem.

Na član 13. amandman su zajedno podneli Radomir Lazović, dr Biljana Đorđević, Robert Kozma, dr Jelena Jerinić, dr Đorđe Pavićević.
Reč ima Jelena Jerinić.

Hvala vam.

Konačno, predložili smo i amandman na poslednji član ovog predloga zakona. Molim vas, ako može zvonce, uskoro završavam. Zahvaljujem.

Dakle, predlažemo da ovaj zakon ne stupi na snagu istog dana kada bude objavljen u „Službenom glasniku“. Jedini razlog za ovo bilo bi što vi želite da obrazujete Vladu sa 25 ministarstava i još po nekim ministrom bez portfelja pre isteka roka utvrđenog Ustavom. Ustav predviđa da zakoni stupaju na snagu osmog dana od objavljivanja u „Službenom glasniku“. Ustav dozvoljava da se to desi u nekom ranijem periodu, ali samo ako za to postoje naročito opravdani razlozi. Oni u ovom slučaju ne postoje, odnosno nisu valjano obrazloženi od strane predlagača.

Obrazloženje koje je dato u stilu „smuti pa prospi“ predstavlja omalovažavanje i Ustava i ovog parlamenta i vas samih. Vi mislite da je dovoljno napisati bilo šta što zvuči kao nekakav pravni argument i da to može da prođe. Zaista je potrebno da se potrudite malo bolje. Neko će ovo čitati jednog dana, ostaće u arhivima, sramota je. Umesto da se osvrnuo i na ovu činjenicu, Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo je bio zauzet odbacivanjem amandmana opozicije.

Zaista želim da zahvalim svima na diskusiji koja je trajala proteklih dana, čak smo i sa druge strane mogli da čujemo neke dobre argumente i mislim da je opozicija pokazala da ćemo sve predloge zakona temeljno čitati i da ćemo iskoristiti svoje pravo da podnosimo amandmane. Zahvaljujem.